Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (186)

Po njegovoj milosti

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Udruženje sudija i javnih tužilaca ošto je osudilo ponoćni napad na advokata Gorana Petronijevića iz Beograda i penzionisanog sudiju No vicu Pekovića. Advokat Petronijević je ugledni pravnik, Novica Peković je u penziju otišao sa mesta predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu, na koju funkciju je upućen sa mesta sudije Vrhovnog kasacionog suda. Danas je savetnik v.d. predsednika ovog suda. Slovi za jednog od najskupljih sudija u istoriji srpskog pravosuđa.

Udruženje sudija i javnih tužilaca (ima ih u članstvu 617) zatražilo je da se napadači na Gorana Petronijevića i Novicu Pekovića najoštrije kazne!

Da li to ovo režimsko udruženje poziva svoje ćlanove (tužioce i sudije) da ne poštuju zakon, već da po svom nahođenju sude napadačima. kazna se izriče u okviru zakonom propisane, a nakon sprovedenog krivičnog postuipka, u kojem bi se utvrdili razlozi i motivi napada na ovu dvojicu pravnika, koji su se u kafani zatekli oko ponoći. Da li je advokat Petronijević bio kolateralna šteta?

Tužioci i sudije iz ovog esnafskog udruženja odavno služe Vučićevom kartelu, a građane tretiraju kao podanike. A kažnjavaju ih mimo zakona, ako nisu lojalni Vučićevoj surovoj vlasti.

Nekoliko stotina građana Srbije završilo je u prokletim avlijama, samo zato što su na drštvenim mrežama loše opisali Vučićeve zločine i strahovladu. Mnogima nije ni suđeno, jer ih je progutao mrak, a Vučićevi batinaši su ih ''doveli u red''.

Aleksandar Trninić iz Sremske Kamenice na svoju žalost primer je kako se ovaj režim bazira na zastrašivanju mogućih oponenata tako što bezobzirno progoni i hapsi osobe za koje ne postoje ni minimalni preduslovi za pokretanje krivičnog postupka.

Prvi put je Aleksandar priveden 10. avgusta 2016. zbog objave na svom Fejsbuk profilu koju je tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal ocenilo kao pretnju koja je podobna da ugrozi sigurnost predsednika Aleksandra Vučića.

Zamenik javnog tužioca za visokotehnološki kriminal Ratko Marković je tražio određivanje pritvora za osumnjičenog kome je nakon toga, kao blaži oblik određen kućni pritvor u kome je proveo dva meseca. Ni do dana današnjeg protiv Aleksandra nije podignuta optužnica. Zvanično se još uvek sprovodi istraga.

Sledeći put je priveden 9. juna 2017. i to opet zato što je tužilaštvo za VTK procenilo da je nekom svojom objavom ugrozio Aleksandra Vučića. Ovoga puta zamenik tužioca je bio Vladimir Živković, a sudija za prethodni postupak Darinka Šćepanović mu je prvo odredila pritvor u kome je proveo dva meseca, da bi, zatim, u kućnom pritvoru proveo još šest meseci. Ni u ovom postupku do danas istraga nije okončana, niti je podignuta optužnica.

Aleksandru su oba puta zaplenjeni kompjuteri iz stana, pod obrazloženjem da su pomoću njih postavljane inkriminisane objave i da će kao dokaz poslužiti na procesu koji nije pokrenut. Nisu mu nikada vraćeni, kao ni dva drvena pištolja - igračke pronađena i oduzeta od njegovog maloletnog sina.

U svoju odbranu Aleksandar iznosi tešku materijalnu situaciju u kojoj se nalazi zajedno sa porodicom i da ga je posebno pogodilo kada mu je najstarija ćerka diplomirala psihologiju, druga ćerka je maturirala, a sin je završio osnovnu školu, a da porodica nije imala ni toliko para da im plati izradu zajedničkih fotografija sa ostalim đacima, odnosno studentima iz generacije.

Šta god da je Aleksandar objavljivao na društvenim mrežama očigledno je toliko bezazleno da tužilaštvo u jednom slučaju skoro četiri, a u drugom tri godine nije u stanju da sastavi optužnicu, ali istovremeno nema ni hrabrosti da se odupre političkim pritiscima i da ga oslobodi odgovornosti.

