Tragom vesti

Špijunska operacija Telenor: NATO maskarada sa multimilionskim profitom

ORAO PAO

U epohi koja koristi nove zastrašujuće termine, poput „meka moć" i „hibridni rat", jedan slučaj posebno se ističe kao faktor medijskog, propagandnog i obaveštajnog ludila. Šta je i koga je razotkrila prodaja norveškog mobilnog operatera „Telenor", koji je godinama uživao mnoge privilegije u Srbiji. Kako se i zbog čega čitav obaveštajni aparat NATO pakta obrušio na Telenorovu mrežu u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj i Crnoj Gori. Kako je zloglasni američki KKR fond preko neograničenog uticaja na vlade u pomenutim zemljama (ali i na vlade drugih evropskih zemalja), sa ciljem da dobije kontrolu nad kompletnim životom građana, pa i svih državnih institucija. Da li je jedna sumnjiva smrt jednog strogo kontrolisanog evropskog milijardera, pokazala dubinu sunovrata američke imperije.

Nikola Vlahović

Jednog sasvim običnog petka, pre četiri godine (preciznije: 26. januara 2018), dve domaće novinske agencije prenele su rutinski vest da će norveški gigant mobilne telefonije, Telenor, koji je u Srbiji imao blizu četiri miliona korisnika, uskoro prodati svoje poslovanje u ovom delu Evrope. Cilj „velikog preuzimanja" Telenorove mreže na širem prostoru regiona u Srbiji, Mađarskoj, Crnoj Gori i Bugarskoj, bio je isti: ograđivanje NATO bezednosnog prostora oko Srbije u stavljanje Srbije u status kontrolisanog NATO kandidata. Istog dana, 26. januara 2018., na zvaničnoj Internet stranici Telenora objavljena je informacija da je „Kompanija Telenor dobila nezatražene ponude za preuzimanje njenog portfolia poslovanja u Centralnoj i Istočnoj Evropi".

Bio je to tek početak velike akcije angloameričke okupacije mreže mobilne telefonije, interneta, baznih stanica i prateće opreme, na pomenutom prostoru, od Crnog mora (Bugarska), do Jadranskog mora (Crna Gora), i prostora sa obe strane Dunava, u Srbiji i Mađarskoj. Da sve bude jasnije, treba reći da je američka KKR (čitaj: CIA) fondacija, „predložila" norveškom mobilnom gigantu da proda svoj biznis na Balkanu, a kako je poznato, u Norveškoj politici nema nikoga ko bi takvu američku ponudu odbio. Tim činom je i ovaj deo Centralne i Jugoistočne Evrope praktično stavljen pod potpunu kontrolu obaveštajnih službi NATO pakta i SAD.

Krajem marta meseca iste godine, bilo je jasno da tadašnji državni norveški operater Telenor, izlazi iz vrlo unosnog poslovanja koje je imao u Srbiji i drugim pomenutim susednim državama. Srbija, kao centralna država regiona, posebno je bila najizdašnija u pogledu uslova koje je ponudila Telenoru, koji je još 2006. godine, za 1,5 milijardi evra kupionekadašnji Mobi 063. (nakon „obračuna" tadašnjeg ministra Mlađana Dinkića sa Miloševićevim tajkunom, Bogoljubom Karićem, formalnim vlasnikom mobilnog operatera Mobi 063). Nakon „uvođenja" Telenora u posao, tadašnji srpski ministri, premijer i predsednik, dobili su norveške pasoše kao nagradu za lojalnost, a ključni posrednici i tadašnja demokratska koalicija, i veliku finansijsku podršku. Telenor je postao glavni finansijer tadašnje, a kasnije i svake druge vladajuće koalicije, kupujući sebi „poslovnu stabilnost" u večno nestabilnoj Srbiji i isto takvom regionu.

Ipak, zlatno doba ovakve kohabitacije, počelo je da ističe nakon prve velike svetske finansijske krize (2008), koja je izazvala i niz vojno-političkih promena na mapi sveta. Kao vrlo istaknuta i finansijski moćna članica NATO pakta, Norveška je iz čiste geostrateške kolaboracije sa NATO paktom i interesima SAD na Balkanu i oko njega, ubrzo prihvatila ponudu da nakon ozbiljnog ekstraprofita zarađenog u Srbiji, ali i Bugarskoj, Crnoj Gori i Mađarskoj, stavi na prodaju sve svoje resurse u ovim zemljama. Cilj je bio jasan, a sva sredstva dozvoljena.

