Svedočanstva

Ekskluzivno: Transkripti razgovora stranih obaveštajaca u Srbiji i inostranstvu (četvrti deo)

Krmoje i Čeda učestvovali u ubistvu Đinđića

Državna bezbednost Republike Srpske: Američka politika prema Srbiji i posle smene Miloševića bila je zasnovana na pritiscima. Godine 2001. u Stejt departmentu odlučeno da se Kosovu da nezavisnost i da se pomažu secesionistički pokreti u Vojvodini i Sandžaku Beograd - Američka administracija 2001. godine nije isključivala mogućnost izazivanja građanskog rata u Srbiji, jer nije bila zadovoljna brzinom promene političkog sistema i procesom privatizacije.

***

Mesto sastanka je sugerisao lično Dejvid Blek, koji je imao poverenja u obezbeđenje britanske ambasade. Ipak, i pored svih mera bezbednosti, operativci bezbednosnih službi došli su do snimka razgovora dvojice obaveštajaca, doduše na krajnje neverovatan način. Naime, do snimka njihovog razgovora došlo se preko bosanske obaveštajne službe AID.

Surevnjivost i rivalitet dve najveće obaveštajne službe na svetu, CIA i MI6, dovela je do toga da snimak razgovora Bleka i Monktona završi u rukama ljudi Al Saida Nosaira, muslimanskog fanatika stacioniranog u Tuzli i više nego očigledno povezanog s islamskom terorističkom mrežom Al Kaidom. On predaje snimke operativcima bosanske službe, ne sluteći da oni istovremeno rade za još jednu službuRazgovor dvojice obaveštajaca bio je veoma kratak.

Monkton: Zoran nije pristao da odobri akciju?

Blek: Nažalost, nije.

Monkton: Neverovatno?! Ne mogu da verujem da ne vidi koliko je to dobro za njega. Šta se desilo sa njim?

Blek: Ne znam. Čak je rekao da je spreman da ponudi ostavku na mesto premijera i da se povuče, ako to od njega bude traženo.

Monkton: To uopšte ne liči na njega. Šta ćemo dalje?

Blek: Varijanta A otpada. Znači, prelazimo na realizaciju plana B, a odmah zatim, znači u najkraćem roku, i plana C. Jasno ti je koji su vaši zadaci?

Monkton: Naravno. Odmah krećemo.

Blek: Srećno. 15 Monkton: Srećno. Odmah posle sastanka sa Monktonom, navodi naš izvor, Dejvid Blek je helikopterom prebačen u Budimpeštu. Iz glavnog grada Mađarske vratio se istog dana, avionom, čiji let nije smeo biti zvanično zabeležen. Zajedno s njim u letelici je bilo još dvanaest muškaraca u civilu. Svi oni su direktno sa aerodroma blindiranim vozilima prebačeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu - tvrdi naš sagovornik.

Noć pre nego što je Đinđić ubijen, Monkton je naložio svojim saradnicima da Čedu Jovanovića hitno vrate iz Italije u Beograd. Kasno uveče 11. marta Entoni Monkton, šef engleske obaveštajne službe na Balkanu, u pratnji brojnog obezbeđenja, posetio je svog poznanika i saradnika koga su Britanci vodili pod šifrom „Marko iz Surčina", tvrdi naš izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Prema njegovim rečima, Marko je bio uspešan biznismen koji je posedovao nekoliko firmi i bio prilično dobro upućen u politička dešavanja u Srbiji. Prema nezvaničnim informacijama, Marko iz Surčina imao je veoma dobre veze u Demokratskoj stranci i bio izuzetno blizak sa Čedomirom Jovanovićem. Takođe, Marko iz Surčina kontrolisao je mrežu obaveštajaca i doušnika koji su se finansirali preko njegovih firmi.

