Prevara
Zašto Smederevo dobija rashodovanu montažno
- demontažnu rafineriju američke vojske
Komika sa ozbiljnim posledicama
Prethodne
vlasti su samo pljačkale potencijale Smedereva i
finansijski upropastile stanovnike ovog grada. Sadašnja vlast namerava još više: pored gole i očevidne pljačke ona bi i da ih sve potruje i pobije, kao i sve ostalo živo u Dunavu. Poslovni plan jedine dvojice zaposlenih u
navodnoj uglednoj kompaniji Komiko oil je da uz pomoć Aleksandra Vučića, koji je preko Miodraga Rakića dobio svoj deo mita, od američke vojske dobiju milione evra kako bi demontirali i uništili jednu od rashodovanih rafinerija nafte, ali da istu
montiraju u Smederevu, podignu kredite dajući u zalog od grada
poklonjeno zemljište i netragom nestanu.
Igor
Milanović
U nekoj, nadajmo se skorašnjoj budućnosti, neko će naći odgovor na pitanje zašto srpske vlasti uporno poslednjih deset godina rade na
uništenju Smedereva.
Želvoz je u bescenje prodat rumunskoj
firmi sumnjivih referenci. Taj ugovor je poništen
posle dugih i mučnih protesta samih radnika, a od
celog posla je najveću, ako ne i jedinu korist
imala privatna firma tadašnjeg gradonačelnika Smedereva Predraga
Umićevića, Metaling Eko d.o.o, koja je zaradila oko 200.000 evra.
Prvo je, međutim, privatizovana čeličana Sartid
i to usred vanrednog stanja i bez ikakve zakonom propisane procedure. Železara
je bukvalno poklonjena evropskoj ćerki američkog US Stila, jer je samo od prodaje fudbalskog stadiona
privatizovanog u sklopu čeličane, US Stil zaradio više nego što je platio za sva
postrojenja, zemljište i zgrade zajedno! Sve dugove prethodnog Sartida preuzela
je država i do današnjeg dana ih većinom nije isplatila. Po
kupovini železare Amerikanci su podaničku vlast u Beogradu ubedili da srpska vojska treba da se
razoruža, a sve haubice, topovi, tenkovi
i slično je kao staro gvožđe po besmisleno niskim cenama prodato US Stilu u
Smederevu.
Pošto su tako pretopili sve što
je Srbija imala da ponudi, Amerikanci se povlače
iz posla poklanjajući čeličanu za simboličan dolar vladi Srbije da
vidi šta će
da radi sa dugovima koje su prethodni vlasnici nagomilali. Najveći dugovi su oni unutrašnji, prema kompanijama
koje su takođe u konglomeratu američkog US Stila, što će reći da se US Stil zaduživao kod samog sebe, a to će
sada da plaćaju srpski poreski obveznici.
Drugi najveći dug je prema državi Srbiji, jer američki vlasnici nemaju običaj da plaćaju doprinose na plate
radnicima. Tu je još i šteta
načinjena nestručnim gašenjem visokih peći, dug za struju, pa
ekološka šteta...
Sve zajedno, US Stil je za sobom ostavio pustoš
koja će srpski budžet da košta najmanje još 600
miliona evra.
Ovo čak nije ni najveća šteta nastala prodajom
Sartida. Pre privatizacije i ubistva Zorana Đinđića za kupovinu ove čeličane bila je
zainteresovana jedna nemačka kompanija koja je, za
razliku od US Stila, imala i ozbiljne namere i ozbiljni kapital. Poklanjanjem
Sartida preko noći američkoj konkurenciji, srpske vlasti su, zarad desetak miliona
evra mita koji su primili ljudi iz žute vlasti, trajno
poremetile odnose sa Nemačkom. Zbog toga je na
samom vrhu zahteva za proveru privatizacija 27 srpska preduzeća upravo Sartid, na to mesto postavljen od strane
kabineta nemačke kancelarke Angele Merkel.
Posle ovakvog rušilačkog
pohoda Demokratske stranke kroz Smederevo, i Želvoz
i železara su samo sećanja
na neka lepša vremena. Sada sledi konačno istrebljenje samog stanovništva, kako bi se zatro svaki trag prestonici srednjevekovne
srpske despotovine.
Prvih dana 2009. godine, gradske vlasti Smedereva su,
"po ovlašćenju Vlade Srbije", potpisale "memorandum o
razumevanju" sa holandskom firmom Komiko oversiz (Comico Overseas),
odnosno njenom srpskom ćerkom Komiko oil, o izgradnji rafinerije u tom gradu.
