Pogled iz Moskve

Za borbu protiv inflacije mobilisana su sva ministarstva

Rublja jača a cene rastu

Svakog dana premijeru stižu izveštaji o cenama društveno značajne robe. Nedavno je Federalna antimonopolska služba (FAS) izvršila proveru formiranja cena za jaja i pileće meso u 12 preduzeća širom zemlje. Međutim, pokazalo se da je teško identifikovati znakove kršenja antimonopolskog zakonodavstva ili, još gore, kartelskog sporazuma, iako niko nije otkazao mehanizme za obuzdavanje cena hrane.

Piše: Ivan Poletajev

Tako, na primer, živinari ne mogu da podignu cene bez posebnih razloga. Oko 70% isporuka maloprodajnim lancima je po fiksnoj ceni, utvrđenoj dugoročnim ugovorima na šest meseci. Do nje se dolazi na osnovu rezultata licitacije. Ali, iako vrednost jaja i živinskog mesa raste, to mora da se nadoknadi. Pitanje je ko će platiti troškove - potrošači ili država.

Ima i više nego dovoljno povoda za podizanje cena pilećeg mesa. Tokom 2023. godine poskupeli su hrana za piliće, transportni troškovi, komponente i sama oprema, kontejneri i materijali za pakovanje. Porasli su i troškovi rada i servisiranje kredita. Sve je to dovelo do toga da kilogram pilećeg mesa za godinu dana u proseku poskupi gotovo 30%. Da bi nadoknadile gubitke, živinarske farme su počele da prodaju više piletine u inostranstvu. Ali krajem oktobra Ministarstvo poljoprivrede se zabrinulo da će se police prodavnica isprazniti i predložilo privremenu zabranu izvoza određenih vrsta živinskog mesa. Niko još ne može da kaže kako će to uticati na proizvođače.

Potpredsednik vlade Viktorija Abramčenko obećava da rast cena hrane neće premašiti 7,5% 2023. godine. Istovremeno, globalna inflacija hrane danas je nekoliko puta veća. Čini se da zvaničnici uspevaju da se dogovore sa proizvođačima hrane.

U velikim trgovinskim lancima cene osnovnih namirnica danas su sasvim prihvatljive. U prodavncama lanca „Verni" u Podmoskovlju, u novembru je krompir koštao 10,99 rubalja za kilogram, pakovanje svinjskog mesa 62 rublje, piletina 185 rubalja za kilogram, litar mleka u mekoj ambalaži 35 rubalja. Svake nedelje ste mogli da kupite artikle na akcijama, po sniženoj ceni. Zato u privatnoj prodavnici kilogram beloruske svinjske masti košta 800 (!) rubalja. U Kursku je mast mnogo jeftinija, ali zato su krompir i piletina skuplji nego u Podmoskovlju. Razlike u cenama hrane širom zemlje su značajne. Posebno to u svojim novčanicima osećaju oni koji nisu navikli da kod kuće pripremaju hranu, već posle posla u brzini kupuju šta god im dođe pod ruku. Narodu je teško objasniti zašto BDP raste, a život poskupljuje. Pre pola godine, za hiljadu rubalja moglo se kupiti mnogo više nego danas.

I Rosstat beleži rast cena, i to ne samo većine prehrambenih proizvoda. Poskupeo je gradski saobraćaj, cene održavanja automobila, građevinski materijal, komponente za elektronske uređaje, automobili, kompjuteri, bela tehnika.

Cene brzo rastu, priznaje i Centralna banka u redovnom kvartalnom izveštaju i odmah pogoršava prognozu inflacije na kraju godine na 7-7,5%. Kao odgovor na to, svaka peta velika kompanija, prema rezultatima istraživanja Ruskog saveza industrijalaca i preduzetnika, planira da poveća prodajne cene.

Oko trećine ispitanika priznaje da je interesovanje njihovih organizacija za programe zamene uvoza sve manje, dok istovremeno interesovanje za uvođenje tehnologija za uštedu energije raste više nego ikada. Kompanije se trude da više štede i i odlažu razvoj i tehničko modernizovanje. Odlučujuću ulogu u trećem kvartalu imali su pogoršanje uslova isporuke sirovina i komponenti, kao i problemi sa logistikom. Učesnici ankete su se žalili na rast cena i prinudnu reviziju postojećih ugovora, nemogućnost uvođenja nove opreme zbog ograničenja uvoza. Uporedo sa troškovima rastu i cene robe.

Kada je trgovinski lanac „Ašan" sugerisao dobavljačima da ne podižu cene bar do kraja 2023, oni su procenili da je to ozbiljan izazov. Na kraju krajeva, moraće o svom trošku da drže cene da ne rastu, kako ne bi izgubili veleprodajnog kupca. Velika zavisnost proizvođača od velikih trgovnskih mreža primorava ih na ustupke maloprodaji. Ali vremenom će cene ipak morati da porastu. Nešto treba učiniti da se nadoknade rastući troškovi.

Na želju kompanija da podignu cene najviše je uticao pad kursa rublje, smatra direktor Instituta za nacionalne ekonomske prognoze Ruske akademije nauka Aleksandar Širov. Po njegovim rečima, nije stvar u kursu samom po sebi, već u tome što je on počeo da utiče na cene, rasplamsavajući inflaciju.

Osim toga, pooštravanje monetarne politike Banke Rusije doprinelo je povećanju troškova: zbog povećanja ključne kamatne stope, preduzeća su povećala troškove finansiranja obrtnih sredstava. Ona moraju da smanje troškove sirovina i komponenti, da smanje proizvodnju, ali i da smanje broj zaposlenih.

Dok država ima prihode od izvoza, mnogi problemi se mogu rešiti. Ali neće biti moguće puniti privredu novcem još dugo. Moraće da se pomaže samo izabranim, velikim holdinzima, od čijeg rada zavisi popunjenost rafova u prodavnicama, izvršavanje narudžbina za odbrambene svrhe i državni program, i koje imaju poseban značaj.

Država je spremna da se zadužuje kod stanovništva i privuče banke da kupuju hartije od vrednosti koje emituje Ministarstvo finansija.

Dok se situacija u ekonomiji ne stabilizuje, pomoći će prijateljske države, pre svega Kina. Danas je na Ozonu moguće naručiti sve što je potrebno za dom i porodicu, po pristupačnim cenama. Preduzećima, koja zbog sankcija otežano posluju, spremne su da pomognu kolege iz Kine.

