Tabloid istražuje
Kome je Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza (SIEPA) služila za korpuciju, pljačku i pranje para?
Strogo (pr)overljivo
Preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza
Republike Srbije (SIEPA) iz budžeta Republike Srbije ukradeno je više
stotina miliona evra koji su završili u džepovima
Mlađana Dinkića i njegove kamarile. Agencija je nastavila da pomaže URS
i nakon što je Dinkić zvanično 2011. godine podneo
ostavku na mesto u vladi Mirka Cvetkovića, a to je činila
do nedavno, sve dok je na njenom čelu bio Božidar
Laganin, protiv koga je Ministarstvo privrede podnelo krivičnu
prijavu za štetu od samo pola miliona evra, iako i sam ministar Saša
Radulović priznaje da je otkrivena šteta veća od
dva miliona. I to je daleko ispod sume koja je opljačkana,
kako pokazuju mejlovi koje su razmenjivali zaposleni u Agenciji, a koji su u
posedu redakcije Tabloida. Pljačka se nastavlja
Milan Malenović
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
Republike Srbije (SIEPA) je javna agencija koja svojim aktivnostima treba da
pomaže srpskim preduzećima da izvezu svoje proizvode i usluge, i
postanu konkurentniji na stranim tržištima.
S druge strane, promovisanjem mogućnosti za ulaganja i pružanjem
pomoći stranim investitorima da započnu poslovanje u Srbiji, SIEPA
bi trebalo da aktivno radi na otvaranju novih radnih mesta, pokretanju domaće
privrede, transferu tehnologija i prenošenju novih znanja i veština.
Umesto toga ona se pretvorila u leglo kriminala i korupcije i služila
je svom idejnom tvorcu Mlađanu Dinkiću, njegovoj stranci i njegovim miljenicima, da
iz budžeta Srbije otimaju novac za svoje lične potrebe.
Da bi privukla strane ulagače
Srbija je preko agencije SIEPA ponudila da im dotira svako virtuelno novootvoreno
radno mesto. Radi se o tome da "investitor" dobije unapred pare za
svako radno mesto koje planira da otvori, a ne za svako radno mesto koje je zaista
otvorio! Tako je Srbija plaćala između 4.000 i 10.000 evra po
radnom mestu predviđenom sistematizacijom!
Pojedinačno gledano, najviše
novca za jednog radnika dobila je južnokorejska kompanija Jura
koja je za obećano zapošljavanje novih radnika dobila 20 miliona evra i obavezala se da za te
pare otvori 2,5 hiljada novih radnih mesta u svojim pogonima, što
iznosi 8.000 evra po jednom novom radniku. U isto to vreme statistički
podaci su govorili da u proseku otvaranje novog radnog mesta košta
oko 3,5 hiljada evra.
Prethodni rekorder bila je švedska
kompanija Sivus, kojoj je obećano šest hiljada evra po jednom radniku u pogonu
u Nišu. Pre toga je Mlađan Dinkić nemačkoj
firmi Leoni obećao pet hiljada evra po zaposlenom, za
otvaranje fabrike u Prokuplju.
Kako do podele plena?
Godinama unazad Tabloid je ukazivao na to da se
stranim i domaćim „investitorima" na ovaj način omogućuje
da proizvodne pogone u Srbiji zidaju bez dinara sopstvenih investicija, i da je
to jedan od izvora korupcije, jer se višak sredstava vraća
Mlađanu Dinkiću. Nedavno je stigla potvrda ovih tvrdnji.
Za sada još uvek nepoznata osoba iz
same agencije SIEPA poslala je 11. novembra (to je bio neradni dan) niz mejlova
sa inkriminušićim sadržajima Tabloidu i nekim državnim institucijama (između
ostalih i Agenciji za borbu protiv korupcije). U jednom od pomenutih mejlova 3.
maja 2011. godine, tada bivši ministar finansija Mlađan Dinkić piše tadašnjem
direktoru agencije SIEPA Božidaru Laganinu:
„...Što se tiče Manzonija, treba instruirati
našeg savetnika koji će se
sa njima videti, da mu i u Srbiji praktično nudimo brownfield bez naknade, jer kroz sistem podsticaja dajemo mu
više nego što će ga koštati objekti. Navesti mu
primer Gorenja koje je dobilo subvenciju od tri miliona evra, a zgrada ih košta nešto malo više od milion evra. Treba taj sistem jasno objasniti našim ekonomskim savetnicima, a i SIEPA ljudima, jer mi praktično dajemo skoro sve brownfield projekte besplatno, a još preko toga jedan deo za opremu (Beneton, Jura, Leoni)..."
