Razaranja

Dokle se u Arilju stiglo sa realizacijom zločinačkog poduhvata u režiji zločinačkog udruženja

S POGLEDOM NA KOSTI, BOŽE IM OPROSTI

Kako je zahvaljujući štetočinstvu bivše arhitekte Republičkog zavoda Nevene Debljović Ristić srušen deo srednjevekovnog zida oko crkve Sv Ahilija u Arilju? Šta je obuhvatao idejni projekat dotične i šta se sve gradilo na arheološki neistraženom terenu? Gde je završilo 400 kubika bagerom iskopane zemljurine? Šta se sve pojavilo iz hrpetina iskopane zemljurine? Šta su sve deca radila sa ljudskim lobanjama i gde su one završile? Šta je sve uništeno od delova starih zgrada i ko je sve učestvovao u projektovanju i gradnji nakaznog objekta?

Stanislav Živkov

Pre nekoliko brojeva u ovoj rubrici pisali smo o brljotinama bivše arhitekte Republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture Debljović Ristić dr Nevene kao i o njenom krajnje sumnjivom doktoratu, te da je dotična nakon dvadesetogodišnjeg Nerada pod hitno zbrisala na arhitektonski fakultet, a sada se jasnije vidi i zbog čega je zbrisala pošto se kraj crkve Sv Ahilija u Arilju izvode skandalozni radovi na devastaciji delova kompleksa kulturnog dobra od izuzetnog značaja a sve to je dotična svojedobrno aminovala! Doduše uobičajena praksa je da se nasleđe prilagođava sumanutim željama i prohtevima najveće zločinačke organizacije u Srbiji, odnosno Srpske pravoslavne crkve, koja sirota eto kao nema para pa se zato radi sve da bi joj se pomoglo da zaradi pare zvanično recimo prodajom i paljenjem sveća, a nezvanično i prikupljanjem voska iz palionika pretapanjem i recikliranjem tako prikupljenog voska, a to što se paljevinom sveća devastiraju sami spomenici i povremeno neki i flambira to kao nema veze, jer majčici crkvi u svakodnevnom životu poznatijoj kao SRBOPRC (pošto radi određenu radnju Srbima u glavu), nikada nije dosta.

Elem kako bi se povećala prodaja paljenje i recikliranje sveća, nekome jako pametnom palo je na pamet da u neposrednoj blizini crkve Sv Ahilija u Arilju sruši deo originalnog srednjevekovnog zida, iskopa krater u arheološki neistraženom terenu, izbaci preko 400 kubika (40 šlepera) zemlje pomešane sa kostima i sagradi armiranobetonski bunker palionice sveća sa prodavnicom suvenira magacinom i klozetom ukupne bruto površine 101,46 m2 kao kreativni doprinos ambijentalnom oplemenjivanju spomenika kulture. Ipak sve je ubrzo postalo veliko rušilište baš na mestu najstašnijeg turskog zločina iz 1806. g. pri čemu umesto da se podigne spomenik, gradi se klozet tako da se na taj način doslovce vrši nužda po našoj istoriji odnosno mestu svirepog ubistva 80 Ariljaca od strane Turaka.

Naravno za ovako kapitalne radove angažovan je i kapitalni izvođač, tj firma Elkoms d.o.o. iz Beograda. Nakon rušenja dela srednjevekovnih bedema nastavljeno je kopanje rupe bagerom odakle je izvučeno spomenutih 400 kubika zemlje ali pomešane sa mnoštvom ispremeštanih kostura i za sada je od tih 400 kubika zemljurine sa kostima pronađeno svega otprilike 300 kubika pošto se za jednom lokacijom još uvek traga. Deo zemljurine sa kostima iskipovan je u samom centru Arilja: obala, padina brda, parking kod taksista, iza Gradske galerije - tu je zemlja sa kostima izručena na 60 gradskih sadnica drveća koje su polomljene (padina brda, parcela broj 62 K.O. Arilje, vlasnik Opština Arilje, javna svojina).

