Magija
Anonimni Nenad Šarenac: Ne zna šta ima, a ne znaju
ni poreznici
I da otvoriš sardinu naišao bi na Nenada
Kada
bi se i u Srbiji zagrebalo po površini kartelisanja tržišta, na videlo bi isplivalo
mnogo toga, kao što je pre nekoliko godina Evropska unija zbog monopolisanja
kaznila holandskog proizvođača piva Hajneken sa 219 miliona evra. Da li
je slučajno da se direktor Heineken import DOO u Beogradu zove Nenad Šarenac, jedan veoma
interesantan, ali malo poznat lik
Milan
Malenović
Nenad Šarenac je počeo kao prodavac vespi, simpatičnih gradskih motocikala iz Italije. U beogradskoj
ulici Maršala Birjuzova imao je i jednu prodavnicu ovih dvotočkaša. Danas ni
sam nije siguran šta sve u pomenutoj ulici njemu pripada.
Sentimentalnu, ili neku
drugačiju vezanost za ulicu Maršala Birjuzova i posedovanje nekretnina u njoj,
Šarenac je pokazao i tako što je u broju 51a registrovano već pomenuto
predstavništvo Hajnekena u Srbiji. Sve na jednom mestu, da gazda ne mora
mnogo da pešači.
Zvanični vlasnik zgrade u
Maršala Birjuzova 50 je kompanija Unigroup, čiji je, opet
zvanični, vlasnik jedna firma sa Kipra. Nenad Šarenac je u pomenutoj kompaniji samo jedan od dva
direktora, zvanično. U istoj ulici u broju
56, gde je nekada bio pomenuti salon za prodaju vespi, Unigroup ima
hotel Townhouse27, gde noćenje, u zavisnosti od apartmana, košta
između 160 i 310 evra.
Oni koji imaju nešto
bolje pamćenje prisetiće se afere iz jeseni 2006. godine sa izvozom oružja iz
tadašnje SCG u Gruziju. Vrednost prodatog naoružanja, koje će u kasnijem ratu
biti upotrebljeno protiv Rusije i njenih državljana, procenjena je na oko tri
miliona evra.
Kompletan izvoz oružja u
Gruziju obavljan je preko crnogorske firme Jugoimport MONT, a
kupac za Gruzijce bila je firma Melvale Corporation, koja je
registrovana na Sejšelskim ostrvima. Vlasnik te firme je Nenad Šarenac,
ali postoji sumnja da iza nje zapravo stoji Slobodan Tešić, biznismen
kome je, zajedno sa Orhanom Dragašem, Savet bezbednosti UN uveo embargo na poslovanje, jer je svojevremeno
izvozio oružje u Liberiju.
Novi dom na stari način
Nešto pre ovog sumnjivog
posla, Unigroup na istoj adresi na kojoj je danas hotel Townhouse27
osniva preduzeće Ataše DOO, koje 2006. učestvuje u privatizaciji Novog
doma. Ekipa kupaca na čelu sa Eki investmentom Danka
Đunića i Aleksandra Vlahovića odmah po potpisivanju ugovora, a
znatno pre ispunjavanja svih uslova, radnicima Novog doma predlaže da,
ako ne žele da ostanu u firmi čija je rasprodaja u delovima upravo počinjala,
odu uz otpremninu od 150 evra po godini staža, iako su po socijalnom programu
novi vlasnici bili obavezani da plate 250 evra po godini.
U vreme pljačkanja imovine ovog nekadašnjeg lanca prodavnica nameštaja, predsednik Upravnog
odbora Novog doma bio je - Nenad Šarenac.
Ataše je u konzorcijumu za
kupovinu Novog doma imao 25 odsto udela. U međuvremenu je Đunić -
Vlahovićev Eki postao stoprocentni vlasnik ovog preduzeća otkupivši
deonice od Unigroupa i firme LOGFOR Inc. iz Paname, te
tako uz dalju kupovinu akcija u Novom domu stekao preko 95 odsto
vlasništva.
Zanimljiv je i drugi
bivši suvlasnik Atašea, LOGFOR Inc. Ovu kompaniju iz grada
Eldorado u Panami nalazimo u mnogim čudnovatim poslovima sa srpskim tajkunima.
Svojevremeno je, na primer, kupila akcije Klasa AD za 7.000
dinara po komadu da bi ih odmah preprodala Zoranu Drakuliću po ceni od
6.500 dinara po akciji?!
Zbog toga što se LOGFOR
Inc. na berzi pojavljuje samo tamo gde su vidljivi Drakulićevi interesi (BPI
AD, Žitoprodukt, ali i Mitsides Point sa Kipra) to
dobro upućeni ovog našeg tajkuna smatraju pravim vlasnikom pomenute panamske
kompanije.
LOGFOR Inc., odnosno Zoran
Drakulić, vlasnik je i preduzeća Acmer M DOO koje je i samo
nekada bilo registrovano na adresi Maršala Birjuzova 50, dakle u zgradi Unigroup
Nenada Šarenca. Iako se preduzeće u međuvremenu iselilo na drugu lokaciju,
njegov direktor je još uvek jedan drugi Šarenac - Boriša.
U kakvim su tačno
rođačkim vezama Nenad i Boriša Šarenac nismo uspeli da saznamo, ali sa
sigurnošću tvrdimo da su svi Šarenci veoma bliski rođaci i da su idealno
raspoređeni kako po Srbiji, tako i po srpskim firmama.
