https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na tragu

Srbija je već izgubila 800 milijardi evra, a Vučić nastavlja da povećava štetu

Velika pljačka surovog diktatora

Svaka vlast, unazad tri decenije, brutalno je pljačkala javne resurse i privatnu imovinu. Što nije opljačkano, to je obezvređeno. Srbija je u tom periodu pretrpela materijalni gubitak od 800 milijardi evra. Samo u poslednjih deset godina vrednost evra je prepolovljena. Vlast Aleksandra Vučića je uspela da u istoj meri obezvredi domaću i stranu valutu, i dinar i evro, što je najveću štetu nanelo štedišama i izvoznicima. Uništavanje države će se nastaviti i ove godine usled inflacije, rasta cena, pada privredne aktivnosti i, najviše, zbog Vučićevih ekonomskih eksperimenata i političkih avantura.

Predrag Popović

Srbija je evropski vicešampion u siromaštvu, odmah posle Moldavije.

Čak 88 odsto građana Srbije teško ili relativno teško uspeva da od plata i penzija pokrije mesečne troškove života. Više od dva miliona porodica nalazi se na udaru javnih izvršitelja, koji im, zbog neplaćenih računa i drugih dugovanja, plene pokretnu i nepokretnu imovinu, plate i penzije.

U riziku od siromaštva nalazi se 400.000 dece, bez redovne ishrane i uslova za zdravstvenu zaštitu i obradovanje. Više od 600.000 penzionera dobija manje od 25.000 dinara mesečno. U poslednjoj deceniji Srbija je izgubila 1,3 miliona stanovnika, a godišnje samo na negativnom prirodnom priraštaju ostaje bez jednog grada veličine Zrenjanina.

Za razliku od normalnih građana, koji su prinuđeni da žive u surovoj stvarnosti, Aleksandar Vučić je kreirao svoju percepciju Srbije. Umesto realnih podataka, koji pokazuju pravo stanje stvari, Vučić za propagandne potrebe koristi laž, iluzionističke trikove i bolesnu maštu.

- Situacija u Srbiji je u poslednjih deset godina najbolja u istoriji naše zemlje. Mada to mnogima čudno zvuči, jer mi nismo naučili da govorimo lepo i pohvalno o sebi, situacija je, objektivno, najbolja. Nikada u istoriji nije bila bolje. Da li je dovoljno dobra? Ne, nije. Da li sam zadovoljan? Da li sam srećan? Ne, nisam. Da li je nekada u istoriji bilo bolje? Ne, nije. Nikada! A, kada je to moglo da bude bolje? U vreme Nemanjića, Brankovića, Dejanovića, Lazarevića, Karađorđa, Miloša, Aleksandra, Mihajla, Milana, Aleksandra, Petra, Aleksandra, Tita? Kada pre mene? Nikada!

Pa, plata je ovde bila 329 evra pre samo deset godina, a danas je 740 evra. Imamo program Srbije do 2025. godine. Mi smo rekli da će plata do tada biti između 900 i 1.000 evra, sada sa sigurnošču tvrdimo da će prosečna plata, uprkos svim krizama, uprkos koroni i ratu u Ukrajini, do kraja 2025. godine preći tih 1.000 evra. Ukoliko uspemo da zadržimo ovaj rast od preko dva odsto, jer će u evro-zoni biti između 0,7 i 0,9 odsto, stići ćemo i neke zemlje Evropske unije i napraviti dobru podlogu za dalje preticanje u budućnosti - rekao je Vučić pre nekoliko dana u Narodnoj skupštini, prilikom rasprave o izveštaju o pregovorima o Kosovu i Metohiji.

