Policija
Da li je u Srbiji moguća stručna, profesionalna
i od politike nezavisna policija?
Ako je moj šef agronom, zašto kamenuju
mene
O pravima policije, kojom vlast uvek preti
pobunjenim građanima, na pitanja glavnog urednika odgovara oficir policije
Dragan Arizanović, predsednik Sidnikata policije unifromisanih i ovlašćenih
službenih lica
Milovan
Brkić
Još davne 2006. godine,
kada ste bili u štrajku, imali ste 19 zahteva prema poslodavcu. Da li je nešto
od tada promenjeno ili postignuto?
- Ništa, stvari su u potpunosti izmakle
kontroli a problemi se iz dana u dan gomilaju.
Nakon protestne šetnje
pripadnika policije, ponudili smo vam saradnju između Sindikata policije i
Tabloida?
- Naravno da sam
razmišljao o saradnji, ali sam ipak hteo da iskoristim sva validna pravna
sredstva i predusretljivost poslodavca, u ovom slučaju Ministarstva unutrašnjih
poslova, tj. ministra policije, da ostvarimo normalnu komunikaciju za dobrobit
svih zaposlenih u MUP-u a da se sveukupna bezbednost građana i države poveća.
I šta je prelomilo da
ipak kažete istinu koju niko nije rekao?
- Posle protesta 2006.
godine sve nam je obećano, ali, nažalost, samo obećano. Naime, rukovodstvo
MUP-a je neodgovorno i neozbiljno shvatilo poruke zaposlenih, a radilo se o
sledećem: odeća, oprema, uniforme nisu obezbeđeni još od 2002. godine, uslovi
rada ne ispunjavaju ni minimum standarda, a da i ne govorimo o platama i
sredstvima za izvršavanje zadataka, posebno u situacijama kada je narušen javni
red i mir u većem obimu. Uz to, ne zna se ko rukovodi MUP-om, politika ili
starešine policije. Dalje, ako pripadnika policije, zaduženog za bezbednost
građana, ti isti građani kamenuju, postavlja se pitanje - ko u ovoj državi
treba da brine za bezbednost policije? Da li su pripadnici policije roboti ili
ljudi od krvi i mesa? Da li treba pripadnika policije poslati na zadatak
neopremljenog i neobučenog?
Vezom do anarhije
Pretpostavljam da imate
i odgovore na ova pitanja?
- Odgovore nije teško
naći, ali ko je u ovom slučaju zadužen za odgovore? Rukovodstvo države i
policije. Međutim, problemi policije nisu samo materijalno-tehničke prirode.
Hoćete da kažete da ima
i gorih stvari od ovih?
- Naravno, nije nikakav
problem kupiti uniformu i opremu, kao i tehnička sredstva. Inače, na opštu
žalost nas uniformisanih pripadnika policije, o uniformama i opremi brine onaj
deo MUP-a koji tu istu uniformu i opremu - ne nosi. Zato i nisu posebno
zabrinuti što su nam uzeli meru i novac, jer za taj posao primaju plate, a mi
nemamo u čemu da radimo. Mi njih moramo da molimo, jer su oni sad najbitniji
deo Ministarstva. Za utehu, pre nekoliko dana nas je general policije Mladen
Kuribak učtivo obavestio da je logistika MUP-a skoro pred potpisivanjem ugovora
o nabavci uniformi! To znači da je u pitanju je ljudski faktor.
Kako to mislite?
- Jednostavno, država
mora da sistematizacijom radnih mesta definiše koji deo Ministarstva je
politički, a koji deo je profesionalni. Samo ministar policije je politička
ličnost, a svi ostali moraju biti profesionalci. Međutim, politika je svoje
korene od vrha MUP-a spustila toliko duboko, da je prosto nemoguće da neko
postane i komandir policijske ispostave, da ne govorimo o komandiru policijske
stanice, bez uticaja-lobiranja čoveka sa strane - iz neke političke stranke.
Ako nemate "vezu" kao i da ne postojite. Hiljade primera o upotrebi
"veze" doveli su do stanja anarhije, demotivacije, nezadovoljstva,
dezorganizacije, gde je direktno narušeno rukovođenje i komandovanje i profesionalno izvršavanje
zadataka.
Da li možete da nam
kažete nekoliko primera, da imenujete takve ljude?
- Primeri koje znam ne
bi stali u ceo broj ovog lista, a oni koje ja ne znam ne bi stali ni u roman od
hiljadu strana. Smem, naravno, neke primere da imenujem, ali nije kolegijalno,
nije ljudski... Ali, to je faktor koji najviše utiče na motivaciju radnika.
Nemate fakultet, nemate dovoljno godina radnog staža, nemate iskustva, nemate
ni stručnu spremu za mesto rukovodioca, ali imate "vezu", pomoć
prijatelja iz političke stranke, i tu je kraj priče. Ali i početak. Potom
policijski službenici počinju priču koja se širi stanicom, kako je starešina,
neškolovan, neiskusan, nesposoban i ima nekog "gore", misleći na vrh
MUP-a. To je najgore, taj isti starešina počinje da upozorava, da preti pa i
pojačava poslove i zadatke preko potčinjeih, ne bi li nekako opstao i sačuvao
kredibilitet. Ima redovne ili povremene kontakte sa "vezom" i tako
nadomešta neškolovanost, nestručnost i neiskustvo.
Da li možete da
zamislite da policijski savetnik, koji je završio školu u Sremskoj Kamenici,
fakultet, magistrirao i doktorirao na temu iz oblasti terorizma (zaštita
političke elite) i ima 29 godina efektivnog radnog staža u policiji, nije mogao
da bude načelnik odeljenja u zvanju glavni policijski savetnik, zbog toga što
je preko veze na to mesto postavljen dispečer, koji je brinuo i odgovorno se
starao o vozilima, i imao pomoć prijatelja, koji je na vezi sa vrhom MUP-a.