Državni zvaničnici ubeđuju narod da se ništa strašno ne događa. Rane mere koje su preduzete unapred će pomoći da se prebrodi zaoštravanje monetarne politike. Vlada je utvrdila granične indekse za promenu cena za stambeno-komunalne usluge. Ministarstvo poljoprivrede je spremno da podstakne uvoz kokošijih jaja radi povećanja populacije živine, a Ministarstvo trgovine bavi se poslom stimulisanja proizvođača i trgovinskih lanaca. Za indeksaciju penzija biće izdvojeno skoro 600 milijardi rubalja sledeće godine. Ali ako inflacija još više poraste, onda sledeće godine vlada može povećati penzije još jednom. Pritom, prema statistici, i nema tako mnogo ljudi koji žive samo od penzije, oko 10%. Ostali penzioneri ili rade, ili dobijaju finansijsku podršku od porodice.

Već danas rast plata u Rusiji je više od dva puta brži od inflacije. Od 1. januara nove godine minimalna zarada porašće za 18,5%, biće povećane plate u javnom sektoru.

Naučnici sa Finansijskog univerziteta pri vladi RF očekuju da u prvom polugodištu 2024. realne zarade, zbog povećanja tražnje za radnim resursima, porastu još za 5%. I na tome se neće zaustaviti.

A onima koji strahuju za svoj teško zarađeni novac nude se različiti načini da sačuvaju i uvećaju svoju štednju, uključujući depozite u bankama, kupovinu plemenitih metala, hartija od vrednosti, nekretnina i kriptovaluta. Uzgred, suprotno vladinoj najavljenoj politici dedolarizacije, najveći dobitnici su bili vlasnici depozita u stranoj valuti (prihodi od štednje u dolarima zbog kursnih razlika u poslednjih 9 meseci dostigli su 40%!). Ove godine, banke su su počele da nude „egzotične depozite". Sber banka je u režimu testa pokrenula štednju u dirhamima UAE, čiji kurs je povezan sa kursom dolara, sa prinosom do 3,04% godišnje. Sve popularniji su juani, jer je Kina za nas najveći trgovinski partner.

Mnogi Rusi su sasvim zadovoljni povećanim kamatnim stopama na depozite u bankama, kako kratkoročne tako i dugoročne, sa dobrim izgledima. Novac možete staviti u banku po najobičnijoj kamatnoj stopi danas od 12 do 14% godišnje ili po 17-18% na tri meseca ili šest meseci i dobiti još veće pogodnosti. Pritom ne treba zaboraviti da Agencija za osiguranje depozita u slučaju bankrota kreditne organizacije, po zakonu štiti sume samo do 1,4 miliona rubalja. Da bi se velike sume čuvale sa najmanjim rizikom, potrebno je otvarati račune u različitim bankama. Moguće je kupiti i Obveznice federalnog zajma, kako kratkoročne (jedna godina), tako i dugoročne (na deset godina sa kamatom od 12%). Tražnja za njima već je premašila ponudu.

Centralna banka pokušava da ukloni „dodatni novac" iz privrede, koji ometa smanjenje inflacije. Ako ne vidimo „znake hlađenja inflatornih očekivanja", kako je rekla Elvira Nabiulina u izveštaju o monetarnoj politici Centralne banke, onda će ključna kamaptna stopa morati ponovo da se „podiže opipljivim koracima". Trenutna inflacija, nastavlja da tvrdi predsednica Banke Rusije, izazvana je unutrašnjom neravnotežom ponude i tražnje: „Potražnja raste, rast ponude je ograničen, a kao rezultat, rast cena se ubrzava. Istovremeno, budžetska politika za naredne tri godine ostaje stimulativna." To znači, prema logici Nabiuline, da monetarna politika mora da bude još oštrija.

Niko ne želi da inflacija kod nas poraste na 60 i više odsto, kao u Turskoj. Ali i sa našom Centralnom bankom ne slažu se svi. Postavlja se pitanje: zašto rastu cene kada dolar pada?

Na kraju krajeva, život vas tera da nastavite da se fokusirate na američku valutu, bez obzira koliko ona toksična bila. Da li će država imati dovoljno resursa da preživi teška vremena ako cene energenata padnu?

Potpredsednik vlade Denis Manturov, odgovaran u vladi za zamenu uvoza, nezadovoljan je time što previše visoka ključna kamatna stopa potiskuje svaku želju preduzeća za ulaganjem u ekonomiju. Akademik RAN Sergej Glazjev je apsolutno uveren da čak i bez obzira na zapadne sankcije, rublja u potpunosti može da ostane stabilna. Ako je trgovinski bilans pozitivan, priliv valute veći od odliva, onda je, po rečima akademika, samo bilo potrebno sprečiti nelegalni odliv kapitala i rublja bi automatski ojačala. Ali, jaka rublja za sada nikome nije potrebna. Uostalom, zemlja se bogati na račun izvoza. Na svetskim tržištima vlada žestoka konkurencija, pa niko neće da kupuje od nas skupu robu.

Profesor Moskovskog državnog univerziteta Elena Veduta primećuje da „Centralna banka često sa ponosom preuzima funkciju regulatora makroekonomskog razvoja zemlje", ali je ne može ispuniti. Njena politika nije vezana za obezbeđivanje proizvodnje potrebnih dodatnih kapaciteta, mašina, alatnih mašina, sirovina, da bismo sutra imali razvoj. „Novac, koji ona daje, odlazi u inflaciju, zato ga ona i ne daje, već ga jednostavno drži kod sebe i manipuliše", smatra naučnica.

U Državnoj dumi odavno predlažu promenu statusa Centralne banke, kako bi ona bila odgovorna ne samo za inflaciju, već i za rast privrede i nivoa prihoda građana.

Poslanici obično razmišljaju na sledeći način: ako zemlja ima naprednu proizvodnju po svetskim standardima, ali joj nedostaje suverena monetarna politika, onda će preduzeća mirovati i degradirati. I obratno, sa suverenom Centralnom bankom, čak i ako ste na niskom nivou tehnološkog razvoja, privreda može da se usavršava i razvija. Kao primer možemo da navedemo naše iskustvo iz 1930-ih godina.

Bez obzira na kritiku, Elvira Nabiulina ima nameru da nastavi strogu monetarnu politiku. Koliko je ona u pravu, pokazaće vreme. Nećemo morati dugo da čekamo: prema prognozama Centralne banke, do leta će se inflacija vratiti na željenu od 4% i životi i običnih ljudi i preduzeća će, verovatno, početi da se poboljšavaju.

Ako do toga ne dođe, onda će u pitanje biti doveden sam princip delovanja regulatora. A potražnja će zbog inflacije biti sasvim drugačija.

