Kosovo i Metohija

Izdaja na delu: prodati Srbi na Vučićev miting došli u albanskim autobusima

Lažne drame lažnog vođe

Terorom se sasvim opravdano može nazvati odnos Aleksandra Vučića prema narodu čiji je predsednik, naročitu onom delu naroda na Kosovu i Metohiji. Nakon višegodišnjih ustupaka albanskim separatistima, nedokučivim ljudskom razumu i stranim političkoj praksi, Vučić je najavio novi istorijski govor povlačeći paralelu sa Miloševićem i Gazimestanom. Srbi sa KiM su se pripremali da čuju kako ih se centralna vlast odrekla. Malo šta je već duže vreme toliko demoralisalo Srbe kao ta najava. Međutim, u istorijskim razmerama, prema onome što se moglo videti, desilo se samo istorijsko ništa.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

I pre nego što je novi Miloš(ević) stigao na novi Gazimestan, za ovu priliku izmešten 40-tak kilometara severno od Prištine, stvar je počela da škripi. Prvo je Vođin „Informer" obavestio javnost da posete Kosovu i Metohiji neće biti(?) a onda je Vučić otputovao u Brisel gde se sastao sa Mogerinijevom u novoj rundi pregovora, o kojima ni domaća ni strana javnost još uvek baš ništa ne znaju. Tog dana pro-vladini (a koji drugi) mediji u Srbiji javljaju da se „sada zna" jer je „Predsednik odlučio u Briselu" da ipak ide na KiM.

Kako predstava nije otkazana tako su definitivno počeli do sada najjači pritisci na zaposlene da sve svoje podređene povedu na taj skup. Zbog čina ove dvodnevne predstave, pardon - posete, na „barikadama" ispred sela Banje (koja nigde nije najavljena) a gde su Albanci istakli transparent sasvim suprotne sadržine ali (gle, čuda) gotovo identičnog dizajna i štampe poput onog u Zubinom Potoku na dočeku Vučića dan pre toga, saobraćaj na severu pokrajine je funkcionisao nešto sporije.

Tokom zastoja u Zvečanu videla se do sada nezapamćena „neodgovornost" vozača. Bez obzira na prisustvo kosovskih policajaca koji su regulisali promet na raskrsnici, vozači su prelazili iz jedne kolone u drugu, okretali svoja vozila na sred puta i vraćali se nazad, prelazili raskrsnicu ako bi se policajci makar na trenutak okrenuli. Ovakva neozbiljnost je izazivala smeh svih onih koji su čekali a nekako uspevali da se ne nerviraju, barem ne primetno. U jednom trenutku mlađa žena je najprirodnije prešla na suprotnu traku i krenula da pređe raskrnicu kada su se policajci isprečili, takođe već iznevirani.

„Imam hitan slučaj" viknula je žena kroz poluotvoren prozor. „Kakav hitan slučaj" upitali su iznenađeni čuvari reda s obzirom da u Zvečanu ne postoji ni jedna institucija koja bi u okviru svojih nadležnosti imala hitan slučaj bilo kakve vrste.

„Krštenje, samo što nije počelo", odgovorila je! Na podozriv smeh policajaca zbog njenog naspram njihovog razloga da zasutave saobraćaj, žena je još glasnije dodala „šta me briga, zar zbog njega da mi propadne krštenje? Ko je on uopšte?".

Nije prošla ali njen komentar je osećanje zajedničko svim Srbima koji ne žive samo sa televizorom u kući a takvih je ipak ogromna većina. Nekoliko minuta kasnije iza krivine se pojavio taksista koji je iskoristio priliku i projurio praznom ulicom. Većina prisutnih se uhvatila za glavu kada je sudar sa kolonom u pratnji Vučića izbegnut bukvalno kočenjem u poslednjoj sekundi što je zbunilo i vozače u koloni a policajce zarepastilo toliko da nakon prolaska svih vozila sa rotacionim svetlima nisu mogli da pronađu taksistu koji je uspeo da umakne.

