Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (108)

VLADA GASI STOČARSTVO!

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, novinar analitičar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Na kraju 2022. godine analitičar i publicista Branislav Gulan proglašen je i dobitnikom priznanja ,,Zlatna značka Kulturno - prosvetne zajednice Srbije za 2022. godinu'' koja se dodeljuje za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti za nesebičan, predan i dugotrajan rad. Zlatnu značku dodelili su mu Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije - Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije. Krajem marta 2023. godine na savetovanju o agraru juče, danas sutra, održanom u Banji Koviljači, autoru je za višedecenijski rad i postignute rezultate u ovoj oblasti uručena Zlatna značka i zahvalnica za angažman povodom 150 godina postojanja Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Srbije. U njegovim vitrinama nalazi se i niz drugi priznanja. Po odobrenju autora objavljujemo i njegova najnovija istraživanja!

Branislav GULAN

Postavlja se i pitanje da li se suočavamo sa premalom ili prevelikom proizvodnjom hrane?

Prošle 2022. godine, kroz naslove u medijima paničilo se zbog globalne nestašice hrane nakon ruske invazije na Ukrajinu. To su radile vlasti koje se nisu razumele u posao koji su vodile. Cene pšenice su skočile na rekordno visok nivo pošto je Rusija blokirala ukrajinski izvoz žitarica u Crnom moru. Sada, godinu dana kasnije, pojavila se sasvim drugačija priča. Poljoprivrednici u Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Bugarskoj su ogorčeni zbog prezasićenosti ukrajinskim žitom.

Posle odluka i uredbi koje donosi Vlada Srbije sad se ubrzano gasi stočarstvo Srbije koje je na najnižim, granama posle Prvog svetskog rata! Hranićemo se iz uvoza! Korist od toga imaće uvoznici, odnosno manji broj ljudi, a ceh plaćaju potrošači. Nerazumna vlast uredbama samo ,,gasi požare''. Jer, rešavanje problema uredbama, nikada nikome ni vlasti ni narodu, nikada ništa nije dobro donelo!

Ovi farmeri imaju razloga da se osećaju uvređenim. Veći deo ukrajinske žetve žitarica preusmeren je na železnicu, a sve carine i kvote u EU su ukinute kako bi se osiguralo da žito neće biti zarobljeno i da ne ode u otpad. Neviđeni prilivi ukrajinske pšenice, vredni 1,17 milijardi evra, prešli su u susedne zemlje EU, spuštajući lokalne cene i ostavljajući mnoge proizvode farmera da čame u skladištima.

Pšenica je trebalo da prođe kroz te zemlje na međunarodna tržišta. Ali veći deo je umesto toga ostao u zemlji, zauzimajući prostor u silosima i ušao je na lokalno tržište, zbog nedostatka transportnih kapaciteta i problema sa železničkom infrastrukturom. Smanjena potražnja iz severnoafričkih zemalja koje su morale da smanje uvoz hrane pošto njihove ekonomije slabe u kontekstu rasta kamatnih stopa takođe je doprinelo tome.

Opet se postavlja pitanje da li nam dolazi premala ili prevelika proizvodnja hrane? Odgovor nije ni jedno ni drugo. Prezasićenost žitom na tržištima u Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj pokazuje da trenutna kriza cena hrane nikada nije bila zbog njene nestašice. Radi se o distribuciji i nefunkcionalnim tržištima.

Poljski farmeri sada trpe jer njihovi prihodi opadaju. Ali disfunkcija na tržištima hrane je globalni fenomen. Decenijama su farmeri u mnogim zemljama na južnoj Zemljinoj polulopti na sličan način bili potkopani bacanjem jeftine hrane na njihova tržišta iz zapadnih zemalja koje su subvencionisale proizvodnju i izvoz hrane.

Mnoge od tih zemalja postale su zavisne od uvoza hrane, što ih je učinilo posebno ranjivim na poremećaje na globalnom tržištu. Ove zemlje se sada bore sa rastućim računima za uvoz hrane i rastućim otplatama dugova koji prete da izazovu nove talase gladi, čak i kada je Evropa prezasićena žitom.

Ovakve vrste ishoda su proizvodi neuspešnog industrijskog sistema proizvodnje hrane koji daje prioritet prekomernoj proizvodnji nekoliko osnovnih prehrambenih proizvoda za globalizovane lance snabdevanja tačno na vreme, a to podstiče monopol samo nekolicine agrobiznisa - poput giganata koji proizvode žitarice, koji su prošle godine zabeležili rekordne profite, dok su tržišta hrane propadala.

To je sistem koji ne uspeva da obezbedi hranu tamo gde je potrebna, da spreči porast gladi ili da obezbedi stabilan život poljoprivrednicima.

Štaviše, ovako uspostavljeni sistemi proizvodnje hrane nisu samo izuzetno ranjivi na šokove kao što su rat, klimatske promene i finansijska nestabilnost. Oni su takođe skloni ciklusima porasta i propadanja koji obično dovode do blokada, prezasićenosti i nestabilnosti koji štete poljoprivrednicima i potrošačima širom sveta.

Farmeri pogođeni ovi sistemom u istočnim zemljama zaslužuju kompenzaciju. Finansiranje te kompenzacije moglo bi doći iz poreza za četiri prehrambena giganta koji su ostvarili rekordan profit, kako su cene hrane rasle.

Potrebno je uložiti više napora kako bi se osiguralo da žito može da se kreće iz Ukrajine i iz Rumunije, Poljske i Bugarske - i na mesta kojima je to potrebno, odnosno u regione koji su veoma nesigurni po pitanju hrane. Ne treba ga bacati na lokalna tržišta, niti njime samo hraniti svinje i krave.

