Žarišta

Od Mediterana do Kaspijskog mora svako je sa svakim i protiv svakog

 

Bliski istok sve bliži

 

Sirija je mešavina dva centralna problema Bliskog istoka: sektaška i etnička rivalstva i arapsko-izraelski sukob. U državi gde traju sukobi još nije proglašen građanski rat mada ta klasifikacija visi u vazduhu. I pored toga Izrael, koji sa Sirijom deli granicu, ponaša se veoma nezainteresovano. Izgleda da su celokupni problem prepustili svom savezniku - Sjedinjenim Američkim Državama. Kada je u pitanju problematični Iran, izgleda da sankcije koje je Zapad nametnuo Iranu zbog njegovog atomskog programa imaju izvesni uspeh. Tako poslednjih nedelja Izrael nije paničio pokušavajući da ubedi svet da mu preti neposredni napad i da ubedi SAD da će preventivno napasti Iran bilo kog trenutka. Krizu na srednjem i bliskom Istoku analizira Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda

 

Milan Balinda

 

Ogranak Al Kaide u Somaliji objavio je da će isplatiti nagradu onome ko dojavi gde se nalaze predsednik SAD-a Barak Obama i državna sekretarka Hilari Klinton. Za Obaminu glavu obećano je deset kamila, a za Hilarinu deset kokoški i isto toliko pilića. Ovaj proglas Šabab grupacije pojavio se nekoliko dana nakon što je Vašington ponudio 33 miliona dolara za informacije o liderima te terorističke organizacije. Rugajući se američkim naporima da ih pohvataju ili likvidiraju, jedan od vođa Šababa insistirao je da ovo nije prvi put kako "nevernici plaćaju da bi ubili muslimanske lidere". Aludirao je na tekst iz Kurana gde je opisana ponuda od 100 kamila za hvatanje proroka Muhameda kada je ovaj pobegao iz Meke ka Medini.

 

Sektaško i etničko rivalstvo

 

Sukobi u Siriji, zemlji u kojoj živi 21 milion ljudi, još nisu proglašeni građanskim ratom mada ta klasifikacija visi u vazduhu. Sirija je mešavina dva centralna problema Bliskog istoka: sektaška i etnička rivalstva i arapsko-izraelski sukob. Konflikt je, kao što to obično biva, veoma komplikovan i u njemu učestvuju najmanje pet grupacija. Nakon 14 meseci rastućeg nasilja, režim Bašara al-Asada nije još pokazao znake raspadanja budući da je samo neznatna grupa nižih oficira prešla na drugu stranu.

Predsednik Asad uživa diplomatsku i logističku podršku Irana, Rusije i Kine. Mada su Zapad i njihovi arapski saveznici uveli strogi embargo, Siriji još ne preti ekonomski slom, a ni vojna intervencija velikih sila nije na vidiku.

   Mada Asadov režim može u zemlji samo da računa na manjinsku Alaviti populaciju, koja čini 12 odsto stanovništva, sirijske oružane snage su veoma dobro opremljene i isto tako obučene a oko 80 odsto pripadnika su iz etničke grupe Alavita. Ta etnička, odnosno religijska sekta, kompaktnost razlog je što se Asadov režim još nije raspao. Alaviti, kojima pripada i Bašir al-Asad, užasava mogućnost da će se raspadom režima oni naći na udaru većine Sirijaca. Ipak, kao se sukobi u zemlji produbljuju i među ovom sektom počinje da se nazire razdor. Jedan tabor je frustriran što vojska još nije razbila pobunjenike, a drugi optužuju Asada što stavlja na kocku budućnost Alavita gurajući ih u oružani sukob protiv većine, Sunita. Alaviti su nominalno Šiiti muslimani, ali su više sekularni od svih drugih etničkih grupa u zemlji.

   Asadova Bat partija, koja je nekoliko decenija na vlasti, u suštini je znatno sekularna i promoviše pan-arapski socijalizam, ali većina stanovništva od 74 odsto su Suniti i gledaju na Alavite kao na dominantnu grupaciju koja podržava postojeći režim sa sektaške pozicije. Glasogovornici Asadovog režima vole da istaknu svoju sekularnu ideologiju kao činioca stabilnosti u zemlji "veličanstvenog mozaika" sastavljenog od raznoraznih verskih, etničkih grupa kao od mnogobrojnih plemena.