Bio je u dobrim odnosima i s kriminalnim gangom iz Surčina, tvrdi naš izvor i dodaje kako poznanstva sa čelnim ljudima „surčinskog klana" datiraju još iz dečačkih dana, a kasnije su kroz zajedničke poslove samo ojačana. Monkton se žalio svom prijatelju kako je neko otkrio njegovu komunikaciju sa saradnicima i kako mu je život ugrožen. Sve što su Monkton i Marko rekli jedan drugom, operativci službe bezbednosti su zabeležili, a Kurir prenosi deo njihovog razgovora. Marko: Takvu akciju ne odrađuju kurve ili neki prosečni operativci. Provući se pored obezbeđenja koje vas prati i ostalih mera zaštite?! To je umetnost! Visokoobučeni profesionalci su u pitanju.

Monkton: Da, verovatno si u pravu. Ali to sada i nije bitno... Slušaj... Predstoji akcija u kojoj morate i vi da uzmete učešće. Marko: Znam. Već su me obavestili.

Monkton: Ovde u Beogradu očekujemo neke probleme. Provinciju je mnogo lakše kontrolisati nego Beograd. Ja ću biti van grada nekoliko dana, a možda i kraće, zavisi... pa se onda vraćam. Jesi li se čuo sa Čedom? Da nije opet... znaš (smeh)?

Marko: Čuli smo se. On je u Italiji, navodno, nekim poslom... Valjda za ove... Dobar je on, samo mu treba neko da ga balansira i vodi.

Monkton: Ovde je sve mobilno. Javi mu da odmah dođe i da bude pored nas nekoliko dana. Obezbedi mu sve što treba. Trebaće nam sada.

Marko: Nema problema. Smatrajte to završenim. Još sutra ću ga dovesti ovde...

Monkton: Samo požuri, molim te. Susret u noći DB.RS 1. Nejbor (CIA) 2. Monkton (MI6)

U noći između 11. i 12. marta 2003. godine na pustom putu između dva beogradska prigradska naselja sastali su se Entoni Monkton i Dejvid Blek.

Razlog za ovakav kasni sastanak bio je usaglašavanje poslednjih detalja vezanih za prvu fazu planirane operacije „Mač", tvrdi naš sagovornik blizak obaveštajnim krugovima. Mesto za sastanak odabrao je upravo šef britanske obaveštajne službe, koji je smatrao da ih na ovakvom mestu u to vreme niko neće moći snimiti. Upravo iz mera predostrožnosti, tačno mesto na putu na kom je trebalo da se sretnu nije određeno, već su izašli iz vozila, bukvalno, kada su se kolone njihovih blindiranih automobila susrele na putu. Monkton je imao posebno poverenje u ovakve vrste „slučajnih susreta", jer su, po njegovom iskustvu, bili veoma sigurni. Ako bi ih neko pratio, bilo bi mu veoma teško da odreaguje i uspe da pokrije celu deonicu i da snimi njihov razgovor, tvrdi naš sagovornik i dodaje kako je razgovor bio kratak, ali da su ga i pored svih nepovoljnih okolnosti operativci službi bezbednosti zabeležili.

Monkton: Dejvide, kako stoje stvari? Da li sve ide po planu?

Blek: Sve ide po planu, žao mi je što smo morali da pređemo na plan B, ali... nije bilo drugog izbora.

Monkton: Nije bilo drugog izbora... ne razumem Zorana, kako ne vidi... Ali to sada nije bitno! Blek: Da, tim je stigao i smešten je na lokaciji. Logistika funkcioniše besprekorno, zasad... Pazi, narednih nekoliko dana su ključni. Tu moramo steći inicijativu i prednost...

Monkton: Ne brini, udarne snage akcije su potpuno spremne i pod kontrolom , samo čekaju naš znak!

Blek: Bitan je i onaj drugi deo. Javnost mora biti smirena, da li kontrolišemo medije?

Monkton: Naš čovek ima sve pod kontrolom. On je vrhunski profesionalac u svom poslu. Uopšte ne brinem da će taj deo funkcionisati.