Ali takođe je vreme da kreatori politike priznaju da industrijski prehrambeni sistem ne uspeva da obezbedi sigurnost snabdevanja hranom ili finansijsku stabilnost za poljoprivrednike. Samo povećavanje proizvodnje i iskorišćavanje prirodnih resursa za postizanje većih prinosa u ime "sigurnosti hrane" je recept za nastavak haosa. I moraju prestati da suprotstavljaju farmere jedni drugima.

Da, uvek će nam biti potrebna pravična trgovina. Ali naš sistem ishrane treba da bude potpuno transformisan i diversifikovan, kako bi bio mnogo otporniji na šokove - i manje podložan propadanju, špekulacijama i dampingu.

Poljoprivrednici moraju biti u mogućnosti da proizvode mnogo raznovrsniju hranu za više lokalno-regionalnih tržišta. I treba da dobiju fer i stabilnu cenu od potrošača, javlja Euractiv.

Pitanje klimatskih promena predstavlja sigurno jedan od najvažnijih prioriteta različitih međunarodnih organizacija i foruma koji se bave globalnim pitanjima. Ovo pitanja već neko vreme su nezaobilazni deo i strategija svih velikih svetskih sila. Pitanje ozbiljnosti i drastičnosti posledica klimatskih promena spomenuto je i u najnovijem ekspozeu mandatarke za sastav nove vlade Ane Brnabić. Jedan poseban aspekt ovog višedimenzionalnog problema jeste i kako prilagoditi uslove života u naseljenim područjima efektima klimatskih promena. Pitanje kojim se ovde bavimo jeste kako da nam urbanističke politike pomognu da lakše podnesemo neminovne klimatske promene. Odnosno - kakvi se efekti klimatskih promena pojavljuju u Srbiji i kako da se tim efektima što uspešnije prilagodimo, piše Mihailo Gajić, urednik ekonomskog sadržaja na sajtu Talas.

Dadince kod Vlasotinca: Ukinuta dozvola za mini-hidroelektrane

Zahvaljujući svojim akcijama ekolozi Srbije postigli su još jedan uspeh, a to je da sačuvaju još jednu planinsku reku. Jer, neće se graditi treća mini-hidroelektrana na Rupskoj reci u ataru sela Dadinca kod Vlasotinca. Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture poništilo je izmenjeno rešenje iz novembra prošle godine koje je investitoru iz Leskovca izdala opština Vlasotince. Meštani Dadinca koji protestuju od polovine decembra prošle godine, kako bi sprečili potpuno uništenje reke na kojoj je i vodozahvat Vodovoda u Grdelici, kažu da su i dalje na oprezu. Investitor se zvanično još nije oglasio. Istrajnost i odlučnost nisu ih napustili ni jednog trenutka, 130 dana na barikadama po kiši, snegu, debelom minusu. Mlado i staro sa istim ciljem. Da sačuvaju Rupsku reku i ne dozvole investitoru da započne radove.

"Nad vodovodom su elektrane, jel sme to tako da bude, ta voda izlazi mi prljava, imamo dole bašte", napominje Simka Stamenković, meštanka Dadinca. "Mi mladi smo ti koji treba da sačuvamo ono što se sačuvati može, da spasimo reku jer bez reke selo ne bi postojalo", navodi Dragiša Milić, student Šumarskog fakulteta iz Dadinca. Bojazni još ima, vatru zato ne gase, ali kažu verovali su da će pravda pobediti. Zoran Kocić, meštanin Dadinca kaže: "Zahvaljujem se mojim Dadinčanima oni su heroji, oni su nevidljivi heroji koji su najzad postali stvarno vidljivi".

Ministarstvo građevinarstva i infrastrukture kao drugostepeni organ poništilo je građevinsku dozvolu za izgradnju mini-hidroelektrane na Rupskoj reci jer je utvrdilo da izdato rešenje sadrži pravne nedostatke. U opštini Vlasotince ne negiraju propuste svojih službi, ali kažu da je doneta najbolja odluka u interesu građana. "Postoje bitni propusti u izmeni i izdavanju izmenjene građevinske dozvole zbog čega je i samo Ministarstvo odlučilo kako jeste. Bitni propusti se pre svega odnose na samu energetsku dozvolu koja je istekla i nije pribavljena nova kao i novi vodni uslovi", ističe Bratislav Petrović, predsednik Opštine Vlasotince.

Rešenje u rukama još nemaju, ali meštani Dadinca su pobednici kažu u jednom od neformalnih udruženja koja su sve vreme bila podrška i pomoć. "Do 5. maja ove godine je taj rok za žalbu, pretpostavljam da će se investitor žaliti na to rešenje, meštani Mesne zajednice Dadince i Bitka za Vlasinu stajaće i dalje na barikadama, što se samog rešenja tiče pozdravljamo odluku Ministarstva da poništi građevinsku dozvolu za mini-hidroelektranu Besko koju mi evo već treću godinu zagovaramo i za koju smo stajali brojnim dokazima da je ta dozvola i Na teritoriji opštine Vlasotince je pet mini-hidroelektrana. Sledi nova borba Udruženja „Bitka za Vlasinu" da se što pre postupi po njihovoj peticiji i 8 potencijalnih lokacija izbace iz aktuelnog prostornog plana opštine Vlasotince.