Siromašna Srbija je davala novac stranim, ali i domaćim
kompanijama koji će ovde da ulažu, a čelnici vlasti su toga bili
potpuno svesni. Ne treba zato da bude čudno to što
je agencija SIEPA uvek bila pod kontrolom ministarstva koje je vodio Mlađan
Dinkić, jer je on na taj način želeo da sačuva
nesmetani pristup stotinama miliona evra koji su se iz državnog
budžeta, preko agencije SIEPA odlivali u privatne džepove.
Sve do pojave "curenja" informacija iz
agencije SIEPA na njenom čelu je bio Božidar Laganin, odani sledbenik Mlađana
Dinkića i član URS-a. Rođen je u Livnu, diplomirao je na Ekonomskom
fakultetu u Beogradu, a svoju stručnu karijeru je započeo u
junu 2004. godine, i to odmah kao savetnik za strana ulaganja u agenciji SIEPA,
čiji je direktor postao u junu 2010. Prethodni direktor Agencije, Vesna
Perić, ostavku je podnela zvanično zbog prezasićenja
tim poslom. Način na koji je ostavka podneta i prihvaćena bez trenutka
premišljanja i brzina kojom je postavljen novi direktor ukazivali su na nešto
drugo, kao motiv ove personalne promene. Zanimljivo je da su pojedini mediji još u
martu 2010. objavili da je Perićka podnela ostavku, a da je za njenog naslednika
izabran golobradi Laganin.
Upućeni su još tada govorili kako je Vesna
Perić morala da ode, jer je došla u sukob sa Mlađanom
Dinkićem zbog toga što je ministar insistirao da se državni
novac deli bez kriterijuma onima koji su bili spremni da deo para prebace njemu
i njegovoj stranci. Mlađani Laganin je za razliku od svoje prethodnice
bespogovorno bio odan čoveku koji mu je do tada sponzorisao uspon u
karijeri. Da je izbor bio pravi i u pravom trenutku pokazaće se
ubrzo, kada je Dinkić zbog nameštanja da subvencije dobije
slovenačko Gorenje morao da napusti ministarsku fotelju, ali je preko
momka iz Livna na čelu agencije SIEPA, uspeo da zadrži kontrolu nad ovim izdašnim
finansijskim izvorom. Isto je bilo i nedavno kada je ceo URS napustio vladajuću
koaliciju, ali je Dinkića za ličnog savetnika uzeo prvi
potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, i to upravo iz razloga što
je znao da Agenciju vode Dinkićevi puleni. Dovođenjem Dinkića, Vučić je
hteo da za SNS prisvoji deo plena iz SIEPA-e.
Brisanje elektronske pošte
Novca je u aagenciji SIEPA bilo i više
nego dovoljno, ne samo za nezasite političare, već i
za radnike, kao i spoljne saradnike i dobavljače. O tome svedoči
elektronska korespodencija koja je Tabloidu stavljena na uvid.
U svom mejlu od 11. januara 2012. godine, Aleksandar
Miloradović, zvanično šef PR tima Agencije, a faktički Laganinov čovek
od najvišeg poverenja za obavljanje prljavih poslova, obaveštava
saradnike:
„Kolege, imali smo pitanje iz srodne
agencije 'Kako to u Siepi nisu smanjene plate?', pa bih još jednom da vam
skrenem pažnju na...hm, pa 'pametnu' priču kada razgovarate sa drugim kolegama iz državne uprave, pogotovu onih iz agencija koje su pod našim ministarstvom. Tako...hm, pa 'glupim' hvalisanjem možemo dovesti i do toga da se odluka oko naših plata uskladi sa ostalima. Plate kod nas su fakat smanjene i usklađene sa koeficijentima (u originalu stoji 'kojeficijent') u državnoj upravi, ako je nekome ovde baš stalo do nebeske istine, ali nisu drastičnije rezane kao u nekim drugim slučajevima.
Najmanje što možete da uradite jeste da se ne hvalite time pred onima kojima
jesu..."
U elektronskom dopisu od 2. decembra 2011. sa naznakom
"Strogo poverljivo", direktor agencije SIEPA Božidar
Laganin obaveštava saradnike kako je iskoristio svoje zakonsko pravo i odobrio im
isplatu posebnog novčanog bonusa. Na kraju Laganin obaveštava
saradnike: "Mail nosi naziv 'Strogo pov' i molim vas da se tako odnosite
prema ovoj informaciji. Posebno imam na umu negativan odijum prema agencijama i
mogućnost da mi se ovakva odluka pokaže pogrešnom, pa me samim tim onemogući da je eventualno ponovim."
