Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - spasavanje sela i države'' (120)

Srbija, proizvodnja hrane, uvoz i izvoz u Kinu...

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, publicista, novinar i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019.godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Branislav Gulan

Sporazum o izvozu robe u Kinu samo šansa, nema robe!

Stručnjaci za poljoprivredu ocenili su da je Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Kine dobra šansa za povećanje izvoza agrarnih proizvoda, ali da u zemlji nema mnogo robe koje su višak, pa da možemo da ih izvozimo i prodajemo u Kini! Takođe su istakli da nema robe koja ispunjava ostale kriterijume za to probirljivo veliko tržište, a problem će biti i veliki trošak transporta, za male količine robe.

Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je potpisala sporazum za usaglašavanje izvoza jabuka iz Srbije, o čemu je, po njenim rečima pregovarano šest godina. Agroekonomista Milan Prostran navodi da je prvi ministar poljoprivrede iz Kine dolazio u Jugoslaviju još daleke 1978. godine i da je od tada na tom tržištu prodata jedino tehnologija za proizvodnju belog vina, a da je firma "Vršački vinogradi" 1985. godine uspela da proda tog pića za oko 600.000 dolara.

Više političkih delegacija iz Srbije, koje su ranije posetile Kinu najavljivale su izvoz u Kinu. Tako je bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić kinezima obećao čak 500.000 tona junećeg mesa godišnje, plus i svinjske glave i noge... O svega toga nije bilo ništa, ali ni sada nemamo toliko mesa ukupno sa svim kokoškama i svinjama koje imamo u zemlji! U to vreme kada je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić obećao narodu Srbije godišnje 500.000 tona junećeg mesa za izvoz u Kinu, mi smo tada proizvodili, kao i danas, možda malo više od oko 76.000 tona junećeg mesa! Obećali smo da ćemo izvoziti nepostojeće juneće meso, svinjske glave, kokošje nogice i - sad narodu u Srbiji nudimo parizer!

Ili oko 400.000 tona svih vrsta mesa u Srbiji! I tada smo pa i danas u zemlji Srbiji po jednom stanovniku godišnje smo trošili manje od četiri kilograma tog mesa! Ili ukupno manje od 40 kilograma mesa godišnje po jednom stanovniku. Za tako veliki izvoz, izuzev minimalnih količina, tog mesa nije bilo ni tada, a tek nema ni danas. Pitanje je onda, ali je i sad aktuelan otkup tog mesa po selima Srbije. Jer, ona su prazna pa nema više ko ni stoku da hrani. Čeka se samo ko će biti poslednjih u više od 1.200 sela koja nestaju, da ugasi svetlo. Jer, nema ni ljudi ni stoke! Otkud nam onda meso za izvoz? Jer, u Srbiji toliko jenećeg mesa da se izvozi u Kinu nema ni u celom njenom regionu. Cela Evropska unija godišnje uvozi iz Brazila i Argentine godišnje ukupno 700.000 tona junećeg mesa! Bila je to samo nerealna želja kreatora ekonomske politike u Srbiji koji su je prikazivali tadašnjem predsedniku, a nije drugačije ni danas. Jer, prikazuje se našim političarima kako smo ,,Tigar na Balkanu'', moćni, a oni se sa tim hvale strancima! Međutim, u Srbiji su prazna sela, nestaje svako četvrto. U selima su prazne staje, obori, torovi... Dakle, nema obećanog mesa ni pre nekoliko godina, a danas je još manje!

Pitanje je kako se onda mogao najavljivati izvoz od 500.000 tona junećeg mesa? Niti ga je bilo tada, niti ga ima, danas! Jer, cela EU godišnje iz Brazila i Argentine za svoje potrebe uvozi oko 700.000 tona junećeg mesa. Otkud onda Srbiji toliko mnogo, obećanog tada za izvoz? Teško je poverovati da smo osvojili tehnologiju da se iz epruvete stvori toliko veštačkog mesa! A, junadi nema u Srbiji! A, mora da se zna ili se pravimo da ne znamo, da nije dozvoljen reeksport ove robe, nigde pa ni u Kinu! Mora da se zna da to Srbija nije imala ni tada, nema ni danas. Niti će imati u bliskoj budućnosti. U nekim boljim vremenima, možda, ali ne koliko se obećava! Zato oni koji to obećavaju treba da pročitaju šta govore i traže stočari, tada, ali i sada od onih koji kreiraju takvu netačnu i lažnu agroekonomsku politiku. Najbolje se to vidi na postojećoj vladinoj stratetegiji razvoja poljoprivrede, koji važi do kraja jula 2024. godine.

Kraj strategije pada?

Dakle, već godinama se niko u vrhu vlasti Srbije nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid - 19, u proseku godišnje rasla samo 0,45 odsto godišnje! Pošto ovoj strategiji PADA ističe validnost krajem jula 2024. godine izradu nove strategije sad su najavili nadležni iz Vlade Srbije.

Ako se vide ovi podaci, onda i nije čudno što je Srbija od izvoznika hrane postala zavisna od uvoza. Samo u prošloj 2023. godini uvezeno je 300.000 prasića i oko 300.000 tovljenika za klanice, a i ove 2023. godine do jula uvezeno je 180.000 prasića i 18.000 tona zamrznutog svinjskog mesa. Odobren je uvoz ukupno 500.000 prasića u 2023. godini. U oborima je pre jedne decenije bilo 1,1 krmača prasilja, a sad je manje od 100.000. Kada se raspadala SFRJ 1991. godine, iz Srbije se u svet izvozilo oko 30.000 tona ,,bebi bifa" godišnje, a danas se izvozi samo između 300 i 400 tona godišnje. Dakle, 100 puta manje! Tada se u Srbiji godišnje proizvodilo i oko 650.000 tona svih vrsta mesa, i trošilo po stanovniku oko 65 kilograma godišnje. Danas se proizvodi oko 400.000 tona svih vrsta mesa i troši godišnje po jednom stanovniku manje od 40 kilograma.

To je Srbija danas i slika njenog razvoja agrara u poslednje tri i po decenije!

I baš te 2014. godine prilikom donošenja te još uvek validne strategije, Vlada je obećala poljoprivredi med i mleko. Jer, tada je vlada na čijem čelu je bio današnji predsednik Srbije, usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period od 2014. do 2024. godine, u kojoj je piše da će se agrar u narednom period godišnje razvijati tempom od 9,1 odsto, odnosno po 6,1 odsto godišnje, ako je lošija godina. Ispostavilo se da do sada, za proteklih devet godina nikakvog rasta nije ni bilo. Naprotiv, u 2021. godini agrarna proizvodnja je imala pad, kao i u 2022. godini kada je pad bio blizu osam odsto. Ako je za utehu, taj dokument, strategiju, na 145 strana pisalo je oko 240 naših eksperata. Za izradu tog dokumenta, i za boravak na Zlatiboru i Tari, sebe su častili sa 8,2 miliona dolara ili evra, koji su stigli, kao donacija od više evropskih institucija. Vlada nikada nije dokument uputila Parlamentu na razmatranje i usvajanje. Možda i zato što niko ozbiljno nije ni mislio da tu strategiju sa reči pretoči u dela. Jer, da je usvojen u Skupštini Srbije, ona bi obavezivala sve vlade i ministre da je sprovode. Ovako donela je samo očekivanje seljacima, možda nekima od onih koji su je pisali i vlastima da se sa njom diče kad nastupaju pred strancima o željenim visokim stopama proizvodnje - kojih nema!