Efekat klimatskih promena u Srbiji

Klimatske promene su posledica efekta zagrevanja atmosfere usled povećanja koncentracije gasova sa efektom staklene bašte - oni otežavaju da se deo toplote koje Zemlja dobije od Sunca vrati nazad u kosmos. Ovaj porast globalne temperature deluje kao mali, ali može da ima ozbiljne posledice. Kako se Srbija nalazi daleko od mora, topljenje lednika nije nešto što će nas pogoditi za razliku od Bangladeša ili koralnih ostrva, ali to ne znači da smo zaštićeni od posledica klimatskih promena.

One će se u našem regionu prvenstveno ogledati u povećanju prosečne temperature tokom leta, kao i u promenama u ciklusu padavina. Leta će biti nešto duža i toplija nego do sada i umnožiće se pojava toplotnih talasa; padavine će se prorediti i suše će biti češće. Ali zato kada kiša bude padala, to će sve češće biti u vidu bujičnih padavina i pljuskova, umesto obične kiše.

Za urbanističke politike u Srbiji - što nije ograničeno samo na Beograd ili Novi Sad, nego se tiče svih većih urbanih mesta - najvažnije su dve pojave: porast temperature i povišena učestalost toplotnih talasa, kao i promena rasporeda padavina, sa povećanom učestalošću bujičnih padavina. Ovi problemi iako postaju sve vidljiviji, za sada još nisu dobili adekvatno mesto u planiranju i implementaciji lokalnih politika razvoja gradova. Sa klimatskim promenama, i ovi problemi će postajati sve učestaliji i njihove posledice sve teže, a njihovo rešavanje nije moguće nekim brzim koracima. Zato je potrebno da o tome razmišljamo već danas.

Toplotni talasi

Toplotni talasi odgovorni su svake godine za hiljade smrti širom Evrope - čak 53.000 ljudi umrlo je tokom vrelih talasa u julu 2022. godine, a najviše su bili pogođeni Portugal, Španija, Francuska i Velika Britanija. Tokom toplotnih talasa nije problem samo u tome što je tokom dana veoma vruće, već i to što se tokom noći temperatura ne spušta dovoljno da se ljudski organizam efektno rashladi, usled čega se ljudi koji nemaju klime nalaze pod višestrukim temperaturnim stresom koji može da se završi fatalno. U najvećem riziku su stariji ljudi kao i oni sa već postojećim medicinskim problemima, prvenstveno ljudi sa onim srčanim.

Pojedini evropski gradovi su počeli da regulišu radno vreme onih koji rade na otvorenom tokom vrelih dana (dvokratno radno vreme, s pauzom tokom najtoplijeg dela dana), a u nekima se organizuju čak i privremena skloništa za one koje kod kuće nemaju rashladni uređaj, kao što je slučaj sa pariskim metroom ove godine. Imajući u vidu da su cene klima uređaja pristupačne gotovo svima, i da u Srbiji nema posebno oštrih uslova za postavljanje spoljašnjih jedinica klima uređaja (usled čega njih gotovo da nema u Parizu ili Beču, ali zato barem imaju lepe fasade na zgradama) kod nas je stanje u ovom domenu nešto lakše; takođe postoji i regulisanje radnog vremena ljudi koji rade napolju i po centru grada se postavljaju cisterne sa pijaćom vodom. Ali pitanje je da li će ovo biti dovoljno u narednim godinama, navodi Gajić na sajtu Talas.

Ovde dodatan problem predstavlja to što moderni urbani prostori stvaraju efekat toplotnog ostrva - velika količina betona, čelika i stakla brzo se zagreje i duže isijava toplotu, pa je temperatura u gradovima mnogo viša i bez efekta klimatskih promena. Ovo je nešto što je svima intuitivno jasno kada se tokom vrelog dana prošetaju Košutnjakom umesto Knez Mihailovom sa njenim usijanim pločnikom. A, ovde se posebno Beograd ističe kao grad koji čini sve što može da stanje pogorša, kao astmatičar koji nastavlja da puši dve pakle cigareta dnevno.

Visoko rastinje je ono što može da umanji efekat toplotnog ostrva jer krošnje drveća zaklanjaju asfalt i beton od direktnih sunčanih zraka, usled čega je temperatura pri tlu mnogo prijatnija. Kod nas je problem što izgleda kao da postoji konsenzus da treba da posečemo svako drvo koje vidimo. Ovde zelene površine kao takve ne pomažu puno - uređeni park sa cvećem i travom neće imati ni delić efekta koliko drvored niz ulicu. Tako ni veliki planovi za pošumljavanje - koji su deo strategije Grada Beograda - neće imati puno efekta jer koliko god sađenje novih stabala jeste dobro, ona nama trebaju u centru grad gde su skoro nestala, a ne na široj periferiji grada i na mestima koja su udaljena od onih gde ljudi borave ili žive.

Pored ovog standardnog rešenja ozelenjavanjem centra grada drvoredima, neki gradovi počeli su i sa nekim inovativnijim rešenjima, kao što je bojenje asfalta u belu boju, koja odbija više sunčevih zraka i tako prima manje toplote, te zelenim krovovima na zgradama gde se uzgajaju biljke, ili postavljanju većeg broja solarnih panela na javnu infrastrukturu (na nastrešnice autobuskih stajališta, na ulične bandere, ili kao nastrešnice iznad biciklističkih staza).

Bujične padavine

Preraspodela padavina tako da imamo više suvih dana, ali da zato tokom onih kišnih padne više padavina slika je Beograda već nekoliko godina, a bujični pljuskovi su primetni naročito tokom leta. Ovo predstavlja ozbiljan problem za postojeću komunalnu infrastrukturu, koja nije pravljena da izdrži tako jake pritiske u kratkom vremenskom periodu.