Blek: A hoće li naši ljudi u Vladi uraditi ono što treba? Uvođenje vanrednog stanja je mnogo bitno. Biće nam mnogo lakše da završimo započeti posao. Ako to ne urade, biće mnogo teže, ruke će nam biti vezane, naši ljudi u MUP-u neće smeti...

Monkton: Ne brini, sve je završeno. Pronaći ćemo mehanizam kako da to uradimo po važećim propisima. 16 Gde je Čeda? Entoni Monkton posetio svog saradnika Marka iz Surčina 12. marta. Obaveštajca zanimalo da li će se Čedomir Jovanović vratiti u Srbiju tog dana Rano ujutro 12. marta 2003. godine, Entoni Monkton je još jednom posetio svog bliskog saradnika iz Surčina, koga su Britanci vodili pod šifrovanim imenom „Marko".

Engleskog obaveštajca je zanimalo, pre svega, da li će se Čedomir Jovanović, blizak saradnik pokojnog premijera Đinđića, vratiti u Srbiju, tvrdi dobro informisan izvor blizak obaveštajnim krugovima. Podsetimo samo dan pre toga, prema navodima naših izvora, Monkton je tražio od Marka da se Jovanović pod hitno vrati u Beograd, pod izgovorom „da će im biti potreban narednih nekoliko dana" i da je „dobro da bude tu". Čedomir Jovanović se u to vreme nalazio na skijanju u Italiji. Mere obezbeđenja oko vile u kojoj je stanovao Marko bile su podignute na najviši nivo.

Oko kuće su šetali ljudi naoružani „dugim cevima" i čak ni policija nije smela da im priđe, tvrdi naš sagovornik i dodaje da je Monkton pohvalio Marka zbog toga. U njegovoj kući, Englez se osećao prilično sigurno.

Monkton: Da li si preneo našem mladom prijatelju (misli se na Čedomira Jovanovića) da treba da se hitno vrati u Beograd?

Marko: Jesam. Pronašao sam ga.

Monkton: I kada dolazi? Nadam se da shvata ozbiljnost situacije!

Marko: Pa, ne baš. Prvo je bio odlučno protiv. Tvrdio je da nema potrebe da se vrati za Beograd, da je sve u redu, da to što ima, može da sačeka njegov povratak. Ja, naravno, nisam hteo da mu kažem o čemu se radi...

Monkton: Naravno, to je pametno. Treba komunikaciju ograničiti na usmenu, nakon poslednjeg razvoja događaja...

Marko: Onda sam mu suptilno stavio da znanja da, ako se ne pojavi... Može svašta da se desi. Mislim da je shvatio poruku. On je mlad i zato mu treba tolerisati dosta stvari, ali uvek one najbitnije razume...

Monkton: Da, da... Nesumnjivo se radi o najtalentovanijem političaru kod vas. Molim te, obezbedite mu sve što je potrebno i neka ga tvoji ljudi štite. Smestite ga van Beograda i strogo kontrolišite njegovo kretanje. On ne sme nijedan pokret da napravi, a da ti ne znaš. Da li zna šta je u planu B?

Marko: Nema pojma. Ne brini, razume se da ćemo ga držati na oku.

Monkton: Reci mi, šta misliš, kako će on reagovati kada budemo sklonili njegove dojučerašnje prijatelje? Ove iz Zemuna?

Marko: On je pragmatičan dečko. Razumeće... (smeh). Ma, gde se s njima spetljao... Ja im ne bih oprostio posle onoga kada su nam minirali one mašine za asfaltiranje.

Monkton: Imaćete svoj momenat za osvetu... Ne brinite.

