Dokazi iz Moskve

Kako je ruska armija zaustavila Kijev u razvoju nuklearnog i biološkog oružja

Apokalipsa za Evropu

Zahvaljujući specijalnoj vojnoj operaciji na teritoriji Ukrajine, potvrđeno je da je tokom četvrt veka Kijev tajno radio na stvaranju nuklearnog oružja. Pre svega u obliku tzv. prljave bombe. Takođe, postali su poznati dokumenti koji govore o tome da su se svi eksperimenti dešavali u zoni Černobilja, gde je prirodno povećana radijacija pomagala da se ove aktivnosti prikriju. Štaviše, postoji informacija da je Vašington nadoknađivao nedostatak nuklearnog goriva u Ukrajini, dajući joj plutonijum, pogodan za stvaranje nuklearnog punjenja. Kao i tehnologije obogaćivanja uranija centrifugom i laserskog odvajanja izotopa.Otkriveni su i dokazi o postojanju u Ukrajini 30 tajnih biolaboratorija u kojima se čuvaju opasni virusi i koje Vašington koristi za sprovođenje vojnih programa. U njima su razvijane komponente biološkog oružja, što je finansirao Pentagon. Istog dana kada je počela specijalna operacija Rusije u Ukrajini, 24. februara 2022, radnici u ovim laboratorijama predali su specijalnim službama dokumentaciju o hitnom (paničnom!) uništavanju patogena koji izazivaju različite bolesti - koleru, antraks, kugu, tularemiju i druge.

Piše: Maksim Stoletov

„Prljava" bomba za Kijev

Izjava Vladimira Zelenskog u Minhenu o pretenzijama Ukrajine na nuklearni status nije bila slučajna, to je mogla da postane realnost već u najbližoj budućnosti. Uoči ulaska ruske vojske na teritoriju Ukrajine, ruski predsednik Vladimir Putin, Ministarstvo spoljnih poslova i Ministarstvo odbrane, govorili su o rizicima izlaska te zemlje iz Sporazuma o neširenju nuklearnog oružja, o njenom stvaranju nuklearnog oružja i njegovih nosača, uz pomoć opreme nasleđene iz SSSR-a. Povod je upravo bio govor ukrajinskog predsednika na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti 19. februara, na kojoj je rekao da na fonu ruske pretnje Ukrajina može da inicira konsultacije u okvirima Budimpeštanskog memoranduma iz 1994. godine, prema kojem je ova zemlja dobila garancije bezbednosti u zamenu za nenuklearni status.

Ove reči su zazvučale kao zahtev za posedovanje nuklearnog oružja. Kako je za RIA Novosti izjavio predstavnik jednog od nadležnih ruskih ministarstava, jasno izraženu praktičnu usmerenost i sve aktivniji rad na realizaciji nuklearnog programa stekli su 2014. godine po neizrečenom naređenju predsednika Petra Porošenka. Oni su „sledili uputstva, kako za uran, tako i za pluton. Naučna zajednica Ukrajine dovoljno je kompetentna za stvaranje uređaja, kako „implozivnog" tako i „topovskog" tipa", rekao je izvor koji je želeo da ostane anoniman.

Za ubrzavanje ovih radova je iz inostranstva, u početnoj etapi, dobijen plutonijum potrebnog kvaliteta. „SAD su ranije već vršile predaju ovog materijala svojim partnerima. Postoje razlozi za verovanje da ni u „ukrajinskom slučaju" to nije moglo da prođe bez Vašingtona", rekao je sagovornik RIA Novosti. Prema njegovim rečima, ključnu ulogu u stvaranju nuklearnih eksplozivnih naprava imao je Nacionalni naučni centar Harkovskog fizičko-tehničkog instituta. Pomoć naučnicima u razradi metoda odvajanja izotopa nuklearnih materijala pružile su odgovarajuće strukture Nacionalne akademije nauka Ukrajine, posebno Institut za nuklearna istraživanja i Institut za organsku hemiju iz Kijeva, tvrdi on.

Prema podacima ruskih ministarstava, u radu su učestvovali i Institut za probleme bezbednosti nuklerarne elektrane u Černobilju, Državni naučno-tehnički centar za nuklearnu i bezbednost od zračenja u Kijevu i Institut za fiziku kondenzovanih sistema iz Lavova, koji imaju naučne osnove i odgovarajući softverski i hardverski potencijal u sferi modeliranja stanja supstanci.