Vojislav Cvetković iz Niša je imao nešto više sreće, jer je slobode bio lišen samo dva dana: od 20. do 22. avgusta 2019. godine. Njega je tužilaštvo za visoko tehnološki kriminal, zamenik tužioca iz Niša Aleksandra Vujisić, takođe sumnjičilo da je svojom objavom na Fejsbuku ugrozio bezbednost Aleksandra Vučića. U obrazloženju naloga za policijsko zadržavanje citirano je nekoliko njegovih objava, a samo se u jednoj pominje Vučić i ona glasi: „Vučiću, govno si i kao govno ćeš otići sa ovoga sveta..."

Očigledno da tužilaštvo nastavlja sa nezakonitom praksom hapšenja i progona svakog ko se usudi da pomene kako je predsednik običan čovek, smrtan kao i svaki drugi. Takvih je slučajeva sve više, pa to budi sumnju kako pred vlašću ponizno pravosuđe pokušava na ovaj način Vučića da proglasi besmrtnim božanstvom, po ugledu na rimske imperatore.

Ni protiv Vojislava do danas nije podignuta nikakava optužnica, a nije ni oslobođen od krivičnog gonjenja, niti mu je vraćen kompjuter koji mu je zaplenjen, takođe kao dokazni materijal da je objavljivao ono što je objavljivao, a čije autorstvo ni on sam ne osporava.

oba pretgodna slučaja i o privođenju osumnjičenih mediji su izveštavali u sklopu zastrašivanja građana koji bi se usprotivili režimu. Niko ne izveštava o tome da se optužnice ne podižu, ili da se ljudi na kraju oslobađaju od odgovornosti.

Medijski dobro propraćeno bilo je i privođenje Slobodana Vukašinovića iz Inđije, čiji je jedini greh što se dokazao kao uspešni organizator mirnih protesta protiv aktuelnog režima.

Prvi put je uhapšen u leto 2018. tokom blokada ulica u celoj Srbiji zbog poskupljenja goriva. Tada je policija htela da mu pripiše pokušaj ubistva, što su mediji i objavili. Nisu, međutim, objavili kada je pušten pošto je veliki broj građana svedočio kako nije Slobodan nikoga napao, niti da je uopšte bio prisutan kada su navodne žrtve noževima napale nekolicinu demonstranata. U svakom slučaju, optužnica u ovom slučaju nije podignuta, ali jeste u jednom drugom, takođe montiranom.

U bašti Slobodanove porodične kuće, na travnjaku, za svakoga lako vidljiva pronađena je 9. avgusta prošle godime navodno sakrivena torba sa marihuanom. Slobodan tvrdi kako je policija, kada je došla u pretres, ciljano krenula ka tom delu bašte koji se graniči sa susednim placem na kome je kuća jednog policajca. Torba je stajala uz samu ogradu. Kuću su policajci jedva i pogledali, a u pomoćne objekte nisu ni ulazili. Znali su šta i gde da traže.

Sudija za prethodni postupak Slobodanu na predlog tužioca prvo određuje pritvor do 30 dana kako ne bi uticao na svedoke, ali ga pušta posle žalbe u kojoj je advokat naveo kako tužilaštvo uopšte nije ni navelo svedoke na koje bi se moglo uticati. Njih ni do danas nema. Čisto iživljavanje nad porodičnim čovekom koji nikada ranije nije ni osuđivan, niti dovođen u vezu sa kriminalom, posebno ne sa trgovinom drogom. Vlast se nadala da će na ovaj način da ga zaplaši da ne pokušava ponovo da organizuje neke proteste.

U međuvremenu je Slobodanov advokat tražio da se uradi DNK analiza torbe kako bi se utvrdilo da li je njegov klijent ikada sa njom bio u kontaktu. Stručni nalaz je glasio kako na torbi pronađeni tragovi pripadaju nepoznatoj osobi i ne mogu da budu dovedeni u vezu sa osumnjičenim. Time je postalo jasno kako Slobodan niti je pokušao da uništvi tragove, niti je imao kontakt sa drogom koja mu je, očigledno, podmetnuta. I on i njegov branilac su očekivali da tužilac odustane od daljeg krivičnog gonjenja usled nedostatka dokaza.

