(P)likovi

Vučiću je novac važniji od života, ali tera svoje seize da oplakuju najavu njegove smrti

Lelek nad Vučićem

Kako mu se bliži politički kraj, tako Aleksandar Vučić češće i glasnije jauče, cvili, kmeči i leleče nad samim sobom. Istovremeno, sve žešće preti i napada političke protivnike, nepodobne novinare i sve ostale kritičare njegovog režima. Najveća kukavica na svetu pokušava da zaplaši svakoga ko iznosi istinu. U morbidne i patetične predstave, kojima širi atmosferu nasilja, uvukao je kriminalizovane funkcionere Srpske napredne stranke i ostale parazite, koji lojalnost dokazuju agresijom i bestiđem. O uzrocima diktatorovog straha i načinima na koje će pokušati da izbegne kaznu za sve zločine piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Hrabar čovek umire jednom, kukavica sto puta, a Aleksandar Vučić hiljadu puta na dan. Iako su to imaginarne smrti, njegov subjektivan osećaj je realan, kao što su realni i uzroci paranoje. Deset godina je vršio zločine, pljačkao i otimao, uništavao tuđe sudbine, pa se plaši osvete. Zato leleče nad sobom, najavljuje atentate, nabraja ko će ga i kako ubiti, a sve češće preti samoubistvom.

- Dođe mi da se obesim o najveći luster ovde - zakukao je Vučić nedavno, na konferenciji za novinare.

Niko nije ni pokušao da ga odgovori od suicida. Ni psihijatri nisu reagovali. Samo je ministarka Jadranka Joksimović cinično primetila da u toj sali u zgradi Predsedništva Srbije uopšte nema lustera. Mentalno poremećeni paranoik laže i kad najavljuje samoubistvo. Pritom, ne samo da je lagao da će se obesiti o luster, nego je naglasio da će izabrati najveći. Kad bi se klatio na malom lusteru, to ne bi dolikovalo veličini koju trenutno ima u očima Predraga Sarape i Nebojše Krstića.

Vučić je i ranije pretio suicidom. Kad su socijalisti povukli potpis s koalicionog ugovora, po kome je trebalo da postane gradonačelnik Beograda, Vučić je obećao da će skočiti sa četvrtog sprata zgrade SPS-a na Studentskom trgu. I to na glavu. U to vreme je, ljut zbog rezultata lokalnih izbora u Boru, obećao da će štrajkovati glađu, žeđu i lekovima. Nameravao je i da skoči u Savu, da se obesi o vetrenjaču kod Alibunara, pa i da sam sebi odseče glavu na panju. Samoubilačke ideje su mu uvek padale na pamet usled očajanja zbog tuđih grešaka, nikad zbog njegovih. To je i logično, pošto je on nepogrešiv, kao što tvrde Pink i Informer, koji ga opisuju baš kao što on voli, kao Narcisa.

Zaista, sličnost postoji. O njoj je, krajem 19. veka, pisao britanski seksolog Havelok Elis. Antičkog Narcisa Elis je povezao s psihološkim poteškoćama koje trpe homoseksualci koji su patološki zaljubljeni u sebe. "Muškarac voli drugog muškarca ili ženu isključivo kao odraz sebe, a ne kao pretpostavljenog pripadnika suprotnog pola", opisao je Elis mentalne probleme koje danas ima Vučić. U skladu s tim definicijama, Oksfordski rečnik engleskog jezika definiše narcizam kao "morbidnu ljubav prema sebi ili divljenje sebi", a naglasak je na ono - morbidna.