Dvanaestog marta oko 11 časova Marko iz Surčina, saradnik Entonija Monktona, obavestio je svog šefa da je Čedomir Jovanović na putu iz Italije ka Beogradu Dvanaestog marta u devet časova i 42 minuta na beogradski aerodrom je sleteo avion u kojem su se nalazili kriminalistički tehničari i eksperti iz Vizbadena. Njihov let nije smeo biti zabeležen, a za to su se u kontroli letenja pobrinuli ljudi iz Vlade Srbije, otkriva sagovornik blizak obaveštajnim krugovima, i dodaje da su odmah po sletanju putnici aviona ukrcani u blindirane džipove sa zatamnjenim staklima i odvezeni na nepoznatu lokaciju u Beogradu. Put ovoj koloni krčila su vozila sa upaljenim rotacionim svetlima.

U 10 časova i 30 minuta istog dana, u dvorište vile saradnika Entonija Monktona, koji je vođen pod šifrovanim imenom „Marko", u Surčinu, ušla je kolona automobila. Na ulazu ih je dočekao lično Marko, a iz vozila su izašla dva muškarca, Entoni Monkton i čovek srednjeg rasta i plave kose, koji do tada nije nikada primećen u njihovom društvu, kaže naš izvor.

Ušli su kuću i uputili se u sobu u kojoj se nalazio veliki radni sto. Soba je bila sa istočne strane kuće. Razgovor koji su vodili snimili su operativci službi bezbednosti.

Monkton: Rekao sam ti da se vidimo ubrzo! (smeh)

Marko: Da, samo nisam očekivao da će biti ovako brzo.

Monkton: Kako stoje stvari? Šta je sa Čedom?

Marko: Dolazi. U ovom trenutku je već negde na pola puta do Beograda. Poslali smo specijalan avion po njega. Vrlo brzo će biti tu!

Monkton: Da li ste uradili sve... Pazi, on mora imati savršenu priču... On je u Italiji... Zvanično... To je vrlo bitno! Razumete! Niko ne sme da posumnja.

Marko: Naravno, ne brinite. Uradili smo sve što je potrebno. Vaši ljudi su uradili sjajnu stvar. Izgledaće kao da do sada nije napustio Italiju. Mi smo klonirali njegovu karticu, na koju će se javljati da izgleda kao da je još u Italiji... Znaš, kao da je na njihovoj mobilnoj mreži... Ako ga bude zvao Zoran ili neko iz Vlade, ili stranke... nebitno... On će za to vreme biti ovde... Mislim da je razumeo šta će se otprilike desiti...

Monkton: Nisam ni sumnjao, on je pametan momak. Pazi, on mora „iz Italije", telefonom, odmah da zatraži od svojih iz stranke i iz DOS-a uvođenje vanrednog stanja.

Marko: U redu. Biće tako. Razume on situaciju. Nekoliko sati pre ubistva Đinđića doneta je odluka o uklanjanju „zemunskog klana", najjače kriminalne grupe u Srbiji 17

U drugom delu razgovora koji su, prema tvrdnjama naših sagovornika, vodili Entoni Monkton, šef britanske obaveštajne službe za Srbiju, i njegov saradnik „Marko" iz Surčina, centralno mesto zauzima „zemunski klan" i njegove vođe Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Iz njihovog razgovora može se pretpostaviti da je trebalo da Šiptar i Kum odigraju neku ulogu u predstojećoj policijskoj akciji, ali se u jednom trenutku odustalo i neko je doneo odluku da se oni ne uhvate živi - tvrdi naš izvor blizak obaveštajnim krugovima.

Monkton: Određen je krug ljudi, insajdera, koji će sinhronizovano otkrivati zlodela Legije i drugih koji će biti optuženi. Eliminisanjem „zemunskog klana" skidamo breme odgovornosti s mnogih u Vladi Srbije. Žrtvena jagnjad, to je njihova uloga u ovom trenutku!

Marko: Mislim da će se opirati! Već neko vreme su u dubokoj ilegali.