Odgajivači goveda upozoravaju Vladu Srbije: Hitne mere ili novi protesti!

Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević pozvao jeVladu Srbije da hitno preduzme odgovarajuće mere kako bi zaustavila smanjenje broja goveda u Srbiji ili će ponovo organizovati ulične proteste. On je za javnost rekao da, zajedno sa Udruženjem proizvođača mleka Mačvanskog okruga, traži od predsednika Skupšine Srbije Vladimira Orlića da dva puta godišnje omogući javno slušanje o problemima proizvođača stoke kako bi izneli trenutne probleme i predložili mere za opstanak mlečnog govedarstva.

„Sigurno nećemo dozvoliti da proizvodnja mleka padne ispod 50 odsto dnevnih potreba Srbije i da zemlja postane uvozno zavisna jer ćemo organizovati nove proteste", rekao je Palamarević. On ističe da u ovoj oblasti ne sme više da se ponovi prošla 2022. godina kad aje u Srbiju uvezeno čak 84.000 tona konzumnog mleka, zatim 10.000 tona mleka u prahu koje je kancerogeno i 12.000 tona sireva. Kažemo ne sme, a na putu smo da taj uvoz bude i veći, kaže on. Dodao je da su „činovnici Ministarstva poljoprivrede korumpirani i da svako radi za po neku firmu i u svom interesu". Sredinom ove godine u celoj Srbiji nije moglo da se pronađe 2.000 junadi da se natovari u brod za izvoz!

Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja iz 2014. godine, koja je još na snazi, predviđala je da se agrar pospeši i ostvari stopu rasta od 9,1 odsto, a u ekonomski lošijim godinama da to bude 6,1 odsto. To nije realizovano jer je „očigledno da u Ministarstvu poljoprivrede sede ljudi koji sprečavaju da poljoprivreda stane na zelenu granu". Tu netačnu, lažnu i štetnu strategiju kreiralo je 240 naših eksperata. Umesto rasta proizvodnje to je bila strategija pada proizvodnje. A, vlast koja vlada u javnoj raspravi nije prihvatila primedbe šta ćemo imati ako usvojimo i sprovodimo tu strategiju? Strategija je prihvaćena posle javne rasprave, a da nije uvažena nijedna primedba iz Beograda, Niša i Novog Sada.

Mi je sprovodimo već devet godina i - proizvodimo gubitke. Zašto to radimo? Ko ima koristi od toga, osim uvoznika! A, kada je donošena ta vladina strategija koju pokazujemo strancima, nama je obećavana ružičasta budućnost, a mi imamo surovu realnost, kažu ljudi u Srbiji koji žive od proizvodnje hrane. Jer strategija, odnosno njeni kreatori, su u njoj obećavali godišnji rast god 9,1 odsto, ili u manje rodnim godinama 6,1 odsto. Umesto strategija rasta, Srbija ima strategije pada. Najbolji dokaz je da za poslednje tri i po decenije do pojave bolesti Kovid 19, po strategijama, najčešće smo uvek imali samo blagi rast proizvodnje. Ako, je tačno verovati kreatorima, rast je uvek bio samo simboličan i to oko 0,45 odsto godišnje. U tome i treba tražiti uzroke zašto smo od izvoznika hrane postali uvoznici mesa i mnogih drugih artikala.

Evo šta imamo od strategije agrara po godinama sprovođenja, prema podacima RZS (Tabela 2)

Reč stočara...

Stočar i poljoprivrednik Palamarević, krajem oktobra 2023. godine je rekao da su povećane subvencije za goveda i premija za mleko, posle prolećnih protesta, u tom trenutku bile dovoljne, ali da sad već nisu stimulativne da se održi broj goveda. Jer, zvanično imamo blizu 400.000 goveda. Među njima, po podacima RZS u 2022. godini bilo je 228.000 krava mlekulja. Danas je sve to u manjim brojevima, koliko tragično, niko ne zna! Ali tačan podatak je da je samo pre nepunih desetak godina bilo u stajama blizu 900.000 goveda!

„Pola gazdinstava u Srbiji spada u kategoriju malih domaćinstava sa po nekoliko krava koja litar mleka prodaju po 40 dinara jer ih otkupljivači ucenjuju. Proizvodnja po cenama oko 40 dinara je nerentabilna, pa rasprodaju stoku, posle primljenih subvencija", rekao je Palamarević.

U Srbiji se u 1991. godini proizvodilo ukupno 650.000 tona svih vrsta mesa. Po jednom stanovniku se trošilo oko 65 kilograma. Danas se proizvodi do 400.000 tona svih vrsta mesa i troši po jednom stanovniku manje od 40 kilograma godišnje. Sad nas ima i manje, ne više od 6,6 miliona žitelja u Srbiji.

Standard je upadu u Srbiji. Dnevno je oko 500.000 gladnih. Potrošnja hleba je za šest godina pala sa 83 na 61 kilogram godišnje. A, kada nema hleba - nema ni mesa dovoljno. Jer, stočarska proizvodnja u Srbiji već nekoliko decenija je u krizi. Višedecenijski obim stočarske proizvodnje prema podacima RZS ima pad za dva do tri odsto godišnje. Prema podacima PKS odnos biljne i stočarske proizvodnje 70:30 u korist biljne proizvodnje, pa to govori o kakva je situacija u stočarstvu. Nekada je taj odnos bio 60:40 u korist biljne proizvodnje. U razvijenim evropskim zemljama taj odnos je 60:40 u korist stočarstva. Vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji je u prošloj 2023. godini bila 176,2 milijarde dinara. Prema tim podacima boj goveda na kraju 2022.godine bio je oko 800.000 grla, prema zvaničnim podacima dok stočari kažu da ih je manje od 400.000! U padu je i proizvodnja svinja, kojih je takođe na kraju 2022. godine bilo oko 2,6 miliona, ali stočari kažu da ih je u oborima manje od dva miliona, u ekonomskim dvorištima je manje od 15 miliona živine, domaćini u Srbiji imaju i oko 191.000 koza, 14.000 konja i 1.000 magaraca. Rast proizvodnje od 1,5 odsto beleži se jedino u ovčarstvu i njihova proizvodnja je dostigla 1,7 miliona.