Kišni kolektori i kanalizacija ne mogu da odjednom prime toliko vode, pa delovi grada budu bukvalno potopljeni. Dok su ovakvi događaji ranije bili retki iako se jesu događali, sada će ovakvih slučajeva biti sve više. Naravno da rešenje za to nije dosetka da treba označavati ulice kojima ne treba ići tokom padavina, što je bila najskorija ideja novog gradonačelnika Šapića, već postepena zamena i proširenje kapaciteta kanalizacionog sistema da primi veću količinu vode. Ovo je naravno veoma skupo i zahteva ne samo puno novca, nego i vremena. Ali to ne znači da planovi komunalnih preduzeća vezanih za širenje kanalizacione mreže ne treba da se shodno tome unaprede da bi se stanje polako ispravljalo po malo koliko finansijske mogućnosti to budu dozvoljavale u skladu sa već razvijenim planovima proširenja kanalizacione mreže ili njene rekonstrukcije i zamene cevi.

Ovaj problem sa bujičnim padavinama nadovezuje se na prethodni sa toplotnim ostrvima: kada se izbetonira svaki komadić zelenila ne samo da će vam leti biti toplije, nego sada više neće biti ni zemljišta da primi i upije padavine, već će sve morati da završi u kanalizaciji. Kada kanalizacija taj pritisak ne može da primi, eto vam gejzira iz šahtova i jezera na ulicama. Stoga prvo rešenje trebalo bi da bude i povećanje zelenih površina u širem centru grada.

Ovo sada već više ne deluje moguće da se desi putem izgradnje novih parkova imajući u vidu gustinu izgrađenosti, ali barem oni postojeći mogu da se zaštite, da se održavaju mali zeleni džepovi okolo i između zgrada, kao i da se obnove ili zasade ulični drvoredi - drveće će putem korenskog sistema upiti veliku količinu vode. Tu je i mogućnost korišćenja propusnog betona koji, kako mu i ime kaže, može da propušta vodu velikog brzinom za razliku od običnog betona, i to do čak 36.000 litara po kvadratnom metru po satu, dok su jake bujične padavine za Beograd reda 100 l/kvm. Ovaj beton može da se koristi za biciklističke ili pešačke staze, stambena naselja, parkinge i sportske terene, i u Beogradu ga već možemo videti na drvoredima u centru gde je tlo oko samih stabala izbetonirano upravo ovakvim propusnim betonom.

Danas, a ne sutra

Kao što je prekasno tražiti rešenje za visoku zagađenost vazduha onda kada je on toliko zagađen da ga vidimo, tako je i rešavanje problema nastalih ili pojačanih usled klimatskih promena prekasno kada ti problemi postanu akutni. Jer nijedno od postojećih i predloženih rešenja nije moguće implementirati na kratak rok u dovoljnoj meri da to može da se oseti. Ako zasadimo drvored danas, trebaće nam barem dve decenije da to drveće poraste dovoljno da njihove krošnje zaklone ulicu od sunca. Ali to ne znači da ne treba što pre da počnemo sa iznalaženjem rešenja za ove probleme, naročito imajući u vidu da će sa daljim protokom vremena uticaj klimatskih promena na kvalitet života u našim gradovima, prvenstveno u Beogradu, biti sve veći.

Hrana u Srbiji - proizvodnja i potrošnja: Izumiranje stočarske proizvodnje

Stočarstvo Republike Srbije može se posmatrati kao ruralni sektor, koji obuhvata sve ekonomske aktivnosti oko uzgoja životinja i proizvodnje proizvoda poreklom od životinja i koji uključuje sve aspekte lanca vrednosti reproduktivnih životinja. Ono danas u BDP agrara Srbije učestvuje samo sa 28,1 odsto. Ako se nastavi pad od dva do tri odsto kao što je do sad bilo godišnje u poslednje tri decenije, uskoro će to biti i 20 odsto. To će biti na nivou nerazvijenih zemalja. Svojom raspoređenošću po regionima Republike Srbije, bogatom raznolikošću proizvodnih sistema, stočarska proizvodnja pruža otpornost celom privrednom sektoru, vitalnost ruralnim sredinama i imidž nacionalnog kulturnog nasleđa. Međutim, njegovi činioci se već duži niz godina suočavaju sa sve većim pritiscima (prekomerni uvoz, finansijska opterećenja uzgoja i sl.) koji mogu biti razlog napuštanja do izumiranja stočarske proizvodnje pojedinih ruralnih sredina, a što se posledično odražava i na gubitak vrednosti kulturnog nasleđa naroda u Srbiji. To su sve projekti i obećanja na čija ostvarenja se čeka decenijama. Jer, hrana se u Srbiji proizvodi na 3.478.000 hektara. Decenijama njena godišnja vrednost proizvodnje se kreće od 3,5 pa do 5,6 milijardi dolara vrednosti. Poljoprivreda u BDP zemlje učestvuje samo sa osam do 10 odsto. Zakonski agrarni budžet treba da bude do pet odsto, pa da raste do 10 odsto. Ni to se ne ostvaruje. On je uvek ispod pet odsto!