I nakon tačno četiri godine, 28. januara 2022. godine, Telenor u Srbiji postaje Yettel, te je pod ovim imenom, produžena i na novi tehnološki nivo dignuta saradnja sa „dubokim državama" Zapada. Preko Vučićeve mafije u Telekomu Srbije, počela je masovna „razmena" privatnih podataka svakog građanina, u svrhe super-kontrole najmanje šest miliona ovdašnjih korisnika telefonskih, internet i TV usluga. Istine radi, treba reći da se radi o nasleđenom kriminalnom poslu započetom u vreme vladavine takozvane demokratske koalicije. Taj posao se danas, u sumrak Vučićeve diktature, sasvim pretvorio u masovnu špijunažu u korist NATO pakta i njihove bezbednosne mreže. Ali, ne samo građani Srbije i njihovi lični podaci, nego i sve državne institucije, pa čak i one navodne tajne agencije, danas su potpuno pod kontrolom Velikog Brata sa one strane Atlantika i njegovih evropskih saveznika.

Od 28. januara 2022. kad praktično prestaje da postoji Telenor Srbija, posao je nastavila kompanija češkog multimilijardera, Petra Kellnera, koji je 27. marta prošle, 2021. godine, u 56 godini života, poginuo u čudnoj helikopterskoj nesreći u planinama Aljaske. Ipak, kako su kasnije još do danas nezavršene istrage pokazale, Kellner je preživeo pad helikoptera u kome je bilo još četvoro ljudi, ali je, prema zvaničnom saopštenju, umro čekajući na dolazak pomoći! Nezvanično, „dovršen" je inekcijom pentobarbitala, koji se koristi kod smrtnih kazni ili odobrene eutanazije od strane nepoznatog (ili nepoznatih) lica.

Po svemu sudeći, Kellner, koji je već tada bio vlasnik Telenora Srbija i spremao se da ga „prekrsti" u „Yettel", bio je potpuno kontrolisan i usmeravan od strane evroatlanskih tajnih službi. Sa 56 godina, u punoj snazi, ambiciozan i, kako su tvrdili njegovi sradnici, hiperaktivan, Kellner se doslovno „otimao" zapadnim službama za koje je izgleda radio, ucenjen i protiv svoje volje. Dokaz u prilog tome je svakako njegov poslovni odnos sa Kinom, koji je izazvao bes obaveštajne zajednice u Briselu. Nije pomoglo ni to što je imao dogovor sa bivšim šefom američke CIA-e Dejvidom Petreusom, i bivšim prvim čovekom KKR fondacije, o preuzimanju Telenora. Istina, Petreus je u jednom slučaju i zvanično predaoponudu Telenoru za preuzimanje balkanskih podružnica i za to ponudio dve milijarde evra. Onda su mu „službe" stavile na raspolaganje Petra Kellnera.

No, ubrzo, rodila se opravdana sumnja da Kellner neće obaviti posao „natoizacije" Srbije, da ga „Kinezi obrađuju", te da se iza najavljene saradnje Telekoma Srbija i Kellnerovog Telenora (sada Yettel) kriju politički motivi, koji ugrožavaju interese SAD i NATO pakta na Balkanu.

Naime, Kellnerova PPF grupa preuzela je u oktobru 2020. godine većinski udeo u kompaniji Central European Media Enterprises (CME). U njenom vlasništvu je češka privatna televizija sa nacionalnom frekvencijom TV Nova i još trideset pet televizijskih stanica u Bugarskoj, Češkoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.

Na Kelnerove veze sa Kinom upozorio je uoči preuzimanja CME i američki republikanski senator Marko (Marco) Rubio, direktan protivnik Donalda Trampa u predstojećoj kampanji za predsedničkog kandidata Republikanaca. Kellnerov PPF demantovao je navode Marka Rubia. Znatno ranije, već u februaru 2020. godine, Rubio je pozvao nadležne u SAD da u "potpunosti preispitaju posledice po nacionalnu bezbednost" tada najavljene prodaje CME Kelnerovoj PPF grupi. Naime, američki AT&T objavio je krajem 2019. da pristaje da proda svoj većinski udeo u CME za 1,1 milijardu dolara PPF grupi. Tada je senator Rubio izgubio nerve i počeo dramatično da upozorava na „pogubne posledice" ove prodaje, tvrdeći da je Kelner "kineski izaslanik" ("China proxy").

Tako označen kao „neobuzdan čovek", spreman na diverziju protiv evroatlanskih interesa, Kellner je u Srbiji postao poznat tek nakon što je obnarodovano njegovo vlasništvo nad srpskom filijalom norveškog Telenora.