U sličnim izlivima simptoma mentalnih poremećaja, Vučić je tvrdio da je izgradio više puteva od Tita i više bolnica i škola nego što su vlasti Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića, Borisa Tadića i Vojislava Koštunice uspele da okreče. Osim infrastrukturnih projekata, Vučić se hvali i time što je podigao više pravoslavnih hramova nego Nemanjići i ostali srpski vladari otkad je sveta i veka: "Hram Svetog Save mi smo uradili. Ne završili, nego uradili. Uradili smo najviše hramova, crkava i manastira u istoriji Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, kao i na Kosovu i Metohiji. Nema manastira u koji nismo uložili."

namerava da uzme još deset milijardi kredita, od kojih će šest biti potrošeno na otplaćivanje prispelih rata. Vučićeva bolest bila bi samo njegov problem kad od nje ne bi patio ceo narod. Cenu njegovih ekonomskih eksperimenata, koje koristi u svojim prevarnim političkim kampanjama, plaća nekoliko generacija. Pljačkom penzija, Vučić je oteo oko 800 miliona evra davno stečene imovine pripadnika najstarije populacije. Nepotrebnim i preskupim kreditima zadužio je aktuelnu i sledeću generaciju. Poslednje rate dugoročnih zajmova stići će na naplatu tek 2052. godine. Ni tada Srbija neće izaći iz dužničkog ropstva, pošto se Vučićeva vlast u januaru zadužila za dve milijarde evra, a do kraja godine još deset milijardi evra.

Iako će Vučićevo čerupanje republičkog budžeta ugroziti sudbinu nekoliko generacija, značajan doprinos ekonomskom slomu dali su i njegovi prethodnici na vlasti. U vreme Slobodana Miloševića, od 1991. do 2000. godine, Srbija je izgubila BDP u vrednosti od 175 milijardi evra. Pored tog gubitka, koji je nastao padom ekonomske aktivnosti u uslovima ratova i sankcija, u konačan bilans treba uračunati i 30 milijardi materijalne štete koja je nastala NATO bombardovanjem, ali i projektovanom pljačkom javnih resursa i privatne imovine.

Hiperinflacija je pojela ušteđevinu građana vrednu više od tri milijarde evra. Krađom stare devizne štednje i uloga u piramidalnim bankama poput Dafimenta i Jugoskandika građani su oštećeni za još oko 4,2 milijarde evra. Vlast je novac iz budžeta i džepova građana isisavala kroz bankarski sektor i carinu. U tom periodu banke su napravile gubitak od oko osam milijardi evra. Usled sankcija, prihod od carine nije uplaćivan u državni budžet, nego na račune kompanija u vlasništvu pojedinaca iz vrha režima. Procenjuje se da je na taj način Srbija oštećena za više od 20 milijardi evra.

Srbija nije mogla da se oporavi od tih udara. Posle petooktobarskog puča, nova vlast je nasledila 40 odsto manji kapital privrede i BDP koji je bio 53 odsto manji nego pre deset godina. Pad vrednosti opreme u srpskim fabrikama od 45 odsto doveo je do deindustrijalizacije Srbije. Ekonomski stručnjaci su procenili da je zastarevanje opreme, inženjerskog, menadžerskog i majstorskog znanja izazvalo je pad produktivnosti za 40 odsto. U takvim okolnostima, do 2010. godine Srbija je propustila da ostvari BDP od skoro 300 milijardi evra. Pritom, vlast Zorana Đinđića je pokrenula, a Tadićeva i Koštuničina nastavila pljačkašku privatizaciju, kojom je država oštećena za oko 20 milijardi evra.

Put u propast ubrzan je dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Pod Vučićem, Srbija je do 2020. godine ostvarila prosečan privredni rast od 3,2 odsto, što znači da je samo na neostvarenom dobitku gubila oko pet milijardi evra godišnje. Težina tog pada jasno se vidi kad se taj privredni rast uporedi s onim iz vremena Tadića i Koštunice, kad je on iznosio 5,9 odsto.