Ne poštuje se ni zakon Strategija razvoja poljoprivrede od 2014. pa do 2024. godine. Ona predviđa godišnji rast od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama 6,1 odsto. To je samo nerealna želja. Dok je njeno sprovođenje, jer u 2015. godini pad je bio osam odsto, 2017, država je priznala pad od 10,7 odsto (suša je odnela rod vredan 1,5 milijardi dolara) 2021. godini pad je bio pet odsto, u 2022. godini opet je bio pad od pet odsto, a u 2022. godini čak osam odsto! Najteže je u stočarstvu koje u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto. Dakle, agrar nije ni strateška delatnost u Srbiji. To se uvek obećava pred izbore ili na početku agrarne sezone. Ali, agrar neće biti strateška delatnost još bar jednu deceniju. Jer, aktuelna vlast na prvo mesto, u svojim ekspozeima i govorima, postavlja infrastrukturu (putevi i pruge), energetiku, IT delatnost, makroekonomsku stabilnost, ekonomski rast, povećanje plata i penzija, rasterećenje privrede, zdravstvo, demografiju i mnoge druge. Dakle, još dosta vode će proteći Dunavom dok se ne dočeka bolji život u agraru. Za protekle tri i po decenije godišnji rast agrara je 0,45 odsto. To se neznatno povećalo od demokratskih promena do danas pa je na kaju 2021. godine bilo 0,61 odsto.

Dakle, Srbiji je potreban novi koncept i novi ljudi za razvoj poljoprivrede! Ponajbolje bi bilo kada bi se to uradi po nordijskom konceptu zatvorene proizvodnje od njive do trpeze. Po njemu bi obrt kapitala u agraru godišnje bio bar 50 puta. U Srbiji je to dva do tri puta. Ali, za to je potrebno da se posluje preko zadruga u kojima bi se nalazila i prerađivačka industrija. Dokaz da Srbija nije konkurentna u svetu je činjenica da je vrednost proizvodnje po hektaru samo 1.000 evra ili 1.200 dolara. U svetu kome težimo i zemlje na koje se ugledamo, kao što je na primer Holandija je oko 26.000, a Danskoj oko 24.000 dolara. Kada bi radili kao što rade u tim zemljama, u Srbiji bi mogli da imao vrednost agrarne proizvodnje i do 64 milijarde dolara. A, tolika je u Srbiji u 2022. godini bila ukupna vrednost BDP!

Karakterističnu raznolikost geografskih regiona Republike Srbije, prati i raznolikost stočarske proizvodnje, zbog čega je prilično teško definisati prosečnu veličinu farme. Ono što se pouzdano zna je da su individualna poljoprivredna gazdinstva oduvek bila stub nacionalne stočarske proizvodnje, koja se istovremeno bave i različitim delatnostima u oblasti poljoprivrede (mešoviti uzgoj životinja, ratarstvo i stočarstvo, ili druga mešovita poljoprivredna proizvodnja uz prioritetno stočarstvo). Upravo je taj vid proizvodnje i deo našeg kulturnog nasleđa, koji je, zbog izuzetno teške situacije u stočarstvu, i pored podrške države, u opadanju, a tokom 2021 - 2022. godine mnoga ova gazdinstva su i ugašena, ističe se u analizama Privredne komore Srbije.

Ograničavajućim odredbama nacionalnih propisa u delu državne podrške u cilju održivosti i razvoja stočarstva, obuhvaćeni su veći privredni subjekti u oblasti stočarske proizvodnje, koji ulažu u genetiku i ostvaruju dobre proizvodne rezultate. Trend intenziviranja stočarstva nije sistematski značajan, pre svega, zbog značajnih razlika u veličini farmi životinja. Međutim, po ugledu na zemlje sa razvijenim stočarstvom, svaki ozbiljno orijentisan uzgajivač životinja (koje su u lancu ishrane ljudi), ima za cilj da obezbedi zdrave i dobro negovane životinje. Održiv i konkurentan sektor stočarstva trebao bi biti značajan za Republiku Srbiju i danas i u budućnosti. Stočarstvo ima ključnu ulogu za stvaranje dodatne vrednosti od ratarskih kultura (useva, ostataka useva, biljaka ne jestivih za ljude...). Već tri decenije u Srbiji je godišnji trend pada broja životinja dva do tri odsto godišnje! Upravo to govori o neprofitabilnosti stočarske proizvodnje! Dok lošeg vođenja agrarne politike je da smo od izvoznika mesa, postali njegovi uvoznici!

Procenjuje se da stočarstvo Republike Srbije, u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje, učestvuje samo sa oko 28,1 odsto (biljna proizvodnja zauzima učešće od 71,9 odsto). Sve ispod 60 odsto je karakteristika nerazvijenih zemalja! Procene su da će uskoro stočArstvo koje je na izdisaju u Srbiji učestvovati u BDP agrara samo sa 20 odsto!

Prema izvorima Evropske asocijacije proizvođača hrane za životinje i podataka sa Eurostata, vrednost stočarske proizvodnje, procenjuje se sa oko 168 milijardi evra godišnje, što je oko 45 odsto poljoprivredne aktivnosti. Više od polovine njegove vrednosti stvaraju goveđe i teleće meso, mleko i mlečni proizvodi, zatim meso i proizvodi od svinja, živine i jaja, i treće - drugi proizvodi od ostalih životinja (tj. ovce, koze, itd.).

Ukupna poljoprivredna proizvodnja EU-27 iznosila je 389 milijardi evra u 2020. godini. Hrana za životinje je najvažniji faktor troškova stočarske proizvodnje i predstavljala je 2020. godine do 55 odsto vrednosti farmi za živinu, 32 odsto vrednosti farmi svinja i 14 odsto vrednosti farmi goveda. Za jednu deceniju u Srbiji je ugašeno oko 62.000 farmi! Dakle, broj stoke je na istorijskom minimumu. Nalazi se na nivou Prvog svetskog rata. Već sad je u Srbiji svakodnevno gladno oko 500.000, a najavljuje se da će taj broj uskoro biti tri puta veći. Najbolji dokaz je da danas u Srbiji ima samo 130.000 krmača prasilja i oko 170.000 krava mlekulja, Pre tri decenije bilo je više od 400.000 krava mlekulja i više od 1,1 miliona krmača prasilja. Ili 1990. godine iz Srbije je u svet bilo izvezeno svinjskog mesa u vrednosti do 762 miliona dolara. Stigle su sankcije, raspad Jugoslavije i ratovi. Danas u oborima imamo manje od dva miliona svinja. Srednje razvijena zemlja među koje se sami Srbi ubrajaju, treba da ima svinja koliko i stanovnika. Sad moramo više desetina hiljada tona mesa uvoziti za sopstvenu ishranu. To je uglavnom iz EU, a ta stoka hranjena je GMO proizvodima. Baš zato što je stoka hranjena sa GMO proizvodima, uvozno meso je jeftinije od proizvedenog u Srbiji čak za 40 odsto, navodi Mirko Novaković, iz Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije.