Kao poligon za razradu nuklearnog oružja, Kijev je iskoristio zonu černobiljske nuklearne elektrane. „Upravo tamo se radilo na izradi „prljave" bombe, kao i na izdvajanju plutonijuma. U zoni Černobilja radijacija je prirodno povišena, što je prikrivalo ove radove", primetio je sagovornik RIA Novosti.

Ukrajinski predstavnici inicirali su dijalog sa stranim kompanijama o davanju pomoći Ukrajini za stvaranje na njenoj teritoriji sopstvenih preduzeća za proizvodnju obogaćenog uranijuma. U vezi s tim zanimljiva je činjenica da u hidrometalurškoj fabrici u Žutim Vodama već postoji prerada koncentrata oksida urana iz rude koja se vadi u Ukrajini, a koji može da se iskoristi u procesu obogaćivanja uranijuma u gasnim centrifugama bez dodatne prerade i prečišćavanja, ističe ovaj izvor.

„Paralelno, u zemlji je rađeno na modernizaciji već postojećeg i na stvaranju novog raketnog oružja, koje može da se iskoristi za nuklearno oružje", ispričao je predstavnik jednog od odgovarajućih ministarstava. Prema njegovim rečima, većinu tih radova Kijev prikazuje kao realizaciju zajedničkih projekata sa drugim zemljama. Tako je u decembru 2013. godine Ukrajina postigla dogovor o saradnji u raketnoj sferi sa Turskom. „Glavnu ulogu trebalo je da imaju ukrajinska raketno-kosmička preduzeća „Južmašzavod" i KB „Južnoe", koji su ranije učestvovali u stvaranju sovjetskog raketno-nulearnog arsenala", rekao je sagovornik RIA Novosti. Glavni cilj ove saradnje bio je stvaranje mobilnog kompleksa opremljenog balističkim raketama na čvrsto gorivo sa dometom od hiljadu i po kilometara. „Južmašzavod, takođe, razvija sredstvima Saudijske Arabije mobilni kopneni raketni kompleks „Grom-2". U varijanti za izvoz, „Grom-2", prema zvaničnim izjavama Kijeva, imaće domet do 280 km", istakao je izvor.

Istovremeno, prema mišljenju stručnjaka, postoji mogućnost njegove modernizacije sa ciljem povećanja dometa na više od 500 km, prema nekim procenama i do 1000 km. Za sprovođenje testova letenja raketne tehnike od 2017. godine u Odeskoj oblasti se koristi raketni poligon Alibej. Realizujući, tokom više od dve decenije, kako nuklearne, tako i programe u raketnoj sferi, Ukrajina je dosledno išla ka formiranju svih potrebnih uslova za stvaranje sopstvenog nuklearnog oružja.

Prema zaključcima zapadnih eksperata, kijevski režim bio je najbliži stvaranju nuklearnih eksplozivnih naprava na bazi plutonijuma, na račun njegovog prikrivenog dobijanja od iskorišćenog nuklearnog goriva koje se skladišti na teritoriji ove zemlje.

Mišljenje stručnjaka je da su ukrajinski specijalisti mogli da naprave takvo oružje za nekoliko meseci. U uslovima jačanja napetosti u odnosima sa Rusijom, ukrajinsko rukovodstvo je donelo odluku da svu vrednu dokumentaciju koja se čuva u naučnim centrima u Kijevu i Harkovu, uništi ili prebaci u Lavov, na Nacionalni univerzitet Lavovska politehnika. To je urađeno, između ostalog, i sa ciljem da se izbegnu optužbe na račun kijevskog režima o prisustvu komponenti naoružanja „mirovnog nuklearnog programa" u Ukrajini. Prema podacima predstavnika nadležnih organa, određena dokumentacija postoji i u nuklearki Zaporožje.

Danas, kritičari specijalne ruske operacije u Ukrajini iz nekog razloga ne govore kakav je opšteevropski užas sprečila naša armija. U Evropi se javno spremao nuklearni rat. (I ne samo nuklearni.) Amerikanci, uzgred, razmatraju mogućnost vođenja tzv. lokalnog nuklearnog konflikta kao potpunog realnu.