Podmićeni neobjašnjivo visokim platama i
ostalim beneficijama, radnici Agencije su bili spremni ne samo da zažmure
na oba oka dok su se krale državne pare, već i da o tome ćute.
Oni koji nisu bili spremni da budu ćutljivi saučesnici
u krađi državnih para morali su da računaju sa osvetom vrhuške -
otkazom ili smanjenjem plate i ukidanjem beneficija. O ovome jasno govori
elektronski dopis Aleksandra Miloradovića, Laganinove udarne pesnice, od 12. februara 2012. takođe naznačenim
da je strogo poverljiv, u kome stoji:
"Pokazno odsecanje prstiju 'izdajniku', koga će za ovu priliku glumiti Filip Kuntić, će biti obavljeno danas u
kancelariji 147 od 15h. E sad šalu
na stranu: ovo 'strogo pov' shvatite krajnje ozbiljno. Znači, bez pomena ni u pillow whisperu u kući...
U kriznoj godini, kad se svi nešto busaju u grudi oko štednje ili hejtuju državne
agencije, ovo bi bio penal za neki Kurir . Poslednje što ću
učiniti u tom slučaju, a pre nego isključim računar, biće da saznam od koga je procurelo...
Beograd je selo i znao sam da pronalazim izvor sporne informacije sa 5-6
posrednika.. Ps. A sada izbrišite oba mejla".
Zbog toga nije čudo što se o malverzacijama u ovoj
agenciji do skoro veoma malo znalo. A krađa je
bilo i previše za jedan ovako mali kolektiv.
Faktura za događaj u Njujorku
Jedan od načina kako su se iz budžeta
uzimale pare i prebacivale u privatne džepove pokazuju mejlovi koje
su u februaru 2011. razmenile Nataša Vujović i šefica pravne i finansijske službe u agenciji SIEPA Jelena
Stojanović. Nataša 21. februara piše: "Dogovorile smo se pre nego što sam otišla da staviš u ugovor da je to održavanje i postavljenje tekstova na SIEPA sajtu, srpska verzija. Mislim da
ti je to dovoljno jer je sajt nov i postavljaju se tekstovi a stranica ima
preko 100. U sledećem ugovoru može da ide postavljanje tekstova i sređivanje tekstova na engleskoj verziji gde mislim da ima još više stranica."
Imajući u vidu da je ovakav ugovor odobren u Agenciji,
Nataša Vujović 25. februara piše: "Rekla mi je Dragana da će
doći da potpiše ugovor danas i naravno da
nije problem da se deo vrati u SIEPA-u".
Prvo se, dakle, izmišlja nekakav posao za
koji je potrebno uzeti saradnika sa strane, zatim se odobravaju astronomski
honorari za taj posao, konačno se deo para vraća
radnicima Agencije. Nataša Vujović je, inače,
dok je navodno spremala sajt i krila se iza prijateljice Dragane istovremeno
bila i zaposlena u Agenciji, ali je koristila plaćeni godišnji
odmor.
Još jedan od načina za izvlačenje
para bilo je izmišljanje doniranja različitih manifestacija. Tako 18. jula 2012. gospođa Coumba
Toure iz švajcarskog grada Ženeve agenciji SIEPA dostavlja fakturu na
ukupno 22.000 dolara za sponzorisanje "Okruglog stola Ženske zdravstvene mreže". Na računu su dva problema koja se odmah uočavaju: prvo, izdat je u julu
2012. za događaj koji je bio još u septembru 2011, a drugo: kakve moguće
veze ima SIEPA sa Ženskom zdravstvenom mrežom? Pošto se ovo uvidelo, Toure je
promenila namenu uplate, pa je novac transferisan.
U celu priču oko "Ženske zdravstvene mreže"
SIEPA se uključila mnogo vremena kasnije, jer je događaj koji je navodno sponzorisan
već bio održan. O tome svedoči mejl koji je Vladimir Stanković iz
Digitalne agende (još jedne agencije vlade Srbije) 19. juna 2012. uputio Jeleni
Stojanović, a u kome navodi: "Molim te pogledaj aktivnosti ove
fondacije na njihovom sajtu. Ja bih možda mogao i da ti izvučem pojedinačne
aktivnosti ove organizacije, ali se plašim da bih propustio nešto što bi vama (SIEPA)
više odgovoralo." Mejl je naslovljen sa "faktura za
događaj u Njujorku" iako će pomenuta faktura biti izdata tek mesec
dana posle ove prepiske?!Istog dana Marija Laganin obaveštava Stankovića
i Stojanovićku: "Sve što vama odgovara da piše na fakturi to će
oni staviti." Uprkos tome, nikome nije jasno šta treba zapravo da
se plati, pa Jelena Stanković istog dana piše Mariji Laganin: "Šta
mi tačno treba da platimo? Da li to može da bude kotizacija za
neki događaj (taj u decembru)?"