Alaviti su tokom četiri veka okupacije Otomanske imperije tretirani kao neznabošci i kao takvi plaćali su specijalne poreze. Povukli su se u planinski pojas Sirije i tamo sledili svoju verziju muslimanstva koja, između ostalog, veruju u reinkarnaciju, a smatraju da praznik Ramadan i putovanje u Meku nisu obavezni. Praktikuju religiju u svojim kućama i nemaju versku hijerarhiju. Francuska, kao kolonijalna sila, kreirala je uz Mediteransku obalu državu Alavita koja je trajala od 1920. do 1936. godine.

   Sa nezavisnošću Sirije Alaviti su se priklonili sekularnoj Bat partiji i popunili vojne i policijske redove. Državni udar 1970, kada je na vlast došao otac današnjeg predsednika, Hafez al-Asad, Alaviti su postigli totalnu kontrolu u zemlji a zbog toga ih je ostatak stanovništva nazvao "Nemcima". Današnja opozicija Asadovom režimu podeljena je u dve grupacije. One u zemlji i one u inostranstvu. Iz Istambula operiše Sirijski nacionalni savet u kome takođe ima trvljenja između sekularnih i islamista. Njihov vođa, Burhan Galioun, podneo je ostavku prošlog 24. maja nakon velikih pritisaka optužbi da ne doprinosi jedinstvu Saveta. Opozicione grupe u samoj Siriji svakodnevno reskiraju hapšenja, torture i ubistva. Nedostatak jasnog plana za period posle - Asada, sprečava mnoge Sirijce da se pridruže opoziciji, specijalno među manjinama koje se drže po strani. U te manjine spada i hrišćanski deo stanovništva, kao i Kurdi i Druzi.

  

Gde se krije istina

 

Za nasilje u zemlji, u kojoj se skoro nedeljno događaju masakri civilnog stanovništva, Asadov režim krivi "naoružane terorističke grupe" koje podržavaju Saudijska Arabija i Katar, pri tome dodaju da u zemlji operiše i Al-Kaida. Opozicija tvrdi da režim sprovodi terorističke akcije da bi mogao da krivi "nepostojeće teroriste Al-Kaide". Istovremeno Ajman al-Zavahiri, vođa Al-Kaide, poziva muslimane da idu u Siriju i bore se protiv Asada. U takvoj jednoj atmosferi Ujedinjene Nacije pokušavaju svim raspoloživim sredstvima da uspostave, ako ništa drugo, makar primirje na koje, očigledno je do sada, ne pristaje ni jedna ni druga strana. Sjedinjene Države i Evropska Unija, osim što su sproveli ekonomski embargo, stidljivo prete vojnom intervencijom. Ta intervencija zasigurno neće uskoro da se dogodi, i Asad to zna, jer NATO ne interveniše u sukobima iz kojih nije siguran da će izaći kao pobednik.

   Rusija i Kina već su nekoliko puta koristili snagu svog veta u Savetu bezbednosti da bi zaustavile Zapad od "nepromišljenih poteza". Kina ima značajne trgovinske odnose sa Sirijom, kao i sa Iranom odakle se snabdeva naftom, a Rusija bi da sačuva svoje prisustvo na Bliskom i Srednjem Istoku.

Američka državna sekretarka (ministarka inostranih poslova) Hilari Klinton poslala je u Moskvu svog pomoćnika, Freda Hofa, sa namerom da ubedi rusko rukovodstvo da je skidanje sa vlasti Bašira al-Asada neminovno. Sa svoje strane Vladimir Putin je rekao da ne drži Asadovu stranu, ali da u Siriji moraju da se stvore politički uslovi za promenu vlasti bez stranog mešanja. Specijalni međunarodni izaslanik, Kofi Anan, priznao je da plan Ujedinjenih Nacija i Arapske Lige, koji Rusija strogo podržava, ne funkcioniše. Rusija je takođe razumela da će dobiti mnogo više igrajući ulogu mirovnjaka umesto da podržava Asada. Rusija podjednako mora da zaštiti svoje interese kao i sam ugled.

   Sukobi i masakri u Siriji odigravaju se daleko od očiju novinara. Samo šačica stranih dopisnika nalaze se u zemlji i to sa sedmodnevnim vizama. Sirijskom Ministarstvo informacije zabranilo im je da izlaze iz glavnog grada, Damaska, bez pratnje posmatrača Ujedinjenih Nacija. Sami UN posmatrači uglavnom su bazirani u gradovima kao što su Hama i Homs i da bi novinari stigli do njih moraju da dobiju dozvolu Ministarstva koje to odbija. Takvo ponašanje Asadovog režima kršenje je mirovnog plana izaslanika UN, Kofi Anana, koji u šest tačaka, a sa njima Sirija se složila, takođe predviđa "nesmetano kretanje za medije". Novinari koji pokušavaju da se približe žarištima sukoba sirijske oružane snage vraćaju u Damask.