Druga lokacija je parcela u Zmaj Jovinoj ulici, blizu stambene zgrade i osnovne škole gde su zemlju sa kostima istovarili na devet gomila iz devet kamiona (parcela broj 200/1, K.O. Arilje, četiri vlasnika od kojih je jedan Srpska pravoslavna crkvena opština Arilje, za 3 vlasnika je privatna svojina, za crkvu je drugi oblik svojine). Treća lokacija je obala, padina, nasip puta, u Vilimanu (Vilimansko polje), gde su zemlju sa kostima izručili na potporni zid hladnjače (padina, nasip puta, parcela 456/6 K.O. Arilje, vlasništvo Javnog preduzeća ''Putevi Srbije'', Opštine Arilje i Republike Srbije, javna svojina).

Sve lokacije su bile neograđene, a zemlja nepokrivena (kasnije su je pokrili kad su se pojavile kosti). Ipak kada su kosti posle izvesnog vremena izvirile iz zemlje nastao je haos kad su Ariljci to videli. Zapravo najveća bruka desila se kada je vršeno kipovanje zemljurine na lokaciji u Vilimanu gde su zemlju sa kostima bacili niz putni nasip, na potporni zid hladnjače - o čemu je javno govorio gradonačelnik Arilja, kad je hteo da stopira radove, pošto je vlasnik te hladnjače njegov tast, otac njegove žene, a lobanju je pronašla majka njegove žene tj. njegova tašta kojoj je verovatno pozlilo kada je videla čitav prizor.

Na sednici skupštine grada Arilja održanoj 28.12.2021. g, odbornica Ljiljana Stambolić, koja inače živi u zgradi pored koje je izbačena zemlja sa kostima iz 9 kamiona - pomenula je na Skupštini da su deca našla lobanju i kosti, a na sastanku sa popovima 25.12.2021. g. rekla je da su se deca dobacivala sa lobanjom, da bi se na kraju ispostavilo da su deca jednu lobanju odnela nastavnici biologije da bi kada je bruka stigla i do stranica dnevnog lista Danas popovi mrtvi hladni negirali da su lobanje uopšte pronađene. Osim toga u više navrata viđeni su i psi kako raznose ljudske kosti po gradu i jedu ih.

Praveći se nedužnim otprilike kao francuske sobarice, i Republički zavod i popovi su lagali kako je planirano da zemlju vrate u crkveno dvorište, ali da je tako ne bi je bacali niz obale (niz padinu brda i niz nasip puta), a najbolje u svemu je to što nisu bili u stanju ni da objasne gde misle da stave 400 kubika zemljurine ako su na mestu te zemlje sagrađeni objekti površine 107 kvadrata sa najmanje 350 kubika zapremine???

Na sve to Republički zavod za zaštitu spomenika kulture odgovara da je sve u redu, iako je srušen zid iz vremena najstarijeg hrama, star od 1.200 do preko 2.000 godina i iako su prekršeni i ostali Lokacijski uslovi čiji su sastavni deo ''Uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd'', koje je Republički zavod pisao. Republički zavod je po Lokacijskim uslovima bio u obavezi da pošalje arheologa, konzervatora i stručni nadzor da budu svo vreme kopanja rupe i građenja objekta, a to nisu uradili, nego su rekli svešteniku da motri ima li kostiju i da ih zove ako se naiđe na kosti.

Na molbu Ariljaca da iz Republičkog zavoda arheolozi dođu u Arilje da proseju svu razbacanu zemlju i odvoje kosti i arheološki materijal, oni su odgovorili da će pop pokupiti kosti koje se pojave na površini gomila razbacane zemlje. Naravno potpuno je nejasno zašto bi pop skupljao kosti i izigravao arheologa, to nije njegov posao. Naravno zemlja do danas nije prosejana, možda Zavod čeka da mu se za to plati a da se proseje najmanje 400 kubika zemljurine trebalo bi 10 arheologa da radi desetak dana.