SAD su prve i jedine bacile atomske bombe na stanovnike japanskih gradova Hirošima i Nagasaki. U avgustu 1945. godine tamo je istovremeno poginulo oko 200 hiljada ljudi. Tada nisu mogli da prebroje žrtve, tek četvrt veka kasnije naveden je broj od 450 hiljada žrtava američkog napada.

Ali ove tužne brojke samo su podstakle SAD na nove eksperimente na ljudima, uz pomoć nuklearnog oružja.

Prema zvaničnim podacima, 1991. godine, na primer, u vreme operacije „Pustinjska oluja", američke kopnene snage su koristile 9552 tenka i 1,7 miliona malokalibarskog oružja sa uranskim jezgrom. Nakon operacije, uzimajući u obzir bombe bačene iz aviona na teritorije Iraka i Kuvajta, ostalo je najmanje 200 tona osiromašenog uranijuma. Još više municije napunjene uranijumom iskoristila je američka vojska tokom invazije na Irak 2003. godine. Prema podacima Pentagona, za vreme operacije ispaljeno je više od 14000 tenkovskih granta kalibra 105 i 120 mm, kao i 1,9 miliona malokalibarske municije. Njujorška organizacija „Međunarodna inicijativa" ocenjuje da je, kao posledica invazije na Irak, ostalo gotovo 300 tona osiromašenog uranijuma.

Ruska vojska smatra da problem radijacionog zagađenja postoji i na Balkanu. Više od 31000 kasetnih bombi sa uranijumom-238 je bačena tokom NATO bombardovanja vojnih objekata na jugu Srbije. Vojna operacija NATO zemalja protiv Jugoslavije, započeta 24. marta 1999. godine, postala je druga po snazi vojna akcija Alijanse na Balkanu (četiri godine pre toga NATO avioni bombardovali su srpske pozicije u Bosni). Dodajmo tome i bombe sa bojevim glavama napunjenim osiromašenim uranijumom koje je NATO koristio 2011. godine prilikom bombardovanja Libije.

Naučnici, ekolozi, lekari i udruženja veterana, odavno se protive korišćenju oružja sa osiromašenim uranijumom i zabrinuti su zbog brojnih posledica na buduće generacije. Samo godinu dana posle završetka NATO operacije na Balkanu, izveštaji o bolestima punili su naslovne strane vodećih evropskih novina. Bez obzira na to, posledice masovne radioaktivne kontaminacije teritorije bivše Jugoslavije, Iraka i Kuvajta nisu do kraja proučene. A verovatno su bile sakrivene. Ali iz nekog razloga, svi su zaboravili na sve ovo. I Amerikanci su ponovo poželeli da tuđim rukama, ovog puta ukrajinskim, razgore nuklearni oganj. Tako gledano, specijalna vojna operacija je iznuđeno, ali najhumanije rešenje krize.

Pre nekoliko dana TASS je objavio intervju sa direktorom 2. odeljenja zemalja Zajednice nezavisnih država Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksejom Polišćukom. Diplomata je objasnio vojnu operaciju Rusije u Ukrajini time da ima cilj da spreči da se u Ukrajini pojavi nuklearno oružje.

Raketna pretnja NATO postala je opipljiva za Rusiju sa pojavom infrastrukture američke protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj. Tehnika, tamo instalirana, može da se iskoristi za lansiranje krstarećih raketa „tomahavk". Napad odatle je krajnje ozbiljna opasnost, koja može da dovede do masovnih žrtava stanovništva Rusije.

Ali militarizacija Ukrajine kojom upravlja SAD - još je opasnija: iz Harkova do Moskve „tomahavk" će leteti 35 minuta, balističke rakete 7-8 minuta, a hiperzvučne rakete, na čiju proizvodnju SAD planiraju da pređu u najskorije vreme, 4-5 minuta. Vladimir Putin je istakao da čak i pojava taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini predstavlja stratešku pretnju za Rusiju. Rusija može da neutrališe pretnju samo čišćenjem ukrajinske teritorije od nacističke ideologije i nacionalističke vrhuške kojom upravlja Zapad.

