Razvojna paraliza privrede, socijalnog i društvenog sistema. Svedoci smo opšte paralize privrednih tokova i poslovanja uzrokovanih širokom virusnom (brzo širećom) infekcijom. Međutim, ova nova kriza samo je produbila probleme i otkrila sve slabosti privrede, društva i sistema na kojem funkcionišu, smatra prof. dr Slobodan Komazec.
Prof. dr Slobodan Komazec
Da li svet već u toku ove monetarne krize ide ka stvaranju multivalutnog sistema i regionalizama u svetu? Šta bi ušlo u novu valutnu jedinicu? Nastupaju li nove ekonomije u usponu u formiranju svetskog novca? Da li se sprema nova ekonomska oluja? Da li se nalazimo pred vratima nove planetarne krize? Profesor ekonomije Nuriel Rubini koji je predvideo veliku finansijsku krizu, smatra da ogromni budžetski problemi SAD, evropska dužnička kriza, duga recesija i katastrofa u Japanu i usporavanje ekonomskog rasta Kine, mogu da ekonomiju sveta uvedu u novu krizu.
Putin je predložio da Rusija i Kina ubuduće međusobnu trgovinu obračunavaju u nacionalnim valutama, a ne u dolaru. To bi mogao da predstavlja početak dubljih promena u svetskom valutnom sistemu u kojem je dolar do sada imao dominantno mesto. To se događa u situaciji kada dolar već gubi poziciju glavne svetske valute. Sve prodaje nafte i prirodnog gasa obavljale bi se ubuduće u konvertibilnoj rublji u svim poslovnim transakcijama Rusije. Predlog sadrži i stav da bi se oslobodili monopolskog položaja dolara da se osnuje regionalna investiciona banka koja bi odobravala zajmove iskazane u rubljama, kako državama iz susedstva, tako i drugim državama u poslovnim transakcijama. Tako bi rublja dobila regionalni, ali i svetski značaj. Time bi se stvorile određene valutne zone: zona juana, zona rublje, zona jena, reala i dr., uz već osnovanu evro zonu. Time bi se istisnuo dolar kao sredstvo obračuna i plaćanja i pretvorio u novac regionalnog značaja. Predlozi se javljaju u trenutnoj fazi kada kurs dolara ponovo raste i ako je privreda SAD u dubokoj recesiji, a njen finansijski sistem na ivici kolapsa. Rast kursa dolara je nova spekulativna operacija koju su organizovale američke monetarne vlasti. Jačanjem dolara želi se privući kapital iz inostranstva. a time i kupovina obveznica američke vlade.
Dolar će, neosporno, zbog dva paralelna toka u svetskoj privredi i finansijama, doživeti svoj kraj kao jedina svetska rezervna valuta. Naime, prvi tok je gotovo neumitni propast jedne imperije, kroz sve duže krize i nemoć da se reši problem prezaduženosti i ogromnih deficita na realnim osnovama. Nezdrava ekonomija i sistem ne mogu stvoriti i održavati zdrav novac. Zdravlje valute, poznato je, rezultat je kvaliteta i dinamične ekonomije i njene finansijske stabilnosti i ravnoteže. SAD već dugi niz godina, posebno nakon nastanka nove finansijske krize (koju su svesno proizveli) nema ni jedan od tih kvaliteta.
Teško oživljavanje nacionalne privrede, rešavanje problema visoke nezaposlenosti i otklanjanje ogromnih deficita (platnog i trgovinskog bilansa, javnog sektora, deficita štednje i investicija i dr.) vode daljem urušavanju poverenja u dolar i njegovom stalnom devalviranju (sa odnosa 1 : 1 dolar je devalvirao na odnos 1,36 : 1).
Drugi pravac je narastanje ekonomske i finansijske snage"ekonomija u nastajanju" (posebno članica grupe BRIKS-a) koje brzo povećavaju svoje učešće u svetskom bruto proizvodu, izvozu i uvozu, nacionalnom bogatstvu, brzini razvoja, ali i deviznim rezervama. Ove privrede traže i veće učešće u odlučivanju i sredstvima (kvotama) MMF, učešće u radu i kapitalu Svetske banke, ali i Svetske trgovinske organizacije (STO). Videli smo u analizi da je to proizvod SAD, koja ima dominantan uticaj na rad ovih međunarodnih institucija, odnosno da one zastupaju njene interese. To su davno poznati problemi, ali nema raspoloženja zapadnih razvijenih država da se izvrši dubinska reforma ovih finansijskih svetskih institucija.
Nove dinamične privrede u nastajanju traže da se izvrši i reforma svetskog monetarnog sistema, da se dolar detronizira i postane ili samo nacionalna ili regionalna valuta. Taj proces je neminovan, inače se stvaraju uslovi za permanentne pojave periodičnih kriza u svetu kada god kapitalizam razvijenih uđe u krizu. Krize će se ubrzavati, elementi krize kumulirati, do velike kompleksne svetske krize koja će imati sve karakteristike opšteg sloma i zastoja.