Po Lokacijskim uslovima, a samim tim i po Projektu za građevinsku dozvolu, ravan krov tog objekta trebao je da bude u nivou terena, da se ne vidi, ali on izlazi oko 1,6 metara iznad terena i sprečava pogled na glavnu fasadu crkve sa trga (južnu), a Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd i Republički građevinski inspektor ne reaguju. Da li Projekat za građevinsku dozvolu (Glavni projekat) nije u skladu sa Lokacijskim uslovima ili se u toku gradnje odstupilo od Projekta za građevinsku dozvolu, a samim tim i Lokacijskih uslova ne zna se jer je Ariljcima uskraćen uvid u Projekat za građevinsku dozvolu! Uglavnom, Lokacijski uslovi, u čijem su sastavu i ''Uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd'', su prekršeni.

Sve u svemu po ko zna koji put, građani Arilja su se susreli sa vrlo bahatim ponašanjem popova koji žele pošto-poto da izgrade ovaj objekat, iako se narod buni, a narod optužuju da udara na crkvu, a ne na nelegalne graditelje i rasturače kostiju. U više navrata ova nelegalna gradnja prijavljivana je Republičkom zavodu za zaštitu spomenika, Republičkom građevinskom inspektoru u Beogradu i Užicu, Republičkom urbanističkom inspektoru u Užicu i Beogradu, Ministarstvu kulture i informisanja. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd odgovorio je da je sve u redu, ali nikada nisu imali petlju da odgovore na mejl u kojem im je po tačkama navedeno da su prekršeni Lokacijski uslovi u čijem pisanju su i sami učestvovali.

Republički građevinski inspektor iz Užica, posle tri meseca, odgovorio je da objekat ima Građevinsku dozvolu i da nije nelegalan. Na primedbu da je izvršeno kršenje Lokacijskih uslova dotični inspektor je usmeno odgovorio građanima Arilja da suviše duboko ulazi u problem, a na konstataciju da je ravan krov objekta izašao iznad nivoa terena za 1,6 metara (po Lokacijskim uslovima i Projektu za građevinsku dozvolu treba da bude u nivou terena) odgovorio je da će izaći na teren i videti, a već je bila poslala odgovor da je sve u redu. Naravno, prijava je nakon mesec dana ponovljena i čekao se odgovor!

Nakon toga započeto je i raskopavanje arheološki neistražene ulice pored crkve da bi provukli kanalizacione cevi i spojili klozet na samom ulazu u crkveno dvorište sa šahtom koji je 110 metara dalje u podnožju, iako po Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' nije planiran taj objekat u crkvenom dvorištu, ni kanalizacija u tom delu ulice (nizbrdica pored crkve). Sve su to po Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' nelegalni radovi koje neki moćnici guraju i za koje su pribavili dozvole!

Kopanje nizbrdice pored crkve Svetog Ahilija u Arilju (deo ulice Stevana Čolovića) radi provlačenja kanalizacionih cevi kojih nema u Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' (znači ne sme da se provlači kanalizacija u toj ulici čim to ne predviđa PDR) prijavljeno je građevinskom inspektoru grada Arilja koji je odgovorio da je sve po zakonu jer rade po Projektu hidrotehničkih instalacija koji je sastavni deo Projekta za građevinsku dozvolu za koji je dobijena Građevinska dozvola od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Beograd.