Naime, državni telekomunikacioni operater Telekom Srbija potvrdio je da je 28. januara 2022. godine potpisao ugovor sa Telenorom Srbija, prema kojem će ovoj kompaniji, u vlasništvu PPF grupe Kellnera, iznajmljivati svoju optičku infrastrukturu. Ugovorom je predviđeno da Kellnerov Telenor sa infrastrukturom Telekoma Srbija ulazi u oblast interneta i TV sadržaja kao treći veliki kablovski operater u Srbiji.

Malo je poznato da je norveška država kao članica NATO pakta, nakon pregovora sa KKR vojno-obaveštajnim fondom SAD, uslovila preuzimanje Telenora u Srbiji, Mađarskoj, Bugarskoj i Crnoj Gori, tako što je kupac bio u obavezi da praktično sarađuje sa KKR, tačnije rečeno, da za KKR bude „izvođač radova na terenu".

Sporazum između državne kompanije Telekom Srbija i privatnog mobilnog operatera Telenor, u vlasništvu investicionog fonda PPF, pokušava svako na svoj način da iskoristi. Vučićeva mafija za obračun sa stvarnom i mogućom konkurencijom u medijskom prostoru, a NATO mafija za homogenizaciju svih medija u Srbiji. Pred kraj 2022. godine, NATO pakt i američka KKR fondacija, drže na vezi dva glavna aktera ove „zabave": Vučića i „Junajted grupu" medijskog tajkuna Dragana Šolaka.

Ovakva „pat pozicija" ne odgovara nikome sasvim. Ni ucenjenima ni ucenjivaču. Ali, odgovara na svaki način geostratezima u Pentagonu, koji imaju hroničnu potrebu za nestabilnim Balkanom. U čitavu priču umešala se i renomirana američka organizacija za ljudska prava, Fridom haus, navodima da je bilo da su se u martu 2021. godine pojavili izveštaji „...da Telekom ima za cilj da sklopi komercijalno sumnjiv dogovor sa Telenorom Srbija, ranije u vlasništvu norveškog Telenora, ali trenutno češke investicione grupe PPF i eksplicitno da naudi SBB-u, podržavajući politički uticaj SNS i predsednika Vučića u Srbiji i inostranstvu".

Sporan posao, prema ovom izveštaju, predstavlja i kupovina kablovskog operatera Pošta NET, te da je Telekom Srbija takođe privukao pažnju akvizicijom državnog kablovskog operatera Pošta NET bez tenderske procedure.

Ali iza ove bitke između Vučićevih i Šolakovih interesa, zaboravljeno je jedno bitno pitanje: Koliko je norveška državna kompanija profitirala iz posla na Balkanu? Istina, to nije teško izračunati. Na uloženih milijardu i po evra, godišnje je samo u Srbiji imala čist profit minimum 500 do 800 miliona evra, a neke računice kažu i čistu milijardu. Konačan bilans uoči prodaje bio je plus 15 milijardi evra. Na to je došao i novac od prodaje Telenor u regionu centralne i istočne Evrope sa PPF grupom u vrednosti od 2,8 milijardi evra.

Transakcije mobilne telefonije u Mađarskoj, Bugarskoj, Crnoj Gori i Srbiji i provajdera tehničkih usluga Telenor Common Operation (TnCo), koji su svi u potpunosti u vlasništvu Telenor grupe, donele su nešto mnogo značajnije i od dvadesetak milijardi evra čistog profita na pomenutom prostoru. U pitanju je konačno uspostavljanje kontrole nad većim delom Internet komunikacija, mobilnih signala i kontrole (preko Telekoma Srbija) nad svim strateškim institucijama, službama i operativama koje država Srbija još uvek nekim čudom ima.

Kad je kompanija PPF preko svoje „sestrinske" grupe pod imenom „Cetin" kupila trećeg mobilnog operatera u Srbiji, istovremeno je prodala 25 odsto udela u mađarskom Telenoru, državnoj televiziji i telekomunikacionoj kompaniji Antena Hungaria. PPF (uz podršku američkog KKR) i u toj državi ima rašireno poslovanje i preko drugih kompanija.

Naime, „Cetin" u Mađarskoj, prema navodima same grupe, pokriva skoro 100 odsto infrastrukture 4G mreže, a na njihovom sajtu piše da se "zalaže se da postane glavni akter u omogućavanju pristupačnog uvođenja 5G u Mađarskoj".

Vučićevim svakodnevnim ludilima, pokriveni su mnogi njegovi privatno ugovoreni poslovi „u ime države", a mimo zakonskog prava i ustavnih ovlaštenja. Jedan od njih je svakako bilo uvođenje 5G mreže u Srbiju, po nalogu evroatlanskih obaveštajnih bogova, kako bi državna operativa i svaki građanin pojedinačno, bili jasnije na vidiku NATO kontrolorima.

