O tome se govori

Tiranin traži izlaz iz svoje jazbine: ratom ne može, mir mu ne odgovara, bekstvo je nemoguće

DALEKO JE SUNCE

Kad se 15. septembra 2023. godine u Beogradu pojavio Manuel Zaracin, specijalni izaslanik Savezne vlade Nemačke za države Zapadnog Balkana, sa ciljem „da porazgovara" sa Aleksandrom Vučićem, glavnim krivcem za poremećene odnose najsiromašnije i najbogatije zemlje Evrope, njegov sagovornik samo što se nije zavukao ispod stola. Takav je Vučić: kod kuće nevaspitani, primitivni, drski i bahati diktator, a pred „višom silom" spreman na ispunjavanje i nepristojnih želja. Više puta je tokom tog sastanka ponavljao kako je „put evrointegracija spoljnopolitički prioritet Srbije". I još niz „ugodnih" fraza koje svaki evropski političar hoće da čuje kad dođe na Balkan. Međutim, Vučiću niko ne veruje, a inače niko mu od njih nikad i nije verovao (jer državnici i diplomate veruju samo u dela a ne reči). Diktator i njegova „zlatna" decenija već su prošlost, teče mu „zaustavno vreme" a saveznika više nema. Pokušao je na razne načine da sebi daje na važnosti, od potrošnje ogromnog novca u naoružanje, do navodne priče o neutralnost. Ušao je u kriminalne poslove, doveo je državu do ogromnog spoljnog i unutrašnjeg duga, cene hrane su u Srbiji najveće u Evropi, a narod izluđen, opljačkan i besan. Čeka ga i unutrašnji obračun sa frakcijama mafije koju je stvorio i osvetničko-izdajnička politika onih koji su mu do juče verno služili. Spoljnom „faktoru" dovoljno je u toj situaciji samo da „pomere mali prst". A, ko će da odredi Dan D, čuće se.

Nikola Vlahović

Vodeće novinske kuće na Zapadu, kao što je američki New York Times, britanski Guardian i nemački Der Spiegel, za poslednjih nekoliko meseci, dali su globalnoj javnosti više detaljnih informacija o Aleksandru Vučiću i metodama njegove diktature (u Srbiji) i prevara (u spoljnoj politici), koje bi u normalnim okolnostima bile sasvim dovoljne da se kompletna anglo-američka politika okrene svom snagom protiv njega. Međutim, vlade zemalja Evropske unije, SAD, Velike Britanije i njihovih saveznika, slušaju svoje obaveštajne službe koje i dalje smatraju da je Vučić „korisni idiot" koji će im na kraju isporučiti ovo što žele: priznanje Kosova kao nezavisne države i potpuna integracija Srbije sa evroatlanskom vojnom silom.

Vučićev kriminalni dosije, koji je „podebljavan" u zadnjih deset godina mnogim zlodelima njegovog režima, može u svakom momentu da bude „aktiviran", a on srušen, jednodnevnom intervencijom rezidenata pomenutih službi unutar njegovog trulog i zapravo nepostojećeg sistema. I Vučić zna da je samo privremeni klijent svih onih koje je ekspresno posetio na samom početku svoje vladavine (sedišta CIA, FBI, MI6 i MI5), te onih koji su njega „posetili", nemačkog BND, francuskih obaveštajnih službi (vojnih i civilnih). Njegovo ritualno ukinuće izvešće neka od nabrojanih tajnih službi u ime ostalih, a izvesno je da će ovom prilikom ruska FSB, biti samo posmatrač, jer je i za Moskvu oduvek bio nepouzdan, ali se kratko vreme računalo na neke njegove uloge korisne Rusiji.

Svestan da je to baš tako, trenutno pokušava da kupi obećanjima sve one u Srbiji koji mu još veruju. A, malo ih je, sve manje ustvari. Da bi sagledali kako je ovaj diktator sam sebe izolovao, možda je najbolje početi od istraživanja koje je radila ruska novinska kuća, RIA Novosti, koja u analizi kaže da je "Srbija je deo ruskog sveta", ali da je Aleksandar Vučić „politički akrobata koji kontroliše sve medije u Srbiji". Važno je i ovo reći: ono što RIA Novosti pišu, to Vladimir Putin i njegove službe misle. Detaljnim čitanjem onoga što je u ovoj analizi napisano, ne samo „između redova", vidi se da su Vladimir Putin i njegove služe upućene u loš, prevrtljiv Vučićev karakter, ali ga još uvek tolerišu jer makar formalno odbija da uvede antiruske sankcije.