Monkton: Ne brini, naći ćemo ih već. Bez obzira na to koliko novca imaju i ko je sve do sada stajao iza njih. Kad ih dobro nagazimo... Ipak, jednu stvar sam naučio o ovoj zemlji. Ovde se sve može kupiti. Da čovek nestane ili da se pojavi, sasvim svejedno, neće imati kuda. Isplivaće na površinu.

Marko:( Dragan Marković Krmoje) Kakav je plan? Šta ćemo sa njima?

Monkton: Vidi, pošto smo provaljeni za plan A, i kad Đinđić nije pristao da da zeleno svetlo za operaciju, nemamo mnogo izbora. Oni će nam poslužiti da optuže Koštunicu, radikale i ove ljude koje treba...

Marko: Da li postoji spisak!

Monkton: Naravno. Nekih tridesetak ljudi, razmišljamo i o likvidaciji, ne bi bilo loše... Oni treba da kažu „mi smo to radili po njihovom nalogu", u kamere da kažu, i onda...

Marko: Razumem. A posle toga?

Monkton: Posle toga postaće nezgodni svedoci kojih se treba rešiti. Bez mnogo razmišljanja.

Marko: Za njih razumem, ali šta ćete s političarima? Njih ne možete ubiti tek tako! Oni imaju stranke, članstvo... Javnost će se pitati...

Monkton: Ne, ne, Marko, ne razumeš... Stvoriće se takva atmosfera u javnosti preko medija, koji će biti u potpunosti pod našom kontrolom. Ovi političari će biti označeni kao šefovi kriminalcima, znači, i oni su kriminalci i to, zamisli, kriminalci koji će pružiti otpor pri hapšenju. Zgodno, zar ne!

Marko: Da, razumem. Ali ima tu jedna stvar. Dušan je sve posete Šilerovoj snimao. Ali baš sve. Ima tu raznih ljudi, i naših naročito. On je to čak i koristio da ucenjuje neke političare i poslovne ljude... Mi sada ne znamo gde su te kasete, zar ne?

Monkton: Deo je kod njih, a deo su ostavili kod pouzdanih ljudi. One za nas najbitnije su kod njih... tako da... Imali smo to u vidu! Samo nekoliko sati pre nego što je 12. marta likvidiran srpski premijer Zoran Đinđić, Entoni Monkton, šef britanske tajne službe za Srbiju, otkrio je svom saradniku „Marku" iz Surčina ko je njihov favorit za mesto premijera, kaže za izvor blizak obaveštajnim krugovima. Iz transkripta razgovora ove dvojice, koji je vođen u Markovoj kući, vidi se da je upravo to bila jedna od ključnih tema.

Monkton je tom prilikom saopštio Marku da će Đinđića, koji nije pristao da da odobrenje za akciju u kojoj bi se pohapsili svi politički protivnici režima, zameniti Zoran Živković.

Takođe, rekao je da je osnovni njihov interes u nastupajućem periodu pre svega ekonomski. Odnosno, privatizacija strateških preduzeća u Srbiji - tvrdi naš sagovornik.

Marko: Ali šta ako nije sve kod njih? Šta ako je još neko...hmm, zainteresovan... došao do tih snimaka?

Monkton: Mislim da nije... Za svaki slučaj, odlučili smo da srušimo njihovu bazu u Šilerovoj. Izgledaće malo čudno, pošto tamo već neko vreme nivo aktivnosti nije kao ranije, ali...

Marko: Da, biće čudno.

Monkton: Čeda mora energično da zatraži uvođenje vanrednog stanja. Odmah će ga podržati Popović (Beba), Korać, Nataša Mićić, Vladan Batić, Zoran Živković, Janjušević, Milić, Mićunović... najvažnije je da proces hapšenja ovih bude dugotrajan, jer se samo tako javnost priprema za odluke koje nam odgovaraju. Kad budemo objavili njihove fotografije, računamo da će se mnogi od njih odmah razbežati, što je i plan. Mediji moraju svaki dan biti bombardovani informacijama o njihovim kriminalnim delima. Javnost mora biti pripremana u tom smeru, pa će njihova likvidacija i likvidacija njihovih političkih inspiratora biti sagledana kao neophodnost. Razumeš?