Jasno je da je potrebno na neki način "oprati"
novac iz Agencije i da se samo tražio najpovoljniji način da se to izvede.
Inače, sedište fondacije koja je u datom slučaju trebala da "opere"
pare za agenciju SIEPA je u Africi!
Jedan od dokaza kako se novac "prao", da se ne
bi videlo kako se budžetska sredstva nenamenski troše, jeste i faktura broj 89/11
privatnog preduzeća Reka d.o.o, Kej oslobođenja 73b iz Beograda, u kojoj
se od agencije SIEPA traži uplata 83.010 dinara. Tim novcem je trebala da bude
plaćena cena zakupa prostora za navodnu organizaciju poslovnog skupa za potrebe
Evropske mreže preduzetništva. Suprotno fakturisanoj nameni, tog dana se
u restoranu Reka u Zemunu, koje pripada istoimenom preduzeću, odigrao dernek
radnika Agencije nazvan SIEPA party, na kome su učešće uzeli samo
zaposleni u toj agenciji. Pošto to nije moglo na taj način da bude fakturisano,
neko se dosetio da lumperajku proglasi Evropskom mrežom preduzetništva.
I Vučić hoće svoj deo
Osim što se u Agenciji lepo jelo i pilo, zaposleni su
o državnom trošku puno i putovali. Iz mejla koji je Vesna Borozan iz turističke
agencije Nemesis Travel 20. februara 2013. uputila Bojanu Jankoviću iz SIEPA-e vidi se da su radnici Agencije
2010. godine koristili 106 karata preko Nemesisa, 2011. taj broj se povećao
na 169, dok je u 2013. dostigao cifru od 180 putovanja. Iz istog mejla se vide
i vrednosti pojedinačnih ugovora sklopljenih između Nemesisa
i SIEPA-e: ugovor od 08. marta do 31.oktobra 2011. iznos 5.117.995,00
dinara, ugovor od 01. novembra 2011 do 12. marta 2012 iznos 3.187.336,00
dinara, ugovor od 16. marta do 15. oktobra 2012 iznos 5.953.253,00
dinara i ugovor od 15. oktobra (sračunat je iznos zakljuno sa
31. decembrom 2012.) 1.341.279,00 dinara.
Teško da neko može da objasni zašto
je za iznajmljivanje rasvete za štand agencije SIEPA na sajmu
u Minhenu, Nemačka, u oktobru 2011. godine odabrana firma iz Praga, Češka,
na čijem čelu stoji izvesna Svetlana Simić. Očigledno
da neko iz Agencije tu ima dobru proviziju, budući da je račun
za najam sijalica i slične opreme za samo četiri
dana trajanja sajma koštao 12.324 evra!? Jedan od načina
krađe para je i propuštanje rokova za aktiviranje bančinih
garancija. Aktuelno je 17 garancija banaka u stečaju (Agrobanke i
Razvojne banke Vojvodine) koje nisu blagovremeno zamenjene ili aktivirane, a čija
ukupna vrednost prelazi dva miliona evra. Ovaj način je vrlo
jednostavan, jer se Agencija i Ministarstvo privrede ne slažu
oko toga ko je stvarno nadležan za aktiviranje bankarskih garancija koje su
podneli korsinici kredita sa kojima je ugovor raskinut.
Božidar Laganin je tvrdio da ova agencija nema nikakvu
obavezu, niti je to njen posao da se stara o garancijama. Ugovori su, kaže, sklapani
između firmi koje dobijaju podsticaje i Ministarstva finansija i privrede. On
navodi da su bankarske garancije izdavane u korist ministarstva, te je
ministarstvo jedino moglo da ih aktivira. "Od zaključenja ugovora,
naše su obaveze prestajale. Nacionalna korporacija za zapošljavanje je
kontrolisala da li se poštuje ugovor u delu o zapošljavanju, a Agencija za
privatizaciju da li su ispunjene investicione obaveze", tvrdio je.