Osim zaduživanjem i direktnom pljačkom budžeta, Vučić je fatalnu štetu državi naneo sistemskim rešenjima, koja su uništila privredu i obezvredila privatnu imovinu. Najteži udarac srpskoj ekonomiji Vučić je zadao insistiranjem na čvrstom kursu dinara. Za razliku od ostalih primera, koje ističe kao dokaze svojih istorijskih dostignuća, Vučić se zaista istakao kao jedinstven primerak vladara koji je uspeo da devalvira i domaću i stranu valutu.

- Dinar je čvrst kao stena - hvali se Vučić i, usput, vređa sve kritičare tog načina ekonomske politike: "Onaj genije Šošić ili Šoškić, on je za četiri godine podigao evro sa 75 na 118 dinara, a mi, sendvičari i glupani, Jorgovanka i ja, mi 11 godina držimo evro na tih 118 dinara".

Kao što laže da ne zna kako se preziva Dejan Šoškić, bivši guverner Narodne banke Srbije, Vučić laže i da nije svestan pogubnih posledica, koje na privredu i građane izaziva insistiranje na kursu dinara. Prema zvaničnim podacima, inflacija je prošle godine iznosila 14,9 odsto. Realna inflacija, koja je uticala na rast cena robe široke potrošnje, išla je i preko 30 odsto. S obzirom da građani Srbije gotovo 60 odsto prihoda troše na hranu, inflacija mnogo više utiče na strukturu budžeta domaćinstava nego što je prikazana u zvaničnim izveštajima.

Od 2012. do kraja 2022. godine cene su porasle prosečno za 50 odsto. U praksi, to znači da je, usled čvrstog kursa dinara, prepolovljena i vrednost evra. Za istu količinu evra danas može da se kupi duplo manje robe nego pre deset godina. Inflacija je pojela i dinar i evro, što je omogućilo pljačku štediša. Prošle godine je devizna štednja u Srbiji iznosila 13,5 milijarde evra.

U međuvremenu je inflacija istopila 15 odsto vrednosti. Za godinu dana štediše su izgubile ukupno dve milijarde evra. Posledično, taj gubitak utiče i na privredu. Manja vrednost štednje dovodi do smanjenja investicija i kredita. U istom obimu, za 15 odsto, smanjena je i zarada izvoznika. I obrnuto, prošlogodišnja inflacija je omogućila 15 odsto veću zaradu uvoznika. Takav odnos, kreiran u vrhu vlasti, doveo je do deficita u robnoj razmeni od 11 milijardi evra, što je za četiri milijarde evra više nego 2021. godine.

Precenjeni dinar izaziva i druge ozbiljne poremećaje u ekonomskom sistemu. Domaćim privrednicima se ne isplati da investiraju u proizvodnju robe namenjenu izvozu, pa kapital ulažu u nekretnine. To je uticalo na rast građevinarstva od čak 30 odsto, ali i na stagnaciju industrijske proizvodnje.

Kurs dinara, "čvrst kao stena", Vučić predstavlja kao dokaz uspeha svojih ekonomskih avantura. Stabilan devizni kurs koristi i za prevaru kojom stvara utisak da je javni dug nizak, samo 55 odsto BDP-a. Kad bi vrednost evra, umesto zvaničnih 117 dinara, bila 200 dinara, što je mnogo realnije s obzirom na prošlogodišnju inflaciju, BDP ne bi iznosio 60 milijardi evra, nego 40 milijardi evra, što bi udeo javnog duga u BDP-u podiglo iznad 80 odsto.

U stalnim politikantskim medijskim kampanjama pokušava da pričom o jakom dinaru opseni opljačkane i osiromašene ljude, koji ne razumeju i nisu zainteresovani za makroekonomske procese već samo za obezbeđenje gole egzistencije. Većina građana prinuđena je na svakodnevnu borbu za preživljavanje, pa ne stigne ni da razmišlja o javnom dugu, spoljnom deficitu i sličnim temama, koje ne mogu da povežu sa svojim osnovnim interesom - tanjirom pasulja.