Projekat za građevinsku dozvolu takođe nije u skladu sa Planom detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' jer u tom PDR-u nije predviđen objekat koji se gradi u crkvenom dvorištu, kao ni kanalizacija u ulici (nizbrdici) pored crkve. Trebalo je sačekati da se izradi novi Plan detaljne regulacije za gradski trg, i onda na javnom uvidu Ariljci bi mogli da napišu svoje primedbe da li se slažu ili ne sa takvim objektom u crkvenom dvorištu. Ovakvim zaobilaženjem procedure i Plana detaljne regulacije Ariljci i ostali (stručna javnost...) su uskraćeni jer im je oduzeto pravo na primedbe. U urbanističkom planiranju grada imaju pravo i moraju da učestvuju svi njegovi građani, da ne bi dolazilo upravo do ovakvih problema.

A problemi su nastali iz veoma prostog razloga jer onome ko je veoma stručno birao mesto za gradnju palionice i klozeta ni na kraj pameti nije bilo da recimo pogleda arheološku dokumentaciju o crkvi Sv Ahilija, jer da je to uradio mogao je da vidi da je iskopavan samo najgornji sloj zemljišta i to u funkciji arheološke prezentacije ruševina bedema a da nije arheološki istraženo do dubine na kojoj je temelj palionice i klozeta i zato su se pojavili novi grobovi i kosti iz dubljeg sloja.

Takođe, deo ispod stepenišnog zida koji su nelegalno srušili je označen kao arheološki potpuno neistražen, pa je i ispod njega moglo biti najstarijih grobova. Uglavnom kada je prošle godine bager naišao na prve kosti, videlo se da su glavne kosti postavljene na svoje mesto iako kosturi nisu bili kompletni. Dana 20.12.2021. g. ustanovljeno je da su kosti bačene na drugoj parceli u Arilju, u Zmaj Jovinoj ulici (kod stambene zgrade preko puta osnovne škole) što je fotografski snimljeno obavešten je neki građevinac koji je bio stručni nadzor ispred investitora (Crkvena opštine Arilje). A na pitanje zašto je srušen potporni zid star preko 700 godina dotični je rekao da je to sa zidom lažna priča Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer je ispod olovne spojnice i iznad nje spolja isti kamen (siga tj. sedra) što mu je izgovor za rušenje potpornog ulaznog zida.

Zatim se oglasio i neki veliki "stručnjak", odnosno neki Jovan Jovanović koji je tvrdio da je magistar elektrotehnike, ali da radi građevinu. Hvalio se učestvovanjem u podizanju kupole na hramu Svetog Save u Beogradu i da su njegovi potpisi na projektu svih zvona na hramu Svetog Save u Beogradu. Kaže da je odrastao u Arilju, da mu je otac bio agronom u Arilju i sa Dobrilom Nenadićem doneo malinu u Arilje, a stričevi Mićo Golubović iz Lopaša i Blagoje Golubović koji je radio u ''Progresu'', nekadašnjoj građevinskoj firmi iz Arilja. Kaže da je bio u crkvenom dvorištu svo vreme kopanja rupe i građenja palionice i WC-a i on je takođe, tvrdio da je srušeni zid bio lažan, zidan u skorije vreme sa cementom, a da su se u 13. veku kuće zidale sa brašnom i jajima. Kaže da su sve kosti koje su pronađene sahranjene iza crkve, a kada ga je jedan Ariljac pitao otkuda onda kosti ispred zgrade u kojoj živi, on odgovara da to ne zna jer nije bio tada prisutan, ali da je ta druga lokacija crkveno vlasništvo.

To ne može biti izgovor, jer ostale dve lokacije na kojima su istovarali zemlju sa ljudskim kostima nisu crkveno vlasništvo i ta zemlja nije planirana za vraćanje u crkveno dvorište jer je bačena niz obalu (niz stranu brda, nasip puta). Treba ga pitati gde je istovarena zemlja koju su iskopali iz crkvenog dvorišta kada je bio prisutan, jer nedostaje oko 15 do 20 kamiona zemlje (200 m3), treba videti da li se i u njoj nalaze ljudske kosti. Ko je taj čovek, da li se krije iza lažnog profila, da li radi u Elkomu, firmi koja izvodi radove u dvorištu crkve u Arilju - ne zna se. Uglavnom ga niko od Ariljaca ne poznaje, niti on poznaje njih. Verovatno je iz nekog susednog grada, možda iz Ivanjice, kao i vlasnik Elkoms d.o.o. Beograd. Ispod tog stepenišnog potpornog zida je bio arheološki neistražen prostor, uopšte nije bio kopan nikada, ali sada je zid srušen i na njegovom mestu u dubini urađen je temelj novog armirano - betonskog zida. Lokacijski uslovi su samo predviđali bušenje vrata i prozora iznad olovne spojnice u postojećem zidu!