U tom smislu, pozicija Rusije prema Vučiću ne razlikuje se od one koju ima Zapad. Mali balkanski diktator je za njih obično ljudsko smeće, tako ga i doživljavaju njihove diplomate na službi u Beogradu, a tako o njemu misle i svi državnici sa kojima se susretao, pa čak i „prijatelj Orban" i „drug Si" i „brat Erdogan" i mnogi drugi. Jedno su realne nužnosti i interesi, drugo je stvarno, lično mišljenje. A, vreme kad će ta lična mišljenja biti javno saopštena, zbog realnih interesa i Zapada i Istoka, već dolazi ili je došlo sasvim. Vučićev režim je odbio da kupi ruske borbene avione u korist francuskih, smanjio je broj letova za Moskvu i zaprijetio krivičnim progonom građanima koji su otišli da se bore za „rusku stranu" u ratu u Ukrajini.

Vučićevoj navodnoj predsednici vlade, analitičar Kremlja kaže da je Ana Brnabić, „potpuno prozapadna, čitav život je radila u atlantističkim strukturama i otvoreno živi u istospolnim vezama. Ona je pravi Sorosev agent koji potkopava rusko-srpsko prijateljstvo, ali je Vučiću izgleda potrebna da umiruje Evropsku uniju, koja čini polovinu ukupnog srpskog izvoza i isto toliko udjela stranih ulaganja u zemlji, a politički je apsolutno zavisna od Vučića i nije sposobna za autonomnu karijeru, između ostalog i zbog svoje orijentacije". Ruski politikolog Vadim Truhačev takođe je zaključio da se Srbi prema Rusiji odnose bolje nego bilo koji drugi narod na svijetu, uprkos stanju u nutar države: "Milion i po Srba radi u zemljama EU. Dakle, sa jedne strane Srbima je dobro, sa druge strane treba da hrane svoje porodice, a moramo uzeti u obzir i strahovit pritisak koji Evropska unija vrši na Srbiju po pitanju Kosova. Ovde slika izgleda ovako: Srbija se vrti kao u tiganju, ali, nažalost, nije imala sreće s geografijom".

Sa Zapada takođe duvaju ledeni vetrovi prema Vučiću i ništa mu dobro ne obećavaju. Nakon neviđenog skandala, kad je Vučićev ministar Bratislav Gašić optužio Nemačku da je „ubila" srpskog političara sa Kosova, Olivera Ivanovića, na javnoj sednici Bundestaga (kasnije i na zatvorenoj sednici nadležne parlamentarne komisije), rečeno je da Nemačka zapošljava blizi 100 hiljada ljudi u Srbiji, da nemačke investicije i dalje pristižu, ali da je Nemačka spremna u svakom momentu da uvede ekonomske sankcije Vučićevom režimu (u međuvremenu ih je uvela lično Miloradu Dodiku, između ostalog i zbog „podzemnih" poslova sa Vučićevim režimom).

Čulo se u Bundestagu i ovo, kad je u pitanju poruka Srbiji, odnosno vladajućem rećimu u Srbiji: „Poboljšajte svoje demokratske standarde, dozvolite medijske slobode, poštujte kritičare i nevladine organizacije, zaštitite novinare, procesuirajte kriminalce, i imaćete veliko razumevanje u Berlinu. Ali, ako otpuštate tužioce samo zato što su dirnuli u korupcijske šeme u „EPS" ili imate REM koji ostaje gluv na ono što rade Pink i Hepi, onda imamo suštinski problem sa osnovama - medijskim slobodama i vladavinom prava. Nismo davali toliki novac Srbiji da bi se aktuelni režim razvio u ovo što jeste sada. Nema slobodnih medija, napadaju se novinari, ucenjuju se ljudi, proverava se ko je kome poslao poruku, nema demokratije i mi sve to znamo. I tu se prekida naše političko prijateljstvo. Jadna je vlada koja za svoje neuspehe krivi nemačke fondacije. Naš kancelar ili predsednik obraća se javnosti samo za Božić, a Vučić stalno. To znači da ga je strah. Ljudi u Srbiji moraju da se organizuju kako bi se oslobodili vlade koja ih vodi u propast. Zašto se tom političkom kriminalu dozvoljava da narod vodi u srednji vek?"

