(P)likovi
Haos i
kriminal u fudbalskom klubu Vojvodina
Umiranje svakog dana uz Kankana
Dvomesečno, zašto ne kasti, predugo prebrojavanje delegata protivnih despotiji predsednika FK Vojvodine Ratka Butorovića Kankana i plaćenika u liku vođa "firmaša" lojalnih ovom veštom manipulatoru kriminogene prošlosti i apsolutističke provincijencije, može inicijativu progresivnih Novosađana za vanrednom Skupštinom i smenom Kankana da uvede u mirne vode, u letargiju koja jedino njemu pogoduje
Arpad
Nađ
Bliži se letnji prelazni rok, njegovo najomiljenije životno i poslovno
doba, period za skrnavljenje najjačeg klupskog resursa. Jer, i kad prodaje i
kad kupuje igrače, Kankanu je svejedno. Taj svoje uvek debelo naplati, i
to dvostruko. Dobit prvo podeli sa menadžerima lešinarskog rejtinga u svetu
agenata na čelu sa Zoranom Pavlovićem, zatim kroz fiktivne fakture za sve
(ne)moguće hotelske usluge, kao pijavica, isisava i poslednje novčane kapi iz
klupske kase.
Kankan sve to ne bi mogao sam, već mu u najprljavijim klupskim poslovima
zdušno asistira samozvani generalni sekretar Vojvodine Radisav
Rabrenović, poznatiji kao Pudlica, valjda zbog psećeg izgleda i kerećeg
karaktera, inače prvi i jedini procesuirani sudija u istoriji srpskog fudbala
za mito, korupciju i ucenu. I, neka bude zabeleženo, doživotno diskvalifikovani
iz sudijske organizacije. Otud čudi da je uhlebljenje pronašao u jednoj od
najuglednijih pokrajinskih institucija - FK Vojvodini.
Ko je doveo u klub ovog cinika lepljivih prstiju, bitangu od Kruščića
i majstora najprljavijih finansijsko-fudbalskih poslova, pitanje je za istražne
organe i javnog tužioca. Kao i njegovo podaničko saučestvovanje u siromašenju
Vojvodine.
Naime, snishodljivi i do bola odani Radisav Rabrenović bez otpora i griže
saveti prebacuje novac sa klupskih računa na već godinama (ne)blokirane račune HTUP
Park za debelu proviziju i predsedničku prećutnost u hohštaplerskom
mešetarenju sa "hominom" opremom.
Izvori bliski klubu uveravaju da je Rabrenović na sebi svojstven način,
ove sezone, ispumpao iz kluba zarad računa HTUP Park preko
1.100.000 evra!
Sve gore navedeno zna i za dvadesetak hiljada dinara mesečno odobrava
igračka legenda Vojvodine i "jaje" od čoveka Ili ja Pantelić. Ovaj
lečeni alkoholičar i narkoroditelj iz meseca u mesec pojavom i
nečinjenjem daje legitimnost Buturovićevoj i Rabrenovićevoj bestidnoj krađi
klupskih materijalnih dobara, urušavanju imidža nekad cenjenog kluba.
Vojvodina već drugu sezonu nije zanimljiva nijednom domaćem igraču i
treneru koji drže do svojih profesionalnih i ljudskih kvaliteta. Fudbalskim
kuloarima kruži priča o višemesečnom mafijaškom disciplinovanju stručnog štaba
i igrača, opskurnom ophođenju i pretnjama batinjanjem bejzbol palicama po
potkolenicama kao metod zastrašivanja i otpisa ugo vor nih i mesečnih klupskih
prinadležnosti.
Pored Buturovićevog amaterskog i neredovno isplaćivanog obezbeđenja,
igračima strah u kosti uteruje i samozvani upravnik FC Vujadin Boškov,
vajni direktor stadiona Karađorđe i klupski komesar za bezbednost (!),
do dolaska u Vojvodinu sitni preterivač preko Drine ukradenih automobila,
vlasnik 17 krivičnih prijava u sremskomitrovačkom MUP-u. I, nek' mu Bog oprosti
najveće ovozemaljske grehe, jalovi suprug svoje kume i očuh deci svoga
nekadašnjeg kuma Milan Čabrić...
Prostodušna i povodljiva budala sa
uzurpiranim i od klupskih para renoviranim stanom u bivšim službenim
prostorijama, u centru grada.
Najčešće smenjivani i vraćani sportski direktor u svetskom fudbalu Miodrag
Pantelić, kažu klupski izvori zbog nje go ve pozajmice Kankanu od 100.000
evra, drži ovu lešinarsku družinu legitinom. Naime, igračkom biografijom jedini
od pomenute "ekipe" zaslužuje da bude u Vojvodini.