Američki analitičari priznaju rusku nadmoć na bojnom polju

Sejmur Herš: „Rat je završen. Rusija je pobedila..."

Sve veći broj analitičara zaključuje da je poraz Kijeva gotovo neizbežan i da do toga može doći 2024. godine, piše specijalizovani američki vojni časopis Military Watch.

Piše: Igor Vermejev

Military Watch primećuje da se nastavlja rast dezerterstava ukrajinskih vojnika, a da je njihov moral narušen zbog neuspeha višemesečne letnje ofanzive na ruske položaje, ogromnih gubitaka i nesposobnosti novog zapadnog oružja da prelomi situaciju. Preusmeravanje novih zapadnih isporuka oružja u Izrael samo je pogoršalo nestašicu vojne tehnike u Ukrajini.

Prema ovom izdanju, nekoliko najboljih preostalih pilota ukrajinske vojske poginulo je u borbi, nastavljaju da stižu vesti o ogromnim gubicima među jedinicama avijacije. Izveštaji iz zapadnih i ruskih izvora pokazuju da ukrajinska vojska traži od vojnih obveznika da ulaze u intenzivne borbe praktično bez pripreme. To dovodi do povećanja broja izveštaja o brzoj predaji ljudstva, dok istovremeno vojnici iz bolje obučenih lojalnih jedinica sami kažnjavaju dezertere. Ukrajinski prebezi su u nizu slučajeva poslati da služe na prvoj liniji fronta zajedno sa ruskom vojskom, na strani bivšeg protivnika.

Vodeće američke novine Njujork tajms objavile su veliki tekst u kome priznaju Rusiji uspehe u „nevidljivom ratu" protiv dronova i visokopreciznog zapadnog oružja koje poseduje ukrajinska vojska.

„Tokom nekoliko meseci, bespilotne letelice koje je isporučila nemačka tehnološka firma Quantum Systems", piše Njujork tajms, „nesmetano su radile za potrebe ukrajinskih oružanih snaga, iz vazduha su otkrivale neprijateljske tenkove i vojsku u ratu protiv Rusije. Ali, krajem prošle godine, ove letelice su iznenada počele da padaju sa neba po povratku sa zadatka."

„To je bila misterija", rekao je Sven Kruk, rukovodilac kompanije Quantum, koji je dobio oštro pismo od Ministarstva odbrane Ukrajine sa zahtevom da popravi situaciju.

Inženjeri Quantum-a, objašnjava Njujork tajms, ubrzo su se fokusirali na ovaj problem: Rusi su ometali bežične signale koji su povezivali dronove sa satelitima, na koje su se oslanjali za navigaciju, zbog čega su dronovi skretali sa puta i padali na zemlju. Da bi prilagodili dronove, u Quantum-u su razvili softver na bazi veštačke inteligencije koji će imati ulogu sekundarnog pilota, i dodali su opciju ručnog upravljanja, kako bi dronovi mogli da se prizemlje pomoću Xbox kontrolera. Kompanija je takođe izgradila servisni centar za monitoring elektronskih napada u Rusiji.

„Sve što smo mogli da uradimo, to je da dobijemo informaciju od operatera, pokušamo da otkrijemo šta ne radi, da testiramo i probamo sve još jednom", rekao je g. Kruk.

Na velikom okruglom stolu u bazi u Nemačkoj, Aleksandar Berežnoj, rukovodilac kompanije Quantum i jedan od najboljih ukrajinskih pilota dronova, objasnili su okupljenim komandantima probleme sa kojima su se suočili.

„Rekli smo im da verovatno 90% američkih i evropskih sistema koji stižu u Ukrajinu nisu spremni za rešavanje problema elektronskog ratovanja", objasnio je g. Berežnoj.

U Ukrajini, konstatuje Njujork tajms, besni borba u nevidljivom svetu elektromagnetnih talasa, gde se radio signali koriste za ometanje komunikacije sa dronovima i trupama, kao i za lociranje ciljeva i zavaravanje vođenog oružja.

Ta taktika, poznata kao elektronski rat, pretvorila se u igru mačke i miša između Rusije i Ukrajine. Efikasnost sredstava radioelektronske borbe koje koristi Rusija zabrinula je SAD.

„Kada su ruski tenkovi stigli do Kijeva u februaru 2022. godine", podsećaju američke novine, „ruska vojska je u početku ojačala svoju reputaciju jedne od najboljih na svetu u oblasti radioelektronske borbe. Oni su koristili moćna sredstva, ometače i mamce projektila, da bi suzbili ukrajinsku PVO."

Ove metode, primećuje Nujork tajms, pretvorili su rat u proksi-laboratoriju koju pažljivo prate SAD, Evropa i Kina, da bi odredili šta može da utiče na budući konflikt, smatraju eksperti. General Čarls K. Braun mlađi, predsednik Združenog generalštaba, pokrenuo je ove godine temu o elektronskom ratu, sa pripremljenim komentarima, za slušanje u Kongresu. NATO zemlje su pokrenule programe nabavke i razvoja elektronskog oružja, rekao je Tomas Vitington, ekspert za elektronski rat iz Kraljevskog instituta ujedinjenih službi, britanskog analitičkog centra za bezbednost.

U SAD priznaju da na ukrajinskom frontu ne može dovoljno brzo da dođe do poboljšanja. „Čak i ako učinite svoj dron nevidljivim, vaš kontroler i vaša antena slaće signal", rekao je jedan ukrajinski pilot drona, predstavivši se samo imenom, Vladislav. Rusi mogu da otkriju oblast površine od oko 200 kvadratnih metara, gde može da se nalazi pilot drona, dodao je on, primetivši da je jednom artiljerija stigla na oko 15-20 metara od njegovog položaja. Bilo je nemoguće potpuno se sakriti.

Pritom, ruska amrija nastavlja da usavršava svoje oružje. „Dok se rat odugovlačio", piše Njujork tajms, „Rusija je uvela inovacije, stvorivši mobilno elektronskog oružje manje veličine, poput protivdronovskih puški i malih prigušivača, koji formiraju radiotalasni „mehur" oko rovova."

„Rusi su se pokazali agilnijim u odgovoru nego što smo mogli da očekujemo, sudeći po njihovom ponašanju na terenu", kaže Džejms A. Luis, bivši američki zvaničnik, pišući o tehnologijama i bezbednosti za Centar za strateška i međunarodna istraživanja u Vašingtonu. „Ovo bi trebalo da bude razlog za zabrinutost u NATO."