Ove 2023., 8. jula, predsednik Odbora za spoljne poslove nemačkog Bundestaga i član komiteta Socijaldemokratske partije Nemačke (SDP) Mihael Rot na Tviter nalogu otvoreno kritikuje Vučića i vlast u Srbiji. On je objavio fotografije sa konferencije za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića o Kosovu i Metohiji. Tačnije fotografije na kojima se vidi da u istom trenutku 12 televizijskih kanala u Srbiji emituje Vučićevo obraćanje. Rot je potom kazao: „Evropska unija i Sjedinjene države zakasnile su da preoblikuju strategiju u vezi sa Zapadnim Balkanom i Srbijom. Predsednik Vučić podriva principe EU, podgreva nacionalizam i mržnju"

„Da li Srbija sprema novi rat na Balkanu", zapitao se nedavno i nemački list „Die Welt". „Ne, Srbija se sprema za budućnost", odgovorio je Vučić odmah. Odmah je dobio i diplomatsko pitanje: „na koji rat u budućnosti misli". „Ova vest bi trebalo da alarmira Zapad i komšijske države oko Srbije", pisao je nedavno „Die Welt". A to šta bi, prema pisanju lista, trebalo da uznemiri sve i potvrdi naslov koji je glasio „Da li Srbija sprema novi rat na Balkanu?", bilo je sljedeće: „Srbija kupuje 20.000 iranskih dronova tipa Šahed-136".

No, u svom pozivanju Zapada na akciju i alarmiranju suseda Srbije, od kojih samo Bosna i Hercegovina nije članica NATO, dok je Kosovo praktično pod njegovom zaštitom, napravljen je samo jedan propust: navodna kupovina iranskih dronova objavljena je prvobitno na nalogu „Teror Alarm" na mreži Iks. Jedna zapadna obaveštajna služba utvrdila je „sa punom sigurnošću", da je tu „vest" kao „probni balon", pustila Vučićeva propaganda. Sa idejom da je „proturi" pa demantuje, a da u budućnosti „jaše" na tom demantiju gde god može i „pokrije" stvarne prljave poslove. Ukratko, sa obe strane se „zaigralo prljavo", a to znači da je rat Zapada protiv Vučića već počeo.

On neće napustiti vlast u Srbiji bez velikih problema, u njegovo kriminalno gnezdo uvučeno je mnogo ljudi i mnogo novca, prljavog naravno, a to znači i od narkotika i od oružja i od građevinske mafije i drugih mafija, surovih i spremnih na momentalnu izdaju ukoliko im se ponudi makar i privremena „amnestija" pred budućim pravosuđem. Takvo nešto se desilo i uoči 5. oktobra 2000 godine, kad je „društvo sa Banjice" kritičnog dana međusobno delilo stanove, u čast dobro obavljenih „pregovora" sa mafijom.

Svakako da nije ni prvi ni zadnji put da se u nemačkim medijima Vučićeva Srbija pominje kao „Unruhestifter" (potpirivačica nemira), kako je to konkretno formulisano u pomenutom tekstu. Molba DW upućena Predsedništvu Srbije da prokomentariše pisanje nekih nemačkih medija ostala je bez odgovora, ali je zato brzo stigla reakcija na pomenuti tekst od ambasadorke Srbije u Berlinu Snežane Janković koja je ponovila naučenu Vučićevu frazu: „Ne, Srbija se ne sprema za rat, već za budućnost", pa je čak napisala to isto u demantiju objavljenom takođe u „Die Welt" u kome još kaže da se Srbija između ostalog u budućnosti sprema za izložbu Expo u Beogradu 2027. godine.

O kakvoj budućnosti govori Vučićeva „diplomatkinja"?

Da bude jasnije: na Sajmu naoružanja u Abu Dabiju u februaru 2023. godine diktator je javno rekao da Srbija „sa dodatnim ulaganjima, koja nisu obuhvaćena budžetom za 2023. godinu, izdvaja oko 2,3 odsto brutonacionalnog proizvoda u te svrhe, ali će, kako je krenulo, morati da poveća i na tri!". Šta je onda bilo pogrešno u pitanju „Da li Srbija sprema novi rat na Balkanu", osim što je postavljeno iz pogrešnog (izgleda, smišljeno podmetnutog) razloga?