Meso postalo luksuz

Meso na stolu mnogih srpskih porodica postalo je luksuz. Iako u prosečnoj potrošačkoj korpi ima mesta za sve vrste mesa i ribe, podaci Privredne komore Srbije ne pokazuju i da sve ono što bi trebalo da bude u njoj zaista i jeste. Prema podacima PKS u našoj zemlji svaki građanin prosečno pojede godišnje po 18 kilograma živinskog mesa, dok jedan građanin EU za to isto vreme pojede po 30 kilograma. Pored toga u Srbiji se po glavi stanovnika godišnje pojede blizu 16 kilograma svinjetine, dok je u EU taj prosek po osobi 31,8 kilograma. Junetina je meso koje je odavno postalo luksuz u šerpama u našoj zemlji. Dok u Srbiji svako od nas pojede četiri kilograma junetine godišnje, u EU je to nešto više nego duplo - po 10 kilograma. Sličan odnos je i kada je u pitanju jagnjetinja, u Srbiji je to 3,5 kilogama, a u EU osam kilograma po jednom žitelju. Kada je reč o ribi, stvari su gotovo poražavajuće. U Srbiji se godišnje po glavi stanovnika pojede po tri kilograma ribe, dok je prosečnom stanovniku EU za godinu dana dostupno čak 30 kilograma. Po rečima stručnjaka za sada, mesa, osim svinjskog imamo dovoljno. Ono što se troši u Srbiji pokazuje rast siromaštva. Jer, opada potrošnja svinjskog, a raste živinskog mesa! ,,Uvozimo najviše svinjskog mesa i za sedam meseci 2023. godine uvezeno je 18.000 tona svinjetine i oko 180.000 prasića. Imamo dovoljne količine junećeg, jagnjećeg i ovčijeg mesa i to odličnog kvaliteta'', kaže sekretar za stočarstvo PKS Nenad Budimović. Ministar poljoprivrede Jelena Tanasković je odobrila da se ove godine uveze ukupno 500.000 prasića. Ekspert za svinjarstvo u Srbiji prof dr Vitomir Vidović kaže da smo pre jedne decenije u oborima imali 1,1 miliona krmača prasilja, a da danas imamo manje od 100.000! Sa tim brojem nema oporavka ovog stočarstva u zemlji, kaže on.

Poljoprivrednike Banata, Stiga i drugih mesta iritiraju predlozi vlasti

Povodom Izmena predloga zakona o poljoprivredi Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede oglasio se Savez udruženja poljoprivrednika Banata, u kome se između ostalog kaže: ,,Sporazum iz maja 2023. godine nije ispoštovan! U predlogu Zakona po izmenama i dopunama zakona o podsticajimau poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2024.godinu nema apsolutno ničgea o čemu se razgovaralo na sastancima, pogotovo 29. septembra 2023. godine. Ovo je još jedan pokušaj prevare poljoprivrednika! Ne vidimo više bilo kakvu potrebu za sastancima dok ne ispunite potpisano i što hitnije ne uskladite dogovoreno'', piše u saopštenju. Nezadovoljni su i poljoprivrednici Stiga. Oni su s kolegama iz Bavaništa krajem oktobra 2023. godine nosili parolu ,,Proizvođači hrane su gladni'' i bili u protestnoj vožnji s traktorima. Između ostalog oni su isticali da poljoprivrednici od države traže da uredi berzu poljoprivrednih proizvoda. Sada je kilogram kukuruza 13 dinara. Za 100 litara nafte potrebno je prodati oko 1.500 kilograma kukuruza po toj ceni. Oni ističu da su uputili zahteve za uređenje tržišta žitarica, regresiranu naftu bez akciza na pumpama, subvencije za 2024. godinu kako da vodoprivreda bude regulisana već ove godine. "Ovo je bila samo vožnja upozorenja, nećemo blokirati ništa, stajaćemo pored puta. Želimo da se čuje naš glas i da se vidi koliko je nezadovoljstvo'', izjavili su poljoprivrednici Stiga, uz naglasak da su im obećani odgovori na pitanja za nestale milijarde, koje su upućene stočarima i selima, ali do njih nisu stigle. Radi se o iznosu od oko 460 miliona evra, što je više od jednog godišnjeg agrarnog budžeta. Novac je otišao iz ministarstva na stočare kao i u sela Srbije, ali na tom putu negde je nestao! Tako da je sigurno nenamenski potrošen. Još nije ispunjeno ni dato obećanje i da će biti regulisana berza i uređeno tržište.

Pored toga seljaci ističu: Sve to je nama hitno potrebno, jer su cene žitarica veoma niske. Ne tražimo ništa novo i ne izmišljamo zahteve koji nisu realni. Sve zemlje u regionu imaju nove zakone u vezi sa regulisanjem tržišta, i samo želimo i mi isto kao i u Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni... Svi koji imaju zakone štite svoje proizvođače. Želimo da budemo ravnopravni sa njima da konkurišemo sa našom robom koju proizvodimo, naglašavaju nezadovoljni poljoprivrednici.

Stočar Palamarević, je naveo da je u poslednjih deset godina u Srbiji zatvoreno čak 62.000 štala zbog neisplativosti proizvodnje! On je rekao da je podjednako nerentabilna i proizvodnja tovnih bikova koji se prodaju po tri evra po kilogramu žive mere, a kada se izračunaju troškovi odgoja dolazi se do računice da su „pojeli sami sebe". On je još rekao da proizvođači mleka predlažu plan da za tri godine fond krava bude povećan tako što bi država finansirala odgoj domaćih ženskih teladi sa 150.000 dinara, umesto da ih poljoprivrednici kupuju iz uvoza.

Zarada od ratarstva samo onima koji su izdali zemlju u zakup - tvrde poljoprivrednici!

Uz sve ovo poljoprivrednici od nadležnih traže i odgovore gde su nestale subvencije od 54 milijarde dinara ili oko 460 miliona evra, koje su bile namenjene za stočarstvo (28 milijardi dinara) i ruralni razvoj (26 milijardi dinara) od 2016. do 2020. Deo tog novca nije stigao do stočara i stanovnika sela, a nepravilnosti u upotrebi tih podsticaja utvrdila je i Državna revizorska institucija još krajem 2019. i 2020, analizirajući efektivnost podsticaja za stočarstvo i ruralni razvoj. Da je taj novac došao do onih kojima je bio namenjen, verovatno pravdu ne bi ni tražili na ulici, već bi bili u svojim stajama, oborima za tov, na njivama... Ali i oni su, po svemu sudeći, shvatili su da se sa zemlje (njive) njihov glas mnogo slabije čuje nego sa asfalta (ulice).

Istovremeno ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković tvrdi da su ispunjene sve tačke sporazuma s poljoprivrednicima planirane za ovu 2023. godinu!?

