Banat

Građani razvaljenog Zrenjanina „zarobljeni" u Zlatnom dobu

KOLEKTIVNA PARANOJA RAZARA CENTAR BANATA

E moj građanine srednjeg Banata, u danima, nedeljama, mesecima, godina, već deceniju...uteruju te u Zlatno doba, a ti, ne znaš ni da maštaš, od nemaštine. Zlatno doba mu dođe, k'o neka psihijatrijska klinika, al', zbog kakvog - takvog ugleda, prijem je, strogo rezervisan. Jer, Zlatno doba ima svoje zlatno pravilo, u fotelje se raspoređuju, isključivo najmaštovitiji: bez znanja, iskustva, obrazovanja, pameti, radnih navika, gde je ulaznica (stranačka knjižica), forsiranje lupetanja od fraza, bahatosti, bezobrazluka, neodgovornosti, prevara, laži i neispunjenih obećanja...

Zoltan Horvat

Ovdašnja piramida lokalnih izvođača radova, maštovitih foteljaša - uterivača narodnih para u privatne džepove, urnebes od laganja sopstvenog ogledala. Ponedeljkom: Zaklinjem se da ću savesno, odgovorno i dosledno izvršavati sve zadatke koje mi se povere... Utorak ujutru: Proklinjem jučerašnje zaklinjanje, evo, već od danas, svečano, menjam veru za večeru, dakle, samo savesno i odgovorno prema sugrađanima, menjam stranačke knjižice, i po ko zna koji put se večito zaklinjem u brdo idiotskih obećanja koja svakodnevno „prosipam", u koja sam, majke mi, počeo i sam da verujem... Petak je daleko... ako se, ne daj bože, narod pobuni, vraćam se u ponedeljak, pa, udri od početka... Po nemaštovitim građanima, s punim kuferima nemaštine...

Budućnost, malo sutra Zrenjanina, foteljaši garantuju. Ovdašnji „preslikači" sadašnjosti u budućnost se „razbijaju" od mašte: grad bez pijaće vode decenijama, kako to veličanstveno šuplje zvuči, pristanak na milostinju države, bez prava na bilo šta, teško zamisliv, al', dostignut ideal fotelj-idiota, koji se s tobom, švota (lalinska reč: besciljno lutati, smucati se...). Dok prosečan građanin Zrenjanina grozničavo razmišlja, kako ni iz čega „napuniti" petinu potrošačke korpe, „maštoviti" foteljaši se, razigravaju.

Nakon VIP restorana Kovač u Big tržnom centru (bivši Aviv) nadomak grada, gde se (ne) zna koji s(ns)tranački ortaci „drže" lokal („marker" Kovač je... lud zbunjenog), na naselju 4. jul uveliko je u pripremi, Kovač 2. Da pitaš Nenada Karapandžu - Džegera, šefa Regionalne SNS kancelarije u Zrenjaninu, čiji je lokal, koliko je stranačkih glavešina u ortakluku... da to nisu, Goran Knežević, Darko Bađok, i još neki... Neće ti odgovoriti. Do njih, stranačkih Gazda srednjeg Banata, jednostavno se ne može doći. Za običan svet, zabranjen je pristup. Informacije od javnog značaja su, takođe, zabranjena tema u Zrenjaninu. Status nedodirljivih, važi i za Nenada Džegera, bivšeg prodavca štofova, bivšeg zakupca poslovnog prostora u centru grada, kojem je taj isti grad, voljom stranke i dizanjem odborničkih ruku, „oprostio" 100 hiljada evra duga... bivšeg nikog u Zrenjaninu.

Sto hiljada evra u podnožju SNS piramide „legalnog i legitimnog" trpanja para iz gradske kase u privatne džepove, bio je tek početak „zidanja" zrenjaninskog Skadra na Bojani. Nekadašnji restoran Tisa u gradskom vlasništvu, na svu sramotu ovdašnjeg tužilaštva i lokalne vlasti, preko noći postao je vlasništvo stranačkih gazda. Darko Bađok, ovdašnji visoki funkcioner SNS-a, friški doktorant na PTF-u Mihajlo Pupin (prevrće se u grobu), bivši prodavac petardi i bivši vođa lokalnih navijača bivšeg fudbalskog kluba Proleter, ne tako davno, lično je prodavao Tisu. I prodao je, kako ne navodi, samom sebi, „legitimno i legalno".