Pri kopanju rupe za palionicu i klozet radnici su naišli na okrugli masivni kamen prečnika minimum 2,5 metara koji je iznad bio poluloptast. Oko njega su bili grobovi tj. kosturi. Radnici nisu mogli da ga pomere pa su ga razbili uz pomoć vibracione bušilice, bagerom ga zajedno sa kostima natovarili u kamion i izručili na jednu od lokacija u Arilju, najverovatnije u Zmaj Jovinoj ulici, kod stambene zgrade, gde su izručili 9 kamiona po priči stanara zgrade.

Postavlja se pitanje kako je mogao da se gradi objekat u crkvenom dvorištu koje nije detaljno arheološki istraženo? Zbog nelegalnog kopanja nizbrdice pored crkve radi provlačenja kanalizacionih cevi mejlom su obavešteni zaposleni u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - Beograd (njihova je nadležnost crkva i njena okolina) i na mejl adrese zaposlenih u Zavodu za zaštitu spomenika kulture Kraljevo (njima pripada ostatak Arilja sa nizbrdicom pored crkve gde se provlači kanalizacija). Samo jedna žena iz Kraljeva je odgovorila da ona nije nadležna za Arilje i da će proslediti mejl. Ostali nisu odgovorili. Ne mešaju se u svoj posao.

Kosti i dalje stoje razbacane po gradu, postoji opasnost od zaraze, a Republički zavod ne odgovara nam na mejlove kojima se traži izdvajanje kostiju i ostalog arheološkog materijala. Rezultati arheoloških iskopavanja crkve Svetog Ahilija u Arilju još nisu publikovani (ni posle 40 godina) i to je zvaničan podatak. Čak ni arheolozi koji rade doktorate ne mogu da dođu do tih rezultata, pa ne mogu da pravilno izvedu zaključke jer nemaju prave podatke.

U toku je raskopavanje ulice koja ide pored crkve Svetog Ahilija u Arilju (nizbrdica ulice Stevana Čolovića) zbog priključivanja objekta koji se gradi u crkvenom dvorištu (palionice, prodavnice suvenira, prodavnice knjiga, magacina i klozeta) na najbližu šahtu koja se nalazi u ulici Braće Vukotić. Radove izvodi Javno komunalno preduzeće ''Zelen'' iz Arilja. Bagerom kopaju rupu pored ulaza u crkvu da bi tu postavili betonski element, a onda kopaju kanal dubine oko 60 santimetara u koji će da postavljaju plastične kanalizacione cevi.

Ispod sloja asfalta nalazila se kaldrma koju su zajedno sa asfaltom raskopali bagerom i potovarili u kamion i odvezli negde. Ta kaldrma je veoma skupa i trebala se ručno kupiti i ostavljati negde radi kasnijeg ponovnog vraćanja. Veliki strujni kabl postavljen je odmah ispod kaldrme (ranije nije smelo da se kopa dublje jer ta ulica nije arheološki istražena) i skroz do zidina crkve, pa im je najlakše bilo da raskopaju ulicu. Nikada nije razjašnjeno ko je dao ideju da se ta ulica raskopa, postoji li uopšte neki projekat priključenja kanalizacije, da li je Republički zavod upoznat sa tim radovima, da li je urbanistička služba u Arilju dala dozvolu da se tako kopa.