Nepismeni naprednjački kupci fakultetskih i doktorskih diploma ne znaju za mit o Narcisu. Pre učlanjenja u SNS, dok su živeli od poštenih poslova, kao limari, automehaničari, kondukteri ili konobari, čitali su samo kladioničarske liste u Meridijanu. Promakla im je priča o Narcisu, koga su bogovi kaznili jer je prezrivo odbio udvaranje mladog Aminija. Skrhan tugom, Aminije se ubio na Narcisovom kućnom pragu, moleći boginju Nemezu da i Narcis oseti bol neuzvraćene ljubavi. Kletva je ispunjena. Narcis se zaljubio u svoj odraz u vodi. Uzalud je pokušavao da zavede tog prelepog momka. Kad je shvatio o čemu se radi, Narcis nije otišao u "Ćirilicu" da kuka Mariću, već je izvukao mač i ubio se. Njegov leš se pretvorio u cvet "narcis", što na grčkom znači "sunovrat".

Vučićeva identifikacija s Narcisom završava se na samozaljubljenosti i homoseksualnim elementima, koji su opevani na tribinama stadiona i uličnim protestima. Pripadnici njegove stranke i ostali politički i medijski paraziti glume da su zaljubljeni u njegov odraz na Pinku. Perverznu ljubav dokazuju mržnjom prema svakome ko istinom oskrnavi njegov mračni totem.

U širenju pandemije morbidnog narcizma učestvuju čopori bednika, koji lažima, uvredama i pretnjama nasrću na svakoga kome Vučić nacrta metu. Nema opozicionog političara koji nije satanizovan na taj način. Svi su lopovi i pljačkaši, koji pripremaju atentate na velikog vođu ili "pljuvaju", što kaže nepismena doktorka Kisić-Tupavčević, po njegovom liku i zlodelu. Na udaru Vučićevih svedoka nalaze se i nepodobni novinari. Režimskoj torturi izloženi su pojedinci iz medijske imperije Dragana Šolaka. Međutim, oni su rado viđeni gosti na koktelima koje priređuju premijerka i predsednik, dobijaju ordenje i slične državne nagrade, pobeđuju na konkursima za medijske projekte, koji se finansiraju iz budžeta.

Za razliku od tih kečera, pravi napadi su usmereni prema novinarima i redakcijama koje, poput Magazina Tabloid, ne zavise ni od vlasti, ni od opozicije, nego samo od čitalaca. Vučić je pokrenuo 24 akcije, kojima je pokušao da ugasi Magazin Tabloid. Zabranio je štamparijama u Srbiji i Republici Srpskoj da sarađuju s nama. Pritiskom na distributere i potencijalne oglašivače otežao je poslovanje naše izdavčke kuće. U nezakonitom postupku zaplenjena nam je imovina, redakcijsku opremu su oteli javni izvršitelji po nalogu Nikole Petrovića. Medijskoj i sudskoj torturi izloženi su Milovan Brkić i ostali urednici Magazina Tabloid. Uvek po istom šablonu, Vučić bi naredio svojim kerberima da vređaju i prete, glumeći da su zabrinuti zbog ugrožavanja njegove bezbednosti.

Kad vidi ko ga brani, Vučić bi zaista trebalo da se zabrine za sebe. Vučelić je na isti način branio Slobodana Miloševića, pa i svog ortaka Radovana Stojičića Badžu. One noći, u aprilu 1997, kad je Stojičić izrešetan po nalogu partnera iz mafije koja se bavila švercom duvana, Vučelić je sa Stankom Subotićem Canetom nazdravljao u jednom ženevskom restoranu. Tri dana kasnije, na sahrani policijskog generala u Aleji zaslužnih građana, Vučelić je stajao iza Miloševića i ridao kao Damjanov Zelenko. Još glasnije je plakao kad je njegov BMV izrešetan. No, shvatio je poruku, uzeo je otpremninu, napustio zajednički biznis i eto ga opet u službi drugog gospodara.

U odbrani Vučića ističe se i Uglješa Mrdić, koji u Narodnoj skupštini najprimitivnije laže o autoru ovog teksta. To je zasluženo, prvi posao sam mu ja dao. To je i očekivano, s obzirom kakav je.

- Vučiću, što teraš Uglješu da onoliko urla "nož, žica, Srebrenica" - pitao sam Vučića prilikom slučajnog susreta na ulici, kad su radikali nešto protestovali pred "Ruskim carem", uz skandiranje Mrdića, Miše Vacića i Vladimira Đukanovića.

