Na nišanu

 

Da se ne zaboravi: četnički vojvoda Tomislav Nikolić i njegove evropske perspektive

 

Čiča Tomina groblja

 

Sramna izjava Tomislava Nikolića data centralnoj televiziji BiH federacije da su Srbi iz Bosne za njega "Bosanci", te da je spreman da kleči i da se izvinjava za sve zločine, da zločince treba kazniti, i da je on za to, dovoljan je razlog za podsećanje, ko je bio ovaj čovek devedesetih godina, i koga danas hoće da obmane.

 Za četničkog vojvodu, Tomislav Nikolić je položio zakletvu pre tačno dve decenije (13. maja 1993. godine) na Romaniji, zajedno sa Jovom Ostojićem, Mitrom Maksimovićem Mandom i još petnaestoricom dobrovoljaca koji su ratovali na području Bosne i Hercegovine.

A, šta je sve Tomislav Nikolić još u životu bio, čijim se perjem kitio, koliko je poslova radio, na kakvim je sve putevima i stranputicama bio, koliko je grobalja obišao, i koliko je saučešća dao, koliko je on lično ljudi u grob oterao, samo su neka od brojnih pitanja koja nema ko da mu postavi. Jer je postao vlast. Jer su mediji pod njegovom kontrolom. Jer bedni medijski podanici u Beogradu neće da mu se zameraju, sve dok bude trajao. A kad padne, doći će i oni njemu na groblje, tek da vide kako je to biti grobar, i koliko je teško prodavati demokratiju, posle onoliko iskopanih grobova i sanduka, krstača i nadgrobnih spomenika koje je "čiča Toma" zalivao svojom ljutom rakijom...

 

major Goran Mitrović

 

Lik i delo Tomislava Nikolića često su površno opisivani u raznim vremenima i prilikama, a reč je o čoveku koji je, preko tuđih nesreća, leševa i ratova, stekao svoju političku "slavu" i tako došao do mesta predsednika države. Danas on u ime Srba i Srbije daje blagoslove kao patrijarh, amnestira, presuđuje, prašta, izvinjava se, kleči pred žrtvama Srebrenice, poziva na kažnjavanje zločinaca, širi mir i toleranciju...

 Na njegovu žalost, a na sreću srpske javnosti, njegova prošlost nije zaboravljena. Ako je on negde u sebi sklonio, drugi su dobro upamtili šta je bio, čime se bavio i kako je dospeo tu gde je danas...

Njegov poveliki skupštinski "opus" iz devedesetih, ne bi stao ni u najdeblju enciklopediju uvreda. Taj, sada fini, "politički korektan" Tomislav Nikolić, sticao je svoje ime u javnosti blateći sve i svakoga, pa čak i mrtve! Niko ne sme da zaboravi da je izgovarao najveće gadosti poput one o pokojnom novinaru Slavku Ćuruviji: "...Ja ne žalim Slavka Ćuruviju. Ko zna koliko ljudi još ne žalim. Znam da više nisu živi, ali ne žalim. Ne mogu baš svakoga da žalim. Ćuruvija nije zaslužio da ga ja žalim."

Njegova komunikacija sa oponentima u skupštini bila je prepuna izraza poput one: "Evo kakvo ste govno vi izabrali", ili, "tupane", "tikvane", "glupane" i slično...Samo17 dana pre ubistva Zorana Đinđića, Tomislav Nikolić pokazuje da je dobro informisan:

 "...Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića, recite mu da je i Tito pred smrt imao probleme s nogom."

Bivši šef presbiroa vlade DOS-a, Vladimirom Beba Popovićem, u jednom od svojih televizijskih nastupa, pozvao se na izjavu Jovice Stanišića, bivšeg Miloševićevog šefa Državne bezbednosti: "Ako hoćete da rušite radikale, pustite Šešelja, uzmite Tomu. On je lično 1991. godine, u selu Antin, ubio neke civile i pobacao ih u bazen".