Godinama se niko u vrhu vlasti nije preterano uzbuđivao što je proizvodnja u agraru u poslednje tri i po decenije, do pandemije virusa Kovid-19, u proseku rasla po stopi od samo 0,45 odsto godišnje. Da nevolja bude veća, u 2021, kada je BDP Srbije povećan 7,5 odsto, fizički obim poljoprivredne proizvodnje bio je za pet odsto manji nego u godini pandemije, dok je lane smanjen za dodatnih osam odsto. Iako je prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvom i drugom ovogodišnjem kvartalu sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ostvario značajan realni rast bruto dodate vrednosti od 10,5 i 9,3 odsto, to nije dovoljno da se nadoknadi pad u prethodne dve godine. Na stranu što je prošle 2022. godine dodata vrednost ukupne proizvodnje srpskog agrara realno bila za oko sedam odsto manja nego 2014. godine, koju su obeležile katastrofalne poplave.

Kako su paori nagrabusili o Bliži se kraj oktobra 2023. godine, a na vojvođanskim poljima postavlja se pitanje koliko je površina zasejano pšenicom. Zbog visoke cene deklarisnog semena, a i zbog toga što seljaci nisu dobili još novac za rod posle žetve pšenice, uglavnom seju seme ,,tavanka''. To se radi, pre svega, zbog plodosmene. Zna se da će i ove godine ,,tavanka'' zauzeti najmanje 50 odsto od zasejanih površina. To je garancija da sledeće godine ne treba očekivati rekorde niti visoke prinose sa ovih polja. Međutim, ne treba gubiti iz vida da su nam silosi prepuni pšenice, viška i sad ima oko tri miliona.

Koliko god se zaseje biće žita dovoljno za 6,6 miliona žitelja Srbije. Ako pšenica zauzme oko 300.000 hektara uz prosečan prinos od oko pet tona po hektaru, već to će biti dovoljno za ishranu naroda. Jer, za ishranu, semenarstvo i robne rezerve dovoljno nam je oko 1,5 miliona tona zrna. Ne treba gubiti iz vida da nam je pao standard. Sad trošimo po jednom stanovniku hleba i peciva ukupno 61 kilogram. U 2016. godini smo se bili izjednačili sa Evropskom unijom i trošili po stanovniku čak 83 kilograma, koliko je bio prosek u EU. Polovina je optimalnog setvenog roka, od 25. septembra do 10. novembra, pa ipak, seljak čeka i još promišlja šta da gaji u predstojećoj sezoni.

Problemi sa osnovnim prehrambenim usevom su ogromni, sa nikada zabeleženim rezervama i niskom cenom. Većina paora je u očajnoj situaciji, novac im je zarobljen u neprodatoj robi upravo u najgorem vremenu, na samom početku nove sezone. Da bi obnovili uzgoj pšenice, moraju da troše poslednje rezerve novca ili, ne daj Bože, da se zadužuju. Pitanje je, međutim, koliko bi i prodaja po trenutnim tržišnim uslovima uopšte pomogla. Cena je toliko niska da seljak, praktično, nema zaradu, često čak izgubi 15 odsto uloženog u najvažniji hlebni usev.

Zarobljen ozbiljan novac

Pitanje neprodate pšenice traje već mesecima, a u međuvremenu zalihe sve više opterećuju skladišne kapacitete, pa je neizvesno koliko će se kukuruza, čija je berba pri kraju, uskladištiti.

CENE žitarica pred NOVE proteste!

Poredimo cene iz istog perioda 2023. i ove godine. Šta nam je činiti?

2023: U odnosu na prethodne dve nedelje, kada se beležila slabija aktivnost na robno-berzanskom tržištu, ove nedelje obim trgovanja veći je za 170 odsto. Tržište žitarica beleži pozitivne cenovne trendove, dok je cena soje stabilna.

Tokom pisanja ovog teksta, poslednje nedelje u oktobru 2023. godine ukupno je trgovano sa 5.300 tona robe, a najveći udeo ima kukuruz. Ukupna finansijska vrednost viša je za 128,6 odsto u odnosu na prethodnu nedelju i dostiže 215.449.000 dinara.

2023: Tokom ove nedelje preko Produktne berze prometovano je 2.175 tona robe, za 21,71% manje nego prethodne nedelje. Finansijska vrednost ukupnog prometa iznosila je 84.199.250,00 dinara, što u odnosu na proteklu nedelju predstavlja rast od 3,74%. Dominantna kultura u trgovanju ove nedelje je bila soja, a primetan je bio silazni trend cene soje i kukuruza, dok je cena pšenice zabeležila rast u odnosu na prethodnu nedelju.

2023: Cene kukuruza

Za razliku od prethodne dve nedelje kada je kukuruz bio primarna kultura u trgovanju, u trenutku pisanaj ovog teksta, poslednje sedmic eu oktobru, došlo je došlo do smanjenja aktivnosti učesnika na tržištu. Nedelja je počela sa tražnjom koja je bila veća od ponude. Krajem nedelje tržište kukuruza je ponovo bilo mirnije, uz ponudu nešto slabiju u odnosu na tražnju, pri čemu je tražnja bila usmerena na paritete CPT luka i CPT kupac. Kukuruzom se trgovalo u cenovnom rasponu od 14,00 do 14,20 dinara po kilogramu bez PDV-a. Trgovalo se takođe i kukuruzom do 15 odsto vlage po ceni od 13,40 dinara po kilogramu bez PDV-a.

2023: Cene pšenice

Slaba aktivnost učesnika na tržištu pšenice nastavila se i četvrtu nedelju za redom. Prvi radni dan u sedmici doneo je povećanje aktivnosti u odnosu na prethodnu nedelju, pri čemu je tražnja bila povećana i izražena na paritetu CPT kupac, ali je ostatak nedelje prošao dosta mirno, bez veće aktivnosti učesnika. Tek krajem nedelje ponovo je došlo do zaključenja berzanskih ugovora. Pšenicom se trgovalo u cenovnom rasponu od 19,00 do 19,80 dinara po kilogramu/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 19,48 dinara po kilogramu bez PDV-a (21,43 din/kg sa PDV-om). U odnosu na prethodnu nedelju cena pšenice je zabeležila rast od 2,89 odsto.

2023: Cene soje

Najviše aktivnosti ove nedelje bilo je na tržištu soje, te je ona bila primarna kultura u trgovanju, zauzimajući u ukupnom obimu prometa udeo od 46%. Sojinim zrnom se trgovalo u cenovnom rasponu od 42,80 do 44,00 dinara po kilogamu bez PDV-a uz obračun kvaliteta. govalo se takođe i sojom sa odloženim plaćanjem od 30 dana po ceni od 44,00 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Pšenica i zalihe

Od roda 2022. godine na zalihama je najmanje 1,25 miliona tona, i kada se tome pridoda 3,48 miliona tona sa prošlogodišnje jesenje setve od 725.000 hektara, na raspolaganju nam je oko 4,75 miliona tona hlebnog žita.

Kako su godišnje potrebe Srbije za ljudsku ishranu, semensku pšenicu i pripremu stočne hrane oko 1,65 miliona tona, proizlazi da je višak oko tri miliona tona. Kod države koja ima razvijenu agrarnu politiku, višak je retko kada prevelik i stoga se doživljava kao blago. Kada je reč o Srbiji, u pitanju je muka. Nevolja je što je evropsko tržište umnogome preplavljeno ogromnim količinama pšenice iz Ukrajine, pa je cena drastično pala. Egipat je nedavno kupio veće količine i platio samo 11 dinara po kilogramu! Podsetimo, pre dve godine cena je dostizala i 42,43 dinara, a na evropskim morskim lukama i rekordnih 430 evra po toni. Stoga su i prošle jeseni 2023. godine, kada se cena vrtela oko veoma solidnih 360 evra po jednoj toni, srpski paori bili zasejali 725.000 hektara Nevreme je uzelo danak, na se manje požnjelo i prema podacima RZS požnjelo se oko 3,4 miliona tona.

U žetvi je učestvovalo oko 451.000 traktora i oko 25.000 kombajna. Trećina n mašina starija je od svojih vlasnika.Često se dešavalo da se od tri stare sklapala jedna mašina koja može da ide na njive.

Međutim, još jednom se pokazalo da je cena nepredvidiva. Za otprilike 12 meseci srozala se na 200 evra po toni. Ujedno je i umanjena potražnja od strane kupaca, pa je, primera radi, od jula do 1. oktobra iz Srbije izvezeno skromnih 160.000 tona. Tako je kod naših paora blizu tri miliona tona viška, što je oko 650 miliona evra zarobljenog novca.

Problem je i što je potpuno neizvesno kako će se uskladištiti kukuruz koji se upravo skida sa polja. Očekuje se rod od 6,2 do 6,7 miliona tona. Srbiji kojoj je devastirani stočni fond treba manje od četiri miliona tona kukuruza za godinu dana. Slobodnog mesta na lagerima je premalo. Da nedaća bude veća, ima viška lagerovane robe i kod drugih useva, ponajviše kod suncokreta u vidu sirovog ulja. Procenjuje se da je ovde zarobljeno otprilike 150 miliona evra.Tako seljacima nedostaje novac da obave setvu pšenice, za šta je potrebno uložiti u seme, gorivo, đubrivo, zaštitna sredstva. Inače, i ovogodoišnja setva je skuplja za oko 30 odsto nego u 2022. godini. Setva pšenice u 2022. godini uz prosčean prinos od pet tona po hektaru koštala je 164.000 dinara. Za isti posao, kada je kukuruz u pitanju trebalo je po hektaru 184.000 dinara.

Teško da će zemljoradnik sad uzeti zajam od banaka - niska cena ne pruža osnovu da se računa kako će naredna žetva vratiti pozajmicu. Zato se mnogo više odlučuju na sejanje pšenice sa "tavana", izostaje i veća primena đubriva, a i obrada zemljišta biće umnogome redukovana kako bi se prepolovila potrošnja goriva. Naravno, i naredni rod će biti mnogo niži. Zapravo, ove jeseni seljak će sejati pšenicu zbog plodoreda, očekujući da poboljša kvalitet zemljišta, a prinos će biti u drugom planu.

Primat izborima

Država je bitno doprinela seljačkim lagerima: zabranjivala je izvoz kako bi u predizbornoj kampanji, pričom o znatnim rezervama hrane kod nas, gradila u ljudima osećaj sigurnosti i tako pridobijala glasove. Viškovi žita kod nas su i pre godinu dana bili preveliki, a nakon uvođenja zabrane su i uvećani. Nedovoljno brodova i loša železnica takođe su doprineli da izvoz bude minimalan, dodaje Sunčica Savović, direktor ,,Žito Srbije''. Po njenom mišljenju, osnov svega je loša struktura agrokompleksa u Srbiji. Prevelika je primarna agrarna proizvodnja, dok je u jugoslovensko doba prilično solidna prehrambena industrija drastično umanjena i bez novih investicija.

Drugim rečima, umesto da prerađujemo što je više moguće pšenicu, kukuruz, suncokret i druge useve, mi previše izvozimo agrarne sirovine. Primera radi, kao retko koja zemlja u svetu se dičimo sa izvozom sirovina. Najbolji primer je kukuruz koji se u bolje rodnim godinama izvozi u količinama od oko 3,5 miliona tona. A, to je sirovina za hranu. Od njega može da se proizvede više od 2.000 različitih proizvoda, pa kad bi se izvozili kao proizvodi iz viših faza prerade, doneli bi nekoliko puta veći prihod. Ali, ovako je lakše, ali je i manja zarada. Često se hvalimo kako u proseku godišnje izvozimo 3,5 miliona tona kukuruza i 1,5 miliona tona pšenice, a bilo bi pametnije da ih ovde preradimo, pa da izvozimo prerađevine. Razvoj prerađivačke branše i dostizanje što višeg stupnja finalizacije bi moralo biti strateško opredeljenje, a ne da se prsimo izvozom kukuruza ili pšenice.

Domaći doprinos

U poslednjih šest, sedam godina velik problem razmahu izvoza je i precenjen kurs dinara, naša roba je strancima postala preskupa. Sa druge strane, inostrana roba postaje neuobičajeno jeftina. Kako je u Srbiji poljoprivreda kao branša veliki izvoznik, trpi veliku štetu usled ovakve monetarne politike, veću nego ijedna druga delatnost. Nikako ne bi trebalo umanjivati uticaj svetskih berzi, ali problemi s viškovima agrarnih roba, naročito pšenice, nisu posledica samo izuzetno niskih cena u svetu. Velik doprinos ovakvom stanju stiže i od domaće ekonomske politike. Dok na svetske trendove teško možemo uticati, politiku države Srbije bi valjalo što više usmeriti u pravcu razvoja prehrambene (prerađivačke) industrije i vođenju politike realnog kursa domaće valute. Sve dok ne bude ovakvih ili sličnih promena seljaku u Srbiji neće biti bolje.

Šta je obećao sporazum?

Veliko je interesovanje srpskih privrednika za izvoz u Kinu - roba bez carine trebalo bi da krene već sredinom sledeće 2024. godine. Na Trećem forumu "Pojas i put" u Pekingu, Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji obuhvata više od 10.000 srpskih proizvoda. Interesovanje privrednika je veliko, a prva roba iz Srbije sa smanjenim ili ukinutim taksama put Kine trebalo bi da krene sredinom sledeće godine, javlja Marija Miladinović iz RTS. Na oko 200 stranica Sporazuma o slobodnoj trgovini - oko 10.000 srpskih, i oko 8.500 kineskih proizvoda. Prijateljstvo Srbije i Kine je "čelično", a pregovarači kažu da je sporazum ispregovaran prijateljski, za rekordno kratkih pet meseci. Domaći strateški prehrambeni proizvodi su zaštićeni, a bez carina ćemo uvoziti samo sirovine potrebne industriji, kao i robu koju ne proizvodimo.

Jelena Grubor, predstavnik Privredne komore Srbije u Šangaju, kaže da će sporazum svakako motivisati kineske investitore da samostalno ili sa strateškim partnerima u Srbiji izgrade nove modalitete saradnje, pre svega, ulaganje u proizvodne kapacitete i zajedničku proizvodnju radi nastupa na trećim tržištima.

Zainteresovani investitori

U srpsko-kineski sporazum nisu zagledani samo domaći privrednici. Očekuju se i evropski investitori, koji bi preko proizvodnih pogona u Srbiji mogli da izvoze 30 odsto jeftiniju robu na tržište najmnogoljudnije zemlje sveta.

Bojan Stanić iz PKS-a ističe da, kada se govori o kapacitetima domaćih privrednika, dakle onih koji svoje poslovanje finansiraju domaćim kapitalom, onda se tu, pre svega, vidi prilika u prehrambenim proizvodima. "Međutim, kada govorimo o onim investicijama koje mogu kasnije koristiti jednostavno i evropskim velikim kompanijama, multinacionalnim, to je pre svega u oblasti metalske industrije, u oblasti hemijske industrije", dodaje Stanić. Šansa za Srbiju - srednja klasa u Kini spremna je više da plati evropske proizvode. Put do Kine je dug i skup, a tržište probirljivo i dobrim delom zauzeto.

Pola milijarde građana srednje klase spremni su da izdvoje dodatni novac za evropske sireve, vino i proizvode od voća. To je šansa i za Srbiju. Jer, ona godišnje proizvodi oko 60.000 tona sireva. I to 70 vrsta kvalitetnih! Istovremeno Srbija i uvozi oko 12.000 tona, a izvozi oko 15.000 tona sireva. Ako jedne decenije ozdravi stočarstvo u Srbiji možda njeni sirevi krenu i u Kinu!

Stevan Rajta iz Saveza vinara i vinogradara Srbije kaže da su Kinezi opipali puls našeg vina, i uverili se da imamo vrhunska i kvalitetna vina. Sad ga ima u oko 500 vinarija koliko ih je u Srbiji gde se grožđe gaji na 21.000 hektara! "Bilo je našeg izvoza i kinesko tržište poznaje srpske proizvode, jer naše najbolje vinarije već izvoze u Kinu. Tako da s ovim sporazumom, koji će se desiti u narednom periodu o slobodnoj trgovini, to će pomoći celoj našoj vinskoj industriji da se još razvije", navodi Rajta.

Kinesko tržište je veliko, neophodno udruživanje

Vinari koji se spremaju za Kinu će morati, baš kao i voćari i drugi proizvođači, da se udruže, da pod zajedničkom, modernijom etiketom kreiraju proizvode ujednačenog kvaliteta.

Ratko Vukičević iz "Plodova Srbije" upozorava da se ne treba unapred radovati, jer je veliki posao pred proizvođačima. "Mi imamo nekoliko desetina velikih proizvođača jabuka u Srbiji, koji veoma ozbiljno rade. Godišnje se proizvodi u boljim godinama i više od 500.000 tona roda. Međutim, i oni su mali za to kinesko tržište, čak i oni bi trebali da se udruže. Znači, par stotina, par hiljada proizvođača, oni mogu, takve firme imaju i marketing, imaju i mogućnost da osvoje tržište, da istraže tržište", objašnjava Vukičević.

Strah od jeftine kineske robe!

Prošle godine izvoz iz Srbije u Kinu vredeo je 1,2 milijardi evra. Oko 900 devetsto miliona evra vredeo je samo bakar. Suficit u spol1no-trgovinskoj razmeni sa Kinom imaju samo Švajcarska i Australija, pa se neki boje jeftine kineske robe.

Odredbe Svetske trgovinske organizacije i u ovom sporazumu ostavljaju mehanizme zaštite domaće proizvodnje. Ne treba gubiti iz vida da Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije. A, nekad je bila njen osnivač! Postavlja se otud pitanje šta rade vlasti u Srbiji. Jer, nekada su govori svake godine sad ćemo postati i članica STO. Nije valjda da se nadaju da će Srbija pre postati članica Svetske trgovinske organizacije nego li EU! Pozanvaoci prilika kažu da je to za sada nemoguće! Radeći u komorskom sistemu Jugoslavije i Srbije, autor ovih redova, na osnovu izjava nadležnih funkcionera, javljao svake godine u medijima kako ćemo baš tih godina postati članica STO! Nikada nismo do sada, od raspada SFRJ postali članica, a kada ćemo - ne zna ni sadašnja vrhuška Srbije.

Naravoučenije!

Ako značajno poraste uvoz određene grupe proizvoda iz Kine koja ugrožava domaću proizvodnju, carina se može vratiti na nivo pre potpisivanja sporazuma. U Kini je u oktobru 2023.godine, potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini za 10.412 proizvoda iz Srbije, a 8.930 kineskih. Odmah je usledila reakcija EU, njen portparol Peter Stano izjavio je da će Srbija morati da istupi iz svih bilateralnih sporazuma sa trećim licima na dan prijema u EU. Analitičari ukazuju da za izvoz u Kinu treba obezbediti veliku količinu i kvalitet robe, pod uslovom da transportni troškovi nisu neisplativi jer bi prevoz kamionima bio skoro nemoguć zbog daljine, a avionski preskup. Naveo je da Kinezi imaju svu robu, a da Srbija ima višak pšenice i kukuruza, možda suncokreta, ulja i jabuka, da bi možda mogla da tom tržištu ponudi i tehnologiju semenskih hibrida kukuruza.

Poznavaoci prilika u voćarstvu tvrde da je nekada u Jugoslaviji pod vinogradima bilo 180.000 hektara, danas u Srbiji ima tek oko 21.000 hektara pod tim grožđem. Uz to imamo i oko 500 vinarija. Pitanje je kako iz te sirovine proizvesti ogromne količine vina da bi se isplatio izvoz u Kinu.

Sporazum o slobodnoj trgovini je mač sa dve oštrice. Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU je potpisan 2008. godine sa obećanjem da će Srbija postati deo te zajednice za nekoliko godina, ali nije i sada se taj sporazum sveti Srbiji i roba iz tog dela sveta ulazi bez carine i guši domaću proizvodnju. O mogućnostima izvoza hrane iz Srbije u Kinu, treba reći da to nije ništa novo sad. Jer, o tome je davno govorila i pisala pok. Borka Vučić, u to vreme direktor Beogradske banke, koja je otišla sa ovog sveta, a pod čudnim okolnostima na putu od Beograda ka Kruševcu. Sad je ovo samo sklapanje ugovora i prepričavanje onog što je ona govorila tada da Srbija treba da čini. Ono što je Borka Vučić tada govorila i javnosti i preporučivala sad, rukovdostvo Srbije čini i sebi to sve pripisuje za zaslugu. Ali, i do sada su imali prilika, pa ih nisu valjano realizovali. O toj temi u razgovoru sa autorom ovih redova, ali i iz svog pera, pok. Borka Vučić je napisala je i pred nesrećan odlazak sa ovog sveta objavila kroz nekoliko tekstova tada u listu NIN. Samo su njeni predlozi i podaci tad bili mnogo realniji i tačniji od ovih koji se iznose danas u javnost. A, sadašnje vlasti koje su nešto malo učinile od toga što je ona govorila i pisala, nigde je ne pominju! Zašto? Jer, sve to sebi pripisuju u zasluge za spasavanje Srbije i naroda! Zašto tako rade? Analitičari tumače da bi sadašnje vlasti produže svoje vreme vladanja! Jer, po njihovim rečima, Srbija će jedino opstati ako oni budu na vlasti. Svi drugi su protiv Srbije i oni će je uništiti ako dođu na vlast.

Stručnjak za voće dr Zoran Keserović rekao je da Srbija trenutno najviše jabuka izvozi u Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Španiju, Portugaliju, Veliku Britaniju, umesto u Rusiju jer joj ne odgovara cena na tom tržištu. "Dobro je što je potpisan sporazum, iako Kina od 72-73 miliona tona ukupne proizvodnje jabuka u svetu proizvodi 43 miliona. Srbija je dosta unapredila uzgoj jabuka, ima širok asortiman, koristi voskiranje kako bi sprečila dehidraciju tokom transporta tog voća, kao i prskanje natrijum-borom radi dobijanja što lepše crvene boje, što je privlačno potrošačima, pa i kupcima u Kini", rekao je Keserović. Inače 2022. godine, u Srbiji je bilo proizvedeno oko 480.000 tona jabuka, a prethodne više od 500.000 tona.

Inače, jabuka se u Srbiji gaji na više od 25.000 hektara. U srednje rodnim godinama se sad proizvodi oko 400.000 tona. Prinos je sad dostigao i više od 15 tona po hektaru. Dok je tržište Rusije bilo otvoreno za jabuke iz Srbije, tada je od od izvoza jabuka stizalo oko 125 miliona dolara godišnje. Primera radi, u Srbiji je 2019. godine bilo proizvedeno 499.578 tona jabuka, a godinu dana kasnije 489.426 tona jabuke. Rekordna proizvodnja, prema podacima RZS je 2013. godine. Tada je proizvodnja iznosila oko 516.411 tona. Srbiji je godišnje za narod u zemlji potrebno oko 220.000 tona jabuka. Posle zatvaranja tržišta Rusije, jer sad je postigla samodovoljnost u mnogim proizvodima potrebnih za ishranu naroda, ovim voćem, ali i mnogim drugim potrepštinama, Srbija, mora da traži nova tržišta. To su zemlje Azije, Afrike, Indije, Malezije i mnoge druge. Za vreme bivšeg ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, kako je rekao, donet je propis da proizvođač ne može direktno da izvozi jabuke, već mora da uradi analizu i preda ih izvozniku, pa još jednom da plati analizu od oko tridesetak hiljada dinara, što sve povećava troškove.

Keserović je rekao da se Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom otvara šansa za izvoz višanja i malina, ako troškovi transporta to omoguće, jer nema avionskih kargo letova, pa jabuka u Indiju iz Srbije putuje brodom oko mesec dana. Inače, maline se veoma, malo troše u Srbiji. Prema podacima RZS u 2019. godini njih je u Srbiji bilo proizvedeno oko 120.058 tona, a godinu dana kasnije malo više, o bilo ih je ukupno 128.971 tona, što je bio i rekord u proizvodnji ovog voća. Po njegovoj proizvodnji Srbija zauzima visoko, treće mesto u svetu. Sad je ta proizvodnja u krizi, zasadi su zastareli, a uvoze se novi koji nisu za ovo podneblje, a nema ni tržišta gde da se prodaju maline iz Srbije. Sad se govori i piše o izvozu višanja, čijih viškova takođe imamo u Srbiji. U 2019. godini bilo je proizvedeno 96.965 tona, a u 2020. godini zajedno sa zalihama imali smo ih čak 165.738 tona, što je bila i rekordna proizvodnja i zalihe u Srbiji. Komercijalista firme "Ćirić agro MĐŽ Titel" Gojko Zagorac rekao je za javnost da potpisani sporazum sa Kinom predstavlja potencijal za plasman jabuke iz Srbije. "Nismo do sada izvozili jabuku u Kinu jer su bile visoke carine. Ne znamo još detalje sporazuma, a ni sve mogućnosti za transport", rekao je Zagorac.

Vučić i juani

Posle Vučićeve najave - NBS razmatra da se deo deviznih rezervi čuva u kineskim juanima. Narodna banka Srbije potvrdila je da je razmatrala da se deo državnih deviznih rezervi čuva u juanima, kineskoj valuti, što je ranije kao mogućnost najavio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

"Imajući u vidu visok nivo deviznih rezervi, činjenicu da juan ulazi u valutnu strukturu spoljnog duga Srbije, kao i internacionalizaciju juana i njegov sve veći značaj u globalnim plaćanjima i na međunarodnom finansijskom tržištu. Narodna banka Srbije je kao jednu od opcija za proširivanje investicionog univerzuma razmatrala ulaganje dela deviznih rezervi u aktivu denominovanu u juanima", rekli su za javnost u NBS.

Dodali su da konkretna odluka još uvek nije doneta, odnosno da je NBS u procesu obezbeđenja neophodnih preduslova (infrastrukture) za uključenje na kinesko tržište obveznica. "Konkretne odluke o ulaganju određenog dela deviznih rezervi u finansijske instrumente denominovane u juanima će, kao i u svim drugim slučajevima, donositi uz pažljivo razmatranje i analizu svih neophodnih faktora, imajući u vidu i da je kineski juan peta najtrgovanija međunarodna valuta na globalnom finansijskom tržištu, takođe peta najčešće korišćena valuta u globalnim plaćanjima, kao i šesta valuta po učešću u globalnim deviznim rezervama", naveli su iz NBS.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Pekingu, gde je Srbija potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini i brojne druge sa Kinom, da je od januara 2015. godine kineski juan na spisku valuta Srbije za međunarodno tržište i da NBS razmišlja da uključi tu kinesku valutu u svoje devizne rezerve.