- Ne teram ga, sam to hoće. Znaš, njegova mama se zove Amra, Adisa, Amela ili tako nekako, pa želi da se dokaže - rekao je Vučić.

Ako je vlastito srpstvo dokazivao tako što je svojoj mami, muslimanki, pretio nožem i žicom, logično je da se Mrdić ne stidi nijednog načina na koji danas dokazuje političku lojalnost Vučiću.

Vučićević još gorljivije i agresivnije pere prošlost. Do prvog miliona došao je kao poslovni partner Dragana Đilasa, s kojim je bio suvlasnik u dnevnom listu Press. Sad, Vučiću za ljubav, svakodnevno Đilasa provlači kroz blato Informera. Ne treba sumnjati, ako njegov Informer preživi promenu vlasti, Vučićević će sa istim žarom udarati po Vučiću.

Nabrojani primerci divljačkog poltronstva, uključujući Đorđa Todorovića, Nebojšu Bakareca i Nebojšu Krstića, dokazuju da je Vučić u velikom problemu, čim ga brane takvi. Jadan je diktator koga od ubistva štiti silikonska konobarica iz pančevačkog sela Omoljica Sandra Božić i teško oboleli Simo Spasić, koji opozicionarima poručuje da će "uskoro kupovati mrtvačke sanduke za svoju decu".

Vučić ne simulira strah, ali laže da se plaši lidera opozicionih stranaka, novinara, filmskih režisera i ostalih kritičara. Ne plaši se ni posledica svojih političkih avantura. Opasnost mu preti sa dve strane, a s obe zbog kriminala.

glavi mu rade zapadni gospodari, oni koji su ga i doveli na vlast. No, ni oni ga ne jure jer nije ispunio političke obaveze oko priznanja nezavisnosti Kosova i raskida saradnje sa Rusijom i Kinom. Jure ga zbog kriminala, zbog međunarodnog šverca droge i oružja, lokalnih mafijaških klanova, koji pljačkaju javne resurse i privatnu imovinu. Iz Vašingtona je pokrenut, a iz Brisela podržan, proces čišćenja Balkana od kriminogenih lokalnih diktatora. To više ne može da se zaustavi ili usmeri na neku drugu stranu. Američka administracija zna ko je odgovoran za sva zla u Srbiji, pa neće dopustiti da se krivac izvuče bez kazne.

Vučić nema gde da pobegne od Amerikanaca. Tražio je sklonište u Rusiji. Nije mu se svidela ponuda koju je dobio, kakvu je pre dvadeset godina prihvatila Mira Marković. Rusi bi ga primili, dali bi mu stan i fizičku zaštitu, ali uzeli bi sve pare. To mu nikako ne odgovara, kosi se s njegovim osnovnim načelom - novac je važniji od života. Raspitivao se za sklonište u Kini. Odgovor ga je razočarao. Kinezi bi ga prihvatili, ali bi ga, na prvi zahtev, isporučili Americi. Ne pada im na pamet da zatežu odnose zbog lokalnog balkanskog diktatora s oročenim trajanjem. Propala mu je i nada da će, kao njegov politički dvojnik Nikola Grujevski, skriven u gepeku automobila pobeći u Mađarsku, kod Viktora Orbana. Na kraju, više ne bi mogao da spas potraži ni u Laktašima kod Milorada Dodika. Možda bi uspeo, kao Tijana Ajfon, da u čamcu pređe Drinu, ali uzalud, niko ga ne bi primio.

Kao što je bilo očekivano, što je najavljivano i na stranicama našeg Magazina, Vučić se okrenuo protiv Dodika. Pokušavajući da se dodvori Amerikancima, šef naprednjačkog kartela je otvoreno podržao Dodikovog političkog protivnika Draška Stanivukovića. Vučić je mladom američkom favoritu iz Banja Luke dao na raspolaganje naprednjačku stranački i medijsku podršku. Ustupio mu je i finansijske kombinacije, koje idu preko novosadskog gradonačelnika Miloša Vučevića.