   Generalni sekretar Ujedinjenih Nacija prikazao je Generalnoj Skupštini veoma pesimističku sliku stanja u Siriji: "Već više meseci očigledno je da su predsednik Asad i njegova vlada izgubili legitimitet". Ban ki-Mun osudio je masakre civila u sirijskim selima "muškarci, žene, pa čak i deca ubijani su iz neposredne blizine, a neki od njih bili su zaklani ili su im lobanje smrskane". Pod takvim optužbama Ujedinjenih Nacija Asad polako gubi tlo pod nogama i Rusija je već nagovestila da nema ništa protiv odlaska Asada sa sirijske scene. Ambasador Rusije u UN na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, navodno je izjavio sledeće: "Ako on mora da ode kao posledica političkog procesa, mi ne bismo bili toliko nezadovoljni".

  

"Zona imuniteta"

 

Izrael, koji sa Sirijom deli granicu, ponaša se veoma nezainteresovano. Izgleda da su celokupni problem prepustili svom savezniku - Sjedinjenim Američkim Državama. Vrlo su šture izjave koje stižu sa jevrejske strane. U jednom intervjuu u kojem je Šimon Peres, predsednik Izraela, dao Izraelskom radiju, rekao je da "svet ne čini dovoljno da zaustavi sirijsko krvoproliće".

Još je dodao da se nada da će pobunjenici pobediti. Kao da Izrael ima problema na svojoj južnoj granici, a to je sa Egiptom u kome se u ovom trenutku piše novi Ustav zemlje. Pisanje novog ustava ključni je korak u transformaciji Egipta jer neće samo definisati centre moći u zemlji, kao predsednika i parlamenta, nego će takođe ustanoviti odnos između islama i države, kao i ulogu vojske u vođenju politike.

   Sekularisti i islamisti natezali su se ko će imati više uticaja na pisanje Ustava, ali je tu vojska odlučila da će od 100 članova odbora svaka strana dobiti po 50. Odnosno, to su se obe strane dogovorile ali nakon što su vojne vlasti odlučile šta će da se dogovore. Takvo rešenje može se smatrati pobedom za sekularne partije jer su zastupnici islama na decembarskim izborima dobili ubedljivu većinu glasova i imaju tri četvrtine poslanika u parlamentu. Sirija nije nikada bila, a neće uskoro ni biti, toliko važna Izraelu koliko je to situacija u Egiptu. Egipat je Izraelu mnogo važniji čak i od Irana koga optužuju da priprema atomsku bombu da bi "Jevreje bacio u more".

Izgleda da sankcije koje je Zapad nametnuo Iranu zbog njegovog atomskog programa imaju izvesni uspeh. Toliko da tokom poslednjih nedelja Izrael nije paničio pokušavajući da ubedi svet da mu preti neposredni napad i da ubedi SAD da će preventivno napasti Iran bilo kog trenutka. Čak su iz izraelskog ministarstva odbrane stigle glasine da će se vojni sukob sa Iranom odložiti do sledeće godine. Potom je prošle nedelje premijer Izraela Bendžamin Netanjahu prihvatio da sankcije štete Iranu ali i da nije sasvim jasno da će embargo zaustaviti Teheran u naporima da obezbedi nuklearno oružje. Takođe je izgledno da su se Vašington i Jerusalim dogovorilo oko napada na Iran ukoliko to bude bilo potrebno i da je jedina nesuglasica oko "tačke bez povratka", odnosno u kom momentu će taj napad biti izveden.

   Mišljenje Izraela, predvođeno ministrom odbrane Ehudom Barakom, je da Iran može da već sada krene u takozvanu "zonu imuniteta", momenta kada će nuklearna postrojenja biti dodatno zaštićena i otporna na izraelski napad, te da je Izrael možda prinuđen da napadne pre nego što Teheran počne obogaćivanje uranijuma na stepen upotrebljiv za atomsku bombu. Ipak, Sjedinjene Države i Izrael se slažu da Vrhovni vođa Irana Ajatola Hamnei još nije dao zeleno svetlo za izgradnju atomskog oružja.

