Beli mantili

Majdanpek: uloga seksualnog nagona u razvoju hirurgije

 

U ljubavnom trouglu pacijenti samo smetaju

 

Kada dr Nikola Stefanović više nije znao šta drugo da radi učlanio se u G17 plus i ekspresno postao direktor bolnice u Majdanpeku, pa je sebe, svoju ženu i bivšu miljenicu proglasio nepogrešivim bogovima, sposobnim da leče sve bolesti   

 

Igor Milanović

 

Majdanpek je gradić na istoku Srbije. Ima i svoju bolnicu, a bolnica je odavno dobila špansku sapunicu koja i dalje traje.

Pre više godina jedan internista i njegova medicinska sestra započeli su ljubavnu avanturu. Ništa ne bi bilo strašno da lekar i njegova miljenica za intimnosti nisu koristili bolničke prostorije. Tamo ih je jednom zatekao i muž pomenute medicinske sestre, koji je u pomoć pozvao i njenog brata, pa su onda njih dvojica složno prebili doktora zavodnika. Da bi se skandal zataškao, doktoru je otvoreno bolovanje dok ne nestanu vidljivi tragovi batinanja, a u međuvremenu i sestra dobija premeštaj s internog odeljenja na hirurgiju.

 

Može im se, kad vole

 

Nekoliko godina kasnije dr Nikola Stefanović, za koga se govorilo da je prebijeni internista iz navedene priče, uspe da se učlani u, za medicinu, najvažniju stranku u Srbiji - G17 plus. Odmah posle toga je svojim kolegama počeo da govori kako će on da bude novi direktor bolnice, jer tadašnji nije imao pravu stranačku orijentaciju, i da je to već odlučeno "na višim instancama". Njegove kolege, govorio im je, treba samo formalno da ga izglasaju, a ako to i ne učine, on će svakako biti postavljen i onda će upamtiti ko je kako glasao.

Kada je došlo do najavljenog sastanka svi prisutni lekari su glasali za dr Stefanovića, jedino je hirurg dr Milutin Milošević glasao za protivkandidata, dr Zorana Miloševića. Stefanović je tako postao v.d. direktora bolnice i odlučio da ispuni svoje obećanje da će dugo pamtiti one koji ne budu glasali za njega.

Na ruku mu je išlo to što je medicinska sestra sa početka priče radila na hirurgiji, i to kao glavna sestra. Osokoljena time što joj je bivši ljubavnik postao direktor, a verovatno i ohrabrivana s njegove strane, ona je proglasila samu sebe faktičkim gazdom na hirurgiji i počela da radi kako joj je volja. Načelnik dr Branko Vranješ ovako nešto nije mogao da trpi i pismeno od direktora traži da neposlušna glavna sestra bude sklonjena sa odeljenja. Umesto toga, direktor Stefanović smenjuje načelnika i na to mesto postavlja samog sebe, iako je internista a ne hirurg.

Odmah posle toga odeljenjem faktički upravlja ljubavni trojac, jer se dr Stefanoviću i glavnoj sestri pridružila i Stefanovićeva supruga, pedijatar. Njih troje na hirurgiji rade šta hoće, pa čak, iako nisu hirurzi, na odeljenje primaju, i tu zatim leče pacijente bez konsultacija sa hirurzima. Dr Miloševiću i Vranješu prepuštaju samo da tim pacijentima pišu otpusne dijagnoze, što ova dvojica odbijaju, jer ne mogu sa odeljenja da otpuste pacijenta koga nisu ni lečili i sa čijim slučajem uopšte nisu upoznati.

Koliko je dr Stefanović bio sposoban da bude načelnik hirurgije, govore i slučajevi kada je hirurzima u toku same operacije ponestajalo osnovnih sredstava, kao što su konac i igla, a dešavalo se da u operacionoj sali ne radi osvetljenje jer nema sijalica, i to samo zato što dr Stefanović nije blagovremeno potpisao trebovanje.

Kako su sumnjali da se sve ovo ne dešava slučajno, već da direktor na taj način vodi svoj privatni rat protiv lekara koji mu nisu po volji, hirurzi o svemu obaveštavaju opštinskog javnog tužioca, republičkog zdravstvenog inspektora, Ministarstvo zdravlja, predsednika opštine, stručni savet i Upravni odbor bolnice. Reakcija je bila munjevita, ali ne onakva kakvu su potpisnici prijava očekivali.

 

Sve je isto, samo leka nema

 

Direktor Stefanović, istovremeno i koordinator rada hirurgije, zbog toga što je nesavesnim poslovanjem doveo u opasnost živote pacijenata biva kažnjen - drugarskom kritikom koja se danas naziva opomena pred otkaz. Potpisniku prijave, dr Branku Vranješu, s druge strane uručeno je upozorenje da postoje razlozi za otkaz, smanjena mu je plata i ukinute stimulacija i načelnički dodatak. Dr Milutinu Miloševiću momentalno je dat otkaz. Nije kriv onaj ko zgreši, već onaj koji na tu grešku ukaže!

Obrazlažući otkaz dr Miloševiću, direktor Stefanović je na kolegijumu rekao: "Dovešćemo lekare iz ovog kraja umesto ovih koji su došli ko zna odakle, i koji će voleti ovaj narod." Pod izrazom "ovaj narod" dr Stefanović je mislio na Vlahe, iako u bolnici nisu bili zabeleženi slučajevi bilo kakve diskriminacije. Dr Milošević koji je po dobijanju otkaza otvorio sopstvenu ordinaciju poznat je po tome što leči sve ljude bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu ili političku pripadnost. Među pacijentima ima i one koji dolaze iz rodnog sela dr Stefanovića.

Otkako je otpušten dr Milošević vodi sudsku bitku protiv svog bivšeg poslodavca. Opštinski sud u Majdanpeku, kao i Okružni sud u Negotinu dali su za pravo ovom lekaru, ali je po starom običaju Vrhovni sud Srbije sve vratio prvostepenom sudu na novo rešavanje. Po drugom jednom običaju, predmet spava u nečijoj fioci iako se bliži treća godina od početka sudskog procesa. A radni sporovi bi trebalo da budu prioritetni!

Zanimljivo je još i to da su sve tri sudske instance nesporno utvrdile da su u četiri optužbe zbog kojih je otpušten dr Milošević - podmetnuti lažni materijali. U sva četiri slučaja nadležni organi su odbili da pokrenu istragu koja bi utvrdila ko je fabrikovao ovakve dokaze i iz kojih razloga.

G17 je i dalje na vlasti, a dr Stefanović je i dalje odani član.