Zanimljivo je da se Acmer
M DOO stalno vezuje za Miroslava Ateljevića, još jednog člana ove
čudnovate družine. Tako se u spisku kluba Privrednik, Ateljević
navodi kao predsednik ovog preduzeća, iako te funkcije po registru APR-a
nominalno nema, dok se u dokumentaciji FC Partizan, gde je član
Upravnog odbora, ovaj švajcarski biznismen navodi kao vlasnik.
Po zvaničnoj
dokumentaciji u Agenciji za privredne registre, Ateljević je vlasnik preduzeća Acmer
A DOO, koje je takođe dugo vremena poslovalo na istoj adresi u Maršala
Birjuzova 50.
I Acmer M i
Acmer A su danas registrovani na adresi Francuska 6 u Beogradu,
gde je sedište i već pomenute Beogradske pekarske industrije AD.
Kakva slučajnost?
Teško da je sve to baš
slučajno, budući da je Zoran Drakulić još 2008. najavio osnivanje lanca pekara
koje bi se snabdevale iz jednog centra u Beogradu. Od svega najavljenog nije
bilo ništa, osim što su pozatvarane prodavnice preduzeća koje je Drakulić u tu
svrhu za sitne pare otkupio u postupku privatizacije.
Zdrav duh u zdravom telu
Svi pomenuti likovi su
veliki ljubitelji sporta, bar po svojim funkcijama. Dok je Ateljević, kao što
smo naveli, u UO Partizana, Nenad Šarenac je formalno član UO KK Crvena
zvezda, dok je Drakulić u Izvršnom odboru ovog kluba. Otkako je
postalo jasno da iz kluba sa Malog Kalemegdana mogu da se dobiju samo ogromni
dugovi, i Šarenac i Drakulić su se povukli iz aktivnog rada.
Kao predstavnik
mačevalačkog kluba, Nenad Šarenac je 2006. na predlog Aleksandra Vlahovića bio
izabran i za člana Upravnog odbora SD Crvena zvezda. Tek jedan
mali znak pažnje za pomoć u mućkama oko kupovine Novog doma.
Osim u Hajnekenu, Unigroupu,
Atašeu i Novom domu, Šarenca i njegove firme nalazimo i u pivari
MB, ali i kao zastupnika Piaggio programa, Bang&Olufsena,
Moto Guzzia i Aprilie. Tu gde je Šarenac, tu je negde i Drakulić, kao što smo već videli.
I preduzeće Link Property DOO bilo je
registrovano u Maršala Birjuzova 50, dok je danas preseljeno na istu adresu gde
je i Đunić - Vlahovićevo preduzeće Eki Investment. Pored Ekija,
suvlasnici Linka, preduzeća bez zaposlenih, ali sa dobitkom u 2009.
godini od 105.233.000 dinara (?!) jesu, već nam poznati, Ataše i Nelt
Co. DOO, svi odreda kupci Novog doma. Srbija, zemlja
neograničenih mogućnosti ili velika mašina za pranje para?
Osim kada trguje oružjem,
Nenad Šarenac izbegava izvoz, isto kao i proizvodnju. Njegovi najvažniji
poslovi su uvoz, usluge i - rasprodaja privatizovane imovine. Dobro poznati
recept za brzo i sigurno bogaćenje u siromašnoj Srbiji. Još ako se potrefi da su poslovni
partneri članovi vladajuće kaste, promašaja ne može da bude.
Skupa
ulaznica
Nenad Šarenac je u privatnom životu daleko poznatiji kao
muž naše glumice Nataše Ninković, od koje je stariji skoro celu deceniju.
Kao uspešan tajkun,
Nenad je postao i član udruženja Privrednik iz Šekspirove ulice. Ulaznica u ovo društvo odabranih multimilionera staje 100.000 evra, a godišnja članarina
2.000 evra. Ovo su, bar, poslednje poznate cene.
Kao po loju
Jedna od najpoznatijih transakcija u kojoj je učestvovao
Nenad Šarenac svakako je privatizacija preduzeća Novi dom AD krajem
2006. godine. Konzorcijum firmi, u kojima je bio i tadašnji Šarenčev Ataše
DOO kupio je za 17,154 miliona evra 70 odsto vlasništva Novog doma. Kvadratni metar poslovnog prostora plaćali su po 463 evra. Procenjena vrednost bila je 80
miliona evra.
Šarenac tada postaje predsednik Upravnog odbora i već
2007. novi vlasnici prodaju plac od tri hektara sa objektom od 14.000 kvadrata
i za to inkasiraju 8,5 miliona evra, što je bila polovina sume za koju su
kupili celo preduzeće sa preko 37.000 kvadrata poslovnog prostora.
Knjigovodstvena vrednost ove nekretnine koju su novi
vlasnici prodali, činila je samo šest odsto ukupne procenjene vrednosti celog
preduzeća.
U međuvremenu je Šarenac svoje preduzeće Ataše
prodao Danku Đuniću i Aleksandru Vlahoviću, te tako ovaj dvojac postaje skoro
jedini vlasnik Novog doma. Kao takvi oni su stekli zakonsko pravo
na prinudni otkup svih preostalih akcija, što su i učinili sredinom 2008.
Bivši akcionari, odnosno zaposleni Novog doma
podneli su čitav niz krivičnih prijava protiv osoba koje su unesrećile ovu
nekada uspešnu kompaniju.