Popović je tvrdio da je Đinđićeva vlada dala nalog da se to proveri, ali su dobili odgovor kako tih podataka nema, odnosno da je deo dokumentacije uništen u bombardovanju Srbije. Dodao je i da je tadašnji visoki funkcioner MUP-a Radovan Stojičić Badža bio iznerviran tim događajem, pa je odmah zatražio od baranjske policije da "Nikolića i ostale dobrovoljce Srpske radikalne stranke odmah vrati u Srbiju! U vezi zločina u selu Antin, na veliko iznenađenje, umesto Nikolića, progovorila je direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić, koja je "utvrdila" da se zločin u selu Antin desio pre dolaska "dobrovoljca Tomislava Nikolića"!  Ko poznaje podlu pozadinu ovakvih organizacije, ne treba da ga čudi što je i gospođa Kandić ovo izjavila tek kad je Toma postao "provereni europejac".

 

Umesto silom na silu-platforma!

 

 

Bivši kragujevački "referent grobnih mesta" Tomislav Nikolić, bio je devedesetih godina potpredsednik u vladama Mirka Marjanovića i Momira Bulatovića. Na nezakonit način je došao do diplome Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu. Ranije je pokušavao u Kragujevcu da studira prava. Nije mu išlo. Danas ima titulu "master ekonomiste". Tvrdi i da je napisao 13 knjiga, ali, nigde nijedne nema. Ni kod njega ni u knjižarama. Kad malo popije one svoje rakije, tvrdi da ima i orden "za stvaranje i očuvanje Republike Srpske". Brojne žrtve zločina u Bosni i Hercegovini tražile su, čim je stupio na dužnost predsednika Srbije, "da vrati taj orden ako ga ima, jer je to uvreda za civile pobijene od strane dobrovoljaca SRS".

 Četiri puta je Tomislav Nikolić gubio na izborima za predsednika, a onda je, zahvaljujući bolesnoj upornosti, doživeo da bude i peti put kandidat, i to protiv Borisa Tadića, koji je toliko ojadio Srbiju, da je posle njega bilo svejedno ko će biti predsednik!

Kada su 1994. godine radikali i socijalisti bili u privremenom sukobu, Nikolić je u skupštini galamio: "...Ja sam pošao u rat, jer je on (Milošević) pozvao u rat." Nepunih godinu dana promenio je pesmu pa je rekao: "Mi smo socijaliste naučili patriotizmu. Za nama su pošli u ovaj rat!".

U duhu svoje grobarske i nekrofilske psihologije, Nikolić je odmah posle Miloševićeve smrti, ponudio i svoje "dobre usluge" njegovoj familiji:

"...Ja sam rekao Marku Miloševiću, ako ti želiš da oca sahraniš u Beogradu, ako hoćeš da majka i ti budete na sahrani, ako hoćeš da bude izložen u saveznoj skupštini, ili sahranjen u Aleji velikana, samo reci, sve ostalo je moja briga, bar 100.000 ljudi će mi u tome pomoći". I zaista, da su hteli, bilo bi to ostvarenje životnog sna Tome Grobara, čoveka koji je, kao i svaki grobar, u smrti bivšeg državnika, video svoju priliku života, da se pokaže.

Važno je znati danas, nakon svega što je od početka 2013. godine Tomislav Nikolić rekao (i nije rekao) u vezi sa pregovorima o statusu srpskih opština na Kosovu, da je u intervjuu za RTS u aprilu 2006. godine izjavio i sledeće:

 "...Ako dođe do okupacije Kosova i Metohije ona će biti izvedena silom i zbog toga odbrana mora biti silom!".

Dve godine kasnije, Nikolić se toga nije sećao, pa o Kosovu govori drugim tonom, da on nije  za rat, nego za mir, i da mu "na pamet ne pada da u rat za Kosovo šalje tuđu decu". Istovremeno, za Hrvatsku radiotelevizuju (HRT) bez imalo stida je izjavio kako se SRS "odrekla starih srpskih granica Karlovac-Karlobag-Virovitica", da on prihvata "očuvanje granica Hrvatske koje su priznate od strane UN". Kao novopečeni "evroljubac", Nikolić  ovako govori: "...Ja znam koliko dobrog života može da se ostvari ulaskom u EU, ali znam da Srbija ima samo jedan uslov, da u EU uđe cela". Odjednom, 2013. godine, više mu ni taj uslov nije važan. On ne postoji čak ni u pravnoj papazjaniji (Platformi za Kosovo) koju je on naručio od svoga mlađanog savetnika Marka Đurića.