Očekivani tokovi su mogući na sledećim pravcima:
Stvaranje i oživljavanje (uz širenje i povećanje značaja, sa priključivanjem niza država izvan regiona u centru) regionalnih veza niza država, koje su ili kompatibilne, ili pod zajedničkim interesima, ali i zajedničkom otporu daljoj dominaciji dolara i svetskog krupnog (destruktivnog) kapitala. Regionalne celine će biti i odgovor nametnutom neoliberalizmu kao osnove i operativne politike neokolonijalizma.
Sledeća faza je uže povezivanje regiona preko stvaranja jedinstvene obračunske jedinice koja će imati sve karakteristike „korpe valuta", da bi se optimalno rasporedio značaj i uloga privreda i valuta članica ovakve zone. Ubrzanje stvaranja regionalnog novca znači brže istiskivanje dolara kao svetskog novca iz svih novčanih transakcija, ali i formiranja deviznih rezervi. Kurs ovakve novčane jedinice bio bi stabilan u dužem periodu, čime bi se ojačala međunarodna trgovina i podstakao razvoj regiona.
2)Stvaranje regionalnih valuta može se očekivati u integracionoj celini (regionu) BRIKS-a, ali i latino-američkom regionu, afričkom regionu.
3)Ostaje povezivanje SAD, Meksika i Kanade u severnoamerički region sa dolarom kao zajedničkom valutom (dolar SAD, kanadski dolar i meksički pezos ulaze u sistem nove korpe valuta). Istina, Meksiko je izrazio želju da pristup BRIKS-u, ali i sistemu plaćanja u juanu ili nacionalnoj valuti.
4) Izvoznice nafte i energenata u Aziji i Africi stvaraju novu grupaciju država, koje će stvaranjem svoje monetarne unije, istisnuti petro-dolar iz opticaja i plaćanja, ali će istovremeno štititi svoje interese (cene, proizvodnja, distribucija nafte) daleko uspešnije u odnosu na grupaciju OPEC.
Ostaje i mogućnost da se period dominacije dolara produži na dugi niz godina, sa svim napred isticanim negativnim efektima i kontroverznoj funkciji dolara kao nacionalnoj i svetskoj valuti, ali po cenu sve češćih valutnih i finansijskih kriza, koje, konačno, vode do lomova u svetskoj privredi neslućenih razmera. Valutno ratovanje je prva faza pri tome, narastanje protekcionizma sve veće, dirižizam država, zatvaranje i odbrambeni potezi vlada sve češći i veći, dovelo bi definitivno do sloma neoliberalizma i u svetskoj privredi.
5) Narastanje protekcionizma, zaštite država od nove moguće krize, stvaraju mogućnosti većih turbulencija na svetskom finansijskom tržištu. Ogromni budžetski deficiti se ne mogu brzo sanirati. Konverzija ogromnih iznosa hartija od vrednosti SAD od strane glavnih kupaca (Kina, Japan, Rusija, države EU) otežaće i produžiće stvarni oporavak javnih finansija SAD. Dugovi i budžetski deficiti će i dalje nezadrživo rasti u sledećem periodu. Nezaposlenost dobija karakter pandemije i dugoročan karakter. Visoki rizici i neizvesnost ostaju i dalje, što koče dugoročne investicije. Zbog opasnosti od širenja inflacije, kamatne stope (koje su sada na najnižem nivou) moraće se povećavati, što će ograničavati tražnju kredita i investicije. Finansijska kriza se prelila u realni sektor koji vrlo usporeno reaguje u konjunkturnom zaokretu, što će produžiti recesiju. Svi elementi ukazuju da izlazak iz krize neće biti ni jednostavan ni brz.
Da bi se sprečio novi ulazak u krizu razvijene zemlje (Bazel, G- 8, G-20) traže hitnu reformu bankarske regulative i nadzora nad bankama, ali i berzanskog poslovanja (vraćanje na Stigelov zakon iz tridesetih godina prošlog veka).U radu smo naveli svih dvanaest predloga datih u toj regulativi.
Dobro je daje počelo sledeće " prestrojavanje " :
Formiranje grupe BRIKS-a i u osnovi multipolarnog sveta.
Stvaranje Evroazijskog ekonomskog saveza, pri čemu je trebalo Evroazijsku investicionu banku formirati Monetarni sistem (uniju) i novu zajedničku novčanu jedinicu, kao novu "korpu valuta ".
Postepeno izvlačenje kapitala Kine iz plasmana u hartije u vrednosti duga SAD i plasman u države BRIKS-a, odnosno u druga područja sveta, paralelno sa izmenom strukture deviznih rezervi Kine (uz smanjenje učešća dolara u deviznim rezervama).
Kina je kao prelazno rešenje odredila strukturu svojih deviznih rezervi sa 40:40:20, što znači učešće dolara, evrai sopstvene valute. Danas se struktura iz osnova izmenila.
To, konačno, vodi daljem urušavanju dolarske imperije, svođenja dolara na nacionalnu ili regionalnu valutu i svođenje SAD na realno nacionalno bogatstvo, a ne eksploataciju tuđih resursa i održavanje veštački stvorenog visokog standarda.