Pojedini češki analitičari smatraju da je preko „Vučićeve veze" sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, upravo Kellnerov „Cetin" u Češkoj planirao da razvije 5G mrežu u saradnji sa kineskom kompanijom Huawei, ali je posle više upozorenja iz komande NATO u Briselu (preko posrednih obaveštajnih službi) sklopljeno partnerstvo sa švedskim Eriksonom.

Šta je sve Telenor (u Srbiji sada kao Yettel) nudio kao „usluge" balkanskim režimima, možda ponajbolje govori jedan sudski postupak vođen u Crnoj Gori, gde je sudija Osnovnog suda u Podgorici Simo Rašović, po tužbi nevladine organizacije MANS, čak dva puta poništio sporazum koji je „Agenciji za nacionalnu bezbjednost" (ANB) omogućio nesmetan pristup svim podacima o građanima Crne Gore koji se nalaze u bazi Ministarstva unutrašnjih poslova (jedinstveni matični broj, lična dokumenta, prebivalište, državljanstvo, bračno i porodično stanje, evidencija vozila, ličnog i lovačkog naoružanja).

Viši sud je sudiji Osnovnog suda vratio predmet da ga „izvaga" ponovo, pa je u obrazloženju navedeno da „narečena saradnja bezbjednosne Agencije i MUP-a, koliko god da (ne)legitimno ugrožava pravo na privatnost građana, može biti u interesu nacionalne bezbjednosti".

Međutim, činjenice govore nešto drugo. Lični podaci građana koje danas detaljno uzimaju mobilni operateri u zemljama regiona, i u prethodnim godinama bili su dostupni i zainteresovanim grupama i pojedincima (policijskim službenicima, tajnim službama, organizovanom kriminalu, te raznim „privatnim bezbednjacima" i agentima prodaje osiguranja i marketinških službi).

Prema jednom pisanom Izveštaju bivšeg Telenorovog šefa bezbednosti za prekograničnu saradnju (MM), u grupu poverljivih podataka koji su išli preko granice spadaju: podaci o sadržini govorne i pisane komunikacije, podaci o lokaciji, podaci o saobraćaju koji se odnose na uspostavljene i neuspostavljene pozive sa brojevima korisnika i njihovo trajanje (listing poziva). U Izveštaju piše i to da je svaka aktivnost ili tehničko rešenje koji navedene podatke mogu učiniti dostupnim bilo kome, izuzev kompaniji Telenor i nadležnim državnim organima u situacijama predviđenim zakonom, je nedozvoljena (sa ocenom najvećeg rizika).

Taj Izveštaj upućuje na duple standarde ove kompanije i potvrđuje „fantomsko" upravljanje ovakvim obaveštajnim gigantima.

Jer, ako danas znamo da je Telenor godinama ranije, u saradnji sa „dubokom državom" ozbiljno razmatrao mogućnost da objedini nekoliko sistema za obradu podataka sa mobilnim operaterom u Mađarskoj, gde je takođe bio većinski vlasnik, kako bi podatke o svom kompletnom saobraćaju (pozivi, SMS, GPRS, MMS, podaci iz takozvanog bilinga stavio na raspolaganje „kome treba", i to na dnevnom nivou, putem interneta ili iznajmljene linije, onda je jasno kako je pripreman teren za konačnu predaju čitavog takvog sistema u ruke evroatlanske špijunaže.

Korisnici usluga ovog teleoperatera nikada neće dobiti zvaničnu informaciju da je njihov provajder, nezakonito, zaštićene i poverljive podatke izložio mogućem uvidu stranih službi i agencija. Bilo da su one bezbednosno-ekonomski zainteresovane za njihovu komunikaciju i poslovne planove ili ih marketinški interesuje šta listaju, čitaju, kuda se kreću. O nekom postupku pred pravosuđem Srbije ili u zemljama regiona, nema ni govora.

Da su apetiti nove taktike NATO špijunaže veliki, pokazuje i slučaj italijanske kompanija Telecom Italia SpA koja je, nakon nekoliko godina stalnih pritisaka da „položi oružje" i preda svoj sistem u ruke novog modela evroatlanske špijunaže, dirigovane iz komande NATO pakta u Briselu, pristala 14. marta 2022. godina na „dublju reviziju" predloga za preuzimanje od strane američkog investicionog fonda KKR & Co., tražeći od njega više detalja o poslovnom planu sa inače problematičnim bivšim telefonskim monopolom.