 

Kako se bogatio Tomislav Nikolić

 

Koliko je "čiča Toma" zaradio para od svoje ratnohuškačke politike, i sam je priznao na jednoj od poslednjih sednica SRS uoči odlaska iz stranke, gde je rekao da je "obezbeđen do kraja života, da ima para za ceo život, da ga proživi do kraja kako treba"! Hvalio se i kako ima od koga da uzme pare, a u prilog tom, poznata su i svedočenja prisutnih na jednom od sednica odbora za bezbednost, gde se raspravljalo o godišnjem radu BIA:

"...Krećemo u Plavi salon, Aleksandar Vučić trči za nama. Vučić nas u jedan ćošak skupio, pošto su se već novinari okupili u holu nama iza leđa da bi slušali, i Aca kaže: -Moram da vam saopštim jednu neprijatnu stvar. Tomislav Nikolić je naredio da ne pominjete tajkune zato što vi ne znate koji od njih nas finansiraju. Mi smo se samo pogledali, u čudu se našli...".

Obilazio je Nikolić i svoje finansijere po Švajcarskoj i odatle donosio pare, spremajući se za svoj veliki preokret, za "evropski put". Ako završim ovo u Švajcarskoj, sve sam vas obezbedio, govorio je, kao da zbrinjava siročad koju je odlučio da napusti.

Njegova sklonost otimačini nije od juče, nego od kad je ušao u politiku sa idejom da se od nje obogati. Tako je u vreme dok je bio direktor JP Poslovni prostor Zemun, napravio mnoge malverzacije u saradnji sa suprugom Dragicom  i Aleksandrom Vučićem. Krajem 1998. godine, u decembru, zaključen je ugovor po kome je SRS od ZIPS-a (opštinskim novcem, naravno) zakupila zgradu Magistrata po ceni od 1,52 din. po kvm, na trideset godina, i celokupna suma (tada 400.000 maraka) isplaćena je u narednih nekoliko meseci. To nije bila stranačka odluka, već pre svega nešto što su režirali Nikolić i njegove ekipe. Nikolić je, tada u funkciji v.d. direktora JP Poslovni prostor, uplatio na račun Sportsko-rekreativnog centra Pinki, čiji je direktor bio Aleksandar Vučić, 30.000 maraka na ime rekreacije zaposlenih. Tim istim parama, posle samo nekoliko dana, plaćen je reklamni oglas u stranačkom glasilu Velika Srbija, kojim se publika obaveštava da bazen radi. Prebacivali su novac od preduzeća do stranke i nazad, naravno ugrađujući se za procenat. Konačno, prevarama je došao i do velikih stambenih površina. Korak po korak...

Krajem 1998. godine, kao potpredsednik vlade, Nikolić dobija  stan površine 186,47 metara kvadratnih u Bulevaru Lenjina 10A u Beogradu (rešenjem broj 360-1978/98-01 od 22. decembra 1998). Taj stan je Nikolić kasnije otkupio, ali ga je prodao posle 5. oktobra 2000. godine. Tada je objasnio da je morao da proda stan da bi platio porez na ekstraprofit! Kasnije je lažno prijavio da ima stan od 97 kvadrata na Novom Beogradu. Već 2006. godine, Tomislav Nikolić je bio u posedu dva stana na ekskluzivnoj lokaciji na Novom Beogradu, preko puta Beogradske arene, gde su kao vlasnici upisani njegova supruga Dragica i sin Branislav. Tržišna vrednost ta dva stana iznosila je oko 350.000 evra, što je novac koji poslanik SRS nije mogao da uštedi, bez obzira na sve dodatne privilegije koje je uživao.

Kad je 2007. godine bivši Bulevar AVNOJ-a na Novom Beogradu dobio novo ime- Bulevar Zorana Đinđića, Nikolić izjavljuje kako će prodati stan, samo da ode "na neku normalnu adresu". Bila je to najobičnija obmana. Tri godine kasnije, na njegovoj adresi su stanovali neki drugi vlasnici! Galamio je, ne zbog imena Zorana Đinđića, nego da nađe alibi za još jednu svoju stambenu "transakciju". Ovom prevarom je došao do stana u vrednosti od dva miliona evra, neuspešno demantujući da je koštao "samo"  400.000 evra! Ali, ako je i tako, gde je narodni poslanik Tomislav Nikolić, četnički vojvoda, zaradio toliki novac?

