Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Miš beli sreću deli

 

Milovan Brkić

 

 

Ima tome više od četvrt veka, kada sam po zadatku pisao serijal za jedan ilustrovani list o ''ljubavnim odjecima iz Palate pravde''. Imao sam odobrenje da prisustvujem delikatnim suđenjima, sa kojih se isključuje javnost.

Jedno suđenje urezalo mi se u sećanje. Na optuženičkoj klupi je sedeo seljak iz prigradske varoši, pod optužbom da je silovao komšinicu. Bio je utučen, odustan, predao se sudbini...

Sudija je bio strog prema optuženom, a odbrana optuženog kratka: "...Ja to, gospon sudijo, nisam učinio, ja sa nju ne razgovaram od kad smo išli u školu".

Scena je bila nadrealna. Devojka, koja je navodno bila silovana, siktala je na sudu, pretvarala se, plakala, klela, molila časne sudije da optuženog spreme na večnu robiju.

Kao svedok svojim iskazom pomagala je i njena majka, koja je isticala da je i otac optuženog nju po više puta silovao, ''samo ona nije imala kome da ga prijavi''. U završnoj reči, advokat odbrane optuženog zamolio je sud da razumno kazni njegovog klijenta, da kazna ne bude veća od pet godina! Posle dva sata, sudsko veće je objavilo odluku - optuženi se oslobađa od odgovornosti!

Obrazlažući presudu, sudija je kazao da su ga porotnici nadglasali. Porota je, kazao je, zaključila da je optuženi napadnut od svih, od oštećenih, pa i od svog advokata, i da je ovu presudu dvoje porotnika zasnovalo na milosti!

Ovih dana, iako ne ispunjava sve tehničke uslove za stavljanje na takozvanu belu šengen listu, Srbija je od Evropske unije, političkom odlukom, protežirana i od 19. decembra će njeni građani koji imaju novca, snage, volje i razloga, moći u zemlje EU da putuju bez vize.

Učinilo mi se da je ova odluka doneta takođe iz milosti. Jer nakon objavljivanja ove odluke, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije obustavilo je izdavanje ''šengenskih pasoša", zbog ''evidentne greške u mikročipu''!

Ima nekoliko godina od kada nam Boris Tadić i njegova partija svake godine obećavaju ulazak u EU i ukidanje viza. Toliko su nas ružili što nismo strpljivi, preteći nam da ćemo se loše provesti ako za njih koji su za evropsku Srbiju ne glasamo, da se to i glavarima iz Brisela smučilo i da su nas iz samilosti stavili na listu. Pri tom znajući da milioni siromašnih građana Srbije više nemaju para da plate kartu ni za gradski saobraćaj, nekmoli da krenu da se provode u belom svetu.

Srpski predsednik i njegova kamarila likuju zbog ove svoje, kako navode, istorijske pobede! To što građani Srbije više umiru nego što se rađaju, što bolesti haraju zemljom, što tek 9. decembra dobijamo vakcine protiv svinjskog gripa, za vlast nije zabrinjavajuće. Nju ne zanima gubitak Kosova, niti tužba Hrvatske pred međunarodnim sudom pravde u Hagu kojom želi da optuži Srbiju za genocid.

Predsednik Tadić zabranjuje podnošenje protivtužbe, nego u isto vreme podstiče separatizam Vojvodine... Iako je Ruska Federacija odobrila 800 miliona evra za investicije u Srbiji, Vlada Srbije nema nijednog investicionog projekta!

Srbija živi na donacijama, na kreditima. Njeni građani listom postaju socijalni slučajevi. I ako nas jednog dana prime u Evropsku uniju, mi ćemo biti zemlja ubogih, umornih, ostarelih i za rad nesposobnih ljudi. Šta će nam, takvima, i Evropska unija i njene bele liste? Put većine građana Srbije nepogrešivo je trasiran ka grobljima.

 

                                           

                                     www.milovanbrkic.com