Međutim, ulazimo u period u kome počinju novi sve masovniji protesti protiv vlasti, a Slobodan je poznat po tome da može na lokalnom nivou da ih uspešno organizuje, pa tužilaštvo podiže optužnicu.

Nadležna zamenica višeg tužioca Danka Cvijetić mu je rekla kako je to učinila pod pritiskom „odozgo". Protiv optužnice Slobodan ulaže žalbu. Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Dušana Vojnovića, Milorada Dedića i Milice Novaković 2. aprila 2020. odbija žalbu uz obrazloćenje kako je za postojanje osnovane sumnje dovoljan dokaz zapisnik o oduzetim stvarima, i to kako se ističe „koji je i optuženi potpisao".

Slobodanu je egzistencija uništena, porodica mu se raspala i to samo zato što je u njegovom dvorištu pronađena torba sa marihuanom koju je tu neko podmetnuo, a on je poznat kao organizator uličnih protesta.

Kim Džong Un ima svoje sledebnike i na Balkanu.

Uprava zatvora kao kriminalna organizacija

Umesto da su u ćelijama, oni rukovode zatvorom

(Pismo državnih službenika Ministartva pravde upućeno načelniku Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejanu Careviću i Magazinu Tabloid)

.....

Kada su građani Srbije 01.10.2018. godine videli u medijima da je otvoren novi zatvor u Pančevu, nisu mogli ni da pretpostave da će istim da upravlja organizovana kriminalna grupa pod liderskom palicom korumpiranog upravnika Dejana Bakića (o kome je Magazin Tabloid pisao još 2017. godine u broju 401), zvanog Mućkalo, Ciganče, Bakija Bakie.

Mućkalo je došao iz MUP-a, gde je radio kao komandir u nekoliko policijskih stanica po nekim vojvodanskim selima i tako stekao zavidno profesionalno iskustvo rukovođenja u "visoko rizičnim" sredinama, gde je stopa kriminala kao u Dubaiju.

Odmah je počeo sa "kombinacijama" i svakim oblikom mita na koji nije imun. Poznato je da uzima bukvalno sve što mu se ponudi, otuda i jedan od nadimaka Ciganče.

Kao komandir je prodavao švercovane cigarete, kao i kradena motorna vozila. Zbog ovih nedela je suspendovan na dve godine, ali je nakon toga ipak uspeo da se izvuče od krivične odgovornosti. Sada neće.

Vreme je da ostane još koju godinu u nekom od zavoda u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, ali ne kao upravnik, nego kao pravosnažno osuđeni kriminalac.

Članovi ovog kriminalnog klana su desna ruka upravnika, načelnik službe za obezbedenje čuveni Kristijan Đujić Đuja, čovek koji je u mladosti radio kao nisko rangirani "vojnik" u obezbedenju Željka Ražnatovića Arkana, dokje završavao Poljoprivredni fakultet, koji je završio u Zemunu i kao takav postao potpuno nekompetentan da obavlja ovako složene poslove i odgovorne funkcije, što je i dokazao u svakoj ustanovi gde je radio.

Svestan je i sam da nije obrazovan za službe bezbednosti pa je pre nekoliko godina završio specijalizaciju (takođe u Zemunu) samo ovog puta na Policijskoj akademiji, pa je u zabludi da je tom godinom nadomestio svoje neznanje i nestručnost.

Čak je napravio i vizit karte na kojima je upisao ispod imena spec. kriminalistike. Pa se ne zna da li je sada veći znalac za poljoprivredu ili kriminalistiku.

Karijeru je započeo u popularnom CZ-u, gde ubrzo postaje načelnik Službe za obezbeđenje. Ostaje upamćen kao manipulator i muljator (o čemu pored kolega mogu da svedoče i pritvorenici) koji kao takav postaje idealan za mesto načelnika Posebne pritvorske jedinice u Ustaničkoj iz koje je najuren posle pokušaja bekstva Željka Milovanovića i Sretka Kalinića 2012. godine.