 

Nikolić i sinovi

 

Mada je punih dve decenije sve najgore govorio o SAD, i administraciji u Vašingtonu kao "centru zla", Tomislav Nikolić je lako i brzo promenio svoj stav, čim mu je Amerika lično zatrebala. Naime, njegov sin Radomir je tokom jednog boravka u SAD napravio teže krivično delo. Korumpirani američki ambasador Bil Montgomeri mu je odmah priskočio u pomoć u akciji povratka sina Radomira. U znak zahvalnosti, ali, i zbog zajedničkih poslova, Nikolić je Montgomerija, tokom osnivanja Srpske napredne stranke, angažovao za savetnika. To njihovo "poslovno" prijateljstvo i dalje traje. Zaradilo se. Osim vile u Bajčetini, Tomislav ima i stan veličine fudbalskog stadiona, od 170 kvadratnih metara, automobile (između ostalog, najnoviji "Audi", prijavljen kao poklon), njegovi sinovi Branislav i Radomir su se obogatili, stambeno zbrinuli, napunili svoje račune teške desetine miliona evra....

I danas, bez obzira na razlaz koji se desio među njima, iz Tomislava Nikolića ponekad, spontano, kao kroz trbuh, progovori duh Vojislava Šešelja. Prošle, 2012. godine, u vreme predizborne kampanje, Nikolić je obećavao da će "obavezno" da preispita da li su u slučaju ubistva Zorana Đinđića zaista osuđeni ljudi koji su to i učinili (jer mu se čini da ovi koji su u zatvoru nisu krivi), te kako je optužnica protiv Ratka Mladića "protivzakonita i nepravedna". Nedavno, u intervjuu koji je dao državnoj televiziji federacije BiH, ponudio je klečanje u Srebrenici i založio se za kažnjavanje svakoga ko je počinio zločine.

 

Uskrs čiča Tomine Bubice

 

Takozvana prva dama Srbije, Tomina supruga, tragikomična domaćica Dragica Nikolić, sakupljačica lekovitog bilja i recepata za narodne lekove, postala je u izluđenoj Srbiji do te mere značajna, da je ministar kulture obavezno vodi na otvaranja izložbi i festivala, njena slika "krasi" naslovne strane ženskih novina, a pojavila se i u sred Narodne biblioteke, kako bi, valjda, dala na značaju ovoj ustanovi! I Toma je ponosan na nju pa je pre par godina dao i jednu "uskršnju" izjavu: "...Moja žena, koja je slikarka, ne farba jaja samo u crveno! Svakom detetu, sinu, snajama i unučićima namenski priprema uskršnja jaja. Mlađem sinu, recimo, oslikava grb Partizana jer je vatreni navijač crno-belih, a starijem neki motiv iz bankarstva, posla kojim se bavi. Meni je godinama oslikavala grb SRS, ali ove godine će morati da menja znak" ("Kurir", 2009). Inače, Toma svoju ženu pred diplomatskim korom oslovljava sa Bubice!

 

Šta je Wikileaks saznao o Tominoj diplomi

(Ambasada SAD: Nikolić je kupio diplomu i funkcionalno je nepismen!)

 

 

"Predsednik Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić kupio je diplomu fakulteta". Ova informacija navedena je u strogo poverljivoj depeši Ambasade SAD iz Beograda, koju je sajt Vikiliks obelodanio 1. septembra prošle godine. Ova depeša (08Belgrade 111) upućena je u Vašington 29. januara 2008. godine.

 

 Nikolić je nepismen

 

Osim što američke diplomate u svom izveštaju navode da je Nikolić kupio diplomu, oni konstatuju da je on i nepismen, kao i da ne ume gramatički pravilno da se izražava srpskim jezikom. Pozivajući se na svoje izvore u Srbiji, američke diplomate su obavestile šefove u Vašingtonu o Nikolićevom obrazovanju i intelektu:

- Nikolić je kupio diplomu više škole i on je funkcionalno nepismen. Nikolić ume pravilno da koristi samo četiri, od sedam padeža u srpskom jeziku - između ostalog stoji u tajnoj depeši.