Pad broja životinja

Direktor firme "Mijatović-Kotraža" veterinar Ivan Mijatović tvrdi da situacije kao što je pandemija ne utiču negativno na veterinarsku delatnost, pa ni rat u Ukrajini, već njen uspeh narušava starosna populacija ljudi. "U Srbiji je loša situacija u veterini. Smanjuje se broj životinja, tako da svake godine nestaje njih 10 do 15 odsto, ljudi prestaju da se bave njima. Pogotovo mlađi, a i stariji. Mi se u našoj firmi najviše bavimo govedima i ovcama, krupnijim i sitnijim preživarima", ističe Mijatović. U okviru veterinarske delatnosti, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji trenutno posluje ukupno 1.012 firmi, a veterinari tvrde da su 2021. godine poslovali lošije nego pre pandemije.

Podaci Uprave za agrarna plaćanja

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu smanjen je broj korisnika sredstava po meri - Podsticaji u stočarstvu za kvalitetna priplodna grla, za oko 64,9 odsto. Posmatrano finansijski smanjenje odobrenih sredstava u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu po ovoj meri iznosi 57,6 odsto;

U 2021. godine u agraru je bio pad proizvodnje veći od šest odsto, a u 2022. Godini prema podacima RZS to je više od osam odsto!

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja u 2022. godini u odnosu na 2021. smanjen je broj korisnika sredstava za oko 38 odsto (mera - Podsticaji u stočarstvu za tov junadi, tov svinja, tov jagnjadi i jaradi.) Posmatrano finansijski smanjenje odobrenih sredstava u 2022 u odnosu na 2021. po ovoj meri iznosi 33,6 odsto;

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja u 2022. godini u odnosu na 2021. smanjen je broj korisnika sredstava po meri - Podsticaji u stočarstvu za krave za uzgoj teladi za tov, za oko 47,1 odsto. Posmatrano finansijski smanjenje odobrenih sredstava u 2022. u odnosu na 2021. godini po ovoj meri iznosi oko 53,1 odsto;

Prema podacima sa kojima raspolažemo (Izvor: Uprava za agrarna plaćanja od januara 2023. godinu uz napomenu da podaci za 2022. godinu nisu konačni) u 2022. godini;

Premije za kravlje mleko realizovane su oko 73,9 odsto (smanjenje od 26,1 odsto u odnosu na 2021);

Realizacija premija za ovčije mleko povećana je za oko 80 odsto u 2022. godini u odnosu na 2021;

Dok je realizacija pemija za kozje mleko u 2022 manja za oko 4,5 odsto u odnosu na 2021. godine;

Zaključno sa krajem novembra 2022. u Republici Srbiji, procenjuje se da je bilo ukupno 12.313 poljoprivrednih gazdinstava koja su korisnici premija, a nemaju u zakupu državno poljoprivredno zemljište. Ukupan broj muznih krava u ovim PG iznosio je samo 110.168 grla;

Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja, u 2021. godini ukupno je bilo premirano 608.119 muznih krava sa prosekom po kvartalu od oko 152.030 grla. Na osnovu internih analiza u 2021. godini, od ukupnog broja premiranih muznih krava, učešće poljoprivrednih gazdinstva korisnika premija, u ukupnom mlečnom govedarstvu je oko 72,5 odsto.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji i dalje dominiraju mala gazdinstva, mada se primećuje tendencija blagog ukrupnjavanja gazdinstava. Broj gazdinstava u odnosu na 2012. godinu je opao, dok je ukupno korišćeno poljoprivredno zemljište u blagom porastu u odnosu na 2012. Pretpostavka je da najmanja gazdinstva iz ekonomskih razloga prestaju da se bave poljoprivrednom proizvodnjom i da prodaju ili daju u zakup svoje poljoprivredno zemljište, srednjim i velikim gazdinstvima. Prosečna veličina Korišćenog poljoprivrednog zemljišta, povećala se sa 5,4 hektara koliko je iznosila na 6,2 hektara od 2018. godine.

Od ukupne proizvodnje industrijske hrane za životinje (2021. godine) na godišnjem nivou proizvedeno je oko 1,3 miliona tona, procene su da oko 34 odsto uzima učešće hrana za svinje, oko 34,7 odsto uzima učešće hrana za živinu, dok hrana za goveda uzima učešće od oko 22 odsto;