Malo je verovatno da Teheran može da iznenadi Jerusalim ako uzmemo u obzir da je Izrael još krajem prošlog veka, tačnije 1994. godine, započeo zbližavanje sa Azerbejdžanom, severnim susedom Irana, i to najverovatnije ako "slučajno nešto zatreba". Izgleda da je zatrebalo jer je Izrael otkupio jedan azerbejdžanski vojni aerodrom.

   Mada je kupoprodaja bila državna tajna, o njoj se saznalo pre nekoliko meseci i to najverovatnije zato što je Vašington odlučio da obeshrabri Izrael da krene sam u napad na Iran. Azerbejdžan je zvanično negirao bilo koju podršku Izraelu u napadu na Iran: "Republika Azerbejdžan, kao uvek u prošlosti, neće nikada dozvoliti bilo kojoj zemlji da iskoristi prednosti naše zemlje, i vazdušnog prostora, protiv Islamske republike Irana, koje smatramo svojom braćom i prijateljskom zemljom".

Iz ovoga se može zaključiti da Izrael neće moći napasti Iran sa Azerbejdžanskih aerodroma. Isto tako se ne može zaključiti da Izrael neće spustiti svoje avione nakon napada, nakon što ostanu bez goriva. Vojnim stručnjacima je poznato da snabdevanje gorivom u vazduhu nije izraelska jača strana. Isto tako je mogućno da izraelski helikopteri za eventualno spasavanje pilota budu stacionirani u Azerbejdžanu.

   Izrael je prošlog februara potpisao ugovor sa vladom u Bakuu u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, a radi se o izgradnji sofisticiranih dronova (bespilotnih letelica) i sistemu protivvazdušne odbrane. Inače, u severnom delu Irana žive 16 miliona Azerbejdžanaca, te Baku možda ima i neke drugo planove u svojim odnosima sa Iranom. U martu mesecu vlada u Bakuu objavila je da su uhapšene 22 osobe koje su špijunirale za račun Irana, dodajući da su uhapšeni jer su se spremali, a u dosluhu sa Revolucionarnom gardom Irana, da "izvrše terorističke napade protiv američke, izraelske i drugih ambasada Zapadnih zemalja". Ove optužbe naišle su na višebrojne i odlučne demante iz Teherana.

   Vojni aerodrom u Azerbejdžanu takođe može da posluži da nakon napada uzlete izraelski dronovi i procene učinak bombardovanja kao i dodatno ispale poneku raketu ako to bude bilo potrebno. To što je tajna "provaljena" možda i nema nekog velikog uticaja jer bi Iran najverovatnije saznao, ako već nije bio, za izraelski aerodrom u susednoj državi. Nije neverovatno da Iran već ima planove kako da u trenutku napada krene sa bombardovanjem aerodroma, isto kao što se može zaključiti da Izrael i Azebejdžan imaju spremnu odbranu te vojne baze. Amerikanci ne kriju da ih Izrael ne obaveštava o svim svojim vojnim planovima, ali isto tako kažu da prate sve izraelske poteze: "Proučavamo svaku opciju, sve nijanse, svaki faktor mogućeg izraelskog napada", izjavio je jedan visoki američki oficir zadužen za vojno planiranje.

  

Osvedočeni neprijatelji

 

Kina se protivi upotrebi vojni sile da bi se zaustavio nuklearni program Irana, ali je isto tako protiv mogućnosti da Teheran poseduje atomsko oružje. Početkom ovog meseca kineski predsednik Hu Džintao poslao je poruku svom iranskom kolegi, Mahmudu Ahmadinedžadu, da bude "fleksibilan i pragmatičan" prilikom pregovora između zapadnih sila, Rusije i Kine, sa jedne strane, i Irana, s druge, oko obogaćivanja uranijuma. Špijunske podatke dokle je Iran u svom nuklearnom programu došao teško je, slažu se i Sjedinjene Države i Izrael, dobaviti. Još 2003. godine američke špijunske agencije verovale su da je Teheran odustao od atomskog naoružanja, ali su pre dve godine pojavile alarmantne informacije da Iran radi na svojoj atomskoj bombi. Penzionisani američki špijuni komentarišu da je veoma teško sakupljati informacije o iranskom nuklearnom programu, da je mnogo teže nego raditi isto u Severnoj Koreji. Najteži deo, po njihovim uverenjima, je taj što ne mogu da raščlane ko šta izjavljuje u Iranu i ko govori sa autoritetom.

