Znameniti Joca Otašević mi 19. januara u svom znamenitom butiku u Bezistanu na Terazijama izražava saučešće. Trgnem se, mislim da je otišao Vučić, a on me, u neverici pita zar ne znam da je juče umro.

Jesu li ga konačno smakli pitam. Joca shvata da sam u zabludi, pa kaže - Marko. Marko Janković, naš brat, naš drug, naš saborac.. umro je!

Ustanem i stojeći se prekrstim, kažem, neka mu je laka crna zemlja.

Joci krivo što nisam pročitao tu tužnu vest i gura mi Večernje Novosti, koje, inače, iz higijenskih razloga, ne uzimam u ruke. Cela strana je posvećena Marku. Naslovili su tekst - Zlatni glas sada vodi programe na nebu!

Žao mi Marka, a naročito što za njim nariču skotovi koji su ga mrzeli iz dna duše. Jer nije bio njihov.

Marko je bio svoj. Čovek! Novinarčina, drugarčina, junačina ...

Čak se i pomenuti skot Vučić oglasio u istom tekstu, izjavom da ''Njegov Beograd ga neće zaboraviti"!

Sećam se da mi se Marko žalio, da je sreo njegovu ženu Kseniju, koja se silno obradovala kada ga videla. Radili su zajedno, i kada je upitan kako živi, odgovorio je da mu je penzija 22 hiljade dinara. Ksenija je posegla za telefonom i pozvala bivšeg muža, vičući na njega da pomogne Marku, koji tavori u bedi. Aleksandar je uzeo telefon, izdiktirao je Marku broj svog telefona, zamoliviši ga da mu se javi, sve će srediti. ''Povećaće mi penziju za hiljadu dinara"- šalio se Marko. Naravno, zvao ga je 20 puta, ali mu se skot nije javio.

Legendarni brka, Kolos sa Rodosa kako se predstavljao u emisijama, i jedan od osnivača Radija Studio B, preminuo je u 76. godini u Beogradu posle duge bolesti.

Janković je od 1975. vodio emisiju "Od doručka do ručka" na Radio Studiju B, a paralelno je radio na radio-stanicama Pingvin i Indeks. Imao je čast da 1979. vodi prvu muzičku emisiju na Jugoslovenskoj radio-televiziji (JRT) "Pop ekspres", kao i "Nedeljno popodne".

Postavio je standarde na radiju, bio je originalni radio-voditelj, sjajan reporter i disk-džokej. Kolos sa Rodosa, kako se predstavljao, izmenio je radio-voditeljstvo iz korena. Program je uvek završavao rečenicom: "I zadržite osmeh na svome licu, jer tako je lepo biti srećan". Nemerljiv je njegov doprinos mnogim generacijama u osvajanju slobode i širenju jedne sasvim nove kulture govora. Bio je uvek očinsko-prijateljski spreman i raspoložen da sasluša i posavetuje mlađe kolege. U ljudima je uvek tražio i gledao prvo ono dobro, jer je i sam bio takav. Bio je zaljubljen u pravdu i istinu.

Marko Janković je jedan od 13 osnivača Demokratske stranke.

U obaranju režima Miloševića tog 5. oktobra 2000. godine ušao je i vratio slobodu Studiju B.

Zahvaljujući meni, drugovi i saborci su ga ostavili bez posla. Marko je to stoički podnosio. Nije se pokrio ušima, nije se sagnuo. Ološi su ga oterali sa Studija B.

Marko je vodio kultne emisije na NTV Studio B. Kada je DOS dolazio na vlast. Marko me je pozvao u svoju dvočasovnu kultnu emisiju, da se čuje i moj glas. Odmah po MIloševićevom padu, neko od Đinđićevih dečaka je mene odmah ponovo stavio na listu za odstrel. Marko Janković je hteo da čuje i moje reči. Opet zabranjenog.

I tog 11. januara 2001. godine, nekoliko dana uoči zvaničnog imenovanja Zorana Đinđića za premijera Srbije, u emisiji Marka Jankovića, najavio sam da Srbiju sa DOS-ovcima čeka loša budućnost. Naglasio sam da je Marko Milošević otišao iz Srbije, ali da je sve njegove poslove i poslove njegove mafije preuzeo kartel Zorana Đinđića, u čiju kancelariju surčinska mafija ulazi kao u svoju kuću.

Moje gostovanje je šokiralo javnost. Različito je tumačeno, ali su ljudi znali da ne lažem. Socijalisti su bili u neverici, shvatajući da ih nisam proganjao iz ličnih razloga.

Sutradan, ujutro, Marko Janković je dobio rešenje o suspenziji. Potpisala ga je Radmila Hrustanović, koja će potom postati gradonačelnica, pa ambasadorka.

Marko Janković je izgubio sudske sporove. Tezgario je po raznim radio stanicama, ali je brzo gubio posao.

Možda bi nas i ubili, a li je Đinđić bio siguran da iza mene stoji američki ambasador Vilijem Montgomeri, koji je pokrenuo akciju njegovog diskreditovanja, zbog kriminala u koji je ulazio i koji mu je došao glave. Od kada je otišao u penziju, Marko je po nekoliko nedelja boravio kod kćerke u Americi, da se odmori od bede, siromaštva i od ološa koji ga je u Beogradu proganjao.

Znao je on kako prolaze u Srbiji oni koji se ne saginju.

Pre dve godine umro je još jedan oslobodilac. Ljubisav Đokić Džo bagerista, koji je srušio Skupštinu i ulaz u TV Bastilju tog 5. oktobra. Njemu su izvršitelji plenili, sa lažnom presudom penziju. Džo je štrajkovao ispred Skupštine. Sutradan, kada je umro, TV Bastilja i svi mediji, u koje nije smeo da uđe, osim u Magazin Tabloid, objavili su vest o njegovoj smrti, kao udarnu vest.

Zbogom dragi Marko. Počivaj u raju, i sačekaj nas saborce. Mahni rukom skotovima koji su nas proganjali, kada ih budu vodili u pakao. Kada ja dođem, pokazivaću im srednji prst.