Američki vojni eksperti priznaju da predstojeće isporuke američkih lovaca F-16 Ukrajini ne mogu da promene lošu sitiuaciju za Ukrajinu na bojnom polju.

„Rusija ima moćan sistem protivvazdušne odbrane, zato će svi lovci F-16 isporučeni Ukrajini biti uništeni", izjavio je američki potpukovnik u penziji Denijel Dejvis na svom Jutjub kanalu.

„Rusija ima razvijen sistem PVO, on ima više nivoa, veoma je efikasan i savremen u poređenju sa ukrajinskim. On je razvijeniji i u poređenju sa našim sistemom. Na Zapadu i u NATO-u odavno postoji zabrinutost da će, ako dođe do direktnog sukoba Rusije i NATO-a, njihovi PVO i lovci Su-35 predstavljati veliku pretnju za F-16", smatra ovaj američki vojnik.

Čak su i aktuelni visokopostavljeni američki generali morali da priznaju uspehe ruske armije. Ruska armija je poboljšala taktiku vođenja borbenih dejstava u Ukrajini, izjavio je, na primer, komandant Vadzuhoplovnih snaga SAD u Evropi Džejms Heker. Prema rečima generala, koje navodi Volstrit žurnal, u Pentagonu toj činjenici poklanjaju veliku pažnju. On je takođe primetio metod zaštite ruske avijacije od dronova. „Videli smo dosta oblasti u kojim se oni adaptiraju i, naravno, obraćamo veliku pažnju na to", rekao je Heker.

Osim toga, komandant Vazduhoplovnih snaga je obratio pažnju i na modernizaciju ruskih avionskih bombi. Njih su počeli da opremaju upravljačkim modulima, što omogućava avionima da uspešno pogađaju ciljeve bez potrebe da se približe raketnim kompleksima protivnika. Zapadni zvaničnici ukazuju i na povećanu proizvodnju oružja u RF.

Na propast Ukrajine ukazuje i profesor iz Čikaga Džon Miršajmer, bivši vojni obaveštajac, koji podseća na poraz ukrajinske vojske u Bahmutu. „Ukrajinci su", rekao je on na zasedanju kluba „Komitet za republiku", „prebacili tamo veliki deo svojih najboljih vojnika. A Rusi? Glavne borbe čak nije ni vodila ruska armija, već privatna vojna kompanija Vagner. Sećate se, tamo postoji ogromna ruska armija, to jest 300.000 mobilisanih ljudi o kojima smo govorili. Ali za sada nisu svi uključeni u borbu. Glavne snage ruske armije za sada čak nisu ni učestvovale u borbenim dejstvima. Istovremeno, Ukrajina je vodila i vodi borbu koristeći sve svoje resurse. Ukrajinci su na svaki način pokušali da se održe u Bahmutu, ali nisu uspeli, nisu uspeli da se izbore sa privatnom ruskom vojnom kompanijom. Mislim da će na kraju Rusi pobediti", zaključuje Miršajmer.

Rusija je pobedila u konfliktu u Ukrajini, ali Bela kuća i američki mediji lažu o tome, izjavio je američki novinar, dobitnik Pulicerove nagrade Sejmur Herš na platformi Substack.

„Rat je završen. Rusija je pobedila. Više nema ukrajinske ofanzive, ali Bela kuća i američki mediji moraju da podržavaju tu laž", citira reči neimenovanog saradnika američke obaveštajne službe. Ipak, kao što vidimo, već su i američki mediji počeli da priznaju ruske uspehe.

Da li je poslednja poseta Si Đinpinga SAD zaista tako „neproduktivna"?

SAD - KINA: DOMINACIJA ZAHTEVA ŽRTVOVANJE

Poseta Si Đinpinga SAD, iako gotovo jednoglasno ocenjena u medijima kao neefikasna, zapravo je postala tačan prikaz onoga sa čime će se u najskorije vreme suočiti SAD i Kina, a sa njima i cela svetska politika. Počnimo od toga da je čuvena teza velikog kineskog reformatora Deng Sjaopinga „pokažite skromnost, držite se tiho, sačekajte svoj trenutak" očigledno „preuska" za današnju Kinu - ne može se sakriti da je prva svetska ekonomija, u smislu pariteta kupovne moći (PKM), prošle godine bila značajno ispred SAD. A i zašto bi? Raširivši krila, Kina se tako „nagnula" da, i pored želje Pekinga, ne može a da ne utiče na političku situaciju u svetu. I, našavši se licem u lice, Si Đinping i Džozef Bajden su jednostavno pokazali jedan drugom pesnice, jasno stavljajući do znanja da neće doći do „zagrljaja".

Piše: Elena Pustovojtova

Američki CounterPunch je ovako prepričao nade Vašingtona: „Susret u San Francisku između predsednika Džoa Bajdena i kineskog lidera Si Đinpinga pruža neobičnu priliku za smirivanje hladnog rata između Vašingtona i Pekinga i za demonstraciju toga da je Bajdenov tim za nacionalnu bezbednost konačno priznao potrebu za stabilizacijom najvažnijih bilateralnih odnosa Vašingtona. SAD i Kina su dve najvažnije zemlje na svetskoj sceni; one predstavljaju dve najveće ekonomije, dva najveća odbrambena preduzeća i dva najveća budžeta za odbranu. Svetska zajednica neće moći da se uhvati ukoštac sa svojim najvećim izazovom - klimatskom krizom - bez saradnje dva najveća svetska zagađivača - SAD i Kine." Jednom rečju, bez Kine - nikako.

Pritom treba shvatiti razliku u startnim pozicijama dve države: SAD ni pola sekunde ne sumnja u svoje liderstvo, dok je Kina, na Bajdenovu sreću, spremna da igra stabilizujuću ulogu na geopolitičkoj sceni.

Peking je nedavno preduzeo korake za poboljšanje odnosa sa Australijom i nudi otplatu duga ključnim azijskim zemljama, članicama inicijative „Pojas i put". A letošnji susreti Si Đinpinga sa Henrijem Kisindžerom, guvernerom Kalifornije Gavinom Njusomom i Ilonom Maskom, svedoče o tome koliko u Pekingu smatraju važnim poboljšanje odnosa sa Vašingtonom. Bajden je, sa svoje strane, poslao u Peking ministarku trgovine Đinu Rajmond, ministarku finansija Dženet Jelen, državnog sekretara Entonija Blinkena, savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena i savetnika Bele kuće Džona Kerija, na pregovore sa svojim kineskim kolegama i oni su tamo bili dobro primljeni, ali...