Nasuprot njemu, Saša Radulović, ministar privrede,
smatra da je SIEPA odgovorna za realizaciju naplate sredstava od korisnika sa
kojima su raskinuti ugovori. Zbog toga je Ministarstvo privrede krajem oktobra
podnelo krivičnu prijavu protiv Laganina.
Pod pritiskom objavljenih dokaza o velikoj krađi državnih
sredstava Božidar Laganin je 14. novembra podneo ostavku na mesto direktora
agencije SIEPA, ali iz ovog čina ne treba odmah izvlačiti zaključak kako će
aktuelna vlast da se odrekne ovog, više nego izdašnog i uhodanog izvora para za
privatne džepove. Kako se tvrdi iz dobro obaveštenih krugova, mejlovi su
poslati iz same Agencije i to upravo u vreme kada ministar privrede Saša
Radulović traži da se SIEPA pripoji ovom ministarstvu. Radi se o tome da je u
novoj kombinatorici SIEPA pripojena Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine
i telekomunikacija koje ne pripada SNS-u, dok ministarstv koje vodi Radulović
pripada. Sada, pošto je od Dinkića dovoljno naučio kako da uzima pare preko
pomenute agencije, Vučić bi da je stavi pod svoju neposrednu kontrolu i nastavi
sa započetim pljačkama. Nije zato nemoguće da je upravo Srpska napredna stranka
organizovala slanje mejlova koji teško optužuju čelnike agencije SIEPA kako bi
pripremila teren za njeno prisajedinjenje Radulovićevom ministarstvu.
A 1.
Mala šala na 80 strana
Bivšu ministarku za telekomunikacije i informaciono
društvo i članicu Dinkićevog URS-a, Jasnu Matić, angažovali su Poslovno-tehnološki
inkubator tehničkih fakulteta (BITF) i Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), po ugovoru o delu, a zarad podrške pri
realizaciji projekta "Promocija izvoza inovativnih proizvoda",
za šta joj je ponuđen honorar od čak 7.150 švajcarskih franaka (5.800 evra).
Ugovor je Matićevoj na potpisivanje poslat 11. februara ove godine, uz
sugestiju pošiljaoca iz BITF-a da "sve mora biti završeno i isplaćeno do
28. februara", pa je ona tako dnevno zarađivala celu jednu prosečnu
mesečnu platu u Srbiji. Bivša ministarka se kao autor obavezala da uradi
"analizu izvodljivosti sprovođenja predloženih mera u projektu za podršku
izvoza sa preporukama za prilagođavanje mera i prilagođavanje institucija",
piše u ugovoru u kojem je kao kvalifikacija autora navedeno samo da je
"dugogodišnji saradnik SIEPA sa opsežnim iskustvom u poslovima u okviru
promocije izvoza".
Matićeva je, od 2004. do 2007. godine bila direktor SIEPA,
a nakon ministarske funkcije i mesta državnog sekretara, od jula prošle godine
bila je angažovana kao savetnik za informacione tehnologije u kabinetu
tadašnjeg ministra finansija i privrede i partijskog šefa Mlađana Dinkića. Iz mejlova
koji su poslati redakciji Tabloida može da se zaključi kako izgleda rad autora
angažovanih po ugovoru o delu.
Ana Kovrlija je
jedan od tako uposlenih "stručnjaka" i autora priloga koje plaća SIEPA
od budžetskih para. U svom mejlu od 20. februara 2012. na pitanje šta treba da
bude predmet ugovora o delu za februar, ona Jeleni Stojanović odgovara: "Jao,
majko mila, ne znam više šta da pišem. Jel
može spisak investicionih lokacija, pa nabrojim opštine - Senta, Ada, Sombor, Apatin i Bačka Palanka?"
Jedan od "autora" je pokušao
da proturi običnu tabelu skinutu sa interneta, a Slobodan Marković 19. decembra 2012. piše Jeleni Stojanović, načelnici Odeljenja za pravne i finansijske poslove agencije SIEPA: "Ja
sam tokom ovog meseca bio angažovan
pre svega na pripremi nacionalnog štanda
na sajmu CeBIT 2013. pa bi možda
to mogla da bude tema ugovora. Za sledeći
ugovor, koji će, koliko sam razumeo, biti na duži period, možemo
da stavimo više aktivnosti."
Na to mu Stojanovićeva odgovara: "Moraš da daš temu koju možeš da dokumentuješ pisanim tekstom. Tanije, treba mi tema za tekst koji će imati oko 80 strana i koji ćeš mi dostaviti." Markovićeva reakcija na ovaj mejl je 20. decembra 2012. glasila: "Šališ se za tih 80 strana?"