U najskorije vreme, na teritoriji Ukrajine trebalo je da se pojave NATO baze, nuklearno oružje, sredstva za njegovu isporuku; ruska armija časno uklanja tu realnu pretnju svojoj zemlji. Rusija će biti zaštićena, izjavio je novinarima zvanični predstavnik Ministarstva odbrane RF, general-major Igor Konašenkov.

Ukrajina je u Donbasu formirala grupu od oko 150.000 obučenih vojnika koje su Amerikanci opremili i što je takođe važno, motivisanih za uništavanje DNR i LNR. Snaga ove grupe je takva da oni koji štite ove dve republike nisu imali naročite šanse da im se suprotstave. Rusija bi se našla pred fatalnim izborom: ili da posmatra ubijanje stanovništva koje je, bez sumnje, čekao genocid, a čiji je značajan deo već dobio državljanstvo RF, ili da se umeša. Odnosno, u suštini, izbora nije ni bilo. Rat Rusije u Ukrajini bio je apsolutno neizbežan. Mi tamo ratujemo, kako je iskreno priznala Džen Psaki, ne sa Kijevom, nego sa Vašingtonom. Ispada da je Vašington Rusiji pripremio zamku u vidu izbora između geopolitičke kapitulacije i rata u Ukrajini u krajnje teškim i nepovoljnim uslovima sa katastrofalnim gubicima. Glavno je šta je u toj situaciji uradilo rukovodstvo ruske države - pošto nije imalo snage da u potpunosti poništi američki scenario, ono je našlo načina da ga razbije: počelo je prvo. Sudeći po konfuziji Zapada, ruska operacija za njih je bila neočekivana.

Podsećamo, ruski vojnici stavili su pod svoju kontrolu teritoriju nuklearke u Černobilju, prvog dana specijalne operacija za demilitiarizaciju Ukrajine. Sledećih dana, vojnici Oružanih snaga Rusije napredovali su do najveće nuklearne elektrane u Evropi - Zaporožja, koja se nalazi u gradu Enerhodar, u stepskoj zoni, na obali rezervoara Kahovka i stavili je pod kontrolu.

Smrt iz epruvete

Tokom specijalne operacije u Ukrajini, Oružane snage RF su takođe otkrile činjenice o tekućem vojno-biološkom programu, koji finansiraju SAD, izjavio je zvanični predstavnik Ministarstva odbrane RF, general-major Igor Konašenkov. Prema generalovim rečima, od radnika u ukrajinskim biolaboratorijama dobijena je informacija o tome da su 24. februra, po hitnom postupku, uništavani opasni patogeni koji izazivaju kugu, antraks, tularemiju, koleru i druge smrtonosne bolesti. Nakon početka specijalne operacije, istakao je Konašenkov, „Pentagon se ozbiljno zabrinuo" da će svet saznati o sprovođenju tajnih bioloških eksperimenata na teritoriji Ukrajine, a samim tim i o kršenju od strane SAD i Ukrajine prvog člana Povelje UN o zabrani bakteriološkog (biološkog) i toksičnog oružja.

Načelnik trupa za radijacijsku, hemijsku i biološku zaštitu Oružanih snaga Rusije Igor Kirilov je izjavio da je u Ukrajini bila formirana mreža koju je činilo više od 30 bioloških laboratorija, a koje su radile za Agenciju za smanjenje vojne opasnosti pri Ministarstvu odbrane SAD.

Prema njegovim rečima, 24. februara svi oni su dobili zadatak od ministarstva zdravlja Ukrajine da u potpunosti unište biološke agense koji su se nalazili u laboratorijama. On je rekao da je samo u Lavovu uništeno 232 kontejnera sa izazivačem leptospiroze, 30 sa izazivačem tularemije, 10 sa izazivačem bruceloze i pet sa izazivačem kuge. „Ukupno, više od 320 kontejnera. Spisak i broj biopatogena govori o radovima koji su se sprovodili u okviru vojno-bioloških programa", istakao je Kirilov.

Na ovaj način, specijalna vojna operacija RF u Ukrajini se vremenski poklopila sa planiranim pokretanjem američkih vojnih biolaboratorija u Kijevu i Odesi, objavio je ruski internet portal „Oktagon". Agencija za smanjenje vojne opasnosti Ministarstva odbrane SAD (DTRA) je u oktobru 2021. objavila na sajtu američkih javnih nabavki dodatni sporazum o „borbi sa posebno opasnim patogenima".