Tokom istih tih meseci bilo je previše incidenata između vazdušnih i pomorskih vojnih snagama SAD i Kine u Južnokineskom moru i Istočnoj Aziji. Tamo su kineski brodovi gonili filipinske, a kineski avioni leteli opasno blizu američkih.

Ali ono što je najvažnije - Kina je napustila svoj koncept ograničenog odvraćanja, koji je decenijama držao njen strateški arsenal na nivou manjem od 300 nuklearnih bojevih glava. Sada, izgleda, cilja na postizanje strateškog pariteta, kako sa SAD, tako i sa Rusijom.

Svi ovi signali ukazuju na to da su SAD, uporno insistirajući na započinjanju sukoba sa Kinom, uspele da je dovedo do tačke bez povratka, zbog čega se Kina uopšte nije rastužila, već je počela da modernizuje sopstveno oružje, ističe CounterPunch.

Obnavljanje kontakata između vojski ove dve zemlje, koje primećuje većina posmatrača, ni na koji način ne ukazuje na povećanje stepena poverenja među njima. Tačnije, ovo je obostrano koristan rezultat za obaveštajne službe.

Napravivši stratešku grešku 2011. godine, počevši prebacivanje vojnih resursa u Tihi okean kao prvi korak za odvraćanje Kine, administracija SAD je učinila svoju politiku pretežno militarističkom i konfrontacionom i nije ni pokušala da uspostavi „ravnotežu odnosa". Zašto bi to uradila sada? Zato „rebalans" budućnosti bilateralnih odnosa sa Kinom, o kojem su tokom susreta dva svetska lidera govorili ministarka finansija Dženet Jelin i ministarka trgovine Đina Rajmond, ne vredi mnogo, jer je Bajden ostavio na snazi carine i trgovinska ograničenja koja je uveo Donald Tramp, a u njegov tim su ušli „jastrebovi" poput savetnika za nacionalnu bezbednost Džejka Salivena, novog zamenika državnog sekretara Kurta Kembela, ministra odbrane Lojda Ostina i njegovih ključnih savetnika. Budžet za odbranu SAD naduvan do 770 milijardi dolara i formiranje komiteta u Kongresu „za stratešku konkurenciju između SAD i Komunističke partije Kine", koji je dobio ogromnu podršku zakonodavaca koji su glasali za raspoređivanje još više strateških sistema naoružanja kojima je kineska teritorija u dometu, jasno pokazuju smer „rebalansiranja".

Nema sumnje da u Vašingtonu smatraju da je strateški položaj SAD u Istočnoj Aziji nepobediv, ipak tokom leta Bajdenova administracija marljivo je poboljšavala odnose sa Japanom i Južnom Korejom, Australijom i Filipinima, Indijom i Vijetnamom. Zauzvrat, nedostatak strateških saveznika Pekinga, ne računajući Rusiju, i izražena težnja za širenjem svoje vojne snage izvan sopstvene zone uticaja, u Pentagonu smatraju znakom slabosti.

Pored toga, sledeća godina će verovatno biti glavni test za kinesko-američke odnose. Predsednički izbori na Tajvanu održavaju se u januaru 2024. godine i SAD će učiniti sve da na njima pobedi kandidat Vašingtona. Stoga, treba iz Bele kuće očekivati pravu kakofoniju napada na Peking i „diktatora Sija".

Podsećamo, Narodnooslobodilačka armija Kine - to je 2 miliona vojnika, godišnji budžet od 225 milijardi dolara, najveća svetska pomorska flota i 1000 nuklearnih bojevih glava do 2030. godine. I Si Đinping joj je već dao naređenje da bude sposobna za invaziju na Tajvan do 2027. godine, tvrde američki špijuni. Iako bez pravog borbenog iskustva, kineska armija uči lekcije iz Ukrajine i mogućnosti za koordinaciju zajedničkih operacija između službi, što će postati ključ za uspešnu invaziju na Tajvan.

Slabosti? Molim vas: Kina je učinila tehnološki skok i proizvodi hipersonične rakete i stelt lovce, ali njen vojno-industrijski kompleks zaostaje u oblastima kao što su avionski i brodski motori i još uvek se oslanja na neke strane komponente. Američki embargo na čipove i poluprovodnike otežava njeno takmičenje sa SAD. Za sada. Političke čistke u armiji - general Li Šanfu je ove godine razrešen s dužnosti ministra odbrane Kine, iako je na toj poziciji bio tek nekoliko meseci - pokazuju prisustvo „disidenata" u vojnoj eliti...

Iza ovih slabosti Kine, smatra bivši analitičar CIA, prof. Melvin Gudman, krije se dublji problem: dominacija autoritarnog sistema koji traži da partija, predvođena Si Đinpingom, komanduje svima i uvek.

Ali najgore je, smatra profesor, da suviše brza vojna eskalacija sukoba na Tajvanu uz pomoć SAD, može da dovede do katastrofalnog rata ako Peking pomaganje Tajvanu shvati kao predigru za američku agresiju.

Stoga SAD mora da ide po samoj ivici moguće nuklearne katastrofe, da bi izbegla žrtve. Američke, naravno. To je jedino što stvarno ograničava američku isključivost, koje ne može da se reši.

Uzimajući u obzir to da Vašington loše „održava ravnotežu", neće moći da hoda po ovoj oštroj ivici bez tuđih žrtava. Posebno ako američki predsednik nastavi da naziva Si Đinpinga „diktatorom", kako je to učinio na kraju američko-kineskog samita u San Franicsku.

Susret kineskog i američkog lidera nije doveo do značajnih rezultata

U predgrađu San Franciska nedavno je održan susret predsednika SAD Džoa Bajdena i predsednika Kine Si Đinpinga, koji se odvijao na marginama foruma Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC). Pregovori dvojice lidera su, kako se izveštava, trajali četiri sata, ali nakon njihovog završetka nije izdato zajedničko saopštenje.

Na pres-konferenciji nakon susreta, ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji je izjavio da su pregovori šefova dve države protekli „veoma dobro", da su bili „svestrani i duboki".

„Tokom sastanka, šefovi dve države imali su dubinsku razmenu mišljenja, izneli su stavove o najhitnijim pitanjima, kao što su razvijanje ispravnog međusobnog razumevanja, pravilno upravljanje razlikama, promovisanje dijaloga i saradnje", rekao je šef kineske diplomatije. Po njegovim rečima, detaljno je raspravljano o takvim međunarodnim problemima kao što su palestinsko-izraelski sukob, ukrajinska kriza, klimatske promene, veštačka inteligencija.