Manji broj goveda

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku - sa stanjem 1. decembra 2021. godine u odnosu na 2020. godinu, manji je ukupan broj goveda za 2,9 odsto muznih krava za 2,1 odsto i steonih junica za 26,5 odsto, pri čemu je broj steonih junica u 2021. godini u odnosu na prosečno godišnje brojno stanje za period 2017. - 2020. manji za 28,35 odsto. U 2020. godini u Srbiji je na muži bilo 417.000 grla, od kojih je dobijeno blizu 1,5 milijardi litara mleka. To znači da je po pomuženom grlu godišnje dobijano samo 3.585 litara. Godinu dana kasnije od 408.000 grla dobijeno je 1,47 milijardi litara mleka, što znači da je po jednom grlu dobijano samo 3.610 litara mleka. Sve ispod 7.000 litara danas je loše i karaktesristika nerazvijenih zemalja! Sve manje stočarstvo u Srbiji ima velike negativne posledice. Potrošnja mleka i prerađevina svedena je na 200 kilograma po stanovniku godišnje. To je na dnu lestvice u Evropi. Najteže je to što se iz godine u godinu snižava kvalitet najboljeg poljoprivrednog zemljišta. Za održavanje kvaliteta potrebno je godišnje upotrebiti najmanje 15 tona stajnjaka po hektaru. Opada proizvodnja i potrošnja mleka, a time i sira. Godišnja proizvodnja sira je oko 60.000 tona.

Pojedine mlekare obustavljaju otkup mleka

Pojedini proizvođači mleka - ukupno 42 iz Banjana i još 16 okolnih sela, od 1. maja nemaju kome da prodaju svoje mleko. Mlekara ih je u petak obavestila da za dva dana od njih više - neće otkupljivati mleko. Stočari kažu da je nedostatak mleka u Srbiji izazvan od uvoznika kao bi što više uvozili mleka u prahu, ko zna kakvog kvaliteta pa da od toga pravimo ,,belu vodicu'' koju prodajemo za mleko. E, pa toliko je taj ,,nedostatak'' da poljoprvirednici poput Mićka Mihailovića iz Savinog sela u Bačkoj sad nemaju kome više da prodaju mleko! Reč je o porodici u kojoj roditelji imaju iznad 25 godina, četvoro male dece i 50 krava. Teško su do toga došli i sad moraju prinudno da gase farmu kako bi imali proizvodnju samo za naturalnu, kućnu potrošnju. U ovom regionu pre deceniju i po ,,Imlek'' je prestao da kupuje mleko od onih koji su imali u stajama manje od po 10 krava mlekulja. Stočari njih nekoliko hiljada nije imalo kome i gde da prodaju mleko. Jedna bivši direktor u Bačkoj Palanci osnovao je mlekaru ,,Eko milk'' pa je od svih u regionu dnevno otkupljivao po 9.000 litara mleka i perađivao ga u sireve i snabdevao picerije, lokale i druge potrošače u Srbiji sa kvalitetnim sirevima. Proizvodio je desetak vrsta sireva koji su imali kupce. Vlasnik te mlekare koja je bila spasila region i više od 300 proizvođača mleka, ne želi da mu se objavljuje ime, ali kaže da je bio na razgovoru kod ministarke poljoprivrede i da je ona rekla da se uvoze dvostruko jeftiniji sirevi od naših domaćih. Prelevmani na kilogram tog uvoznog sira su samo 30 dinara.

Da to nije dobro za proizvođače i potrošače u Srbiji, odnosno stočare vlast nije imala razumevanja niti je to interesovalo. Stočari su ostali bez posla, gase farme, nemaju od čega ni da žive, potrošači bez mleka... To je rezultat nakaradne agrarne politike koja se vodi u zemlji. Ja nisam mogao da radim i proizvodim gubitke, nekako ću se snaći za sebe i porodicu nešto drugo da radim, žao mi je tih proizvođača od kojih sam dnevno kupovao po 9.000 litara mleka i prerađivao, kao i zaposlenih u mlekari. Bili smo se uhodali, posao je trajao deceniju i po. Spasio sam stočare u regionu, ali sad svi zajedno propadamo, kaže vlasnik mlekare u Bačkoj Palanci. Odgovornost za to isključivo snosi vlast, odnosno ministarka poljoprivrede. Sve sam joj objasnio, ali malog je znanja u ovoj oblasti, pa, kako je rekla i pored dobrih namera, nije shvatila problem tih ljudi stočara. Dokaz ovog nerazumevanja je da je pre nekoliko dana vlasnik farme ,,Ćulibrk'' u Novoj Gajdorbi kod Bačke Palanke pred medijima svakodnevno prosipao po 1,5 tonu mleka jer nije imao kome da ga prodaje posle ovakve odluke vlasti! U stajama je imao oko 15 grla krava mleka, neke će pronaći kucpe, a većina će otići u klanice.

Vlasnik mlekare ,,Eko milk'' koja se nalazi u Bačkoj Palanci, u fabrici je bio zaposlio oko 15 radnika, nekad i više. Tu su radili deceniju i po - sad kada je on doneo odluku da više nema računa to da radi - svi su dobili otkaze. Stočari više nemaju kome da prodaju mleko! Ministarka Jelena Tanasković sad navodno obećava da će ,,Imlek'' ponovo preuzimati otkup mleka, ali od toga za sada naravno nema ništa. Obećano je i da će im naravno platiti 37 dinara po litru kao što to radi ,,Somboled'', bez premija, što je daleko ispod granice isplativosti. Mihailovićima je ovo bio jedini izvor prihoda i zato počinju samostalno, dok ne rasprodaju stado. Ističu kupcima koji se javljaju i ljudima koji se interesuju za mleko i sireve, da prodaju punomasno mleko (100 dinara za litar) i punomasni mladi domaći sir preko interneta pozvao sve iz okoline Bačke Palanke, Vrbasa, Kule, Odžaka, Novog Sada, da naruče nešto od tih proizvoda kako bi mogli da prehrane porodicu.