5. Globalna finansijska kriza i urušavanje dolarske imperije
1)Napuštanje dolara kao svetske valute
Ako sretnete ovakav naslov: „Dolar u problemima - ugrožena uloga svetske valute broj jedan - temelja američkog blagostanja", sigurno se pitate kuda ide svetski valutni sistem? Šta se događa sa dolarom i ekonomijom SAD? „Glavni deo američke ekonomije je uništen, stradao je centar globalne svetske ekonomije SAD" (J. Stiglic). Stanje američke valute i ekonomije postaje problem za ceo svet. "Zelenima se cmo piše" - konstatuju mnogi svetski ekonomisti. „Dominacija dolara u međunarodnom valutnom sistemu biće prekinuta do 2025. godine" (prognoza Svetske banke iz 2011. godine). Privreda SAD će i dalje slabiti, a investicije će biti sve manje. Izazvani pad kursa dolara povećavao je izvoz SAD, što je održavalo privredu. Dolar, nasuprot tome,- jačanjem, ugrožava ceo sistem. Recesija će se širiti prvo prema Kini i Indiji, ali i na ostali svet. To je u realnoj ekonomiji, a u bankarskom sektoru je balon stvarno emitovanog novca i derivata dovodi do prskanja balona. Predviđanju za budućnost su dosta mračna, preti dublja kriza.
Emisijom novca centralnih banaka - direktno „izabranim" bankama, koje treba spašavati od bankrota, ili indirektno preko budžeta - kao da se traže budžetska sredstva, dovodi do velike ponude novca i povećane likvidnosti i novčane tražnje. Industrija kredita i gangsteri globalizacije vode u osnovi beskrupuloznu monetarnu politiku čestih "poplava dolara". Nove intervencije FED-a i ostalih centralnih banaka niza država u osnovi je deficitarno finansiranje privatnog finansijskog i bankarskog spekulativnog kapitala. To je red u tekućem periodu dovelo do visoke inflacije i nove preraspodele bruto domaćeg proizvoda i nestabilnosti valuta, kursa i berzi.
Mada je i do krize vođena liberalna ekspanzivna monetarna politika (jevtinog novca i kredita), u ovoj fazi borbe protiv recesije vodi se izrazito visoka emisija novca bez robnog pokrića - samo u cilju stvaranja dvojne likvidnosti i spasavanja banaka i finansijskog sistema u celini od opšteg kolapsa (sloma). Ubačeno je, videli smo,30 biliona dolara u sistem, ali samo da se „zakrpi" naduvani balon na finansijskom tržištu. Celi fjnansijski i bankarski sistem ostaje po starom uz traženje većeg kapitala banaka i finansijskih institucija i porast njihovog osnovnog kapitala. Nedavna kriza niza banaka u SAD i brza izmena FED-a da se spreči domino efekat i panika na finansijskim tržištima, nije otklonilo velike probleme u bankarskom sektoru.
Dolazi do sve bržeg rasta novčane mase u svim privredama s deficitom budžeta. U svim zemljama u kojima se širila inflacija radi se o neumerenoj kreditnoj ekspanziji u godinama stagnacije ili blagog rasta i visoke nezaposlenosti, enormnom i gotovo nekontrolisanom emisijom novca i ogromnim budžetskim deficitima. Zaokret u monetarnoj politici u poslednjoj godini u svim razvijenim privredama ka restriktivnoj monetarnoj politici praćen je i naglim povećanjem kamatne stope i dodatnim udarom -str.76 finansiranja. Porast kamata na kredite nije bio praćen smanjenjem mase emitovanog novca. Suprotnost u terapiji inflacije čini ovu politiku neefikasnom.
Suočavajući se sa malaksavanjem privredne aktivnosti i porastom nezaposlenosti FED je prešao na politiku jevtinog novca, odnosno obaranja eskontne stope, da bi se pre svega dao stimulans pozamljivanju, potrošnji i investicijama. Osnovna "filozofija života" od Niksona do danas je održavanje visokog standarda i potrošnje (blagostanja) građane na štampanju dolara i gomilanju javnog duga. U novije vreme zbog pritiska recesije vodila se liberalnija monetarna politika, uz značajno snižavanje kamatne stope. Dakle, u cilju stimulisanja ekonomskog rasta i izlaska iz recesije SAD (i privrede EVRO ZONE) vodila se politika niske kamatne stope, ali i eskpanzivnija monetarna politika i politika povećanog budžetskog deficita.
Novčana masa je zbog intervencije FED-a prosto eksplodirala. Bazna kamata snižena na minimum, gotovo na beskamatni novac, dok je budžetski deficit sa 1.750 milijardi i 13,4% u bruto domaćem proizvodu gotovo astronomski. Nastao je proces kumuliranja duga,, deficita i kamatnih obaveza. Začarani krug se sve više širi. Finansijski kolaps i nemogućnost izlaska iz krize sve su uočljiviji. Politika jevtinog novca i obaranje kamatne stope traže da se sagleda i visina budžetskog deficita i javnog duga u SAD kao generatora krize i nove emisije i zloupotrebe dolara.
Možemo li izvući neke zaključke o stanju finansija i ekonomije SAD u poslednjoj deceniji?