Zvanična kineska agencija Sinhua, komentarišući zaključke pregovora, piše da „kinesko-američki odnosi, najvažniji bilateralni odnosi na svetu, nastavljaju da se razvijaju, bez obzira na komplikacije".

„Za dve velike zemlje kao što su Kina i SAD, nije opcija da okreću leđa jedna drugoj", ističe agencija. „Jedna strana ne može da promeni drugu, a sukobi i konfrontacije imaju nesagledive posledice za obe strane. Konkurencija između velikih zemalja nije vodeći trend modernog doba i ne može da reši probleme koji stoje pred Kinom, SAD i celim svetom. Planeta Zemlja je dovoljno velika za obe zemlje, a uspeh jedne zemlje je prilika za drugu. Ako se Kina i SAD budu međusobno poštovale, mirno koegzistirale i težile obostrano korisnoj saradnji, moći će da prevaziđu razlike i pronađu pravi put ka obostrano korisnoj saradnji", zaključuje Sinhua.

Pregovori nisu uspeli

Ipak, ovako ne sumiraju rezultate sastanka lidera dve zemlje vodeći američki, pa i drugi zapadni mediji. „Pregovori Bajdena i Sija nisu ni do čega doveli, osim obećanja da će nastaviti razgovor", piše Njujork tajms, glasnik američkog establišmenta. „Kako američki, tako i kineski izveštaji sa sastanka ukazuju na mršav napredak u pitanjima koja su dve zemlje dovela na ivicu sukoba."

Posle pregovora i kratke šetnje sa Si Đinpingom po bašti vile u okolini San Franciska u kojoj je održan susret, Bajden je rekao reporterima da je razgovor bio „najkonstruktivniji i najproduktivniji" između dva lidera otkako je on započeo pregovore. Ipak, sporazumi koje su objavili bili su skromni i njihove najvažnije obaveze su bile da „nastave da pričaju i da budu na telefonskoj vezi tokom krize."

Ni o jednom od kritičnih pitanja, sa izuzetkom upotrebe veštačke inteligencije u sistemima kontrole njihovih nuklearnih arsenala, nije uspostavljen formalni format za diskusiju. Umesto toga, Bajdenovi pomoćnici su izjavili da Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost, nastavlja pregovore sa Van Jiem, ministrom spoljnih poslova Kine.

Nije bilo nikakvog progresa ni kada je reč o ozbiljnom sporu u vezi sa Tajvanom. „Sudeći po saopštenjima i jedne i druge strane", piše Njujork tajms, „lideri su, generalno, ponavljali stare teze o Tajvanu, čak i bez obzira na to što je g. Si izrazio zabrinutost u vezi sa predstojećim izborima na ostrvu koji mogu da dovedu do razgovora o nezavisnosti, što je jedna od „crvenih linija" koju su povukli kineski zvaničnici, a koja bi ih mogla naterati da preduzmu vojnu akciju."

Lideri su se složili da obnove vojne kontakte koje je Kina prekinula nakon što je Nensi Pelosi posetila Tajvan prošle godine, kada je bila predsednica Predstavničkog doma. Slične obaveze u pogledu razmene informacija - radi transparentnosti i sprečavanja sukoba i kriza - donete su i ranije, i Bajden je izjavio da vojni kanali treba da ostanu otvoreni, da bi se sprečili potencijalni sukobi. Nejasno je kako je reagovao Si Đinping", konstatuje Njujork tajms.

Na pregovorima se razgovaralo i o fentanilu - moćnom narkotiku od kojeg je umrlo stotine hiljada Amerikanaca. Kasnije je Bajden opisao šemu sporazuma, koja obavezuje Peking da prilagodi komponente fentanila. Ali Kina je i ranije preuzela slične obaveze.

Strane su, takođe, govorile o tehnološkoj trci između svojih zemalja, koja leži u srcu njihove sve žešće konkurencije. Si Đinping se žalio na sve veća američka ograničenja izvoza naprednih kompjuterskih čipova koji imaju fundamentalni značaj za kineske tehnološke ambicije. To uključuje razvoj modernog oružja, uređaja za nadzor i programa veštačke inteligencije.

Si Đinping je izjavio da je pravi Bajdenov cilj bio da uguši industrijsku konkurentnost Kine, preneo je Njujork tajmsu visoki predstavnik administracije. Prema rečima ovog državnog službenika, Bajden je uzvratio, rekavši da neće davati bilo kakvu tehnologiju koju bi Kina mogla da iskoristi u vojne svrhe.

„Kina i SAD se nalaze u konkurentskom odnosu", rekao je Bajden na svojoj pres-konferenciji. „Ali moja obaveza je da taj odnos učinim racionalnim, da se njime može upravljati, da ne bi došlo do konflikta. To je ono što želim da kažem. To je ono o čemu je reč. Naći mesto na kome možemo da se okupimo i nađemo zajedničke interese."

U stvari, sada je mnogo manje sfera saradnje nego što je bilo samo pre nekoliko godina, kada su susreti kineskih lidera i američkih predsednika često dovodili do zajedničkog delovanja. Ovom prilikom nije se razgovaralo o Severnoj Koreji, čiji je arsenal danas mnogo veći nego u vreme američko-kineske saradnje, a Bajdenov pokušaj da ubedi Sija da pomogne da se ublaži uticaj Irana nije naišao na trenutnu saglasnost, s pesimizmom konstatuju vodeće američke novine.

Neslaganja su ostala

Štampani organ američkog biznisa, Volstrit žurnal, smatra da dok je sastanak u San Francisku pomogao da se ublaži često oštar ton u odnosima između SAD i Kine, on je učinio malo za rešavanje dubokih neslaganja.

Britanski Gardijan piše da je postalo jasno da posle više od četiri sata razgovora u vili u okolini San Franciska, ni za jotu nije došlo do približavanja SAD i Kine po pitanju sudbine Tajvana, za koje je, kako prenosi ovaj medij, Si Đinping rekao Bajdenu da predstavlja „najveći i potencijalno najopasniji problem u američko-kineskim odnosima".

„Bajden i Si su nisko postavili lestvicu za susret i mislim da je to opravdano. Odnosi poverenja između SAD i Kine nalaze se na samom dnu. Si Đinping je optužio SAD za sprovođenje „sveobuhvatnog obuzdavanja, opkoljavanja i suzbijanja" Kine", izjavio je, objašnjavajući razloge za susret dva lidera, u intervjuu RTVI Piter Kuznik, profesor na katedri za istoriju Američkog univerziteta u Vašingtonu. „Obe strane spremale su se za rat. SAD - stvarajući saveze za militarizaciju Tihog okeana, a Kina - jačajući svoje veze sa Rusijom i drugim Pekingu prijateljskim zemljama, povećavajući svoj konvencionalni i nuklearni potencijal. Situacija je dovoljno napeta i može bukvalno da eksplodira u svakom trenutku."