Milija Palamarević iz Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije kaže za javnost da su već bezbroj puta ukazivali da će to ovoga doći. Dnevno se prospe po 15 tona mleka u Srbiji. „Za mesec dana imaćemo potpuno rasulo, jer država i dalje uvozi mleko, tržište je prezasićeno, a trgovci zaračunavaju sto procentne marže", kaže Palamarević. „Mlekara je pred praznike obavestila prevoznika, koji dnevno od proizvođača do mlekare preveze šest tona mleka, da od 1. maja 2023. godine prestaje da otkupljuje mleko od 42 proizvođača. Od čega će da žive te porodice i šta će da rade sa svojim mlekom", upitao je Palamarević. To se dešava u centralnoj Srbiji gde je najviše stoke.

Videli ste slično je i u Vojvodini. Farmi je sve manje, uvoznici dobro zarađuju - a to je odluka vlasti ove agrarne zemlje, da gasi farme i ceo agrar za koji se nekad govorilo da može da hrani pola Evrope, a sad nema ni mesa ni mleka. Interes je manjeg broja političara i uvoznika, da se kupuje od stranih zemalja! A, nekoliko velikih u zemlji nije u mogućnosti da proizvodi koliko nam zatreba. To može samo veliki broj malih. Oni moraju da budu i akcionari u prerađivačkoj industriji pa će onda o svemu i da odlučuju.

Sledi li potpuna obustava otkupa mleka?

Zbog velikog uvoza mleka, mlekare, dodaje, imaju toliko mlečnih proizvoda na stanju da ne mogu da funkcionišu. „Imamo proizvođače kojima mlekare plaćaju jedva 25 dinara otkupnu cenu. To nije dovoljno ni da prehrani kravu koja mu daje mleko", ukazuju sagovornici za javnost ističući da je ovo najteže stanje u stočarstvu Srbije u ondosu na vreme od posle Prvog svetskog rata.

Oni podsećaju, odnosno najavljuju, da će uskoro doći i za Beograd da prospu mleko kod Predsedništva.

„Država hoće da nas sve uništi. Bezbroj puta smo ukazivali šta će da nas zadesi ova kriza. Za mesec dana imaćemo potpunu obustavu otkupa mleka u celoj Srbiji. Mleko se i dalje uvozi, a tržište je prezasićeno. Trgovci zaračunavaju stoprocentne marže. Sir koji ima proizvodnu cenu 500 dinara u radnji je 1.000 i 1.300 dinara. A, država od svega je ubirala i PDV", ukazuje Palamarević. On podseća da kada pada kupovna moć i prodaja automatski staje. „Uvezli su dva miliona kilograma kačkavalja u martu, a možda i više u aprilu, a uvoz mleka u prahu je dvostruko povećan, a mi ne znamo šta ćemo sa našim! Svi južno od Save i Dunava u ozbiljnom su problemu i u roku od mesec dana nam sledi uništenje, jer nijedan proizvođač neće imati više kome da proda mleko", upozorava Milija Palamarević. Neko, kaže, mora da reaguje po hitnom postupku. „Tražimo da se reguliše tržište inače svi odosmo u propast", kaže on. U ministarstvima, obećavaju, ali na tome ostaje, navodi predsednik stočara u centralnoj Srbiji.

„I ministarka i premijerka su bile obećale da će ograničiti marže u trgovinskim lancima i rešiti problem, ali od toga nema ništa. Potrebna je ili zabrana uvoza ili hitno uvođenje realnih prelevmana. Ukidanje ovih štetnih za sve osim za uvoznike. U trgovinama je zbog marži sve duplo skuplje nego što treba da bude. Država je slabija od stranih trgovinskih lanaca, ne sme da utiče na smanjenje marži, a oni posluju sa stoprocentnom zaradom, što sve ide na uništenje domaćih proizvođača", upozorio je Palamarević.

Ugroženo je oko 150.000 porodica zbog gašenja 62.000 farmi u poslednjih deset godina. Taj proces se i dalje nastavlja, mi samo slušamo obećanja, agrar se uništava, narod počinje masovno da gladuje. Za sada je više od pola miliona gladnih!

Zemlje u kojima stanovnici najviše konzumiraju mleko i prerađevine. Srbiju smo postavili samo da se vidi koliko trošimo:

Danska.................900,00 kilograma godišnje;

Finska..................361,19 kilograma godišnje;

Švedska................355,86 kilograma godišnje;

Holandija...............320,15 kilograma godišnje;

Švajcarska.............315,78 kilograma godišnje;

Grčka...................314,69 kilograma godišnje;

Srbija.................. 200,00 kilograma godišnje;

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sa stanjem na dan 1.12.2021. u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, manji je ukupan broj koza za 3,6 odsto, dok je neznatno veći ukupan broj ovaca za 0,6 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj koza manji je za 6,7 odsto, a veći je broj ovaca za 1,8 odsto. Procene su da sad u Sribji imamo oko 1,7 miliona ovaca i oko 193.000 koza.

Prema podacima o broju svinja (RZS) sa stanjem na dan 23. maj 2022. godine, u odnosu na stanje 1.12.2021. godine, manji je ukupan broj svinja za osam odsto svinja u tovu za 20,9 odsto i krmača za 2,2 odsto u odnosu na prosek (2011-2020) ukupan broj svinja manji je za 6,5 odsto. Srednje razvijena zemlja danas treba da ima tovljenika koliko i stanovnika.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, dobijenih na osnovu sprovedene Ankete o poljoprivrednoj proizvodnji, u Republici Srbiji, sa stanjem na dan 1.12.2021, u odnosu na stanje na dan 1. decembra 2020, zabeležen je neznatno veći ukupan broj živine za 0,7 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek (2011-2020), ukupan broj živine manji je za 9,5 odsto!

(Nastaviće se)