Vučićeva propaganda kaže da je „na prvom mestu proces modernizacije naoružanja oružanih snaga, pošto srpsko naoružanje datira iz vremena bivše Jugoslavije i nije adekvatno globalnom bezbednosnom okruženju i tehnološkoj transformaciji". Ovo je čista laž, jer je tokom dve vlade Vojislava Koštunice i dve vlade Borisa Tadića, doslovno uništeno skoro sve što je iz vremena SFRJ od naoružanja i opreme postojalo. I to u procesu takozvane „pacifikacije Srbije", koju je zahtevala NATO alijansa, na osnovu svih potpisanih sporazuma, od Kumanovskog, do onoga koji je doveo do toga da se kancelarija evroatlanske sile već dugo nalazi u sred zgrade Generalštaba Vojske Srbije.

Vučićeva propaganda (dobro zavučena u razne NGO „centre za proučavanje") tvrdi da „vojno neutralna zemlja mora da bude samodovoljna u svakom pogledu kada se radi o njenoj odbrani za razliku od okruženja Srbije koje je u NATO (osim BiH) i koje ima kolektivni mehanizam odbrane i zato može da preispita neke potrebe". Srbija, naravno, niti jeste niti može biti neutralna u okolnostima novog hladnog rata (gde se od slabih i malih traži da „odaberu stranu") i ta Vučićeva laž, plasirana preko njegovih „vojnih analitičara", takođe govori o dubokom blatu u kome se njegova diktatura nalazi.

Vučić misli da proces naoružavanja može da koristi kao instrument spoljne politike da izgradi bolje odnose sa zemljama koje ga snabdijevaju naoružanjem. Da bi bio dovoljno ubedljiv kad laže, morao je da bude i dramatičan. Tako je, obrazlažući odluku o uvođenju moratorijuma na izvoz municije i bilo kakvog naoružanja i opreme iz Srbije, rekao da je „neophodno da sve bude pripremljeno u slučaju agresije na Republiku Srbiju". To je izazvalo reakciju jedino u sluđenom Sarajevu, gde je ministar odbrane Bosne i Hercegovine, kao da počinje Prvi svetski rat, uskliknuo: „Bosna i Hercegovina je prinuđena da se naoruža kako bi se zaštitila".

Onda je neko iz komande NATO pakta u Briselu pozvao Vučića i pitao ga da li zna možda za Sporazumom o subregionalnoj kontroli naoružanja koji je potpisan 1996. godine, a koji je proizašao iz Dejtonskog mirovnog sporazuma? Jer, možda ovaj osioni diktator ne zna ili je zaboravio: Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i Crna Gora su se tim sporazumom obavezale na „uspostavljanje mjera za regionalnu stabilizaciju i kontrolu naoružanja" sa ciljem uspostavljanja povjerenja i izbegavanja trke u naoružanju u regionu! Svi borbeni tenkovi, oklopna borbena vozila, artiljerija, borbeni avioni i jurišni helikopteri, na osnovu Sporazuma, podležu brojčanim ograničenjima za svaku potpisnicu. Do 2015. godine Sporazum je bio pod okriljem OEBS-a, a nakon toga prelazi u vlasništvo država-potpisnica. Pozvao je taj general iz Brisela i ministra odbrane BiH, pa je prema svedočenju izvira ovog magazina, momentalno slagao, stojeći ukočen sa telefonom u ruci i tvrdeći da je „BiH bila jedina potpisnica koja ga je poštovala".

Ako laže i Vučić i ovi u Sarajevu, a lažu, OEBS je u u taj Sporazum i njegovo sprovođenje. U zvaničnom odgovoru iz sedišta OEBS-a u Beču navode da je organizacija, nakon što je Sporazum prešao u vlasništvo država, nastavila da pruža podršku njegovoj implementaciji, te da države-potpisnice redovno na godišnjim sastancima razmjenjuju vojne informacije, „kao i sve informacije o novim sistemima naoružanja koji su uvedeni u njihove oružane snage i potpadaju pod odredbe Sporazuma". U Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu saznajemo da Nemačka kao članica Kontakt-grupe, prati taj proces, te da sporazum „sadrži dogovor o ograničenju kategorija teškog naoružanja, kao i jednostrano deklarisanih, dobrovoljnih gornjih ograničenja broja vojnika, koji se godinama poštuju". Čak se i nemačka agencija DW pozvala na službene izveštaje iz više izvora i utvrdila da sve zemlje-potpisnice poštuju Sporazum. „Nijedna zemlja Balkana, pa ni Srbija, nije prekoračila dozvoljene brojke", rekao je nadležni oficir za vezu, mada je dodao da je Vučić kupovao visoku vojnu tehnologiju i savremena oružana sredstva, ali „za svoju propagandu".