Dodik je Vučiću odgovorio istom merom. U svojim medijima u Republici Srpskoj otvorio je prostor za Mlađana Đorđevića, predsednika pokreta Oslobođenje. Isti mediji koji su do juče Đorđevića predstavljali kao teroristu i ekstremistu, sad objavljuju njegova saopštenja u kojima poziva Srbe na oslobodilački ustanak protiv kriminogenog diktatora. Dodik je na taj način podržao Đorđevića i 9. januara, istovremeno kad je u Banja Luci primio u goste, na dan Svetog Stefana, slavu Republike Srpske, Danila Vučića i njegovog najboljeg drugara Acu Rošavog, jednog od vođa Belivukove organizovane kriminalne grupe.

Vučić nema gde da se sakrije, a nema ni mogućnosti da izbegne odgovornost. Ne bi mu pomoglo ni kad bi napustio politiku i kriminal. Sve mu je uzalud. Strane gazde ne bi mu dozvolile ni da se ubije.

Kad bi zaista, kao što najavljuje, našao zgodan luster, veliki i blistav, pa se obesio o njega, ne bi uspeo da obavi posao. Prva bi priskočila Suzana Vasiljević, uhvatila bi ga za noge i, po običaju, psovala ga: "Šta to radiš, idiote? Silazi s lustera! Još nije vreme za vešanje, prvo moraš da odgovaraš, da budeš kažnjen." U skidanju obešenjaka učestvovali bi svi njegovi saradnici - Brnabić, Mali, Zorana Mihajlović, Vulin... Svima je potreban kao žrtveno jagnje, da odgovara za zločine koje su zajedno vršili.

Amerikanci nameravaju da u Srbiji primene recept po kome sređuju stanje na političkoj sceni Crne Gore. Odgovornost za sva zla prebacili su na Mila Đukanovića. Iako je zapadne gazde zadužio na sve moguće načine - odvojio je Crnu Goru od Srbije i učlanio je u NATO, priznao albansku državu Kosovo i uveo sankcije Rusiji - oni su mu se zahvalili podrškom u obaranju DPS-a s vlasti, pa i kriminalizovanjem njega i njegovog sina Blaža, koji je osumnjičen za sporno poslovanje preko ofšor kompanija. Đukanović mora da ode s vlasti, posle čega će biti sudski procesuiran za razna krivična dela. Međutim, većina njegovih saradnika opstaće u politici i biznisu.

Strani faktori neće dozvoliti prosrpskoj opciji, koju predvode Vučićevi favoriti Andrija Mandić i Milan Knežević, da učestvuje u vlasti. To i nije bitno, pošto će Crnom Gorom upravljati vlada eksperata, naravno pod američkim patronatom.

Kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji. Aleksandar Vučić i članovi njegove porodice moraće da preuzmu odgovornost za zločine, a većina njihovih saradnika će dobiti ponudu da, ako budu kooperativni sa istražim organima, operu biografije. Deo Srpske napredne stranke, koji se odrekne mračne vučićevske prošlosti, imaće, možda, šansu da preživi na političkoj sceni.

Vučić sad laže kriminalce iz svog okruženja kako će, kad padnu s vlasti, biti izloženi stravičnom progonu. Eto, Dragan Đilas preti zakonom o utrvđivanju porekla imovine i lustraciji, a Vuk Jeremić otvoreno poziva na revanšizam. Vučić to koristi da bi zaplašio saučesnike iz kartela i homogenizovao ih u odbrani vlasti po svaku cenu.

Uzalud mu trud, posle Vučića, neće vladati ni Đilas, ni Jeremić, nego Amerikanci. Pod njihovom kontrolom suzbiće se kriminal, rasturiti naprednjčaki mafijaški gangovi, vodiće se sudski postupci protiv pojedinaca iz diktatorove dvorske svite, u precizno doziranoj meri oslobodiće se mediji, sve će se promeniti u vrhu države, ali ne u sistemu koji će nastaviti da razara Srbiju.