Umesto da politički i krivično odgovara za pljačku građana, Vučić skupim marketinškim trikovima parazitira upravo na sirotinji koju je stvorio. Pod maskom dobrotvora i spasioca, dželat podmićuje svoje žrtve sa po 20 ili 100 evra. Naravno, i na tim akcijama on zarađuje, pošto novac uzima iz budžeta koji pune obični građani, a ne on i njegovi tajkuni. Vučićevi kumovi, poput Nikole Petrovića, i najbliži saradnici, poput Siniše Malog, imaju kompanije, registrovane u ofšor zonama. Umesto njih, budžet se puni novcem sirotinje koja sav svoj prihod troši u Srbiji, na hranu i ostale osnovne stvari, na koje plaća PDV.

Prevarne akcije, kojima je gradio imidž zaštitnika sirotinje, Vučić je u vreme pandemije korona virusa iskoristio za kreiranje osnovnog imputa za aktuelnu inflaciju. U leto 2020. godine novčana masa je povećana za 60 odsto. To je pokrenulo talas inflacije, kojem se ne nazire kraj.

- Dostigli smo pik inflacije, sada će ona ići dole, silaznom putanjom - rekao je pre neki dan ministar finansija Siniša Mali.

Za razliku od njega, lažnog doktora, ozbiljni ekonomisti upozoravaju na preteću realnost. Profesor Dejan Šoškić, bivši guverner, ističe očekivanje da će inflacija prestati da raste u ovom ili sledećem kvartalu, ali da to ne znači da će cene prestati da rastu, nego da se neće ubrzavati njihov rast. Šoškić kritikuje i odluku vlasti da, opet na prevarni način, podizanjem penzija i plata u javnom sektoru stvori privid anuliranja posledica inflacije.

- Pad ekonomske aktivnosti može da bude dodatni podsticaj za inflaciju. Zbog toga je opasna spirala podizanja plata i penzija u visini inflacije, jer se tako problem ne rešava, nego postaje permanentan. Bolje bi bilo da se odmah proguta gorka pilula, pa kasnije, kad se obuzda inflacija, da se kroz realan rast plata obezbedi rast životnog standarda - kaže Šoškić.

I profesor Dejan Molnar upozorava da inflacija predstavlja najveću pretnju i u ovoj godini. On ukazuje da centralne banke širom sveta tragaju za rešenjima za obuzdavanje daljeg rasta cena. Restriktivna monetarna politika, koja se zasniva na povećanju kamatnih stopa, predstavlja najvažniju meru, iako ona smanjuje potražnju i izaziva negativne efekte na nivo privredne aktinosti.

- Rast kamatnih stopa je neizbežan, iako i to donosi određeni rizik u oba slučaja, i ako zatezanje bude slabije i ako se s njim pretera. Slaba reakcija monetarnih vlasti neće prigušiti inflatorne pritiske, već može dovesti do dodatnog raspirivanja inflacije i težih posledica. Suprotno tome, ukoliko se kamatne stope predugo zadrže na nivou koji je viši od optimalnog, to će izazvati nepotrebnu recesiju i mogući pad zaposlenosti, jer visoke kamate destimulišu investicije privatnog sektora. Slabljenje rasta BDP-a i visoka inflacija u 2023. godini će za posledicu imati stagnaciju i pad realnih zarada građana. Bez obzira na to što bi njihova primanja u nominalnom iznosu mogla da rastu, moći će da kupe manje proizvoda i usluga nego ranije. Drugim rečima, izvesno je da će se znatan broj ljudi ove godine suočiti sa padom životnog standarda - tvrdi prof. dr Molnar.

