Do koske

Srbija je postala ludnica kojom upravljaju pacijenti

Ako je lud, što sebi ne odseče prst

Srbija je postala ludnica kojom upravljaju pacijenti. Na vlasti se nalazi Aleksandar Vučić, koji priznaje da je „drama kvin i ludak". Tako se i ponaša. Istovremeno najavljuje smak sveta i apsolutno blagostanje. Kaže da Srbija nema potrebe da uvozi električnu energiju, a grejna sezona je pomerena za novembar, hladni su stanovi, škole, vrtići, bolnice... U budžetu ima novca za sve potrebe, ali država svejedno uzima skupe arapske kredite. U Robnim rezervama ima 12 miliona tona šećera, ali nema ga prodavnicama. Hrana je poskupela 50 odsto, ali nema veze, plate i penzije će se jednog dana povećati za 19 odsto. Mentalno poremećeni diktator se sprda sa narodom, sa žrtvama njegovih pljački, prevara i laži.

P.P.

Kad padne s vlasti i bude prinuđen da odgovara za sve zločine nad Srbijom, Aleksandar Vučić će moći da se poziva na ludilo. Mediji su puni dokaza, koje on svakodnevno iznosi u javnost. Uostalom, on i sam priznaje da je ludak.

- Govorio sam da će sve u svetu biti sve teže. Rekli su da sam drama kvin i ludak. Na kraju se to ispostavilo kao istinito, da je ludak bio u pravu - pohvalio se Vučić nedavno u Njujorku, posle sednice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

U ludačkom zanosu, nastavio je da iznosi stavove koji dokazuju ozbiljne mentalne poremećaje. Kao piroman - vatrogasac, Vučić istovremeno plaši i ohrabruje narod. U istoj rečenici ističe da će „za šest meseci propasti sve što smo godinama stvarali", ali „nema razloga za brigu"

- Geopolitička situacija ide u kanal, prisustvovaćemo velikom svetskom sukobu. Neću da pričam narodu da će teći med i mleko i da će sve biti super. Pa, hoće, teći će med i mleko i biće super u Srbiji, ali to nema veze sa situacijom u svetu. U svetu će biti samo sve teže, a u Srbiji ima lepih vesti, raste minimalac, povećanja plata i penzija. Da dođe smak sveta, mi ćemo da preživimo - rekao je Vučić.

Iako on takve stavove naziva „logikom gvozdenih determinizama", medicinska nauka ih definiše kao simptome oboljenja koja su klasifikovana pod šifrom F, od 00 do 99. Međutim, u Vučićevoj bolesti ima sistema. Taj sistem se zasniva na lažima i prevarama, koje koristi u borbi za opstanak na vlasti. Kako to izgleda u praksi, videlo se pre nekoliko dana u Leskovcu, na proslavi 14. rođendana Srpske napredne stranke.

- Poslednjih 20 dana kilovat struje nismo uvezli. Imamo para na računu, a još nam nisu legle pare iz Emirata. Nemamo nijedan problem osim energetike. Imamo gasa u skladištima. Mislim da ćemo preživeti i sledeću godinu, biće i struje i gasa i svega. Radili smo na tome i spremali se da se organizujemo za teška vremena. Imamo dovoljno soli, ulja, da sutra prestane trgovina i da se sve zatvori, mi imamo svega za nekoliko meseci. Mi samo u Robnim rezervama imamo 12 miliona kila šećera. Čim se pojavi negde da nije bilo u prodavnici šećera, odmah kreće panika. Čim proizvođačima ne date povećanje cena, odmah smanje dotok robe. Ne znam više šta da radim sa tim šećerom. Kažem ljudima, nema potrebe za panikom, ne vredi. Ne brinite, mi ćemo da preživimo i smak sveta - rekao je Vučić naprednjacima.

Za razliku od dobro zagrejane hale „Dubočica", grejanja nema i neće ga biti do novembra u stanovima, školama, vrtićima... Noći su hladne, jutarnje temperature oko nule, deca se smrzavaju u učionicama, a Vučić tvrdi da „ima i struje i gasa i svega". Ima, kaže, i novca u državnom budžetu, ali u državnim bolnicama nema lekova, gaze, gipsa i ostalih osnovnih stvari. U Robnim rezervama postoje milioni tona šećera, koga nema samo u prodavnicama.

Osim praznih laži, Vučić u svom sistemski podešenom ludilu uporno zamenjuje teze. Za nestašice šećera, mleka i ostale robe optužuje proizvođače, iako je svima jasno da probleme stvaraju trgovci. Proizvođači, naročito poljoprivredni, prinuđeni su da po mizernim cenama prodaju robu, na kojoj desetostruku zaradu ostvaruju trgovci. Vučić to zna, pošto su svi krupni trgovci njegovi politički i poslovni ortaci.

U tom zločinačkom projektu, Vučić nameće ograničenja cena, tobože zbog zaštite domaćeg tržišta. Kad ucenjeni proizvođači prodaju robu, samo da je se reše i smanje gubitke, Vučić svojim trgovcima izda dozvole za izvoz. Tako tonu pšenice, koju su srpski poljoprivrednici prodali za 200 evra, nakupci prodaju stranim firmama za 400 evra, minimum. Upravo u Leskovcu, Vučić je objavio „dobru vest za poljoprivrednike". Država će otkupiti 150.000 tona kukuruza. Kad se završi otkup po bagatelnim cenama, taj kukuruz će biti prodat partnerskim kompanijama u Makedoniji i Albaniji, u skladu sa sporazumom o „Otvorenom Balkanu", da bi kasnije po udvostručenoj ceni završio na tržištima Nemačke, Austrije i Švajcarske.