Da istaknemo sledeće:
1)Ekonomski rast se permanentno usporava, uz ulazak u duboku finansijsku i realnu krizu,
2)Masa novca u opticaju (M1) ukazuje na zloupotrebu emisije dolara i izvlačenje privrede iz krize dodatnim upumpavanjem dolara u ekonomiju i posrnule i nelikvidne banke. Novac je otišao u spekulativnu ekonomiju.
3)Eskontna stopa se snižavala do gotovo simboličnog nivoa, što znači da se vodila politika jevtinog novca, a u poslednjoj godini politika povećane kamate, skupljeg kredita, ali i ekspanzivno zdržavanom toku politike.
4ć Budžetski deficit i deficit spoljne trgovine su prosto eksplodirali, otvorivši proces autonomnog rasta deficita,
Inflacija se u poslednjim godinama ubrzava, a visok rast nezaposlenosti, koji prelazi, "istorijske granice" (oko 6%), prelazi i 10%.
Naravno, ovde se postavlja i pitanje uz stalni visok rast novčane mase (M1)
kakvo može biti kretanje kursa dolara kao značajnog instrumenta monetarne politike i kretanja kapitala. FED je vodio poslednjih godina politiku potcenjenog dolara da bi se podsticao izvoz, ograničavao uvoz i smanjio izuzetno visoki deficit spoljnotrgovinskog bilansa. Ekonomija i finansije SAD ušle su u zonu turbulentnosti i vrlo kontraindiciranih tokova tako da su instrumenti makropolitike postali neefikasni. Može li dolar da ostane stabilan (sa stabilnim kursom) u uslovima nekontrolisane i ogromne emisije primarnog i sekundarnog (spekulativnog) novca?
Poverenje u američku ekonomiju nestaje, ali se rejting solidnog dužnika i dalje održava (AAA). Doping dolaru nastaje kada rastu brige oko krajnjeg ishoda dužničke krize u evrozoni i svetske finansijske krize. Takve operacije su moguće jer FED kao privatna institucija , koja treba da vrši javnu funkciju (centralne banke) privatizovao je novac (dolar) i zloupotrebljavao ga, potpuno ga podređujući interesima privatnog američkog kapitala. Sistem eksploatacije sveta je i dalje očuvan. Da li je moguće razmisliti dubinu potresa svetske privrede i finansija da odlukom SAD dolar devalvira? Devizne rezerve držane u dolarima i sva potraživanja drugih država prema SAD bila bi za taj procenat obezvređena, a kupovna moć smanjena. Jednim potezom SAD bi se oslobodile ogromnog tereta spoljnih dugova, ali i platnobilansnog deficita. Ko to može sprečiti, osim unutrašnjih prilika u SAD, sigurno niko.
Globalna finansijska kriza i eksplozija emisije dolara
Zbog zloupotrebe dolara u nacionalnoj i svetskoj privredi nova finansijska kriza ponovo izbacuje na površinu "problem dolara" i nužnost reforme svetskog monetarnog sistema. Dolar već gubi poziciju glavne svetske rezervne valute, uz jačanje uloge evra (i učešća evra u svetskim deviznim rezervama). Sve veći značaj evra kao jedinstvene valute, 18 država članica evrozone je nova globalna valutna stvarnost. Da li to predstavlja kraj dugogodišnje (80 godina) dominacije dolara, koji treba da se svede na novac regio značaja, a pre svega na nacionalnu valutu SAD.
S tim su nastale i ideje o stvaranju više valutnih zona sa regionalnim valutama (zona rublje, zona juana, zona jena, američka zona s novom zajedničkom valutom). Svet sve više traži dubinsku i suštinsku reformu svetskog monetarnog i finansijskog sistema koji i dalje predstavljaju interese najrazvijenijih država i njihova instrumentalizacija u procesu eksploatacije u svetu. Dok dolar ne siđe sa trona svetske rezervne valute, svetska privreda će periodično ulaziti u krize i lomove, bez obzira da li će se po svojoj spoljnoj manifestaciji javljati kao kriza dolara, krizaberzi, ekonomska kriza, finansijska kriza i sl. Potreba za dubinskom reformom monetarnog sistema u svetu traje od vremena kada je dolar postao osnovna valuta u svetu. Ovo se posebno odnosi na period od 1980. godine (Reganomika).
SAD su od osamdesetih godina (nastankom "reganomike" prešle na politiku neumerenog trošenja, iznad svojih mogućnosti. Javlja se "politika arogancije, lenjost i bahatost". Besplatna vožnja je sada pri kraju, (cena neumerenosti se mora platiti). Ko će biti taj koji će platiti najviše cenu? I pored "upumpavanja" do sada (2023. godine) preko 40.200 milijardi dolara u povećanje likvidnosti banaka i osiguravajućih društava, oživljavanje plaćanja i kreditiranja, nema šanse da se iz emisije dolara stvara kapital. Kriza je tek zahvatila realni sektor privrede. Ona već traje duže od godine dana (gotovo petnaest godina), nasuprot oceni bivšeg guvernera SAD (Alen Grinspen), ali i novog guvernera FED-a u SAD (Bernake) da će trajati godinu dana.