Iako su ga smatrali nepismenim i sumnjali u validnost njegove diplome, to nije smetalo diplomatama SAD da iste godine pomognu Nikoliću da pokuša puč u Srpskoj radikalnoj stranci, a posle neuspeha u pokušaju preotimanja stranke da mu obezbede logistiku za osnivanje Srpske napredne stranke. Tadašnji američki ambasador u Srbiji Kameron Manter pominje se kao jedan od ključnih ljudi koji su posredovali u zbližavanju Borisa Tadića i Tomislava Nikolića i osnivanju Srpske napredne stranke. Možda su upravo Nikolićevo (ne)obrazovanje i slab intelekt bili ključne „vrline" zbog kojih su SAD zaželele da ga regrutuju u redove svojih saradnika i plaćenika.

 

 

Amerikanci su ga nazvali „Avet"

 

 

Zaposleni u ambasadi SAD su sa nipodaštavanjem i podrugljivo pisali o Tomislavu Nikoliću. U diplomatskim depešama koje su slate 2009. godine, u kojima su zaposleni u ambasadi SAD u Beogradu Nikolića poredili sa aveti, a prema podacima sajta Vikiliks, Nikolić je upoređen sa aveti u depeši ambasade koja je poslata u Vašington 4. avgusta te godine. U tom trenutku SAD nisu imale ambasadora u Srbiji, već je dužnost privremeno vršila otpravnica poslova Dženifer Braš.

Zanimljivo je da je Nikolić u to vreme već uveliko bio predsednik Srpske napredne stranke i rado viđen gost u ambasadi SAD u koju je dolazio po instrukcije. Iako SAD na Tomislava Nikolića gledaju kao na nepismenu avet sa kupljenom diplomom fakulteta, to im nije smetalo da ga, uz Borisa Tadića, angažuju u daljem rasturanju Srbije. Verovatno te Nikolićeve karakteristike, po Amerikancima, predstavljaju garanciju da će lider naprednjaka biti veoma uspešan u daljem upropašćavanju Srbije.

Koliko je ''težak'' Tomislav Nikolić i njegovi sinovi? Kako je od poslaničke plate današnji predsednik Srbije postao među sto najbogatijih Srba, uključujući i najbogatijeg Borisa Tadića i njegove kriminalce (Đilasa, Pajtića, Šutanovca, Petrovića...)?

Tomini sinovi su, dok im je otac bio samo vojvoda i poslanik, bili u u milosti fudbalske mafije na čelu sa Žarkom Zečevićem, dugogogodišnjim generalnim sekretarom FK Partizan. Od ovog kluba su dobili stanove, automobile, milione evra.Tata je mafiju pokrivao kod tadašnje vlasti. Njegova Bubica, (supruga Dragica) terala ga je da stalno donosi ogromne svote novca. Toma se jedom požalio svom partijskom kolegi Zoranu Krasiću ( E, moj Zoki, Dragica stalno traži pare, ni američki budžet nju ne može zadovoljiti!).

Tomislav Nikolić je dolaskom u Beograd postao sakupljač para i perja za svoju Bubicu i njihove sinove.

I dok su gladni, bosi i goli članovi Srpske radikalne stranke agitovali da Tomislav Nikolić pobedi Borisa Tadića, njihov lider se cerekao u sebi glupoj narodnoj masi, jer je on svaki izborni poraz debelo naplaćivao. Naime, njegov menadžer Aleksandar Vučić ugovarao je koliko košta da radikali u Narodnoj skupštini Srbije omoguće izglasavanje zakona. Tehnologija je bila jednostavna. Prvo radikali podnesu na proveropske zakone Demokratske stranke stotine amandmana, za govornicom se ''žestoko'' obračunaju sa vlašću, a onda Toma podvikne da se izađe iz sale, nemaju oni šta više da traže. Kada izgovori ove reči, poslanici su znali da je pala nagodba, i da će stići ogromne pare. One su završavale u Tominom i Vučićevom džepu.

Dva puta je Nikolić gubio predsedničke izbore. Dva puta je ulog bio po 20 miliona evra!

Novac je Vučiću i Tomi isplaćivao Miodrag Rakić, a sve je snimala Vojnoobaveštajna služba. Rakić je tako držao obojicu u šaci. Snimke je predao obaveštajnom atašeu SAD-e u Beogradu.