Osim toga, primetio je analitičar, SAD i Kina su toliko ekonomski međusobno povezane da njihov ekonomski „razvod", a još više veliki trgovinski rat, mogu da dovedu do katastrofalnih posledica za svetsku ekonomiju.

Reč nije vrabac

Komentarišući susret kineskog i američkog lidera u SAD, međunarodni posmatrači primećuju da su se Amerikanci pravili da pokušavaju da ukažu pažnju kineskom lideru. Budući domaćin susreta, Bajden je prvi izašao iz zgrade, da bi pozdravio svojeg gosta. Bio je prostrt crveni tepih, sa špalirom marinaca i zastavama obe zemlje. Posle ručka, lideri dve zemlje prošetali su po imanju Filoli, gde su razgovori održani, što je Si Đinpingu i Bajdenu dalo mogućnost da nastave razgovor u poverljivoj atmosferi. Pritom se Bajden, po običaju, stalno smeškao i šalio. Ali na kraju je ipak „zabrljao" i otkrio svoj pravi odnos prema sagovorniku.

Kada ga je na pres-konferenciji novinar CNN-a pitao o tome da li će kao i ranije zvati Si Đinpinga diktatorom, Bajden je odgovorio: „Pa, to je tako." Iako je posle nespretno pokušao da se opravda, pojasnivši da je Si „onaj koji upravlja komunističkom zemljom, čija vlada se u potpunosti razlikuje od naše".

Ministarstvo spoljnih poslova Kine je oštro reagovalo na ove uvredljive reči američkog predsednika. „Ta izjava je krajnje pogrešna i neodgovorna, Kina se oštro protivi političkim manipulacijama", rekla je zvanična predstavnica kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Nin. Ona je primetila da uvek postoje „ljudi sa skrivenim motivima" koji pokušavaju da isprovociraju i potkopaju kinesko-američke odnose. Ali to neće uspeti, zaključila je.

Ipak, još jednom je svima postalo jasno koliko zaista vrede „američki osmesi" i obećanja o „normalizaciji odnosa".

Ukrajina nastavlja da trguje sa Rusijom

Pod tutnjavom pušaka: samo biznis

Ukrajinska informativna agencija UNIAN prenosi da su, bez obzira na rat sa Rusijom, ukrajinska preduzeća i posle početka specijalne vojne operacije isporučivala za ministarstvo odbrane RF rezervne delove za avione i helikoptere. Za godinu i po dana rata, od januara 2022. do jula 2023. godine, piše ova agencija, pozivajući se na izvore portala „Važne priče", ruska kompanija „Avia FED servis" uvezla je rezervne delove za avione i helikoptere u vrednosti od 650 miliona rubalja - najveći deo bio je ukrajinske proizvodnje.

Piše: Igor Veremejev

Prema carinskim dokumentima, piše agencija, ruska kompanija je uvezla delove za An-124 od Harkovske mašinske fabrike FED u vrednosti od gotovo 120 miliona rubalja, rezervne delove za helikoptere Ka-32 u vrednosti od preko 67 miliona rubalja, čiji je proizvođač kijevska fabrika „Radar". Takođe su, za oko 170 miliona, kupili proizvode od niza drugih ukrajinskih kompanija, između ostalog i delove za popravku motora An-24 i An-12 od fabrike „Motor sič".

Osim toga, fabrika rezervnih delova za avione „Avia FED servis" izvozila je svoje proizvode kompanijama iz Francuske, SAD i Velike Britanije. Glavni kupci ruske firme bili su ministarstvo odbrane RF, preduzeća državne korporacije Rosteh i specijalni predsednički avio-odred „Rusija". Zbog sankcija uvedenih protiv ove kompanije još 2018. godine, isporuke u Rusiju ostvarivane su putem kompanije Linker iz UAE. Poslednja isporuka ruske kompanije od stranke Linkera bila je u januaru 2023. godine. Nakon toga, isporuke su išle preko kompanije „Bakajtorg 1" iz Kirgistana, koja je registrovana u aprilu 2023. godine.

Objavljujući ovu informaciju, UNIAN ni na koji način to ne komentariše, nije ogorčen i ne traži da se odmah privedu pravdi odgovorni za „naoružavanje Rusije" i da se pošalju u podrume SBU (ukrajinska služba bezbednosti). Zašto? Kao što se vidi, neko iz vlasti u Kijevu se dokopao ovog posla. Što, generalno, ne iznenađuje, uzimajući u obzir ogormne razmere korupcije u Ukrajini.

Ipak, Ukrajina nije samo isporučivala Rusiji rezervne delove za avione, već i dan-danas vrši tranzit za Evropu „neprijateljskog" gasa i nafte, bez obzira na sankcije i povike zapadnih propagandista o totalnom odbijanju ruskih energenata.

Gasno-transportni sistem Ukrajine je drugi u Evropi i jedan od najvećih na svetu. Upravo su u Ukrajini, u vreme SSSR-a, izgrađeni grandiozni naftovodi. Bez transporta ruskih energenata, ovaj sistem će odmah „biti pokriven bakarnim bazenom", ali on i dalje funkcioniše, zahvaljujući „agresivnoj" Rusiji.

Kako je agenciji „Carigrad" rekao stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i Finansijskog univerziteta pri vladi RF Stanislav Mitrahovič, isporuke ruskog prirodnog gasa preko Ukrajine značajno su smanjene nakon početka specijalne vojne operacije, ali i dalje su velike. Rusija danas isporučuje oko 40 miliona kubnih metara dnevno, a po ugovoru s kraja 2019. naša zemlja može da isporuči 110 miliona kubnih metara gasa dnevno. Današnji obim protoka preko ukrajinske teritorije može se uporediti sa onim koji u Evropu ide preko Turske. Isprouke nafte vrše se preko južne grane naftovoda „Družba". Za Mađarsku, na primer, to je bilo do 80% ukupne nacionalne potrošnje, ove godine biće oko 50%.

Zašto Rusija uopšte nastavlja taj tranzit, iako na teritoriji Ukrajine sprovodimo specijalnu vojnu operaciju? Stanislav Mitrahovič smatra da je za RF tranzit mnogo isplativiji nego za našeg neprijatelja. Rusija zarađuje na tim isporukama, pa i novac za vojne svrhe.