Dok su oni koji nisu imali obavezu da prisustvuju Vučićevom mitingu, išli svojim putem i ne obazirući se na događaj, već su počeli da pristižu autobusi iz raznih krajeva KiM koji su dovozili bezvoljne, omražene, i stresirane Srbe zaposlene u preostalih nekoliko institucija. Od većine njih pod albanskim firmama raznih naziva, izvestan broj je pripadao firmi „Albana" pa su po prvi put u istoriji na doček Predsednika na prostoru države na čijem je čelu, Srbi su dolazili albanskim autobusima.

Skup je protekao mirno. Čak suviše mirno. Mediji su propustili da navedu da je pojavu Vučića na bini propratio zvižduk jednog broja prisutnih a da je aplaudiralo tek nekoliko ruku posilnih i još koji „zanesenjak". Govor je bio toliko bezličan i linijski da je iz njega svako mogao, i uzeo, ono što mu je bilo potrebno u ostvarenju, zastupanju ili odbrani ličnih interesa.

Predstavnik Vučićeve, takozvane „Srpske liste", Igor Simić kao najznačajnije naveo to što je rečeno da će „Srbija biti još prisutnija na prostoru KIM kako bi poboljšala ekonomski položaj Srba".

Bio političar ili ne, treba u sebi slomiti kičmu onome što se nekada zvalo „čovek" da bi pored svih ugašenih srpskih institucija i instaliranih separatističkih, bilo ko izgovorio ovako nešto.

Simić je još rekao da su „građani veoma zadovoljni posetom predsednika Vučića pre svega zbog poruka koje je uputio, ali je podsetio i da je najavio veliku investiciju u Trepču vrednu 13 miliona evra".

Vučić je najavio da će se desetine miliona evra izdvojiti za različite projekte na Kosovu, iako građanima nije objašnjeno na koji način su stotine miliona evra državnog novca potrošene od 2000. do danas dok većinski deo srpskog stanovništva na Kosovu jedva preživljava. Samo tokom 2012. i 2013. godine za pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji izdvojeno je najmanje 634 miliona evra, odnosno u proseku preko 867.000 evra dnevno. Na terenu se ta pomoć, međutim, ne vidi, a do danas niko nije odgovarao ni za dokazane zloupotrebe, poput onih da je izgradnja brojnih objekata plaćena, a da zgrade i objekti ne postoje.

O kolikim se razmerama trošenja budžetskih sredstava radi govorio je za Insajder i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je u martu ove godine rekao da Srbija, na različite načine, godišnje izdvaja između 520 i 530 miliona evra za Kosovo i Metohiju što je nešto više od 1,45 miliona evra dnevno!

Skupština Srbije je 2012. formirala Anketni odbor koji je utvrdio kako se trošio novac namenjen Srbima na Kosovu i Metohiji. Jedini opipljiv rezultat, kome je nesebično doprineo upravo serijal Insajdera, jeste da su Srbi na severu pokrajine kriminalizovani kako bi njihov otpor izdaji i rastakanju države na ovom prostoru bio lakše slomljen i stigao kao "zalužen" što je na kraju i učinjeno.

Ovo je nedavno potvrdio i dugogodišnji lider Srba sa severa KiM Marko Jakšić, danas član pokreta „Otadžbina", u pismu Vučiću kome objašnjava da ga ne napada iz političkih razloga već „zbog izdaje". Jakšić kaže da je Odbor formiran upravo zbog njega da bi dokazao „moju umešanost u korupciju i malverzacije. Šest meseci je trajao rad Anketnog odbora. Što se mene tiče ništa nezakonito nisu pronašli. Jesu za neke, ali ti su danas deo tvoje vlasti".