Šansa za izvoz težak čak dve milijarde evra. Sporazum o slobodnoj U trgovini sa Kinom otvara nam tržište od 1,4 milijarde ljudi!

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji bi trebalo da stupi na snagu u junu 2024. godine, predstavlja izuzetnu šansu za srpske kompanije kojima se otvara ogromno tržište od 1,4 milijarde stanovnika. Srbija očekuje da će joj to omogućiti da izvoz poveća na više od dve milijarde evra godišnje.

Sporazum obuhvata 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine. Dokumentom je predviđeno da se bez carina u ovu azijsku zemlju izvoze, između ostalog, jabuke, suve šljive, breskve, maline, med, piletina, svinjsko meso, sojino ulje, vino, rakija, kao i farmaceutski i industrijski proizvodi.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić ukazuje da je ovo ogromna prilika za Srbiju, a da li ćemo to iskoristiti u najvećoj meri zavisi od nas. On ističe da sporazum treba posmatrati u širem kontekstu, jer je dobro da u ovim teškim i turbulentnim vremenima za partnera imamo tako veliku zemlju kao što je Kina.

- To je važno i u ekonomskom, ali i u političkom, vojnom, i bezbednosnom smislu - smatra Savić. - Evropa nas ucenjuje, preti sankcijama, a Kina to nikada nije radila, ona vodi drugačiju politiku.

Ministar trgovine Tomislav Momirović je ocenio da je privreda Srbije osvojila najveće tržište na svetu, i da će primena Sporazuma omogućiti nove investicije u našu zemlju, kao i nova radna mesta, veće plate i penzije. On je nakon potpisivanja tog dokumenta sa kineskim ministrom trgovine Vang Ventaom istakao da će se šanse Srbije upetostručiti. Srbija uvek ima šansi, ali po rezultatima se ne vidi da ih valjano koristimo. Posebno one u agraru!

- Kada Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupi na snagu, a mi se nadamo da će to biti i pre juna 2024.godine, veliki broj poljoprivrednih proizvođača, a pre svega, oni koji se bave voćem, moći će svoje proizvode da izvoze u Kinu bez carina - objasnio je Momirović. - Nije važan samo za poljoprivrednike i njihove proizvode, već i za druge delove srpske privrede. Sporazumom smo obuhvatili i veliki broj proizvoda iz mašinske industrije, poput gvožđa i čelika, ali i iz farmaceutske industrije, i ako mogu da se poslužim rečnikom poslovnog sveta, osvojili smo jedno novo tržište - najveće tržište na svetu. On je naglasio da će benefite ovog sporazuma osetiti i proizvođači vina, kojima će se u narednih pet godina liberalizovati promet.

Carine su sada 42 odsto i svake godine one će padati za po 20 odsto, a za pet godina će iznositi nula, pa će na taj način privrednici Srbije biti u ogromnoj prednosti u odnosu na ostale evropske proizvođače. Ovaj sporazum će omogućiti da se šanse Srbije upetostruče, da imamo još više investitora. Naši poslovni ljudi treba da prepoznaju šansu i investiraju na ovo tržište, jer mi već vidimo interesovanje kineskih privrednika. Ovo je istorijska šansa za naše privrednike i zato je važno prepoznati je kako bi naš izvoz premašio dve milijarde evra i kako bi u Srbiju došlo još kvalitetnih kineskih kompanija. Prošle godine Kina je investirala u Srbiju gotovo kao i EU.

Po rečima profesora Savića, Kina je toliko veliko tržište da sve što imamo možemo da plasiramo na njega. Ta zemlja to ne bi ni osetila, jer je ogromna. Zamka za naše proizvođače i trgovce je što je to tržište zahtevno i ima pravila - ističe Savić. - Trebalo bi proizvođači i trgovci da se udružuju da bi imali robe u količini koja je relevantna za to tržište i da postoji kontinuitet u njenom plasiranju. Cela priča je potencijalno sa velikim efektima, ali svi moraju da rade svoj posao u jednom cilju, obezbeđivanja kvantiteta i kvaliteta, i država i privrednici. To je problem koji imaju sve zemlje. On ističe da je za naše građane dobro, jer bi kineska roba trebalo da bude jeftinija. Međutim, kako dodaje, nije sigurno da će se to desiti, jer je pitanje koliko će trgovci uvažiti činjenicu da nema carine, i to ne zavisi ni od Kineza, ni od Vučića. Sporazum može da privuče investitore da dođu u našu zemlju - navodi Savić. - Srbija može biti i odskočna daska za plasiranje proizvoda inostranih kompanija na kinesko tržište, to je dodatni motiv za njihov dolazak, jer ne plaćaju carinu. Naravno ako idu preko Srbije.

Kako su srpski zvaničnici istakli, pored ostalih, proizvođači meda će imati veliku korist od sporazuma, kao i malinari. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije dr Rodoljub Živadinović ističe da već ima zainteresovanih kupaca na kineskom tržištu. Mi imamo problem sa izvozom meda, a Kina izvozi ogromne količine, ali i uvozi med vrhunskog kvaliteta - objašnjava Živadinović. - Vrednosno gledano, uvoz ovog proizvoda u tu zemlju jednak je trećini njihovog izvoza. Već postoje zainteresovani kupci na njihovom tržištu zato što im se dopada kvalitet srpskog meda.

On kaže da je ove godine ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković potpisala Sporazum o usklađivanju veterinarskih sertifikata sa Kinom, kao i da je poslata sva potrebna dokumentacija. Sada je, kako dodaje, na kineskoj strani da odobri koji proizvođači ispunjavaju uslove za plasman na njihovo tržište. Izvoz u tu azijsku zemlju je značajan, jer, kako navodi, naši proizvođači mogu u Kini da postignu normalnu cenu.

- To nije moguće na evropskom tržištu - ističe Živadinović. - Evropa je preplavljena falsifikatima koji obaraju cenu autentičnog meda. U EU su prodavali samo oni koji moraju, i to na svoju štetu.

Kako ministar Momirović navodi, srpski izvoz na kinesko tržište 2012. godine bio je svega šest miliona evra, a nakon toga je iz godine u godinu imao tendenciju rasta. Već 2013. iznosio je devet miliona evra, a naredne godine 14, dok je lane dostigao 1,3 milijarde evra, navodi za javnost Momirović. - To govori o našoj privredi, o jačanju naših poslovnih veza. I važno je da naša privreda to prepozna i da to bude jedan novi zamajac. Ovo je istorijska šansa za privrednike iz Srbije. On je još rekao da se na Sporazumu radilo šest meseci i da je ispregovaran u rekordnom roku. On je istakao da dokument ima 93 člana, šest poglavlja i da je ukupno osam radnih grupa radilo na ovom zajedničkom projektu Vlade Srbije.

(Nastaviće se)