Može se prihvatiti stav Stiglica da kriza može potrajati 10-20 godina, a manje Džefri Saksa da će kriza trajati jednu celu generaciju. Mnogi bankari, vlade i ekonomisti smatraju da je u 2010.godini izlazak iz recesije na vidiku, ali da će oporavak biti dosta dug i mukotrpan. Prognoza i očekivanja su se, vidimo, pokazali potpuno neočekivanim. Jer, krizu je teško predvideti, a njeno trajanje još teže. Tu deluju brojni krizni i antikrizni faktori.
Odustajanje ili odlaganje nužne reforme globalnog finansijskog sistema, bez obzira na postepeno privremeno smirivanje situacije nastale krizom, preti da se kriza i lomovi sve češće javljaju kao periodične finansijske krize. Izgleda kao da se svetski monetarni i finansijski sistem stvarno nalazi "na ivici ponora." Ovde se pre svega misli na MMF, Svetsku banku i STO. MMF je stvoren da se brine o globalnoj ekonomskoj stabilnosti (kursevi i likvidnost), a on se pretvorio u glavnog ideološkog propagatora liberalizacije tržišta kapitala (što je jedan od osnovnih uzroka krize). Sve je jasnija tvrdnja da MMF umesto da "gasi krize" sam ih sve više "proizvodi". Da bi se globalna ekonomija učinila stabilnom nužna je "reforma globalne finansijske arhitekture", pre svega da bi se sprečile nove krize.
Globalizacija, kao što se vidi, često zamenjuje stare diktature nacionalnih elita novim diktaturama međunarodnh finansija. Zemljama je faktički rečeno da, ako ne poštuju određene uslove, MMF ili kapitalna tržišta će odbiti da im odobravaju zajmove. Te zemlje su u osnovi prinuđene da delimično odustanu od suvereniteta, da puste da ih kapriciozna tržišta kapitala (uključujući i špekulante čiji su jedini interesi kratkoročne prirode, a ne dugoročni razvoj zemlje i unapređenje životnog standarda stanovništva) disciplinuju, govoreći im šta bi trebalo da rade, a šta ne. To se posebno odnosi na MMF, STO i Svetsku banku.
Ali zemlje imaju izbora, i među tim izborima je i mera do koje žele da sebe podvrgavaju međunarodnim tržištima kapitala. One zemlje koje su kao npr. zemlje Istočne Azije, izbegle ograničenja MMF-a, razvijale su se brže, uz veće jednakosti i smanjenje siromaštva, nego one koje su slušale preporuke MMF i sa njima uletele u razvojnu krizu i socijalni slom društva. Gde god se pojavio MMF da u vidu "pomoći" pomogne državama u krizi, nametanjem svog rigidnog i univerzalnog programa dovodio je do produbljavanja i produžavanja krize.
Tektonski poremećaji - bliži se kraj dominacije dolara
Dominacija dolara kao svetske valute bliži se kraju. Tome je u velikim delom doprinela superekspanzivna monetarna politika u SAD i prava eksplozija finansijskih derivata na neregulisanom finansijskom tržištu. Kriza finansijskog sistema, porast kreditnog rizika SAD čiji je budžetski deficit premašio 46% bruto domaćeg proizvoda, a javni dpg 114% bruto proizvoda, otvorio je rasprave da se dolar zameni „korpom" raznih valuta. Ovde se pre svega misli na uključivanje ekonomija s dinamičnim razvojem u sastavu BRIKS-a kao kod konstrukcije „specijalnih prava vučenja". Na ove zemlje BRIKS-a otpada 60-70% svetske populacije i 50% globalnog bruto proizvoda. BRIK-u se pridružila i Južna Afrika (sada se to naziva BRIKS) preko koje se povezuju i privrede Afrike (a time i snabdevanje i cene mnogih primarnih proizvoda). Najveći zastupnici korpe valuta su Kina i Rusija, posebno Kina čije su devizne rezerve bile dostigle 3.200 milijardi dolara, koje su najvećim delom plasirane u američke državne obveznice.
Dakle, epoha dominacije dolara posle 80 godina bliži se kraju. Nafta i zlato na svetskim tržištima uvek se izražavaju u dolarima, što predstavlja ogromnu prednost SAD. Dolar je predstavljao i „sigurnu luku" u slučajevima ratnih konflikata, potresa u svetskoj privredi i dr. što je dovodilo do priliva drugih konvertiranih valuta u dolare, a zatim u SAD. Udeo SAD u svetskoj trgovini pao je na svega 11%, pri č se još oko 68% trgovinskih ugovora izražava u dolarima, čak i kada transakcije nemaju veze sa SAD. Učešće SAD u svetskom bruto proizvodu permanentno pada nekadašnjih sa nekadašnjih gotovo 40% na oko 18-20%. Tendencija pada je posebno izražena od 1980. godine do danas, sa stalnim ubrzanjem.