Sa druge strane Albanci su najžešće zamerili prvi deo one jedne rečenice u kojoj Vučić o Miloševiću govori u pozitivnom kontekstu a u potpunosti ignorisali drugi deo kojim je još jednom „potvrđen" srpski „poraz" a tek su ignorisali sve ono što je uradio na zaokruživanju njihove državnosti.

Ovog se takođe dotiču i strani mediji ali redom naglašavajući kako će dalji razvoj procesa započetog u Briselu biti završen „razmenom teritorija", formalnim priznanjem „nezavisnosti Kosova" i učlanjenjem separatista u međunarodne organizacije pre svega UN i NATO. Američki predstavnici naglašavaju da se oni neće protiviti „ako se predstavnici dveju strana dogovore" o tome. Čvrsta brana ovome je za sada Nemačka koja navodno iz straha jer bi to moglo "oživeti stare rane i izazvati konflikte" poput onih 90-tih. U stavri, kao što ćemo videti, Nemačka svojom politikom upravo priprema teren za neke nove ratove I to, kak se čini, u bliskoj budućnosti ukoliko Merkelove ne bude zaustavljena.

U domaćim medijima potpuno iskrivljeno je propraćen čitav niz događaja u našem najbližem komšiluku, u Makedoniji. Istog dana kada je Vučić stigao na Kosovo i Metohiju, Angela Merkel je doputovala u Skoplje. Bila je to prva poseta Makedoniji jednog nemačkog zvaničnika posle kraće Šrederove posete tokom NATO agresije 1999. godine. Ova se odigrala na 27 godišnjicu proglašenja nezavisnosti BJRM.

Na aerodromu su je dočekali vicepremijerka Makedonije i ministarka odbrane Radmila Šekerinska i ministar spoljnih poslova Nikola Dimitrov koji je uz fotografije sa tog mesta na Tviteru napisao i da su oni „ponizni pred ukazanom čašću da dočekamo nemačku Kancelarku Merkel, našeg najvećeg trgovinskog partnera i ključni faktor podrške". Vekovi turske okupacije, očigledno su, između ostalog za sobom ostavili I određene manire.

Merkelova je tokom posete insistirala na „teritorijalnom integritetu" BJRM i istakla da to nije „samo zato što mi želimo nešto dobro ovim zemljama, već zato što je to u našem sopstvenom interesu". Ona je, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Zoranom Zaevim, kao i svi evropski predstavnici i diplomate koji su Makedoniji čestitali godišnjicu nezavisnosti, naglasila da će dogovor sa Grčkom „otvoriti vrata evroatlantskim integracijama" a to počinje „od uspešnog referenduma 30. septembra" pouzdano je „prognozirala" Merkelova rezultate referenduma čiji se bojkot masovno zagovara.

Prethodnih dana Skoplje su, između ostalih, zvanično posetili i austrijski kancelar Sebastijan Kurc kao i Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, sa kojima se tražio model za blisko priključenje Makedonije, za sada makar NATO paktu.

Tri dana kasnije se u Skoplju i Hašim Tači sreo sa Zaevim sa kim „radi na održivom sporazumu koji pomaže celom regionu" i tom prilikom makedonskog premijera „informisao o dijalogu sa Srbijom".

Taj dijalog, kao što smo već pomenuli, preti da se završi razgraničenjem po etničkom modelu. Tači je među svojima pod stalnim napadima zbog spremnosti na takav sporazum dok oni upućeni veruju da „ako mogu Srbija i (tzv) Kosovo da razmene teritorije" to bi istog trenutka predstavljalo „crni scenario za Makedoniju i Bosnu" jer bi one bile sledeće na redu za implementiranje etnički baziranih rešenja, rekao je krajem avgusta za makedonski Ekspres Agron Bajrami glavni i odgovorni urednik najčitanijeg lista među kosovskim Albancima, „Koha Ditore".

Krug se može zatvoriti kada se setimo da je početkom septembra Vučić primio Zaeva u Vranju, a prijatna atmosfera za razgovore dve "strateški bliske" zemlje, kako je to Vučić definisao, stvorena je već prilikom zajedničkog obilaska graničnog prelaza Preševo - Tabanovce, koji će biti jedan od prvih "integrisanih" na Zapadnom Balkanu. Ako je jedan od prvih znači i da - nije prvi. To su oni između Kosova i Metohije i ostatka Srbije uspostavljeni 2012. godine takođe na insistiranje Nemačke koja je tada zahtevala da se Vučić aktivnije uključi u Briselski dijalog, i uključio se...

„Imamo istorijski bliske odnose (sa Makedonijom, odnosno Starom Srbijom ako već posmatramo u istorijskom kontekstu), strateški smo bliski jedni drugima, a da li ćemo imati nekada taktičke razmirice mnogo je manje važno" rekao je Vučić u obraćanju novinarima u Vranju. "Taktičke razmirice" je termin koji je ovde upotrebljen po prvi put. Šta bi drugo mogao da označava osim dogovorenog, taktičkog „sukoba"? Očigledno da se pred našim očima aktivno i sistematski sprovode planovi koji nam ozbiljno i dugoročno određuju sudbinu a da mi tek možemo da o tome naslutimo ponešto.

Za to vreme prelivanje i ekspanziju oružanih sukoba ne isključuje gotovo niko od međunarodnih eksperata iole upoznatih sa ekstremnim albanskim nacionalizmom kome, uprkos opštoj prozivci za ugrožavanje ukupne bezbednosti na Balkanu, niko ne ukida podršku! Ipak, čini se da ni to više nije tako izvesno.

Bivši američki diplomata Džejms Huper navodi da Vašington sigurno ima drugačiji pogled na ovo pitanje od Berlina i Londona.

„...Narod Kosova treba dobro da shvati da Sjedinjene Države danas nisu Sjedinjene Države iz 1998. - 1999. ili 2000. Situacija se promenila. Koliko vidim, to ukazuje na poteškoće da Kosovo bude mala država u nestabilnom regionu. Ovih dana je veoma rizično za Kosovo da ide ka budućnosti sa susedom kao što je neprijateljska Srbija. Ublažavanje tog neprijateljstva Srbije je važno za Kosovo", istakao je on u intervjuu za RSE. Bez obzira na njegovu preteranu ostrašćenost ovo je jasna potvrda drugačijeg, po Srbiju, povoljnijeg vetra kada je u pitanju administracija Donalda Trampa.

Ipak, to ne znači da treba prihvatiti podelu Kosova i Metohije niti otcepljenje već da se treba boriti za jedino realno i održivo rešenje koje može da garantuje mir a to je da se okupirana srpska pokrajina, kao propali eksperiment Zapadne agende, vrati pod punu kontrolu Republike Srbije.

Ukoliko postoji iskrena želja da se mir uspostavi na ovom prostoru takvo rešenje, uz podršku Rusije i Kine, sasvim je izgledno. Treba imati na umu da jedan broj uticajnih država ne priznaje, a ne mali broj njih je priznao lažnu kosovsku nezavisnost pod pritiskom ili uticajem Amerike. Oni bi sada mogli tu odluku da povuku i vrlo lako nadglasaju Berlin i London koji su, kako izgleda, uz zastarelu iako ne bez uticaja američku struju, jedini koji uporno insistiraju na tome.

Međutim, bez iskrenih pregaoca u Srbiji koji bi na našem slučaju, uz pomoć argumenata od kojih svi idu nama u prilog, insistirali na ponovnom uspostavljanju međunarodnog poretka zasnovanog na pravu a ne na sili, to neće biti moguće. A Vučić je lepo rekao: „Čuli ste šta žena (Merkelova) kaže...imamo nezavisno Kosovo i to je gotova stvar".

Ne kaže on to zato što ne zna da može da igra i suprotno, već ne želi da menja tim. A Srbija, u to nema sumnje, nije njegov tim.