Tragom vesti
Misija uništavanja kikindskog preduzeća AD Hemik
Dragicu čeka poledica
Iako su u tom momentu u Kikindi postojala tri licencirana stečajna upravnika, zrenjaninski sud je postavio Dragicu Arsić bez licence i nezakonito
Goran Predojević
Neko vrlo moćan je gurnuo ključ u bravu i kao u onoj filmskoj sceni komično uzviknuo: Razvaljuj. Radnici su opet ostali kratkih rukava, gladni, žedni, goli i bosi. Ovi koji su projektovali radničke sumorne i jeftine živote debelo su se nafatirali, nezakonito i bez ikakvih posledica. Ta magična otimačina prisutna je u svakoj tranzicionoj firmi srpske privrede, ali je priča iz Kikinde, priča o fabrici šampona i kućne hemije Hemik po mnogo čemu izuzetak. AD Hemik je jedna od firmi koja je zapečatila sudbinu angažovanjem stečajne mafije.
Tabloid je, da podsetimo, u broju 173 objavio pismo licenciranih stečajnih upravnika čijih se usluga država odrekla. Redakcija je odmah posle toga zatrpana obimnom dokumentacijom, ne samo iz Kikinde, koja svedoči kako je projektovana propast srpskih preduzeća.
Trgovinski sud u Zrenjaninu oglasio je nedavno prodaju imovine kikindskog AD Hemik u stečaju, a javno nadmetanje, kako je obavestila Dragica Arsić, stečajni upravnik, zakazano je na adresi Hemika u Kikindi (Bašaidski drum 25) za 20. mart 2009. u 12 časova. Biće to drugi pokušaj prodaje imovine nekada ugledne hemijske industrije iz Kikinde, koja je posle višegodišnje poslovne agonije zapala u krizu i bankrotirala.
Dragica Arsić je jedna od miljenica vlasti koja je dokusurila nekad uspešno preduzeće. Sva nastojanja radnika da dokažu kako je i zašto Hemik zapao u krizu nisu završena uspehom. U kikindskom, zrenjaninskom, i Trgovinskom sudu u Beogradu njihovi zahtevi, žalbe i molbe su odbijeni. Nisu pozitivno rešeni njihovi zahtevi ni u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, a stvar je vrlo prosta.
Dragica Arsić na dan kada je postavljena za stečajnog upravnika, tačnije 23. marta prošle godine, nije imala licencu stečajnog upravnika.
U Kikindi su u tom momentu postojala tri licencirana stečajna upravnika. Zašto ključ fanrike nije gurnut u ruke Nebojše Bajića, Slobodana Sudarova ili Tihomira Panića, ima debeo razlog.
Stečaj u Hemiku pokrenut je na zahtev Javnog komunalnog preduzeća "6. oktobar" zbog duga za vodu od oko 13 miliona dinara, ali i na osnovu tužbi radnika koji sudskim putem žele da naplate zaostale zarade. Hemik je radnicima ostao dužan plate, kao i doprinose za staž i socijalno osiguranje. Firma je mogla da se spase, ali...
Poslovi stečaja su veliki biznis privilegovanih pojedinaca. Dug Hemika popeo se na 300 miliona dinara, mada bi, kako stvari stoje, mogli da ga utrape za male pare. I to ako Grci, Rusi i razni tajkuni koji se spominju u ovoj misiji spašavanja uopšte pristanu na tu sumu.
Po početnoj ceni od 84.811.871 dinar, na drugom javnom nadmetanju biće ponuđena celokupna nepokretna imovina Hemika sa opremom. Radi se o pet proizvodnih pogona, dve upravne zgrade, centru za stručnu demonstraciju, laboratoriji, magacinima, skladištima, radionicama i drugim pomoćnim objektima - ukupne površine 11.255 kvadratnih metara.
Od pokretne imovine, na prodaji će se naći nekoliko kamiona, putničkih vozila i jedan traktor s priključcima.
Ostala oprema je vučena i razvučena. Ko bi sad utvrdio ko je koliko uzeo, jer su se u firmi menjali direktori i gospodari. I danas postoje dva rukovodstva, formalno, na papiru, ali je nakon "otcepljenja" Radmile Poledice sa dvadesetak radnika u Novo Kneževo, u novi pogon, vlast po odluci trgovinskog suda u Zrenjaninu preuzela (nelicencirani) stečajni upravnik Dragica Arsić. Mnogi sudovi će još dugo da se bave ovom firmom jer ima na stotine sporova.
Jedan od aktera sa licencom stečajnog upravnika zaključuje da će vlast kad tad staviti Dragicu Arsić na poledici, čim završi naručene poslove. On je objasnio kako funkcioniše zatvoreni krug stečaja: "Dajemo im i našeg stečajnog Nešu Bajića, prvo u Zrenjanin da sve upropasti, reorganizuje i rasproda. Sada mu ćerka pošla na fakultet, ode nam "stručnjak" u ATP Novi Sad uz pripomoć ženinog brata. I ja bi išao da imam stan kao on. Al' ja imam licencu, nemam ni stečaj ni stan, a ni ženinog brata da poklanja kredite. Ni sudijin muž mi nije prijatelj, on ima stečaj u Sremskoj Mitrovici".
Potom navodi: "U Kikindi se pokazalo da Dragica Arsić ne zna ništa. Procenu firme su radili isti oni kao i Neši Bajiću: Papić advokat i Žika, zvani stručnjak, potom Kevrešan, koji je procenjivao "Agroživ", pa ljudima sada sude i leže u zatvor jer on nije "znao" da proceni imovinu. To je bilo još 1997. godine. Zajedno smo radili Čeda-mali, Goran, Agošton, tu je i Žikina devojka, predsednik Žitišta, i ja. Predsednik Žitista poklonio je zgradu opštine Agroživu, a oni njemu stan u Novom Sadu i diplomu, jer je tada imao samo gimnaziju. Žiki je isto dobio stan u Novom Sadu, kupili mu i sinu diplomu fakulteta, a ženi magistraturu. Plus kola. Radio sam i ja i dobio 10 kilograma piletine. Neša Bajić se javno hvali u Kikindi, mi ga snimali na mobilni, kako će posle ovoga da otvori školu za "pomaganje smanjenja imovine neradom". Samo još da kupi stan u Beogradu od nagrade iz "Šinvoza"... Bio sam u Beogradu kod glavne za licence, ona traži samo da se plaća članarina i da se ide na seminare, a ona vodi, o našem trošku, u inostranstvo svoje prijatelje upravnike koji imaju po 12 stečajeva. Pa veruj u bolje sutra"!