Tako da je nama ovaj tranzit koristan. Smanjenje ovih zaliha neće ubiti Ukrajinu. Glavni deo sredstava Kijev ionako danas dobija od Zapada, zato to nije toliko važno, tvrdi analitičar.

Osim toga, značajno je i nešto drugo. Rusiji je važna njena reputacija na svetskom tržištu, da nas ne bi optuživali da ne ispunjavamo svoje ugovore. Pritom, više ne radimo zbog reputacije na Zapadu, već na globalnom Jugu. To je takođe jedan od razloga zbog kojih nastavljamo sa isporukama.

Kao što je poznato, u aprilu 2022. godine, kijevske vlasti su uvele protiv naše zemlje potpuni trgovinski embargo, zabranjujući uvoz na teritoriju Ukrajine bilo koje robe iz RF. Ali to je tako samo na papiru, u stvarnosti, razmena roba između dve zemlje se u nekim slučajevima i povećala.

U decembru prošle godine, Državna carinska služba Ukrajine objavila je podatke o obimu spoljne trgovine za 11 meseci 2022. Po obimu izvoza Rusija je pala na 20. mesto sa 476,05 miliona dolara. A što se tiče uvoza, tu se naša zemlja nalazi na šestom mestu, iza Kine, Poljske, Nemačke, Turske i SAD. Sve to, zahvaljujući tome što je od početka godine vrednost robe uvezene u Ukrajinu iz RF iznosila 1,57 milijardi dolara.

Gotovo trećinu ruskog izvoza u Ukrajinu činio je kameni ugalj i antracit, vrednost isporuka bila je 431,08 miliona dolara. Za još 75,78 miliona dolara uvezeno je koksa, polukoksa i retortnog (drvenog) uglja. I sve to i pored toga što koks i antracit igraju ključnu ulogu u topljenju gvožđa i čelika, koje aktivno koristi ukrajinska vojna mašinerija.

I ne samo to. U 2022. Rusija je postala jedan od glavnih snabdevača Ukrajine ugljenim čelikom. Ovo uključuje poluproizvode (3,52 miliona dolara), ravne valjane proizvode (5,25 miliona dolara), čelične poluge i šipke (7,313 miliona dolara) i još mnogo toga. Ukupna suma uvoza iz RF samo ugljenog čelika iznosi više od 28,2 miliona dolara. Poštenja radi treba reći i da su „ukrajinski partneri" poslali u Rusiju još više čelika. Ukupna suma izvoza ovog metala iz Ukrajine u našu zemlju za 2022. godinu iznosi više od 56 miliona dolara.

Nastavlja se i trgovina obojenim metalima. Prema izveštaju ukrajinske carinske službe, naša zemlja izvozi u Ukrajinu bakar, nikl, aluminijum, volfram, olovo, kobalt, berilijum, hrom, vanadijum itd.

Prošle godine naši nuklearni radnici nisu prekršili svoje ugovorne obaveze, isporučivši Ukrajini goriva i opreme za 34,1 milion dolara. U izveštaju ukrajinskih carinika postoji i stavka koja se odnosi na uvoz „automobili za prevoz robe". Rusija i Belorusija isporučili su ovaj proizvod u vrednosti od 3,66 i 3,58 miliona dolara. Takođe, naša zemlja prodaje za potrebe ukrajinske železnice rezervne delove, izvezla ih je u vrednosti od 1,76 miliona dolara. Prema objavljenim podacima, suma uvezenih rezervnih delova za avione, iz RF u Ukrajinu, za 2022. iznosi 804.000 dolara.

Valjalo bi primetiti da se ovi brojevi odnose samo na zvaničan trgovinski promet. I možemo samo da pretpostavljamo koliko ruskog gasa, nafte i naftnih derivata dobija Ukrajina putem „sivih" i reverznih isporuka. To se odnosi i na drugu proizvodnju koja se uvozi na teritoriju Ukrajine preko Belorusije, Kazahstana, Gruzije, Poljske, Letonije i mnogih drugih zemalja.

Generalno, obim međusobne trgovine Ukraijne i Rusije za 2022. godinu iznosio je 6,031 milijardu dolara. Izvoz Rusije u Ukrajinu bio je 5,5 milijardi dolara, a uvoz - 475 miliona. Pozitivan bilans za Rusiju iznosi 5,079 milijardi dolara. Trgovinski saldo Ukrajine i Rusije u 2021. iznosio je 12,28 milijardi dolara, što znači da se u 2022. obim razmene smanjio 2 puta, eksport iz Rusije u Ukrajinu za 1,4 puta, a uvoz iz Ukrajine - 9 puta. Ali u ovim podacima nema LNR i DNR, kao ni Hersonske i Zaporoške oblasti, a računaju se samo oni regioni koje kijevska vlast faktički kontroliše.

Ako ostavimo emocije po strani, onda je sa naše strane ovo čisto pragmatičan pristup, trgujemo jer nam je za sada isplativo. Takav pristup Moskve trgovini i ekonomskim odnosima sa Kijevom već je doneo Rusiji 24,2 milijarde dolara (tranzit gasa, nafte i izvoz). Ukrajina je dobila 1,7 milijardi dolara.

Iako Kijev naziva Rusiju agresorom, ne odbija ruski novac kojim se plaća tranzit, nedavno je izjavio predsednik RF Vladimir Putin na forumu Valdaj, primetivši da mi nastavljamo tranzit jer ispunjavamo ugovorne obaveze prema Evropi.

„Isporuke se nastavljaju", rekao je on, „pa i one koje idu preko Ukrajine. Tranzit ide preko ukrajinske teritorije i mi plaćamo za taj tranzit, tačno u minut. Već sam govorio o tome. Slušamo da smo agresori, da smo loši, ali sudeći po svemu, sa zadovoljstvom primaju novac za tranzit", rekao je Putin.

Aktuelan ugovor za tranzit ruskog gasa preko Ukrajine za Evropu, Gasprom i Naftogas su potpisali 2019. godine. Prema njegovim uslovima, Gasprom treba preko Ukrajine da prebaci 225 milijardi kubnih metara gasa u periodu 2020-2024. Ali, kako je u avgustu izjavio ukrajinski ministar energetike German Galuščenko, Ukrajina naće voditi pregovore sa Rusijom o produženju ugovora za tranzit gasa u Evropu. Šta će biti onda?

To uopšte ne zavisi od onoga što je rekao ukrajinski ministar, već od toga kada će Rusija završiti specijalnu vojnu operaciju, ispunivši sve postavljene zadatke za denacifikaciju i demilitarizaciju Ukrajine. Tek tada će moći da se govori o izgledima za obnavljanje punopravne trgovine.