   Američke špijunske agencije uglavnom se, u nedostatku ljudi na terenu, koriste analizama presretenih iranskih komunikacija. Međutim, i izraelska špijunska organizacija Mosad se slaže da je do valjanih informacija veoma teško doći. Pretpostavlja se da Mosad ima svoje ljude u Iranu i pri tome treba uzeti u obzir da su oko sumnjivih mesta u Iranu postavljeni tajni senzori koji mogu da otkriju elektromagnetne signale ili radioaktivne emisije koje mogu da se povežu sa nuklearnom aktivnošću. Izrael osim agenata iz redova Kurda, koji žive u jednoj oblasti Irana, koristi i špijune iz grupe Mudžahedin Kalk koja je bazirana u Iraku i koju Vašington klasifikuje kao terorističku organizaciju. Koliko Rusi i Kinezi znaju o stanju iranskog nuklearnog programa nije poznato, ali su Kinezi već dali na znanje da im nuklearni Iran ne odgovara.

   Interesantno je da je Iran, makar retorički, zakleti neprijatelj izraelske države jer je Teheran stao u odbranu svoje "palestinske braće". Istovremeno, Pakistan ne zagovara protiv Izraela i ne insistira na odbrani "palestinske braće". Treba se podsetiti da ni Pakistanci ni Iranci nisu Arapi. Kako im Palestinci ipak nisu braća, kada Iran ispolji mržnju prema Jevrejima verovatno se radi o nečemu drugom. Na primer - o uticajnim zonama za koje Teheran misli da ima pravo. Teheran takođe misli da bi svoje ciljeve mogao lakše da ostvari posedujući atomsko oružje. Baš iz tih razloga Zapad je odlučio da im to ne dozvoli.

 

 

 

 

Dogovaranje Vašingtona i Indije

 

   Sredinom druge nedelje juna američki ministar odbrane, Leon Paneta, bio je u kratkoj poseti Indiji gde je predlagao da Vašington i Nju Delhi prodube bezbednosne veze i kooperaciju u regionu. Paneta je urgirao da Indija pomogne Avganistanu već kada se NATO trupe spremaju da napuste tu zemlju. Podvučeno je da je stabilnost Avganistana od izuzetne važnosti kako za SAD tako i za Indiju, ali je takođe napomenuto da će Vašington nastaviti blisku saradnju sa Pakistanom mada, po rečima Panete, "sa njima dosta često imamo duboka razmimoilaženja". Američki funkcioneri ne izbegavaju da o odnosu sa Pakistanom kažu i sledeće: "Teško je postići mir u Avganistanu sve dok u Pakistanu postoje bezbedna skloništa za teroriste".

   Mada to Sjedinjene Države nikada nisu eksplicitno rekle, približavanje Indije i Amerike dizajnirano je da bi se uspostavila ravnoteža sa u poslednje vreme veoma agresivnim ekspanzijom Kine u regionu. U poslednje dve godine zemlje regiona kao što su Japan, Filipini i Vijetnam "ukrstile su rogove" za kineskim brodovima po pitanjima izvesnih nerešenih teritorijalnih pretenzija. Ideja Vašingtona da bi Indija morala da vojno dominira u Indijskom okeanu koji bi trebalo da bude "zona mira".

   Indija je takođe zainteresovana da počne s eksploatacijom mineralnog bogatstva Avganistana pre nego što u taj posao uđi Kinezi i "pokupuju sve".

 

 

 

 

Lista ubijanja

 

   Nedavno je Njujork tajms obelodanio podatak da postoji tajna lista terorista sa koje predsednik Obama autorizuje njihova ubistva. Taj ugledni dnevnik takođe je objavio da je američki predsednik odobrio sajber napade (preko kompjuterskih veza) na jedno nuklearno postrojenje u Iranu.

   Osim činjenice da Obama lično odobrava stavljanja na listu i ubistva terorista, problem sa otkrivanjem te državne tajne dodatno se komplikuje ako se poveruje onima koji insistiraju da je ta tajna procurila iz  državne administracije i to sa "predumišljajem".

   Naime, analitičari optužuju Belu kuću da je namerno odala državnu tajnu s namerom da predsednik, a i kandidat za sledeće izbore, izgleda snažan i odlučan. Sam Barak Obama demantovao je da Bela kuća ima ikakve veze sa objavljivanjem tajni i pozvao državne tužioce da pokrenu istragu.

   Državni tužilac Erik Holder već je naredio istragu i odredio ljude koji će je voditi.