Sreća što je Žandarmerija uhvatila ove begunce, inače bi se našli na slobodi i pobili ko zna još koliko ljudi. Naravno da je svoje potčinjene "namestio" da budu procesuirani, a on se izvukao od svake odgovornosti. Nakon toga postaje načelnik SO u KPZ Nova skela odakle ga sklanjaju po kazni u Pančevo kada su iza njega ostali leševi (ubistvo i samoubistvo u jednoj od ćelija) 2016. godine. Veliki "profesionalac" u Izvršenju kupio je na kredit (i već , otplatio) stan na Bežanijskoj kosi, vozi isključivo dzipove, trenutno Mercedes ML u vrednosti od 30.000 hiljada eura, a pre toga novu KIA.

Valjda je džipove zavoleo u mladost,i dok ih je čuvao u Arkanovom dvorištu. Na putovanja često ide sa porodicom, ima se za sve destinacije, čak se putovalo i na letovanje u Monte Karlo. Ozbiljna je načelnička plata, nađe se za sve.

Zatim Srđan Cvetković zvani Cvele-kompleks (formalno-pravno stariji komandir, bez pravih kvalifikacija, raspoređen na radno mesto pomoćnik načelnika SO za video-tehnološki nadzor u zvanju zapovednika, a za pomenuto zvanje nije prošao obuku, niti je položio ispit koji je neophodan).

Inače je "visoko" obrazovanje stekao na privatnom fakultetu u okolini Novog Sada kao diplomirani ekonomista-menadzer. Završio je i neki kurs iz IT sektora. Cvele je Đujićev potrčko prema kome se odnosi kao prema sinu, a u određenim trenucima kao prema emotivnom partneru (što nije isključeno jer Cveleta bije glas da je golu ženu video samo na monitorima svojih računara).

Njihova ljubav se rodila u KPZ Nova skela gde su zajedno radili na urušavanju, kako ustanove tako i međuljudskih odnosa između zaposlenih, pa sada ne smeju da dođu do kapije pomenutog zavoda kako ih kolege (počev od sadašnjeg upravnika Dragoljuba Brajovića) ne bi linčovali jer su im ostali u sećanju kao nesposobni ološi.

Cvele se od svog "mentora" Đuje nikako ne odvaja, putuju službenim automobilom na posao i sa posla, namestili su i da im kancelarije u i upravnoj zgradi budu jedna pored druge, čak su prošle godine proveli dane i noći na službenom putovanju u Rimu, kao na medenom mesecu.

Upravnikov stari partner u kriminalnim aktivnostima je načelnik službe za obuku i upošljavanje Dejan Vešović. Preko koga idu sve aktivnosti vezane za ugovore, dogovore, tokove novca i radna angažovanja na zavodskoj ekonomiji i u radnom pogonu.

Dejan Vešović je drugi načelnik ove ustanove koji vozi novi dzip marke WV (na slici). On se za razliku od Đujića i ne krije, dolazi na posao tim vozilom. U korist šefa organizovane kriminalne grupe Bakića rade načelnik službe za tretman Mile Vujisić zvani Mile Bosanac, ljigavac, lažov i spletkaroš koji iz straha izvršava bez pogovora sve što mu korumpirani Bakić naredi i šef odseka u službi za tretman Vuk Stanišić, plašljivko koji se nada da će ga supruga Bilja Stanišić pravnica zaposlena u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija u Nemanjinoj postaviti na mesto načelnika. Najniže pozicionirani članovi ove grupe korumpiranih, neobrazovanih i nestručnih ljudi su pripadnici SO:

Laušević Vladimir zvani Carinik (nadimak dobio od osuđenih lica koja su, ga plaćala za usluge još u starom zatvoru u Njegoševoj) Đujina i Cveletova devojka za sve. Zbog toga su ga i poslali da položi za zvanje nadzornik iako nije zaslužio da bude ni komandir.

Polupismeni nitkov je shvatio da mora pod stare dane da kupi neku diplomu kako bi ovi za koje špijunira mogli da ga postave na bolje radno mesto. Toliko je ogrezao u korupciji i krađi pa je prilikom poplava određenih kancelarija ukrao koleginacama čokolade iz fioka. Morao je odmah da naplati to "spašavanje". Navika je čudo.