Globalna kriza tek uzima maha. Eksperti Međunarodnog monetarnog fonda prognoziraju da će ove godine BDP na nivou celog sveta zabeležiti rast od 2,7 odsto, što je najniži nivo od 2001. godine, izuzev usporavanja u periodu Svetske ekonomske krize 2008. i pandemije Kovida 2020. godine. Uz sve domaće uzroke privrednog pada, koje je kreirala Vučićeva vlast, Srbija će se ove godine naći i pod snažnim spoljnim pritiskom. Evrozona se nalazi u stagnaciji, s projekcijom ovogodišnjeg rasta BDP-a od samo 0,5 odsto. Nemačku privredu očekuje pad od 0,3, a Italiju od 0,2 odsto. Pošto su te dve države najvažniji spoljnotrgovinski partneri Srbije, jasno je da će njihova recesija uticati i na srpsku ekonomiju.

Vučić je gurnuo Srbiju duboko u dužničko ropstvo. Pored spoljnog duga, koji je prešao cifru od 33 milijarde evra, prema podacima Narodne banke ukupan kreditni dug privrede i stanovništva prema komercijalnim bankama u decembru 2022. godine iznosio je preko 26,2 milijarde evra. Od toga, 53 odsto ide na obaveze preduzeća, koja su se prošle godine dodatno zadužila za 1,3 milijardu evra.

Većina novih zaduženja namenjena su održanje likvidnosti i kupovinu obrtnih sredstava, dok je uzeto samo 300 miliona evra investicionih kredita. Kamatna stopa na obrtne kredite je povećana sa 2,86 na 7,39 odsto. Kao i firme, za iste potrebe, za preživljavanje, kod banaka su novac pozajmljivali i građani. Obim gotovinskih kredita je povećan za oko 283 miliona evra, a iznos stambenih kredita je povećan za oko pola milijarde evra. Kamate za gotovinske kredite, s rokom prispeća od jedne do pet godina, porasle su sa 9,9 odsto na 13,39 odsto. Stambeni krediti su skoro duplo skuplji, kamate su skočile sa 2,59 na 4,75 odsto. Bez obzira na poskupljenje kredita, tj. novca, privreda i stanovništvo nastavljaju da se zadužuju. Drugačije ne mogu da prežive. To pokazuje pravo stanje stvari u Vučićevom "zlatnom dobu", a najgore tek sledi.

- Po svemu sudeći, očekuje nas recesija, te treba biti izuzetno obazriv sa novim zaduživanjem. Preporuka je da građani, ukoliko moraju, koriste zajmove sa fiksnom kamatnom stopom i u valuti u kojoj primaju platu, a to za većinu znači uzimanje isključivo dinarskih kredita. Treba zaboraviti na prethodni obrazac življenja i pripremati se za izmenjene okolnosti, za novi poredak, više cene, skuplju energiju. U tom smislu, valjalo bi dobro proceniti i prilagoditi ličnu potrošnju sopstvenim mogućnostima. Rizici su veliki i ozbiljni. Kredite treba uzimati samo u slučaju krajnje nužde - savetuje dr Molnar, profesor na beogradskom Ekonomskom fakultetu.

Nažalost, dok je Vučić na vlasti nije moguće izbeći rizik od finansijskog kolapsa. Za Vučića i njegove najbliže saradnike iz vrha naprednjačkog kartela privredni kolaps predstavlja šansu za dodatno čerupanje javnih resursa. To su dokazali u svakoj kriznoj situaciji. Za prva dva meseca pandemije Kovida 19 očerupali su budžet za 4,2 milijarde evra, a do kraja te 2020. godine isisali su još dve milijarde. "Ne pitajte me kako sam nabavio 700 respiratora, koliko smo ih platili i kako smo, u crnim tašnama, prebacivali novac", rekao je Vučić, predstavljajući se kao spasilac nacije. Do danas nije položio račune i otkrio koliko je medicinskih aparata kupljeno i po kojoj ceni. Zna se samo da je budžet pao u najveći deficit u istoriji Srbije.

Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, pre mesec dana, nevladina organizacija Oksfam predstavila je izveštaj "Opstanak najbogatijih" u kome se ističe da je, od izbijanja pandemije Kovida 19, dve trećine novog bogatstva pripalo grupi od jedan odsto najmoćnijih ljudi na svetu. Rast cena na bezi doprineo je tome da bogati postanu još bogatiji. Oni su udvostručili imovinu, a istovremeno se povećalo siromaštvo najugroženijih slojeva. "Krajnja koncentracija bogatstva potkopava privredni rast, korumpira političare i medije, nagriza demokratiju i produbljuje nejednakost. Ekonomska nejednakost dostigla je opasan nivo. Svaki milijarder je neuspeh javne politike", navodi se u izveštaju Oksfama, uz zaključak da je neophodno da se značajno povećaju porezi ultrabogatima.

Isti proces, samo na bahatiji i brutalniji način, sprovode pripadnici naprednjačke tajkunske kaste u Srbiji. U vreme pandemije, stanovništvo i privreda Srbije pretrpeli su teške udare na porodične i poslovne budžete. Skoro sto hiljada ljudi je privremeno ili trajno ostalo bez posla i stalnih prihoda. Istovremeno, Vučićevi kumovi i ostali podobni bogataši prebacili su iz republičkog budžeta ogromne količine novca na svoje račune i u džepove. Kriza, koja je izbila ratom u Ukrajini, dodatno je povećala mogućnosti za pljačku. Vučić koristi sve načine za sticanje profita u ratnim uslovima.

Osim međunarodnog šverca, kojim probija sankcije Rusiji, i to u oba smera, naprednjačka vlast zgrće ogroman novac kroz trgovinu energentima, poljoprivrednim proizvodima i ostalom robom. I u mirnodopsko vreme, do 2019. godine, naprednjački kadrovi su carinskim švercom naneli ogromnu štetu državnom budžetu. Slaviša Kokeza je javno osumnjičen da je na švercu stekao 640 miliona evra. Istraga je obustavljena kad je, kako se navodi u vrhu SNS-a, Kokeza zapretio da će objaviti s kim je bio u dilu, s kim je delio profit koji nije iznosio samo 640 miliona, nego više od dve milijarde evra.

Sa iskustvom iz Miloševićevog vremena, Vučić je pokrenuo talas inflacije štampanjem novca. Sada je završena početna faza, pa se može očekivati udar hiperinflacije. To bi dokrajčilo srpski finansijski sistem, kao i budžete 99 odsto domaćinstava u Srbiji. Uostalom, za ovih deset godina stvorena je naprednjačka kasta konvertibilnih multimilionera i milijardera, koji vladaju najsiromašnijim narodom u Evropi. Dok se vladari šire i bahate, kupuju državne firme i zgrade, zemljište, reke i šume, po podacima Komore javnih izvršitelja tokom 2022. godine više od dva miliona dužnika se nalazilo na udaru uterivača duga. Ako dođe do hiperinflacije, završiće se procese preraspodele imovine. Vučić i pripadnici njegove dvorske svite postaće i zvanični vlasnici Srbije, a normalni građani će biti svedeni na nivo robova. Samo na takav način može da se razume Vučićeva tvrdnja da situacija u Srbiji nikada nije bolja nego što je sada i da nijedan srpski vladar nije njemu ni za prineti. Što gore za Srbiju, bolje za njega.

U poslednje tri decenije Srbija je izgubila oko 800 milijardi evra. Kroz to vreme sve stranke su prodefilovale na vlasti. Svaka je dala pun doprinost, u okviru svojih mogućnosti i alavosti svojih lidera, uništavanju javnih resursa i privatne imovine. Aleksandar Vučić je poslednja karika u tom štetočinskom lancu. On nije uzrok, nego posledica zla koje razara Srbiju. Ipak, to ga ne abolira.

Oteo je više imovine nego svi njegovi prethodnici na vlasti, uključujući i strane okopatore. Doveo je Srbiju do ruba provalije i, tako, prinudio narod na borbu za opstanak. Mali diktator, umotan u pelene i pancir, izvršio je veliku pljačku države i naroda, ali neće imati šansu da mirno uživa u plenu. Kola će se slomiti na njemu. Zaslužio je.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane