Zakonopravila
Kako država svojim skandaloznim zakonskim rešenjima
stvara teren za korupciju
Ja nisam tako fin ja sam guzonjin sin
U kom pravcu Vlada Srbije i postojeća politička koalicija
"voze" Srbiju i njene građane, objašnjava Tabloidov urednik
Josip Bogić, penzionisani pukovnik UBPOK-a i stalni konsultant OEBS-a,
analizirajući najnovije pravničke akrobacije tvoraca (prepisivača) tek donetog
Zakona o bezbednosti saobraćaja
Josip Bogić
Novom Zakonu o bezbednosti u
saobraćaju, gromoglasno najavljenom projektu koji bi trebalo da sredi
situaciju na ulicama i smanji katastrofalno visok broj smrtnih
slučajeva u saobraćajkama, jedino su se izgleda obradovali njihovi tvorci i
pisci (prepisivači) koji ni sami nisu sigurni šta su doneli. Neki od tih tvoraca
u javnim emisijama su izjavljivali kako oni nisu odobravali takve pojedine
odredbe Zakona!
Građani jesu plebiscitarno
saglasni da se uvede red na našim ulicama i putevima kako bi se smanjio broj
tragedija na drumovima, ali...
Šta da radi običan građanin
ako ga zaustavi policajac i kaže da otvori prtljažnik da bi proverio da li ima
fluorescentni prsluk, tehnički ispravno vozilo, staro nekoliko decenija,
vatrogasni aparat, komplet sijalica i druge opreme a nema?!
Mnogi ljudi nemaju šta da jedu, a sada im se
postavljaju uslovi i traži oprema kao da živimo u nekoj uređenoj članici
Evropske unije u kojoj su plate daleko veće od naših. Iz svega ovoga proizilazi
kao da je luksuz imati automobil i da treba kažnjavati pojedince koji poseduju
automobile.
Kada bi se nove kazne
primenjivale na prave prekršioce, tada bi ovaj zakon bio opravdan. Ali ako se
uzme u obzir činjenica da običan narod najmanje krši donete zakone i da običan
narod više veruje u pravdu i zakone od maminih i tatinih sinova
kao i kratko ošišanih baraba, lako je zaključiti ko će poštovati
primenu novih zakonskih mera a ko neće, na kome će policija trenirati te
mere a koga i dalje neće smeti da dodirne.
Kazne predviđene novim zakonom
nisu primerene uslovima u kojima živimo. Zakon je pisan kao da
smo uređena evropska država sa balkanskim pravilima ponašanja. Opet će se pokazati da ovde važe balkanska pravila.
Novi Zakon o saobraćaju,
kazneni poeni i strože odredbe biće obična prodaja magle, ako saobraćajac ne
bude osoba koja želi da radi svoj posao, koja zna da radi svoj posao i koja ima
podršku celog društva u svojoj misiji. Da bi neko obavljao svoj posao kako
treba, on mora da bude zadovoljan. A kako da bude zadovoljan i da štiti državu
koja njega ne ceni i ne poštuje?! Ako smo barem deklarativno ušli u kapitalizam, tada zagovornici tog sistema moraju
da znaju da se u tom sistemu sve plaća.
Najavom da će se novim Zakonom
o bezbednosti saobraćaja smanjiti korupcija i da policija neće više moći da
naplaćuje kaznu samo je jedna u nizu gluposti koju može da smisli neko ko nema veze ni sa suštinom korupcije kod nas
ni sa životom. Ovakvim zakonskim rešenjem biće samo povećana korumpiranost
policije iz više razloga. Prvi i najvažniji
razlog ove tvrdnje je to što je status policije takav da sam sistem gura
policiju u korupciju. Kako očekivati da policajac ne bude korumpiran kad je
većina njih dovedena iz unutrašnjosti u Beograd ili neki veći grad, van mesta u
kom su živeli, da većina njih nema sređene materijalne prilike, uključujući i
stambeni problem, te da im plate nisu dovoljne ni za pristojan podstanarski
smeštaj.
Socijalna slika je takva da su
i supruge tih policajaca mahom bez zaposlenja, pa još ako takva porodica ima i
decu, nije realno očekivati da će to biti život od realnih prihoda.
Uzgred, i Zakon o policiji zabranjuje policajcima da se bave bilo kojim drugim
poslom, kako tobože ne bi narušili ugled
policije, pa je u konačnom zbiru besmisleno govoriti o tome da policajac neće
biti korumpiran.