Kako je pisala italijanska štampa, upravni odbor kompanije Telecom Italia jednoglasno je ovlastio izvršnog direktora Pjetra Labriolu i predsednika upravnog odbora Salvatorea Rosija (Salvatore Rossi) da dalje razgovaraju o strategiji KKR-a namenjenoj za operatera.

Telecom Italia tražio je detaljnije informacije o ponudi KKR-a, da bi zatim eventualno „definisao ograničeni period i opseg za sprovođenje ekskluzivne potvrdne dubinske analize". Prema pisanju portala Bloomberg, pre tačno godinu dana, KKR je istakao da je njegov pristup kupovini Telecom Italia „prijateljske prirode", a kompanija sa sedištem u SAD želi da sarađuje sa odborom italijanskog operatera „kako bi dobila njihovu podršku za ponudu".

Dva najveća investitora u telekom operateru, francuski Vivendi SE i italijanski državni zajmodavac Cassa Depositi e Prestiti SpA, više puta su govorili da ponuda KKR-a ne odražava adekvatnu vrednost kompanije.

I ne samo što vlada SAD i Pentagon, preko NATO pakta na evropskom kontinentu žele da dođu u posed stoprocentnog obaveštajnog sadržaja, nego preko fantomskih fondova kakav je KKR, uporno ucenjuju i nude kupovinu i razna „preuzimanja" uvek daleko ispod realne vrednosti. Bez izuzetka, i ovo je primer koliko je ogoljenoj američkoj imperijalnoj sili stalo do svojih „saveznika" i kako ih ta sila uopšte tretira i u mirnim i u kriznim vremenima kakva su danas.

Zanimljivo je i kako o ovakvoj pro-NATO kompaniji govore i njeni vodeći ljudi, kad naglašavaju da se „strategija Telenor Grupe bazira se na rastu, efikasnosti i simplifikaciji poslovanja". To tvrdi Sigve Brekke, predsednik i generalni direktor Telenor Grupe. A povodom opisane prodaje poslovanja u regionu centralne i istočne Evrope, on kaže i ovo: „...Pravimo važan korak u pojednostavljivanju i fokusiranju Telenorovog portfolia na regione gde vidimo najjači potencijal za kreiranje vrednosti. Nakon ove transakcije, Telenor će imati integrisane fiksne i mobilne operacije u Skandinaviji, i jake mobilne pozicije u Aziji. Telenor grupa veruje da je PPF, sa svojim iskustvom iz regiona i u sektoru telekomunikacija, dobar novi vlasnik Telenorovih operacija..."

Ukratko, prevedeno na jednostavniji jezik: Telenorovo tržište predato je na upravljanje obaveštajnim pipcima NATO alijanse uz pomoć vlade SAD i njenih opskurnih, takođe špijunskih fondova.

Nekad su čitave komplikovane operacije, obično zločinačke prirode, krajnje jednostavne. No, kako je poznato, što je zločin savršeniji, to su mu tragovi vidljiviji. Taj paradoks nije poznat bahatim evroatlanskim legijama, čije vođe veruju da stvaraju novi Rim.

1

Prodaje kao svoje

Srpski diktator je od 28. do 30. novembra boravio u Norveškoj. Kojim povodom, niko ne zna.

Evo naših saznanja

Traži saglasnost za uvoz norveške nafte tankerima preko jadranskih luka. Traži da se sa Hrvatskom dogovore da odblokira JANAF (Jadranski naftovod).

Traži od Norveške da predloži specijalan status za Srbiju u NATO (ne puno članstvo nego baš neki "status") i povlašteno snadbevanje energentima.

Nudi da Srbija odmah izvrši otpisane obaveze iz akta o normalizaciji odnosa sa Kosovom, bez obzira na obaveze kosovske strane

Nudi da Srbija uvede jedan spisak sankcija prema Rusiji prilagđen položaju Srbije

Nudi potpunu lojalnost prema aktivnostima norveške diplomatije u Srbiji.

Koliko sam informisan, ovo su teme koje su bile iza vrata javnosti. Takozvani off record. Tačnije, uz uslov da se ne snima nego samo stenografiše, kao što nas je obavestio visokopozicioniran član njegove pratnje.

2

Dobra vest za članove SNS-a

Za zaposlene u EPS-u Vučić dogovorio sa norveškim kraljem da SNS botovi zaposleni u EPS-u nakon privatizacije nastave da pišu komentare po internetu, a da ljudi koji dobiju otkaz u EPS-u dobiju odštetu u visini novca koji su dali SNS-u kada su ih zapošljavali u EPS-u! Dakle, botovi, mirno spavajte i kralj i Vučićev kum Nikola Petrović su obećali da će nastaviti da vas plaćaju kao radnike EPS-a i nakon privatizacije.