Učešće Kine se povećava u ovom periodu sa 3,8% iz 1980. na gotovo 18% bruto svetskog proizvoda. Udeo Nemačke i privreda Evropske unije ima tendenciju smanjenja. Nagli pad dolara nije u interesu EU ili BRIKS-a zbog čega će sve više nastojati da se izvrši diversifikacija deviznih rezervi kroz veći porast udela evra, juana, rublje, reala, ali i adekvatno smanjivanje učešća dolara. Stvaranjem novca ni iz čega, emisijom bez pokrića, u stvari se kreira virtuelni novac, koji ima sva obeležja stvarnog novca. Finansijska oligarhija u SAD ustvari dodaje virtuelni kapital. Novac iz emisije se „pretvara" u finansijski kapital, jer jednom kreiran u promet u situaciji neodvajanja tekućeg novca od štednje, vrši se stalni proces ove konverzije. SAD razvijaju spekulativnu ekonomiju, a to nije moguće bez dolara u funkciji svetskog novca.
Rukovanje i upravljanje dolarom i njegovom masom u opticaju, ali i kursom, dato je u ruke SAD koje su činile šta su htele, potpuno nekažnjeno, ali su posle „bolesnog" dolara ili poplave dolara plaćale druge države. „Dolar je naša moneta, a vaš problem" (Džon Koneli ministar finansija SAD). Najveći deo ekonomista van SAD smatra da treba ukinuti dolar kao svetsku rezervnu valutu i onemogućiti emitovanje dolara bez realnog pokrića. Samo se postavlja pitanje: kako učiniti i čime zameniti dolar u globalnoj ekonomiji?
Pretvaranje proizvodne u spekulativnu ekonomiju SAD i Britanije, je već decenijama otvoren proces. To je u osnovi prevarantska strategija u kojoj se decenijama kupuje strana roba i usluge (uvoz) koji se plaćaju dolarima koje centralna banka SAD štampa po svojoj volji i potrebama. Čak je i zakonski određeno da se rast količina novca više nemože statistički pratiti. Dramatičan je razvoj novca koji se formira izvan FED-a kod privatnih banaka. Novčanice su postale izuzetno opasne kada su mogle stalno da se prodaju i preprodaju na tržištu od strane finansijskih institucija (fondovi, berze, finansijske kuće, osiguranja) koji se nisu više ni pojavljivali u njihovim bilansima. Kao da je stvoren „perpetum mobile" multiplikacije novca. Finansijski derivati kao specifičan novčani oblik prosto su eksplodirali i van kontrole su.
Njima je kreirano 863 biliona dolara, zbog čega je FED odustao od praćenja novčanog agregata M3. To je fiktivni novčani kapital van materijalne proizvodnje. Finansijska alhemija je u punom pogonu. Takvi sertifikati imaju vrednost samo kao vrednost papira „na kojem je odštampano pravo na realnu imovinu". Da li ste se susreli sa tvrdnjama da „kriza najavljuje svoje epske dimenzije" i da će „dolar služiti samo za potpalu"? Prezaduženost, „polava dolara" i slaba konjunktura investitore i rejting agencije baca u očaj.
Dolar, videli smo, nije više pokriven zlatom, alini realnim bogatstvom SAD, već vojnom snagom SAD, koje izdvajaju ogromna sredstva za vojne potrebe(najviše u svetu). Vojnom silom i intervencijama obezbeđuju da se običan papir i obećanje plaćanja (preko računa banaka) zamene za robu u drugim državama. Slučaj je to sa intervencijama širom sveta u državama bogatih naftom i sirovinama. „Sto dublje SAD tone u dugove i što postaje očiglednija prevara s hartijama od vrednosti, to očajnije pokušavaju da svoje ekonomske promašaje nadoknade vojnim uspesima" (J. Elzeser). Ratovi i održavanje baza širom sveta, vojnu industriju, brojne intervencije u svetu, ne bi bilo moguće finansirati bez fiktivnog kapitala i finansijske industrije. Tu je i najveća moć dolara. Produbljavanje i produžavanje finansijske krize u SAD dovodi do sve bržeg obrtanja ovog čarobnog kruga „stvaranja" novca bez pokrića i iz ničega, osim sopstvenih potreba.
Kada bi velike zemlje proizvođači nafte prestale da obračunavaju naftu u dolarima nastao bi veliki udarac na dolar i poziciju SAD. Upravo je to proces koji je otpočeo i koji se širi neverovatnom brzinom na niz država. To je proces dedolarizacije iniciran i široko podržan od strane država BRIKS-a.
6. Dolarska alhemija, imperijalizam i parazitizam
1)Dolarska svemoć, deregulisanje i narastanje parazitizma
Dolar je postepeno „istiskivao" druge nacionalne (konvertibilne) valute iz svetskog platnog prometa (posebno englesku funtu) iz deviznih rezervi. Time je postao neprikosnoveni medij svetskog monetarnog sistema sa svim prednostima za čiji je istovremeno novac. Šta stoji iza dolara danas kada nema nikakve veze sa zlatom? Da li je to nacionalno bogatstvo stvoreno u SAD? U ovoj privredi je gotovo 40% ekonomije virtuelnog karaktera, što znači da se ne stvara nikakva vrednost, dok se oko 70% stvara u sferi usluga. Sistem praktično parazitira na dolarskoj alhemiji jeftinih i nepokrivenih kredita, koji dovode do visoke nominalne potrošnje. Dolar postaje instrument globalnog delovanja i eksploatacije realnih dobara u svetu. Stvara se prema potrebama SAD. On je u funkciji globalnog finansijskog kapitala u osvajanju tržišta. Dolar se stvara ni iz čega, prostim štampanjem, emitovanjem u svet koji ga prihvata u svoje devizne rezerve i time finansira deficite platnog bilansa, ali i budžetske deficite i naduvavanu domaću potrošnju i visok nezarađen standard.