Samo Vučić može bez stida da kao „dobru vest" poljoprivrednicima najavi svoj novi pljačkaški pohod. Na isti način se odnosi i prema penzionerima, nad kojima je genocid počeo da vrši 2014, a dokrajčio ih 2020. godine.

- U našoj stranci ima mnogo mladih ljudi, ali želim da se posebno zahvalim našim divnim penzionerima, koji su izdržali teške reforme i verovali u rezultate koje rad može da donese. Upravo zato, penzije će da porastu više od 21 odsto. Penzije će da prate plate u budućnosti i biće mnogo zadovoljniji. Izvinjavam im se što su plate rasle brže nego penzije - rekao je Vučić.

Zbog njegove otimačine, kojom je prigrabio oko 800 miliona evra, više od 1,1 miliona penzionera i danas je izloženo progonu javnih izvršitelja. Nezakonito smanjene penzije nisu bile dovoljne ni za lekove i hranu, pa nisu mogli da plaćaju račune za komunalije, telefone i ostalo. Sad im izvršitelji plene imovinu ili skidaju po dve trećine penzija. U vreme pandemije Kovida 19, Vučićev tzv. Krizni štab sprovodio je torturu nad građanima starijim od 65 godine. Ne samo što su bili osuđeni na kućni pritvore, nego im je vlast ukinula pravo da se leče. Bez zdravstvene nege i mogućnosti da primaju terapiju za druga oboljenja, u poslednje dve i po godine umrlo je 45.000 penzionera više od uobičajenog godišnjeg proseka. Sad se Vučić zahvaljuje preživelima što su izdržali teške reforme, na kojima su on, njegovi rođaci, kumovi i stranački funkcioneri zgrnuli milione evra.

Kad dođe vreme za svođenje računa, za privođenje pravdi, bez obzira na sve dokaze patoloških mentalnih poremećaja, Vučić ipak neće moći da se vadi na ludilo. Fizičko i mentalno zlostavljanje sirotinje, ruganje penzionerima i ostalim žrtvama zločinačkog režima sigurno u korenu ima određene elemente raznih F dijagnoza. Međutim, to ne opravdava sadizam s kojim se odnosi prema ljudima kojima je uništio živote. Poznata je stara izreka: „Ako je lud, što sebi ne odseče prst". Vučić jeste lud, ali dobro čuva svoje prste, potrebni su mu da broji milijarde evra, koje je prigrabio za deset godina diktature.

- Moje zdravlje je moj problem. Nijednog sekunda nisam okrivio nikog drugog za moje zdravlje. To je meni priroda dala, uz prirodu moja nepažnja uz neuzimanje lekova. Hronično sam bolestan - rekao je Vučić u novembru 2019. godine, kad je završio u bolničkoj postelji usled problema sa srcem i hipertenzijom, koju su izazvala novinarska pitanja.

Da je normalan, Vučićevo zdravlje bi zaista bilo njegov problem. Ovako, on u svojoj bolesti uživa, a normalni ljudi pate od njega i njegovog ludila.

Vučić kaže da mu, kad se oseća loše, infuziju daje Zlatibor Lončar, a pritisak mu kontroliše njegov prijatelj dr Dragan Dinčić. Nažalost, medicinsku pomoć mu ne pruža nijedan psihijatar ili psiholog. Za Vučićevo vidno poremećeno mentalno stanje ne mare ni njegovi najbliži.

Majku Angelinu i tatu Anđelka ne zanimaju ni njegovi patološki problemi, kao ni nedostatak vaspitanja. Navikli su na njegove laži i prevare, koje predstavljaju osnovni repromaterijal u njegovoj političkoj industriji nesreće, pa ni ne pokušavaju da mu ukažu, a kamoli da obuzdaju njegovu potrebu da se ruga svojim žrtvama.

Nije za utehu, ni Vučiću ni Srbiji, to što bolest ne bira. Državni i nacionalni problem je to što građani biraju bolesnika. Svi vide koliko je poremećen, a i on sam to naglašava pretnjama samoubistvom, histeričnim smejanjem ili plakanjem, pa i ulaskom i izlaskom iz frižidera.

Kao što on kaže, njegovo zdravlje je njegov problem. Međutim, on je ludilom zarazio sve nesrećnike koji glasaju za njega, a vide da im je on ispraznio i frižidere i novčanike. Isti nesrećnici danas sede u hladnim stanovima i, kao zombirani, mirno gledaju zapaljene kontejnere i automobile na francuskim, nemačkim, britanskim, italijanskim i rumunskim ulicama, gde narod protestuje zbog nestašica i skoka cena.

Normalni ljudi se širom sveta bore protiv poremećenih politikanata. Samo je u Srbiji mirno. Kao na groblju. Ili kao u ludnici u kojoj su pacijenti preuzeli vlast i zatvorili normalne ljude.

Tako će biti dok god građani pristaju da gutaju sedative s Pinka ili iz Informera. Ova bolest, koja razara Srbiju, ne leči se sedativima, nego pobunom protiv mentalno poremećenog diktatora.