 

 

 

 

Rat, laži i video trake

 

Početkom juna meseca ove godine poznati francuski intelektualac Tjeri Mejson je poslao jedno čudno cirkularno pismo svim internautima. Ovaj politički nepodoban anarhista je svoju slavu zaslužio knjigom o velikoj prevari prilikom obaranja kula bliznakinja. On je optužio Amerikance da su inscenirali celu aferu i izmanipulisali dokaze.

Sada Tjeri Mejson optužuje NATO da priprema veliku prevaru u Siriji. On kaže da će Amerikanci ukinuti satelitski program na svim sirijskim kanalima i  umesto zvaničnog pograma puštaće već pripremljen film o genocidu, ubijanju civila da bi već sutradan počeo film on bekstvu Al Asada u inostranstvo i ulasku pobunjenika u palatu. Time bi pokrenuli mase koje bi zaista verovale u ono što su očima videli na TV-u i tako bi se bez intervencije i ruskog veta upalo u ključnu državu na mediteranu.

Autor tvrdi da se već ovih dana sprema velika prevara jer u Siriji nema druge televizije sem satelitske. Celu operaciju će da vodi Ben Rhodes, savetnik u CIA i čovek koga je Buš odredio da napravi raport o atentatu na kule bliznakinje. Čuveni raport Kean/Hamilton. Ovoga puta Arapska unija je već zatražila od Arabsata Nilesat da prekinu emitovanje sirijskog programa  (Syria TV, Al-Ekbariya, Ad-Douniu, Cham TV itd.).

 Tajni sastanci u Dohi su okupili specijaliste za psihološki rat iz tajne organizacije PSYOP, States Army's Psychological Operations Unit i koji rade za CNN ali i za Al-Arabiju, Al-Jazeeru, BBC, Fox, France 24, Future TV, MTV .

Drugi sastanak specijalista je održan takođe u istom gradu gde su se okupili inženjeri za virtuelnu realnost i sintezu lažnih filmova. U Saudijskoj Arabiji su po rečima Mejsona već napravljena dva ogromna studija koji reprodukuju original predsedničku palatu i trgove u Damasku, Alepu i Homsu.

Treći i najvažniji sastanak je održan u Rijadu i na njemu su prisustvovali General  James B. Smith, ambasador USA, predstavnik Engleske i princ Bandar Bin Sultan zvani Bandar Buš (jer ga je Buš tata nazvao svojim usvojenim sinom). Mejson tvrdi da je ovaj milijarder angažovao pse rata koji trenutno vode rat u Siriji. Ova operacija je odlučena u momentu kada su Rusi rekli da će vojno da se suprotstave svakoj agresiji bez odobrenja UN.

Da ovo nije prvi put da Amerikanci i NATO organizuju ratna dejstva potvrđuje slučaj radija RTML koji je 1994. godine dao signal za početak genocida u Ruandi kada je pozvao svoje slušaoce da pobiju sve stenice. CIA je ponovila scenario 2002. godine, kada je pozvao  TV Televen, Globovision, Meridiano, ValeTV i CMT da objave kako je predsednik Venecuele dao ostavku zbog manifestacija krijući da su organizovali vojni udar.

Poslednja generalna proba TV ratovanja je održana za vreme agresije na Libiju kada je TV France 24  snimila u studiju i objavila preko Al-Jazeera i Al-Arabiya ulazak pobunjenika u centar Tripolija, što je slomilo volju branilaca i opštu "bežaniju". Vest je naravno bila lažna.Ovakav način ratnog huškanja je protivan mnogim zakonima iz povelje o ljudskim pravima i povelji UN ali ko mari za takve detalje. Vreme kada su rušili TV tornjeve i bacali letke sa pozivom na pobunu su prošla. Sada TV i Internet idu u rat koji sami izazivaju.

 

 

 

U Egiptu poništeni izbori

 

 Prvi demokratski izabrani parlament u poslednjih 60 godina nije važeći ako je verovati odluci egipatskog Vrhunskog ustavnog suda. Taj sud, sastavljen od sudija još iz doba Hosnija Mubaraka, poništio je prošlog četvrtka decembarske izbore i to dva dana pred drugi kruga izbora za predsednika. Vojni vrh nije komentarisao odluku Suda, ali je na sajtu zvaničnih egipatskih novina Al Ahram stajalo da su generali rekli da će se drugi krug izbora održati. Analitičari su očekivali da će sudije poništiti izvesne delove prošlogodišnjih izbora, ali ne i same izbore u celini. Američka državna sekretarka Hilari Klinton poručila je iz Južne Koreje, gde se u tom trenutku nalazila, da očekuje da vojni vrh preda vlast civilima kako je to bilo predviđeno.