Neverovatno je da se dve
godine piše sistematizacija radnih mesta, kao da je Biblija. Po hitnom postupku
treba rešiti i sistematizaciju Policijske uprave za grad Beograd, jer je u ovim
uslovima nemoguće raditi. Poslovi se gomilaju, bezbednosna situacija je sve
složenija, a problemi pripadnika policije guraju se pod tepih. u poslednje dve
godine nisam sreo policijskog službenika koji nije izrazio negodovanje. Kod
starešina je još alarmantnije stanje, ali to niko ne sme javno da kaže. Postoji
veliki jaz i netrpeljivost u službi, posebno su narušeni međuljudski odnosi.
To zvuči prilično
neverovatno! Kako to da ne reaguje niko iz vrha Ministarstva?
- Nekome nije u interesu
da sprovede reforme u policiji i da podigne profesionalnost na najviši nivo.
Kako i ko to može?
- Ako za sve postoji
isti aršin, ako za svakog važe ista pravila, onda nema nikakvih izuzetaka. Niko
neće prozivati rukovodstvo MUP-a ako imenuje načelnika policijske uprave koji
mora da ima odgovarajući fakultet, 21 godinu radnog staža, iskustvo i zvanje
glavni policijski savetnik. Međutim, ako ste postavili rukovodioca jedinice
koji ima, recimo, poljoprivredni fakultet i 12 godina u službi - kreću
problemi. Neverovatno je kako je sve izmaklo kontroli, pa se desilo da preko
noći policajski službenik-pripravnik, bez ijednog dana radnog staža, dobije
rešenje za radno mesto za koje je predviđeno 16 godina radnog iskustva i zvanje
policijski savetnik. Sad zamislite kakvo je stanje u toj jedinici. Haos!
Voli da piše a da ne
odgovara
Šta je najbitnije u
procesu profesionalizacije?
- Kao što menadžer
poljoprivrede ne može da bude komandir policijske stanice, šef voznog parka ne
može biti dobar načelnik odeljenja. A podrška kolektiva je presudna za
motivaciju. Zamislite radnika koji je demotivisan, a da treba da bude
profesionalac. Često se određenim poslovima bave ljudi koji nisu ni stručni ni
kompetentni za te poslove, a ni za posledice ne odgovaraju. Recimo, rukovodilac
napiše disciplinsku prijavu koja ima za posledicu da policijski službenik bude
suspendovan, ali posle sudskog spora sa poslodavcem bude vraćen na posao i
obeštećen nekoliko miliona dinara. Rukovodilac koji nije imao validne argumente
za disciplinsku prijavu ne odgovara, nego i dalje opušteno radi kao
rukovodilac, iako je naneo veliku štetu Ministarstvu.
Jedan od zahteva
sindikata je i povećanje zarada policijskih službenika. Pravilnik o platama
zaposlenih je državna tajna, to je dokument koji nije dostupan pripadnicima
policije, ali svi drugi koji nisu ovlašćeni znaju šta tamo piše. Način po kojem
se vrši obračun plata je davno zastareo i ne definiše osnovne elemente procesa
rada. Potpisivanjem kolektivnog ugovora će se definisati mnogi problemi
policijskih službenika, ali ako se ne promeni pravilnik o platama i obračun
ništa se ne postiže. Potrebno je definisati novi način obračuna plata. S
obzirom da ima nekoliko modela, predlažem jedan: osnovica plate za policijskog
službenika, na primer, treba da bude 25.000; promenjlivi deo u odnosu na
složenost poslova treba definisati od 5.000 do 30.000, zavisno od PU u kojoj
radi, kojoj jedinici pripada... Noćni rad po satu 200, vikend po satu 200,
praznik po satu 200 dinara, nadoknada za godišnji odmor. Na sve to treba dodati
u procentima za završenu višu školu u struci, za fakultet u struci,
magistarski-masters, doktorat...
Da li ima
organizacijskih problema u jedinicama?
- Podzakonski akti, koji
su morali biti promenjeni posle stupanja na snagu Zakona o policiji - još su u
pripremi! Osnovni programi su praktično neupotrebljivi, jer su iz 1993, a da i
ne govorim o uredbama. Organizacijski deo posla je veoma neprecizan. Opis
poslova za pojedina radna mesta je formalan. Danas svako može da naredi da
radiš neki posao za koji nisi nadležan, da, na primer, rukovodiš nekom
jedinicom, a da nijedan pripadnik nije iz tvog sastava. Još nakaradniji je
slučaj kada poslove iz nadležnosti nekog rukovodioca radi starešina iz druge jedinice.
Znači, ima rukovodilaca koji su formalno rukovodioci, a ne rade svoj posao. Ako
neko nije sposoban, ne treba da bude komandir policijske stanice. I
nepopunjavanje slobodnih radnih mesta, jer je neko naredio odozgo, stvara
međuprostor za kalkulisanje i onim radnicima koji ne ispunjavaju uslove
predviđene sistematizacijom. Mnogo je toga... U MUP-u je jedino Žandarmerija
odmakla u organizacionom, kadrovskom i profesionalnom ustrojstvu, i dorasla je
zadacima koji su pred ovom služom postavljeni.
Skoro je postala praksa da komandir policijske stanice
postane starešina koji ima višu školu, a da svi ostali imaju fakultete, i niko
ne sme ni da pomisli nešto da kaže. Za starešinu je potrebno radno iskustvo od
16 godina, međutim postavi se na to radno mesto neko ko ima pet godina radnog
staža, ali i preporuku.