Likovi i senke

Svira .....

N. Vlahović

U dvanaest godina dugoj vladavini finansijama, privredom i ekonomijom Srbije, samozvani ekonomski genije Mlađan Dinkić, taj proizvod nevladinog sektora nastalog pod punom kontrolom britanskih i američkih "revizora", napravio je više štete nego sve promašene vlade nekih susednih zemalja zajedno!

 Nijedna vlada u poslednjih dvanaest godina u kojoj je "službovao" ovaj "mali Milošević", kako ga je nekada nazvao Bogoljub Karić, i kako ga danas zove Vesna Pešić, nije završila svoj mandat bez podugačkog spiska krivičnih dela koje je počinio on lično sa saučesnicima svojih suludih projekata, koji su Srbiji doneli ogromne nevolje i nesagledive gubitke...

Pre nego što je i počeo da hara sopstvenom domovinom, ubeđujući narod da je baš on Mesija koji će doneti opšti prosperitet, izvršio je oružani napad na domaće banke, te je tako, primenom sile, na njihovo mesto instalirao strana bankarska strašila, zapravo, presvučene fantome prljavog kapitala, kojih se gnuša svako ko zna šta je banka sa reputacijom a šta ne...

Ali, nije se ni na tome zadržao, nego je, odmah po dolasku na svoju prvu veliku funkciju, u svojstvu guvernera, otputovao na Kipar sa misijom "da vrati srpske pare". Ali, kako je dobro poznato, brže se vratio nego št je otišao, shvativši da imena osoba na čijim se računima taj novac nalazi, može beskonačno da ucenjuje i tako dugoročno opstajava na visokim, ministarskim funkcijama...Tako je i počela njegova šetnja, iz vlade u vladu, ali uvek na najvišim pozicijama, odakle je mogao da vlada suštinom života ove zemlje. A, kako je vladao, govore (ne)dela koja je ostavio iza sebe...

U trenutku kad ponovo postaje nezaobilazan faktor u stvaranju nove koalicione vlasti, ovaj mali čovek bolesnih ambicija ima puno razloga da ponovo poveruje sebi da je Mesija, i da bez njega nema nijedne vlade niti ekonomskog oporavka Srbije...Jer, ako je čak i njegova mizerna strančica postala ozbiljna politička činjenica, onda je srpsko društvo zaista duboko bolesno i nema mu spasa.

Kao tragikomični mamin sin, ovaj nedoučeni muzičar bez sluha, svojevremeno je napisao  pesmu "Novac u rukama", koju je pevao i njegov bivši prijatelj Božidar Đelić (a pomagao mu Goran Pitić!). Vremenom je ta ideja ostvarena, pa je Đelić, kao i Dinkić, uostalom, zagazio u debeli kriminal. I zaista, novac u rukama danas ima samo mala, odabrana grupa ljudi koja bije fanatičnu bitku za opstanak na vrhu vlasti, a Mlađan Dinkić je sinonim te retke vrste, spremne da čerupa preostalu imovinu već poharane Srbije. Bude li on nanovo krenuo u svoje manijakalne misije po domovini, teško i njemu i domovini! Svako će da plati svoju cenu...