Taj scenario, vrlo loš po budućnost države i naroda, ima samo jednu dobru stranu - Aleksandar Vučić će biti zbrisan s političke scene. Normalni građani, najbrojnije žrtve njegovih političkih i kriminalnih afera, moraće da se zadovolje time što više neće morati da trpe njegovu torturu.

Vučić strepi od takvog raspleta. No, još više ga plaši druga opcija, u kojoj mu opasnost preti od domaćih poverioca, pojedinaca kojima je uništio sudbine, oteo firme, poslove, imanje, koje je progonio, hapsio i kažnjavao na sve načine.

Nema porodice koja nije stradala od Vučićeve vlasti. Svaka je pretrpela neku štetu, materijalnu ili u ljudstvu.

- Ovih dana vlast oduzima imovinu meštanima sela kod Čačka. Daju po 20-30 evra po aru zemlje. Samo stigne obaveštenje iz opštine da su oduzeli kuću i imanje. Pare će da isplate jednog dana. Idu na "dođem ti", a ljudi moraju odmah da se isele iz svojih kuća, koje su zidali njihovi dedovi, sa imanja koja su pravili njihovi pradedovi kad su krčili hrastove šume da bi napravili njive i livade. Sad to moraju da napuste jer je tako odlučio Aca Srbin. Čije ti kuće hoćeš da uzmeš, mamlaze jedan? Kako ćeš to uraditi? Idi u svoje Čipuljiće, pa otimaj. Ovde si došao? U Šumadiju si zašao? Vidi, lepi, mnogi su zalazili. Mnogi nisu ni izlazili iz nje. Ti razmisli dobro. Oko tih stvari ćemo se mnogo gadno posvađati. U Šumadiji nema kuće iz koje neko nije robijao zbog vrzine, zbog međe. Tu rade sekire i noževi. U svojoj porodici imam takve primere. Mog dedu možeš da mažeš na ranu, ali kad mu uđeš u imanje - popićeš crnicu brzinom svetlosti. Samo moli Boga da te gađa ušikom u oči, da te ne maltretira dodatno. Aca Srbin i ovi njegovi na sve to gledaju mnogo olako, a neće im to proći tako - kaže dr Dejan Žujović, predsednik pokreta "Za sve moje ljude".

Takvih protivnika, spremnih da sekirama brane imovinu, plaši se Vučić. A, mnogo ih je. Nekima je oteo kuće i stanove, nekima šume i oranice, svima novac i zdravlje. Nema stid i savest, ali ima strah od suočavanja sa svojim žrtvama, zato više nikad, taman da poživi sto godina, neće smeti sam da prošeta ulicom, da popije piće u nekom kafiću ili da uđe u radnju ni da kupi konopac.

Ipak, i tako uplašen, Vučić ne može da se obuzda, kleptomanska strast je jača od straha. Krade na svim nesrećama, koje pogađaju narod. Odbranu javnog zdravlja od pandemije kovida 19 sveo je na brutalno čerupanje budžeta. Kupovinom bofl opreme i medicinskih sredstava po astronomskim cenama preliva pare građana na svoje i na račune svojih ortaka. Uporedo s tim, uzeo je mito od pola milijarde evra od Rio Tinta za rudnik litijuma u Jadarskoj dolini. Sad priča da će Srbija morati toj kompaniji da isplati odštetu od milijardu evra ukoliko ne dozvoli eksploataciju jadarita. Tako je, kaže, utvrođeno ugovorima. A, pre dve nedelje je tvrdio da nikakvi ugovori ne postoje.

Vučić je pljačku budžeta organizovao i preko Elektroprivrede Srbije. Čim je došao na vlast, to javno preduzeće pretvorio je u svoju zlatnu koku. Nameštenim tenderima isisao je stotine miliona evra iz budžeta. Ove zime odlučio je da ubrza taj proces.