Voleo je Toma da mu mali Aca nabavlja novac i od engleske obaveštajne službe. Primio ih je u vojom odmaralištu na Kopaoniku pre nego što je razbio Srpsku radikalnu stranku. Ustvari, Aleksandar Vučić je Tomislava Nikolića vodio kao mečku Božanu! Tomi je bilo samo važno da njegovoj Bubici može da odnese milione evra. Na Kopaoniku je Toma, u društvu Vučića, Jorgovanke Tabaković i jednog generala, svečano primio novac i obećao da će razbiti Srpsku naprednu stranku i da će Srbiju svesti na pašaluk.

Zaista, lako je manipulisati sa Tomislavom Nikolićem, koji nema ni elementarno obrazovanje. Učestvujući u političkom životu, Toma je naučio fraze i anegdote kojima se koristi. On, čak, ni osnovne pojmove ne razlikuje. Sa tako priprostim, a halapljivim čovekom, Aleksandar Vučić briše pod. I kada se u Tomi probudi srpski domaćin, Vučić ga podseti šta je sve za njega uradio, koliko desetina miliona je uzeo, i da mora to sada da odrade zajednički.

I dok se Tomina Bubica odavala muškarcima u Kragujevcu, a potom i u Beogradu, Toma je je žestoko ašikovao sa jednom radikalkom, bivšom predsednicom jedne beogradske opštine. Toliko je bio zaljubljen, da kada ga je ona ostavila, jer je nakon Tominog odlaska od radikala ona ostala u stranci, da je u sali Skupštine Srbije, u direktnom prenosu, ne kontrolišući se, odbrusio joj "Vi ste i ranije dizali noge, ali se niste žalili".

Šta na kraju reći? Srbija je za žaljenje, kada smo, između belosvetskog hohštaplera i lopova Borisa Tadića, morali da izaberemo manjeg lopova, priprostog Tomislava Nikolića. Predsednik Srbije u zgradu Predsedništva uselio svoju Bubicu, da se iz kabineta bavi ''humanitarnim radom'', prikupljanjem para! On je svakog dana u popodnevnim časovima u pripitom stanju, a njegovi telohranitelji tvrde da je uveče pijan ko Šveđanin! Bog da mu dušu prosti...

Valjda ćemo se uskoro radovati i njegovom odlasku

 

 

 

A 1

 

Tomina sabrana dela

 

Kada je onako neobrazovan čovek, kakav je Tomislav Nikolić, nesrećnim spletom okolnosti izabran za predsednika, odjednom je u njegovoj zvaničnoj biografiji objavljeno da je napisao čak 13 knjiga! Niko ne zna "sve Tomine naslove". Redakcija Tabloida je ipak sakupila nazive njegovih "sabranih dela", mada ona ne postoje ni u knjižarama, ni u antikvarnicama ni na ulici, a, verovatno, ni u ličnom posedu autora. Radikali se odavno sprdaju sa tim, jer, kažu, "sve je to Voja napisao i njega potpisao!"...Kažu, toliko knjiga ni Andrić nije napisao, i red je da se pomenu, po imenu... Ni pobeda ni poraz; Sve za Kosovo i Metohiju: Oteta pobeda; Šešelja za predsednika; Kroz medijski mrak;Pismo sa adresom;U kandžama mržnje; Govorio sam; Skupštinski hod po mukama;Neokomunistički parlament; Od početka; Kad padne vlada Milošević pada; Rovovi u Narodnoj skupštini

 

 

A 2.

 

Poslanik i grobar - doživotno!

 

 Od 1992. godine, Tomislav Nikolić je jedini poslanik u Skupštini Srbije koji je izabran u svaki skupštinski saziv! Dvadeset i jednu godinu prima poslaničku platu, i spada u jedinstvene, u Evropi retke "primerke" političkih reptila koji žive za vlast i od vlasti.

 

A 3.

 

Šta je Nikolić govorio o Evropskoj uniji 2005. godine

 

"Ne znam ništa pozitivno o EU, sem da je zlo. Ne interesuju me ni simboli, ni principi, ni ustav, ni regule, ni akti EU zato što je pogazila sve što je radila. EU prema Srbiji ima loš odnos i o Evropi me ne pitajte ništa! Pozivam Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da otvoreno kažu da su bili u zabludi šest godina jer su verovali Evropskoj uniji, koja je Srbiji lomila vrat. Tadić i Koštunica vode zemlju u haos i demokratiju koju je EU smislila za paćenike u tranziciji..."