SAD su se pretvorile u parazitsku državu, jer sve manje proizvodi već parazitira na vođenju stalnih ratova, pljačke i nasilja unutar privrede i društva, nasuprot monetarnoj mitologiji za svet. Sistem SAD nema ništa zajedničko sa „slobodnom trgovinom" i „slobodnim tržištem". Protekcionizam, dirižizam i đržavno- monopolističko regulisanje su dominirali. Uzdizanje SAD kao vodeće industrijske sile u svetu osiguravalo se protekcionizmom i kontrolisanom upotrebom dolara kao svetskog novca. Kriza i depresija u SAD su izazvani monetarnim i finansijskim deregulisanjem, dakle izlasku države iz privrede i regulisanja banaka i berzi (finansijska deregulacija).Doktrinu neoliberalizma Miltona Fridmana ili čikaške škole finansirao je Rokfeler.
Iza monetarizma stoje svetski bankari koji ga koriste protiv nacionalnih država koje brinu o nacionalnoj ekonomiji. Odatle težnja da se sve privatizuje i razdrobi, rušeći time državni ekonomski inervencionizam (Torpli, Vebster:Tajni plan za svetsku diktaturu, MMF (2008). Tržište nafte i gasa je deregulisano.
2)Izazovi globalnog parazitizma
Deregulacija finansijskih tržišta i napuštena kontrola banaka doveli su do eksplozije dugova i ogromne zaduženosti stanovništva preko kredita kod banaka. Spekulativna piramida u SAD je dok je bilo svežeg emitovanog dolara. Kada je dati „doping- prestao sve se srušilo. Umesto da se proglasi bankrot banaka sa vladom emitovao hiljade milijardi dolara da se spasu banke, berze i finansiiska oligarhija. FFD štampa ogromne mase novca (dolara) i peko ubacuje bankama i na finansijsko tržište, dugo obara kamatnu stopu, ne brinući o narastanju inflacije i globalne posledice ovakve monetarne politike. Zahvaljujući ogromnoj masi novca iz budžeta i emisiji upumpanoj u sistem, ublažena je svetska finansijska katastrofa. Turbo kapitalizam ili kazino-kapitalizam, kako se još naziva američki kapitalizam, zapravo je beskrupulozna trka za profitom. Ova trka je preko „proizvodnje kriza" izazvala dramatične posledice za celu planetu.
3)Finansijska oligarhija i fiktivni kapital
Stvaranjem novca ni iz čega finansijska oligarhija stvara ogroman fiktivni kapital (derivati). Fiktivni kapital preko derivata narastao je na 863 biliona, što je ravno ukupno stvorenom bogatstvu u svetskoj ekonomiji u toku 17 godina rada (vidi Elzesar: Nacionalna država i fenomen globalizacije). Finansijski sektor i kapital imaju višu stopu prinosa od industrijskog, što dovodi do begstva kapitala iz industrije u druge grane. Nastaje proces deindustrijalizacije u SAD i pad učešća industrije u formiranju BDP-a na 8-10%. SAD postaje parazitska država i finansiisko-spekulativna nacija. Stopa štednje kod banaka pada sa 8% na 0,8% u poslednjih deset godina.
Stvaranjem novca ni iz čega finansijska oligarhija stvara ogroman fiktivni kapital (derivati), finansijski sektor i kapital imaju višu stopu prinosa od industrijskog, što dovodi do begstva kapitala iz industrije u druge grane. Nastaje proces deindustrijalizacijeu SAD i pad učešća industrije u formiranju BDP na 8-10%. SAD postaje parazitska država i flnansijsko-spekulativna nacija. Taj proces pretvaranja industrijske nacije u spekulativnu dokoličarsku klasu ne bi bio moguć bez funkcjje dolara kao svetskog novca. SAD su zahtevale da glavni izvoznici nafte sve fakturišu u dolarima. Sve države uvoznice nafte i energenata morale su pretho da nabave dolare (kreditima, svojim izvozom i dr.). SAD su mogle odštampaju dolare (odvojeno od zlata) bez ograničenja, koliko bude potrebno. Visok standard nacije nije više zavisio od privrednog rasta, izvoza i kvaliteta ekonomije, već od odštampanog novca. Dolazi do eksplozije nepokrivenog, fiktivnog dolara. Tek svaka šesta novčanica bila je pokrivena realnim proizvodima ili uštedama u SAD. Videli smo već da je samo od 2001. do 2010. od strane FED-a odštampano više dolara nego za prethodnih 200 godina.