Marko: Jasno mi je.

Monkton: I ne sme biti kontraudara... Pojačaćemo obezbeđenje oko ljudi koji su sa nama. Zato smo ubacili dosta naših u celu akciju. Skoro 400 vrhunski obučenih ljudi. Ništa se ne bojte! Žandarmerija mora masovnim hapšenjima uterati strah u kosti i osećanje nesigurnosti. Znate, ništa bolje od opšte histerije u ovom trenutku ne može da nam pomogne u kanalisanju naših ciljeva. I što histerija bude veća, veća je verovatnoća da ćemo ostvariti postavljene ciljeve. Znaš, u Londonu i Vašingtonu uopšte ne isključuju opciju izazivanja građanskog rata u ovom trenutku! Naravno, kontrolisanog intenziteta.

Marko: Uf... To je malo radikalno, ali... 18

Monkton: Možda jeste iz vaše perspektive... Iz naše sigurno nije!

Marko: Ko će biti novi premijer? Pretpostavljam da Zoran više...

Monkton: Biće Zoran... ali Živković (smeh). On je shvatio da tempo ostvarenja naših ekonomskih interesa mora biti brži. Pre svega, privatizacija. Prvo ćemo završiti privatizaciju železare. Nemci će se malo ljutiti, jer im je Đinđić nešto obećao, ali... šta sad. Život nije fer. Razumeće.

Entoni Monkton je svom saradniku Marku iz Surčina, samo par sati pre atentata na Zorana Đinđića, otkrio i deo planova zapadnih obaveštajnih službi vezanih za dugoročnu budućnost Srbije, tvrde za Kurir sagovornici bliski obaveštajnim krugovima. Monkton je otkrio i koga London i Vašington vide kao buduće političke lidere Srbije, šta su njihova očekivanja, ali, najbitnije, još jednom je potvrdio da im je primarni interes isključivo ekonomski. Prenosimo deo njihovog razgovora, koji su zabeležili operativci službi bezbednosti.

Marko: Ne verujem da će imati baš puno razumevanja. Ipak je u igri veliki novac, čak i za nas i za njih!

Monkton: Ne brini za njih. Oni će već znati gde im je mesto. Mislili su da mogu baš sve u Srbiji preko Zorana, bez dogovora sa nama. Ne može to tako. Ipak, mora da se zna ko je glavni! Ne mogu oni da uzmu sve. Prvo ćemo završiti Železaru u Smederevu, a onda će na red doći i cementare, pa industrije hrane, pivare, uljare. Ima tu dosta. S Vojvodinom treba biti obazriv. Mislim...

Marko: Kada razmislim, Živković uopšte nije loše rešenje.

Monkton: Pa, da. Ali to je samo privremeno rešenje. Ima tu još kandidata. Mi i Vašington vidimo tu još neke ljude u budućnosti. Na primer ovaj tvoj mladi štićenik - Čeda. Za njega imamo velike planove u budućnosti. Naravno, ako bude pametan. Ili Tadić. Amerikanci njega vide kao budućeg lidera ove zemlje.

Marko: Njega! Zoran nema neko naročito mišljenje o njemu. Jednom mi je čak rekao da je nesposoban i da je idealista. On je sada u partiji potpuno skrajnut.

Monkton: Da, ali ga ljudi cene. Ne prate ga korupcionaške afere. Građani ga doživljavaju kao pozitivnog lika. Njegov otac je ugledan profesor. Pedigre! To je nekad za politiku jako bitno.

Marko: Ne znam. Meni opet deluje bezlično.

Monkton: Vidi, doći ćemo u fazu kada nam imena neće biti bitna. To će sve biti jedan isti kalup. Kod svih političara u Srbiji mora dominirati jasna proevropska i proamerička orijentacija. Sve ostalo: partije, ideologija... - sve je to manje bitno.