Ovaj dokument se odnosi na završnu etapu rada na puštanju dve biolaboratorije, u Kijevu i Odesi. U njemu se govori o opremanju, obuci personala i uvođenju objekata u eksploataciju. Vrednost radova iznosi 3,6 miliona dolara, mada je niz brojeva u dokumentu sakriven zbog tajnosti podataka. Takođe, izveštava se i da je laboratorija više od 90% spremna za rad, kao i o sedmomesečnom kašnjenju u završetku projekta od dana potpisivanja dokumenta (jul 2021), do kraja februara 2022. Moguće da je upravo ovo puštanje u rad bio signal za Kremlj da započne specijalnu operaciju.

Po mišljenju stručnjaka, danas u Ukrajini ima na desetine biolaboratorija povezanih sa američkom vojskom, koje se nalaze u Kijevu, Lavovu, Odesi, Hersonu, Ternopolu, Užgorodu, Vinici, Harkovu, Lugansku, Dnjepropetrovsku. U Harkovu, gde se nalazi jedna od tačaka američkih virusologa, 2016. godine su zabeležne čudne smrti desetine vojnika od svinjskog gripa. Do marta, broj je prešao stotine. Godine 2019. na granici RF i Ukrajine pojavila se epidemija malih boginja i bolesti „koja po simptomima liči na kugu".

U Jermeniji je oformljeno 12 organizacija u kojima je proučavano izbijanje tularemije. Još 1980-ih američki stručnjaci su razrađivali scenario mogućeg biološkog napada na grad protivnika: 16 istovremenih napada komaraca zaraženih žutom groznicom, sa zemlje i iz vazduha i napad prskanjem izazivača tularemije. U aprilu prošle godine, sekretar Saveta bezbednosti RF, Nikolaj Patrušev je rekao da dopušta mogućnost da se u američkim vojnim laboratorijama u blizini granice sa Rusijom i Kinom razvija biološko oružje.

Kineska vlada poziva SAD da odmah otkrije informacije o vojnim biolaboratorijama razmeštenim u Ukrajini i virusima nad kojima se tamo vrše istraživanja. O tome je nedavno, na redovnom brifingu, govorio zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Džao Liđijen.

Prema njegovim podacima, na teritoriji Ukrajine radilo je 26 američkih laboratorija i sličnih objekata. „Vojni biološki programi SAD u Ukrajini mogu biti samo vrh ledenog brega. Pod izgovorom saradnje u smanjenju bioloških rizika u sferi bezbednosti i zaštite svetskog zdravlja, SAD kontroliše 336 laboratorija u 30 zemalja sveta. Američka strana takođe je ostvarivala veliki broj vojnih bioloških istraživanja u laboratoriji Fort Detrik. Šta su stvarne namere SAD? Šta su tačno oni radili?", rekao je zvanični predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova. Kinezima je to posebno interesantno jer su ih SAD optužile da su oni veštački stvorili kovid-19 i zarazili celu planetu. A možda se „kovid" rodio u jednoj od tajnih laboratorija u Ukrajini?

Amerikanci i njihovi sadašnji saveznici Japanci imaju takvo iskustvo. U periodu 1939-1945. Japan je oformio Mandžurijski odred 731, koji je sprovodio eksperimente na ljudima. Napravljeni su inkubatori za gajenje desetine tona komaraca, krpelja, buva i drugih prenosnika infekcija. Umrlo je više od 3000 ljudi. Postojali su planovi za primenu tog oružja i na našoj teritoriji. Ali razbivši Kvantunšku armiju, sovjetska vojska je sprečila ove namere. SAD, u vreme Korejskog rata, od januara do marta 1952. godine, takođe je koristila biološko oružje. A još tokom osvajanja zapada, Jenkiji su preneli Indijancima velike boginje pa su cela plemena izumrla. Samo te dve zemlje su primenile (za sada!) bakteriološko oružje. Sadašnja ruska vojna operacija stavila je tačku na slične napade od strane Ukrajine. Kao i na njene nuklearne želje. Bar bih voleo da verujem da je tako.