Saobraćajci, prašinari obični,
ove zime, tako ključne zbog početka primene novog zakona, nisu ni dobili zimske
uniforme. Ali, Vlada Srbije i resorno ministarstvo i dalje veruju da taj čovek
treba da bude imun na podmićivanje i spreman da disciplinuje bahate vozače,
koji ponovo gospodare našim putevima! U pocepanim letnjim cipelama i poderanih
gaća...
Korumpirani policajac nije
draga pojava nijednoj sređenoj državi, ali policajac koji je doveden u loše
socijalno stanje, neminovno će koristiti priliku da dođe do novca koji mu je
neophodan da bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici putem naplate svoje
društvene uloge i pokazivanjem strogoće. Recimo, ako bude u prilici da zatekne
prekršioca učesnika u saobraćaju a ovaj mu ponudi novac da ne bi dobio kaznene
poene ili drastičnu novčanu kaznu ili kaznu zatvora, lako je pretpostaviti da
će za polovinu zaprećene sume isplaćene u vidu obostrane satisfakcije,
svi biti zadovoljni. Policajac će dobiti novac koji mu nedostaje, odnosno novac
koji mu država uskraćuje, a prekršilac neće dobiti prijavu i
kaznene poene. Ovakvim zakonskim rešenjima samo će se povećati korumpiranost, a
policajci će biti na većoj ceni. U svakom slučaju, samo će se više para sliti u privatne džepove, a nikako u državni budžet. Možda će se u početku ovaj zakon pokazati kao
delotvoran, ali na duge staze on je čist
promašaj.
Nedavno je bila sahrana jednom
policajcu koji je mučki ubijen samo zato što je znao mnoge prljave stvari ljudi
iz vlasti. Nakon što je razotkrio kriminalne radnje nedodirljivih,
naprasno je penzionisan, a predmeti koje je vodio ekspresno su dostavljeni
republičkom javnom tužiocu. Čovek je samo radio svoj posao. Nakon ubistva i na
dan sahrane neki od nezavisnih novinara počeli su da pišu
najcrnje laži o mrtvom čoveku, kako je bio umešan u razne prljave rabote...
Na ovom mestu lako je zaključiti
da su informacije koje poseduju određene novine i određeni novinari bile
poznate i određenim službama. Ako je to tačno, treba se zapitati zašto te informacije i dokazi nisu došli na sto tužioca.
Sada kada je čovek ubijen, plasiraju se
razne laži o njemu i njegovom profesionalnom i privatnom životu.
Čovek koji je ceo svoj radni
vek proveo štiteći državu i pojedince, sada je posmrtno predmet najgorih
intriga jer se usudio da dirne u običajno pravo srpske političke i
parapolitičke elite. Kako da se pridobiju mladi ljudi da rade za državu ako
ovakvi primeri pokazuju kakav odnos država ima prema ljudima koji je štite?
Ispostavlja se da država ima više poštovanja prema okorelim kriminalcima i da
novine više tekstova posvećuju njima, nego onima koji svojom hrabrošću i borbom
protiv kriminala daju doprinos veri u zdravo društvo.
Konačno, kako će budući
saobraćajci pravilno primenjivati novi Zakon o bezbednosti saobraćaja ako
ovakvim, lošim primerima država pokazuje kakav odnos ima prema ljudima koji su
je celog svog radnog veka štitili? Hoće li u takvim okolnostima saobraćajac
staviti na raspolaganje svoj život kada se susretne sa naoružanim barabama u
preskupim automobilima? Hoće li dozvoliti da post mortem postanu
tema najcrnjih intriga o korumpiranosti i vezama sa kriminalom, hoće li da
padnu kao žrtve prevelike vere u pravo i pravdu, kao podmetnuta vest u crnim
hronikama, hoće li završiti kao žrtva prljavih podmetanja kako bi krupna lovina
uspešno oprala svoju biografiju?
Nedavno je u Novom Sadu sin jednog bankara danima
maltretirao policiju pijan vozeći očev
automobil, i uz škripu guma nastavljao put nakon što su ga zaustavljali, uz
glasne psovke i uvrede policiji: "Znate li vi čiji sam ja sin?".
Epilog priče je da je na kraju dvoje
ljudi smrtno stradalo. Ko će ovakvim tatinim sinovima stati na put?
Ovakva atmosfera na kraju prve demokratske decenije sve više podseća
na mračne devedesete, pa spregu države i kriminala ne mogu sakriti nikakvi
novonastali (prepisani) evropski zakoni... Magla je pala nad Srbijom, a kada će da se digne ne zna se.