Prema "memorandumu o razumevanju", rafineriju bi gradili na oko
osamdeset hektara (zakup na 99 godina), u delu industrijske zone, u blizini
mosta Smederevo-Kovin. Posle se površina zemljišta povećala na 113 hektara i
krajem septembra 2009. godine u skladu sa iznuđenom odlukom skupštine grada
objavljuje se oglas koji je krojen upravo po meri Komiko oversiza. Posle su
nastavljeni skandali, koji jasno pokazuju da je zemljište po pomenutim uslovima
moralo da bude dodeljeno upravo Komiko oilu.
Prvo je ova kompanija sa samo
dva zaposlena (što je, ipak, više od broja zaposlenih koje ima njena firma -
majka, fantomski Komiko oversiz sa samo jednim zaposlenim) propustila rok da na
vreme preda svoju ponudu za uzimanje u zakup zemljišta, ali je gradska komisija
zažmurila na oba oka. U međuvremenu je rađen projekat za rafineriju pre nego što
se i znalo gde će ona tačno da se gradi, ali je za svaki slučaj već bila izdata
dozvola pre nego što je projekat bio gotov?! Sve se smuljalo i spetljalo u užurbanosti
vlasti DS-a koja je osećala da gubi naredne izbore, što se na kraju i desilo.
Zatim se pojavio Aleksandar
Vučić, kome je njegov intimus Miodrag Miki Rakić (čovek od izuzetnog
poverenja nekadašnjeg predsednika DS-a i Srbije, Borisa Tadića) ponudio podelu
provizije za rafineriju - i ceo posao je ponovo oživeo.
Naviknuti na to da im se
svaka brljotina prašta, čelnici Komiko oila propuštaju, naime, još jedan rok - da
pravovremeno uplate ugovorenu proviziju. Dvojac Vučić - Rakić od tada ne popušta
sa pritiskom na gradske odbornike u Smederevu, jer im se ne vraćaju milioni
unapred uzeti od Komika za obezbeđivanja pomenutog posla, pa postoji mogućnost
da se sadašnja većina u skupštini Smedereva ipak odluči da potpiše vansudsko
poravnjanje i tako ovoj kompaniji prepusti vredno zemljište u srcu industrijske
zone.
Direktor Komiko oila je
bugarski državljanin Vencislav Tiankov Ivanov, koji je istovremeno i
direktor majke kompanije u Holandiji, Komiko oversiz-a. Među naftašima Ivanov
je potpuno nepoznat.
Ništa poznatiji ili priznatiji nije ni
drugi zaposleni iz Komiko oil-a, Radomir Radivojević.
U 2010. godini, ukupna aktiva Komiko
oil-a iznosila je 2.680.000 dinara, dok je ista u 2011.
godini skočila na 52.900.000 dinara, odnosno nekih pola miliona evra. Osnovni
kapital je, međutim, i dalje ostao 157.000 dinara, odnosno oko hiljadu i po
evra!
Komiko oil je mesecima imao problema da od
banaka iskamči novac za najam zemljšta na 99 godina, o četvrt milijarde dolara
potrebnih za izgradnju planirane rafinerije ovo preduzeće ne može ni da sanja.
Problem, koji je već viđen u železari, predstavlja upravo pitanje kako će ova
cirkuska grupa biti u stanju da plati ostale dugove koje njihov projekat, ako
ikada i zaživi, može da napravi. Ili će i to biti prepušteno srpskom budžetu.
Redovna asanacija terena oko
jedne rafinerije, čak i kada ona radi pod najstrožim merama zaštite, košta
desetine miliona evra, koje Komiko niti ima niti će ikada imati. To znači da
ova grupa prevaranata, čak i da uspe da donese neku rafineriju u Smederevo, ima
nameru da potruje ne samo sve stanovnike ovog grada, već i sve živo nizvodno u
Dunavu, a da zatim Srbiji prepusti da plaća odštetu. Sa čim, inače, ovo preduzeće
smešnog kapitala uopšte garantuje da će biti drugačije?
Jedina ideja prevaranata iz
Komika je da ovde dovuku rashodovanu montažno - demontažnu rafineriju američke
vojske, za čije uklanjanje američka administracija plaća milionske svote, istu
osposobe sa kakav - takav rad, zaduže se stavljajući hipoteku na zemljište i
starudiju od rafinerije i pobegnu isto kao US Stil, ostavljajući za sobom
dugove i pustoš. Da je projekat rafinerije u Smederevu zaista obećavajući, zar
se ne bi javila neka ozbiljnija naftna kompanija od ove holandske sa jednim
zaposlenim?