Ali ne i da obavlja važne funkcije
u klubu, s obzirom na neobrazovanost i ne dovoljno definisan IQ. Kao i na
umanjenu uračunljivost usled maloletničkog lečenja na psihijatrijskoj klinici u
Kikindi i Novom Sadu. Isti izvor upoznaje sa Pantelićevim fingiranim
zdravstvenim kartonom i svedočanstvom o završenoj specijalizovanoj osnovnoj školi
za decu ometenu u razvoju.
Zato su ga saigrači i prozvali "Specijalac", a ne što je
uspešno obavljao specijalne poslove na terenu. To bi, najjednostavnije
objašnjeno, bio razlog njegovih čestih su ko ba i fizičkih obračuna sa
saigračima i trenerima.
Ovaj svakodnevni ovisnik antipsihotika, usled neredovnog uzimanja
terapije, zaleteo se u fudbalskom centru Veternik i na Kankanovog
starijeg sina, kako očevici govore, da obezbeđe nje nije brzo reagovalo ko zna
s kakvim bi posledicama prošlo nedužno dete...
Upućeni kažu da mu to Kankan nikad nije i neće oprostiti, ali i da
su mu za osvetom vezane ruke zbog svojih deviznih marifetluka poznatih
Panteliću.
Ta ko ovaj psihijatrijski bolesnik i u dva navrata ponavljač prvog
razreda novosadske gimnazije Svetozar Marković, drži u šaci velikog i
visoko obrazovnog Kankana. Zemljo otvori se...
Preostala dvojica čelnika zadriglih od spoljašnje i unutrašnje masnoće
Aleksandar Vlaškalić i Petar Nikolić, iako su na svim poslovima pre dolaska u
Vojvodinu ostavljali najprljavije i najsmrdljivije tragove, nisu vredni pomena
u kontekstu bitnih klupskih ljudi. Ćute, međusobno se jadaju jedan drugom,
bespogovorno izvršavaju marginalne poslove u klubu i zadovoljavaju se mrvicama
živeći od Kankanovih lako datih, saznaće ubrzo, lažnih obećanja o desetinama
hiljada evra na njihovom konsalting računu od transfera Oumarua, Vulićevića,
Mojsova, Trajkovića, Mitoševića...
Da se vratimo na početak priče o prevejanom prevarantu, ojađivaču
mnogobrojnih skladišta građevinskog materijala i neplatiši izvođačima zidarskih
radova, skrnavitelju gradskog nacionalnog blaga Ratku Butoroviću, sa kakvom
"ekipom" radi i kako rukovodi prosto je neverovatno da još uvek ne
šeta u krug.
Zašto sa saučenicima u potkradanju kluba nije u zatvoru, on mesečno zahvaljuje
lideru LSV Nenadu Čanku, kumu najokorelijih novosadskih i veterničkih
kriminalaca. Kao i njegovom potrčku Aleksandru Jovanoviću, predsedniku
Skupštine grada Novog Sada, u slobodnom vremenu jebaču urednice klupskog lista Voša
i raspusne kćerke najnesposobnijeg i najkorumpiranijeg direktora Dnevnika od
osnivanja ovog nekad uglednog lista Dušana Vlaovića, nadaleko
prepoznatljivog pijanog klimača magareće glave na sastancima Upravnog odbora FK
Vojvodine. Ali ne će ni on dugo, jer je šabački biznismen Miroslav Bogićević
otkupio akcije WAC-a i već našao zamenu ovom nemačkom egzekutoru u tihom
ubijanju vojvodjanskog demokratskog simbola.
Ako se za ozbiljno uzmu predizborna obećanja buduće vlade i rešenost da
očiste Srbiju od glavnih juna ka Bele knjige, kako uveravaju poverljivi
izvori iz beogradskog Tužilaštva, Kankan će kao jedan od najvećih srpskih
porezničkih i novosadskih komunalnih dužnika, kao nesavesan u poslu i savesan u
zloupotrebama službenog položaja među prvima da zaduži zatvoreničko odelo.
A, u tome će istražnim organima sa naglašenim patriotskim nabojem i, kako
se poverio jedinom prijatelju, inače uglednom novosadskom biznismenu, sa
nelegalno iznesenom i brižljivo pripremljenom dokumentacijom i od prvog minuta
policijskog saslušanja zatraženim statusom svedoka saradnika da pomogne idejni
kreator finansijskih marifetluka i osiromašenja FK Vojvodine, niko drugo
do bezbožnik i grešnik - Radisav Rabrenović.
I to uz obilatu cinkarošku pomoć izlapelog Ilije Pantelića,
ekscentričnog Miodraga istog prezimena, policijskog dužnika i doušnika Milana
Čabrića.
Vlaović, Matić i Vlaškalić, dovoljna su prezimena, imena nisu bitna kao
ni njiho a uloga u klubu, biće pozvani na informativni razgovor i istog sata
pušteni kući.
Nešto duže biće zadržani naprasno izabrani sekretar stručnog štaba Ognjen
Krsmanović i njegovi pajtaši sa severne tribine, inače najredovnija
"četvorka" na Kankanovoj blagajni - Mandov, Jestra i Toma.