Nezajažljivi apetiti vlasnika glavnih gradskih nekretnina, uz keš, „zaštitni su znak" SNS-a u Zrenjaninu. Priprema restorana Kovač 2 je u završnoj fazi, u zgradi „Pečurka", u kojoj je poslednji „stanar" u prizemlju bio market IDEA, market Maxi će biti u prizemlju, a na spratu (najmanje 200 kvadrata), idealan je prostor za VIP restoran stranačkih gazda.

Glavni građevinski preduzimači, otimači Zrenjanina iz gradskih fotelja, sakrivaju se od sugrađana u kancelarijama SNS-a. Restorani, nakon lepo uknjiženih nekretnina, sledeća su omiljena mesta, gde je VIP „banda" najbolje instalirana. Još od 7. jula 2012. godine, kada je SNS krađom LSV odbornice iz redova DOS-a „zajašio" Zrenjanin, blentavo dizanje ruku odbornika gradske skupštine, „overava" se javni kriminal.

Ko će zidati višespratnice pored parčeta jezera u centru grada, ko do iznemoglosti dozvoljava vađenje peska za potrebe Ling Long auto puta Zrenjanin - Beograd...? Zna se, „ugrađivači" iz Javne (Gradske) Kuće, gde se, daleko od očiju javnosti, bahatost foteljaša meri desetinama, stotinama miliona iz gradske kase svih građana.

Počev od Sima Salapure, gradonačelnika Zrenjanina, koji se, savršeno uklopio u mehanizme „legalnog i legitimnog" obrlaćivanja građana ispraznom retorikom, „ugradnja" pojedinaca, da se ne vidi, ide, k'o podmazana. Eno, gradonačelnik je zadivljen tempom izgradnje kineske fabrike guma Ling - Longa, pa se, na licu mesta divio pred podobnim lokalnim medijima. Može li građanin Zrenjanina da vidi svog gradonačelnika u obilasku porodica sa četvoro i više dece koji žive u, blaga reč, neuslovima, stigne li da porazgovara sa korisnicima Narodne kuhinje, socijalnim slučajevima grada, kojima je i interesovanje vlasnika vlasti, velika stvar...?!? Jednostavno, od silnih obaveza nemaju vremena za običnog čoveka, stuba sramote razvaljenog Zrenjanina.

Veličanstveni SNS prodavci vere za večeru iz gradske Javne kuće, ne žele da znaju ni za prošlonedeljni štrajk vijetnamskih najamnih radnika u Ling Longu, zbog višemesečnog kašnjenja plata i smanjenja primanja po raznim osnovama. Nisu dobili ni bruto zaradu od 32 do 35 hiljada dinara mesečno, nemaju vodu, ne mogu da se okupaju, zabranjen im je izlazak u grad, nemaju ni zdravstveno osiguranje, jedan navodi da je već trebao da se vrati kući nakon isteka ugovora, ali da mu ne daju, a čovek ne zna ni ko će mu platiti putne troškove... Ni kineskim menadžerima se ne veruje, al, veruju im gradski foteljaši. Veruju im Čedomir Janjić, Saša Santovac, veruje im i onaj stranački pripadak iz redova lokalnog POKS-a, koji, uz aminovanje Džegera, ima zadatak da, zbog narastajućih potreba, regrutuje nove, domaće radnike Ling Longa...

Da ne bude sve tako crno, pomoć je ipak stigla, istina, ne od foteljaša, nego od aktivista Zrenjaninskog socijalnog foruma (ZSF), kojima je, gle čuda, dozvoljeno da im uruče skromnu materijalnu pomoć!

Robovski položaj vijetnamskih radnika, u gladi i siromaštvu, liči na sudbinu zrenjaninskog radnika, danas. Po zrenjaninskom foteljašu, radno mesto, bilo kakvo, sa minimalcem od plate, premija je u vremenima teškim... Pa se krene od rata u Ukrajini, skoku cena na svim nivoima...

Građanine Zrenjanina, paćeniče, poraz (ni)je gorak, ako se, proguta.