Kada je Francuska za vreme De Gola povela politiku konverzije dolara u zlato kod SAD konstatovano je da su dolari pokriveni sa svega 5% emitovanog novca. Niske stope rasta ne obezbeđuju visok standard u SAD, ali dolazi do eksplozije deficita spoljne trgovine i stalnog kumuliranja deficita, ali i deficita budžeta. Deficit spoljne trgovine iznosi 1.400 milijarde, a budžeta u 2011 godini 1.750 milijardi, dok će u 2011. premašiti 2.000 milijardi dolara. Svi deficiti se finansiraju emisijom dolara i emisijom hartija od vrednosti države i FEDA koje kupuju stranci, čime finansiraju visoku potrošnju (nepokrivenu radom i robom proizvedenom u SAD).
Vrednost dolara koji nije više pokriven ni zlatom ni domaćom proizvodnjom i bogatstvom „sve više zavisi od američke vojske da lontroliše svetska tržišta (pre svega rezerve energije) tvrdi Elzeser. Druge države teško mogu da se otrgnu od ucene i intervencija „svetskog reketaša". Ove zemlje su zaposednute (zavisne) finansijski, imovinski, politički, a posebno duhovno.
4)Dolar, zlato i nafta
Postoji i dalje, makar indirektna, veza dolara i zlata? Ako nema zlatne podloge čime se u sistemu papirnog novca, a posebno depozitnog novca, određuje (ograničava) njegova masa, ali i vrednost. Dolar je ostao bez bilo kakve podloge osim od kvaliteta i dinamike domaće privrede, čime je postao čista manipulisana valuta koja se koristi prevashodno za ostvarivanje nacionalnih interesa. Ako posto nekakva veza ova postaje inverzna i indirektna. Naime, u slučaju pada vrednosti dolara na svetskom monetamom tržištu, vlasni dolara „beže" u sigurniji i trajniji plasman - u zlato. Cena zlata raste paralelno s povećanom tražnjom. Pad vrednosti dolara praćen je porastom tražnje i cene zlata. Suprotno tome, obzirom da plaćanja ne vrše direktno u zlatu, porast vrednosti dolara (kurs dolara) povećava njegovu tražnju, dok cena zlata ili stagnira ili pada. To je u osnovi princip spojenih posuda.
Neizvesnost oko raspleta dužničke krize članica evro zone oborio je vrednost evra, ali je došlo do uzleta cene zlata, srebra, paladijuma, platine i nafte (i do 120 dolara za barel od 160 litara), tako intervencija FED-a i emisija dolara od 700 milijardi dolara, a zatim novih 600 milijardi podstakao je rast cene ziata. To je i naveo i predsednikd Svetske banke Roberta Zelina da zlato uz novu korpu valuta bude osnovna nov globalne finanansijske arhitekture, posebno kada se pojačala nervoza investitora. Međunarodni monetarni fond danas je u rasulu (R. Albert). Investitori besomučno nastoje da se oslobode dolara i dokopaju sigurnije valute. Na berzama vlada uverenje da dolar nema na osnovu čega da se izvuče iz tekuće faze opadanja. Tražnja zlata se povećava, ali i njegova cena dostiže vrtoglave visine.
Slična je situacija i sa naftom i drugim derivatima nafte. Povećanje cene nafte usled političkih, vojnih, spekulativnih i drugih svetskih potresa, dovodi do skoka cene nafte, gasa i derivata. SAD reaguju obaranjem kursa dolara, čime izbegavaju udar većih troškova uvoza nafte. Nafta se plaća jeftinijim dolarom (i dopunskom emisijom). Ovde je ogoljena činjenica da SAD običnim papirom ili obećanjem plaćanje (depozitnim ili kreditnim novcem) uvoze i plaćanju ogromnu masu energenata. Jedino su to u stanju da učine SAD, dok druge zemlje to ne mogu. Evrom se može vršiti plaćanje, ali je potrebno nabaviti dolare, jer su svi međunarodni ugovori nominovani za tržište nafte od strane SAD u dolarima. Skok cena nafte dovodi do povećane tražnje dolara, što dovodi do paradoksa dolara - da mu tražnja raste, ali i kurs s porastom cene nafte. SAD će učiniti sve da dolar ostane na pijedestalu osnovne međunarodne valute u svetu, čak i uz cenu vojnih intervencija, ucena, blokada, menjanja režima u drugim državama, osvajanjem novih tžišta energenata i dr.
5)Imperijalizam dolarskih magnata i monopola
Dominacija i imperijalizam novčanih dolarskih magnata svetskih finansijskih institucija (MMF, Svetska banka) ostaju i dalje. Oni svoja sredstva i politiku zasnivaju na dolaru i podržavaju ga. Kao najveći davaoci sredstava u MMF i Svetsku banku, ali i sa brojem glasova u njima SAD i dalje imaju odlučujući značaj u delovanju ove dve institucije. MMF je postao pre sveta instrument krupnog zapadnog kapitala i interesa SAD.
Barel sirove nafte dostigao je u 2011. godini čak 124.5 dok (što je najviša cena još od 2007. godine). Unca čistog zlata (31,1 gram) dostigla je u 2021.godini 1.985 dolara, a unca srebra 40,8 dolara, što je najveća cena još od 1980.godine, dakle od pre trideset godina.
Kreiranje daljeg haosa je sasvim izvesno,uz novo „naduvavanje balona krize" koje će potresti globalnu ekonomiju i izazvati oštre sukobe širih regiona. Ovakav scenario je sasvim izvestan.