Gore pomenuta ambasadorka Srbije u Berlinu u svom demantiju na pisanje lista „Die Welt".govori kako je „podmetanje o hegemonističkim ambicijama Srbije narativ iz kojeg pojedinci ne žele da se povuku još od devedesetih". Vučiću se sručilo iz svih glavnoh medija i institucija EU i SAD niz teški optužbi za ratno huškanje (što mu je specijalnost), širenje mržnje među narodima (takođe specijalnost), nasilje nad novinarima (posebna strast) i veze sa podzemljem i kriminalnim klanovima (sudbina od koje neće pobeći).

Diktator je sve do nedavno koristio i Moskvu i Putina kao argument kojim može da ucjenje Zapad i da se promovišu pred svojim glasačima. I to mu je preko starog KGB špijuna, ambasadora Bocan Harčenka, na svaki način zamereno, pa čak i u formi upozorenja. Što se tiče njegovog isticanja „ratne opasnosti" kao načina da se zadrži na vlasti kao „vođa", „ličnost i kao „državnik" koji može da deluje na pravi način u kriznim situacijama, to je takođe jedan providni, anemični pokušaj da pronađe izlaz iz civilizacije udaljenog poljskog klozeta u koji se pretvorio njegov režim. Ali, on i njegov režim su jedno. I zajedno će propasti kroz trulu dasku pomenutog „objekta" koji je sagradio za deset godina vladavine.

Jedan razuman komentar od strane upućenog lica u ove njegove šarade, kaže da je veliko pitanje kako u aktuelnim okolnostima kada je Srbija okružena NATO i ima međunarodne snage na Kosovu, da se razmatra bilo koji realan scenario osim rata protiv NATO. A, to ni Srbija (narod, vojska) ne želi, a ne želi ni NATO da doživi novu kompromitaciju. Arslan Dajhsel, portparol Ministarstva odbrane Nemačke na molbu agencije DW za komentar o ponavljanom pisanju nemačkih medija o mogućem oružanom sukobu u regionu nekadašnje Jugoslavije, odbio je da uopšte razgovara na tu temu.

U Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu su nedavno za Srbiju diplomatski saopštili da u okviru Berlinskog procesa, „kao najveća zemlja u regionu, igra veliku ulogu, da mora da ispuni tu odgovornost koja vodi EU, i jasno se obaveže na sprovođenje Ohridskog sporazuma". Kakav je „kalibar" izopačenog ludaka u pitanju, to znaju sve vodeće političke figure u Evropi i van nje: Aleksandar Vučić je predmet zgražanja, gađenja, sprdnje i ponekad sažaljenja. Ozbiljni pregovori sa ovako bolesnim čovekom nisu mogući. Zato se važni faktori na evropskoj političkoj sceni bave vremenom nakon pada Vučića i kako će i sa kim Srbija dalje.

U međuvremenu, bežeći od sebe samog i svojih strahova, Vučić pomoć traži od svog omiljenog zabavljača Željka Mitrovića, narkomana i kriminalca, čoveka od čijeg su prisustva u Srbiji poremećene generacije mladih ali i starijih ljudi, zadojeni toksičnim sadržajem njegove javne kuće. Da je to tako, govori i priča o tome kako je nedavno televizija Pink objavila video prilog sa Aleksandrom Vučiće u kojem mu je pridodat falsifikovan glas napravljem uz pomoć veštačke inteligincije i uz poruku Željka Mitrovića da vlasnik ove medijske kuće govori „samo istinu". Voditeljka programa je najavila prilog navodeći da se „u novom satirično zabavnom formatu Mitrovića 'Čoveče ne ljuti se' našao i predsednik Srbije" i citirala Mitrovićevu poruku sa istagram naloga. „Nekako svi sad brane opoziciju od mene, kao da sam ja najgori, pa nisam ja prvi počeo. Prvo REM i prepoštena i presveta Olja zvana Zekić, a sad i predsednik lično", napisao je Mitrović. Dodao je: „napominjem po stoti put, ovo je samo satira generisana veštačkom inteligencijom koju sam stvorio i ništa van toga, i nemam nameru da bilo koga uvredim ili ponizim, jednom rečju ja govorim istinu i samo istinu i ništa osim istine".

Kako je moguće da ovakvi ljudi, poput Mitrovića i Vučića, već trideset godina zajebavaju čitavu Srbiju, i ponižavaju ostatke nekada moralne, časne i pravedne nacije, koja je ginula za plemenite ideale?