Perin Dejan zvani Pičkica, klimoglavac i poslušnik, koga pomenuti duo forsira na neku ozbiljnu poziciju, čak su ga prijavili i za polaganje za zvanje zapovednik iako nema odgovarajuću stručnu spremu, niti je svojim radom zaslužio tako nešto. Proslavio se kada mu je pre nekoliko godina pobeglo osuđeno lice koje je sproveo kod stomatologa.

Zbog svega navedenog, molimo cenjenog gospodina direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejana Carevića da nam odgovori na sledeća pitanja:

- Kako je moguće da Vi kao iskusan, častan i profesionalan nekadašnji operativac SDB-a nemate informacije o tome da je Dejan Bakić šef ovog kriminalnog klana dogovorio saradnju sa vlasnikom privatne firme Danito iz Pančeva, koja se bavi proizvodnjom i prodajom PVC i ALU stolarije? Taj oblik saradnje prevazilazi zakonske okvire, pa su tako od najnovijeg zavoda u Srbiji koji je trebao da bude primer za ponos napravili proizvodni pogon ove firme, kojoj svakako odgovara da plaća daleko manje osuđenike da rade za njih, nego radnike na tržištu. A da je procenat koji kriminalac Bakić i njegovi ljudi dobijaju kao nagradu za privatizaciju ustanove koja je u vlasništvu Republike Srbije prilično visok. Čak 50 evra po otvoru(vrata, prozori) koji se proizvede. Dnevno se proizvede desetak otvora.

-Kako je moguće da Vi prepustite da ovako ozbiljnom ustanovom rukovode ljudi kao što su "akademac" Dejan Bakić i "poljoprivrednik" Kristijan Đujić? Nesposobne osobe koji problem rešavaju tako što ga "izbace" iz zavoda. Tako su uradili sa 25 osuđenih lica sa kojima nisu znali da izađu na kraj, nego su ih vratili u KPZ Požarevac. Nedavno su jednog osuđenika sa kojim nisu znali šta da rade poslali u CZ. Da ne pominjemo koje su to kvalifikacije preporučile bivšeg vozača Radovana Rašu Kurbaliju da bude zamenik upravnika KPZ Pančevo, a od januara ove godine upravnik zavoda u Kragujevcu.

-Da li znate da je kriminalac Bakić zaposlio sina svog prijatelja na mesto pravnika u našem zavodu? -

- Da većina zaposlenih ima neke veze sa krimi upravnikom. Koji je umislio da je osnovao privatnu firmu na Bavaništanskom putu i nazvao je KPZ Pančevo. Verovatno ne zna da se privatne firme registruju u Agenciji za privredne registre.

-Da li znate da se osuđenik Bralović Miloš zvani Englez predozirao u svojoj sobi, od velike količine psihoaktivnih supstanci koje su mu dostavljene tog dana, a nije preminuo na neki drugi način?

-Da li znate da je kriminalac Bakić zataškao slučaj radnika firme Danito koji je unosio mobilne telefone i prodavao osuđenicima? Pomenuti radnik nikada nije procesuiran, nego je samo prestao da dolazi na posao, a umesto njega je vlasnik firme poslao drugog radnika.

-Da li znate da je jedan osuđenik imao kod sebe duži vremenski period mobilni telefon, čak se slikao i na hodniku ispred sobe, o čemu svedoče slike koje je postavljao na društvenu mrežu? Slike imamo u posedu. Zamislite kada je o njemu posebno ""vodio računa" načelnik Kristijan Đujić uz odobrenje upravnika.

-Dokle ćete da ostanete nemi na vapaje nekorumpiranih, stručnih i profesionalnih radnika Uprave kojom rukovodite? Vi kao pravnik i „ nekadašnji šef kabineta ministra pravde Nikole Selakovića odlično znate i da je nečinjenje krivično delo.

Nismo uplašeni, nismo zabrinuti. Mi smo ogorčeni situacijom u našem zavodu.

(Državni službenici ministarstva pravde)