U svakom slučaju onaj ko je dao ideju da se gradi baš na tom mestu, sa WC-om, nije zapisan u zvaničnoj papirologiji. Ali što se tiče gradnje palionice i klozeta javna je tajna da je ariljskim popovima pala na pamet ingeniozna zamisao da se gradi na baš tom mestu! A sada pošto je pukla bruka, sadašnji starešina crkve se vadi da je to zapravo ideja ranijeg starešine crkve iz 2011. godine!

Uglavnom idejno rešenje fasade objekta (jedne, pošto su ostale fasade ukopane u zemlji) nacrtala je bivša arhitekta Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd - Nevena Debljović Ristić. Prvi lokacijski uslovi su izdati 01.08.2018. g. pa pošto su istekli, izdati su novi lokacijski uslovi 21.10.2019. g. u čijem su sastavu i Uslovi za preduzimanje mera tehničke zaštite Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd. U njima stoji da je u njihovom sastavu i Idejno rešenje za izgradnju objekta palionice sveća sa prodavnicom suvenira izrađeno od strane preduzetničke radnje Agencije za projektovanje ''Forma In'' iz Arilja, vlasnice arhitekte Dragane Brkić iz Arilja. Znači, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd se složio da se na tom mestu gradi toliki objekat sa klozetom, i oni su najodgovorniji.

Prvi Projekat za građevinsku dozvolu, predat preko preduzetničke radnje ''Forma IN'', vlasnice Dragane Brkić iz Arilja, koga je ona potpisala (zvanično projektovala) odbijen je 04.09.2019. g. jer nije imala licencu za projektovanje objekata u zaštićenoj okolini kulturnih dobara od izuzetnog značaja. Kasnije je taj posao odradio drugi arhitekta iz Arilja koji je imao licencu. Novi projekat arhitekture izrađen je od strane ''Instituta za bezbednost i sigurnost na radu'' D.O.O. Novi Sad, tokom 2020. g. Taj novi odgovorni projektant je arhitekta Svetislav Đelić koji radi u ''Institutu za bezbednost i sigurnost na radu'' D.O.O. - to je privatna firma, iako ima naziv institut, to su stavili da bi dobili na značaju.

Da li je projekat samo prepakovan i lupljena licenca (pečat), da li je nešto dodato ili je rađen skroz novi ne zna se. Znači, tada je odrađen konačan projekat, a Građevinska dozvola je izdata 20.07.2021. g. i to tek četvrti put uspešno (još dva puta su im odbacivali da izdaju Građevinsku dozvolu zbog nekih nepravilnosti iako su imali potrebnu licencu). Konačni projekat za građevinsku dozvolu je predat preko preduzetničke radnje ''Forma IN'', vlasnice arhitekte Dragane Brkić iz Arilja, bivše radnice Direkcije za izgradnju grada Arilja.

Dana 30.07.2020. g. Republička reviziona komisija je izvršila stručnu kontrolu Idejnog projekta i utvrdila je da je u skladu sa Lokacijskim uslovima, a 06.11.2020. g. firma ''Elkoms'' D.O.O. iz Beograda i preduzetnička radnja ''Rigol M'' iz Arilja izradile su Izveštaje o tehničkoj kontroli i utvrdile da je Projekat za građevinsku dozvolu (Glavni projekat) izrađen u skladu sa Lokacijskim uslovima. A nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da Firma ''Elkoms'' D.O.O. iz Beograda takođe izvodi i radove na palionici i klozetu, kao ni očigledan sukob interesa.

A šta tek treba reći o tome što je vlasnica preduzetničke radnje ''Rigol M'' iz Arilja slučajno i žena predsednika Komisije za planove opštine Arilje, ima li tu sukoba interesa? Uostalom, ako je Projekat za građevinsku dozvolu prošao kroz Komisiju za planove opštine Arilje očito je da i članovi te komisije imaju zasluge.