U našim centrima, kroz edukaciju i usavršavanje, oni će se upoznavati s našim ciljevima, od kojih neće biti odstupanja. Oni najuporniji i kvalitetniji će nas pratiti, ostali će odustajati usput. To je potpuno prirodno. Znaš, svi vi Srbi imate jednu crtu. Iz nekog razloga, koji ja ne mogu da razumem, a verujem ni ti, volite Ruse. To je takva glupost! Nikada, ali veruj mi, nikada nećemo dozvoliti bilo kakav prodor Rusije na Balkan! Nikada! Nema govora o bilo kakvom ekonomskom povezivanju Srbije i Rusije. To je utopija. Rusija je predaleko i nema šanse da zaustavi širenje NATO. Marko: Čini mi se da je stigao naš prijatelj.

U jednom trenutku sastanka u vili saradnika engleske obaveštajne službe, Marka iz Surčina, pridružio se Čedomir Jovanović, tvrdi izvor blizak obaveštajnim krugovima. Prema njegovim rečima, Jovanović je doputovao tajnim letom iz inostranstva, gde je boravio na odmoru. Njegov povratak izričito je zahtevao šef engleske obaveštajne službe za Srbiju Entoni Monkton. Naši izvori tvrde da je upravo njemu bila namenjena značajna uloga u predstojećoj policijskoj akciji, koja je trebalo da otpočne tih dana.

Marko: Ej, dobro je da si stigao. Kako si putovao?

Čeda Jovanović: Dobro. Šta se dešava?

Marko: Ništa, evo baš sada pričamo... Danas kreće operacija „Mač". Ti znaš...

Čeda Jovanović: Znam šta je to... Mislim, ne znam detalje, ali... Znam da je bilo govora o tome...

Monkton: Vidite, operacija „Mač" je zamišljena da se u potpunosti obračunamo sa našim protivnicima, i političkim... i onim druge vrste. Što se javnosti tiče, zamišljena je kao policijska akcija koja će se obračunati sa organizovanim kriminalnim grupama. Akciju će voditi vaša policija, operativno, dok će sve kontrolisati naši ljudi. Svako od nas će imati svoj zadatak, pa i vi... Eliminisaćemo Koštunicu i...

Čeda Jovanović: U redu, šta kaže Zoran?

Marko: Zoran nije dao odobrenje da akcija krene.

Čeda Jovanović: Uhhh... Otkud...

Monkton: To sada i nije toliko bitno. Idemo dalje bez njega!... Nije razumeo! Marko: Treba da znaš, ovi iz Zemuna će biti uklonjeni.

Čeda Jovanović: Zašto?

Monkton: Postoji interes... to je sve što treba da znate. Postoji trenutak kada je neko korisniji mrtav nego živ. Oni će nam koristiti, jer ćemo preko njih napraviti političku vezu sa Koštunicom i njegovim okruženjem.

Marko: Oni su otišli toliko daleko da više nema povratka. Zna se gde je kom mesto, i nema prelaska u interesne sfere, ne radi se samo o novcu!

Čeda Jovanović: Znam, ali da ipak ne grešite po pitanju Šiptara i Kuma. Šiptar je tvrd. Ne verujem da ga možete slomiti... A osim toga, oni i ne poznaju Koštunicu lično. To sigurno znam... Videli su ih samo na slikama i televiziji.

Monkton: To nije bitno. Bitno je u šta će narod poverovati.

Marko: Ti moraš energično zahtevati da se uvede vanredno stanje. Ne brini, imaćeš podršku u Vladi u ostalim političkim strankama, ali ti moraš biti napred. Razumeš?

Monkton: Da, upravo tako... To je vaša uloga i koncentrišite se na to.

Čeda Jovanović: Ok, shvatio sam. Nema.

(Kraj)