Serija havarija u termoelektrani "Nikola Tesla" i na kopovima Kolubare nanela je štetu od 1,2 milijarde evra. Da bi se obezbedila optimalna količina električne energije, Srbija dnevno plaća oko šest miliona evra. Deo tog novca završiće na računima firmi koje posreduju u kupovini struje. Što gore Srbiji, to bolje Vučiću, njegovom kumu Nikoli Petroviću i ostalim saučesnicima iz vrha naprednjačkog kartela.

Štetu će platiti građani. Kroz poskupljene struje, povećanje poreza i ostalih nameta, svaki stanovnik Srbije moraće da plati oko 400 evra da bi se pokrili gubici, koje je stvorio EPS. Samo u jednoj havariji, 10. januara, kad je izgoreo odlagač, napravljena je šteta od 18,5 miliona evra. Nekoliko dana kasnije došlo je do novog požara u Kostolcu, kad je oštećena transportna traka. Vučić je angažovao policiju i Bezbednosno informativnu agenciju da sprovedu istragu i utvrde ko je kriv za havarije, ko stoji iza tih sabotaža, na kojima on masno zarađuje.

Dok čeka izveštaj iz Kolubare i TENT-a, Vučić čita depeše u kojima ga Bratislav Gašić obaveštava o aktivnostima njegovih kumova, rođaka i saradnika. U jednom izveštaju opisan je put Maje Gojković, potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja, u Dubaji, na svetsku izložbu "Expo 2020". Osim njenog oduševljenja tom impozantnom izložbom, "iz koje se vidi spoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti moderne Srbije", BIA je obavestila svog nezvaničnog šefa o tome koliko je Gojkovićka potrošila novca na luksuzni apartman, hranu, masaže i firmiranu garderobu. Sve o trošku građana.

Od Gojkovićke, Vučiću je veću glavobolju izazvao izveštaj BIA o neimarskom podvigu Petra Panića. U Zemunu, u Šilerovoj ulici, Panić diže novi dvorac, lepši od onoga koji je imao Dušan Spasojević. Pre 25 godina, za zasluge u obezbeđivanju Vojsilava Šešelja, Panić dobio kuću u Šilerovoj 75, koja je pripadala porodici Smiljanić, a sad se proširio u komšiluk, na broj 73.

Vučić je zatražio od Gašića da se sprovede istraga o tome kako je Panić postao vlasnik placa na boju 73, da li je i do njega došao otkupom dugova, nezakonitim ugovorima i pretnjama. Takođe, pod istragom se nalazi i firma "Semlin Petar Pan", čije sedište je na stadionu FK Zemun, Ugrinovačka ulica, broj 80.

- Mog Danila svaki dan prozivaju za sve i svašta, a Panin sin Uroš podiže zamak u Šilerovoj, pa nikom ništa - rekao je Vučić, ljut što njegovo kumče prolazi ispod radara medija.

Morbidni narcis strepi pred onim što mu donosi vreme, ali to ga ne sprečava da zavidi ortacima iz kartela za koje veruje da će se izvući bez kazne. Kad bi mogao, sve bi ih povukao na dno, sa sobom. Zato ih tera da ga brane bagerima, čekićima, motkama i pištoljima. Nije mu dovoljno da leleču nad njegovom sudbinom, moraju i sami da uprljaju ruke. Na taj način, Vučić tuđim životima brani svoju vlast, a to može imati samo jedan ishod.

Ranjeni lav je opasan. Takav je i ranjeni miš Vučić. Zato toliko cvili i kmeči, a istovremeno i preti svakome ko mu smeta. Autoru ovog teksta je, preko posrednika, poručio da mu zna "rutu kretanja". Zna, ali ne pojavljuje se na njoj, kao što ne sme nikome da izađe na crtu, iako stalno preti.

Najveća kukavica na svetu na konferencijama za medije glumi da je div-junak, a, čim se isključe kamere, gura Simu Spasića, Uglješu Mrdića i slične nesrećnike da lelekanjem brane njegovu ludu glavu. Kakve narikače, takav i živi pokojnik Vučić, koji umire hiljadu puta na dan.