Do
koske
Kako sarađuju službenici srpske vlade sa službenicima
američke humanitarno-obavaštajne zajednice
Krčma na plovnom putu
"Stvari se dobro kreću. U Srbiji je koaliciona vlada u kojoj, kao i
u svakoj ove vrste u svetu, ima dosta trgovine.
Ali, mnogo toga je učinjeno
u ovoj godini. Do kraja 2009. imaćemo izvanredne rezultate!" Ovu neobično šifrovanu poruku centrali svoje misije, putem jednog
beogradskog medija, poslao je direktor Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID)
u Srbiji Majkl Harvi, pa je na to odmah dodao kako
će ova nevladina organizacija
ostati u Beogradu do 2015. godine, kad očekuje da
će doći do pridruživanja Srbije Evropskoj uniji
N. V.
Majkl Harvi je dobar službenik USAID-a, Američke
agencije za međunarodni razvoj. Ali, čim je progovorio nešto o korupciji u Srbiji (za koju
je rekao da će trajati sve dok
se ne bude znalo šta kome u ovoj
zemlji pripada), bilo je jasno da
mu nešto smeta kod realizacije projekata koje njegova misija
provodi u ovom delu Balkana.
Bavio se on i kritikom rada
trgovinskih sudova. To su povezane
stvari. USAID nije bilo kakva agencija,
ili skup filantropa koji vole da uzmu od
bogatih i daju siromašnima.
Reč je o produženoj ruci američke obaveštajne zajednice. To nije novo. Uvek je bilo tako.
Ni američka ambasada u Beogradu nikad nije znala šta
USAID radi ovde, pa
ne zna ni danas (što izvori među američkim diplomatama i potvrđuju).
Novo je jedino to što je Harvi,
na jedan posredan način, objasnio i ko
je glavni inspirator kriminalnog Zakona o planiranju, takozvanog tajkunskog zakona. Samo što nije rekao:
da, to smo mi! Naravno da su mu na
tom putu trgovinski sudovi smetnja. Uostalom, i njihovu
reformu je pomogao USAID...
Ali, ko su Harvijevi
trupni oficiri
u Srbiji, i ko su operativci
na terenu?
Jedan od njih je i
javnosti malo poznati Dušan Vasiljević, stalno zaposlen u USAID-u
od 2001, istovremeno
i savetnik Olivera Dulića, ministra za prostorno planiranje.
Njegov posao je da u ime USAID-a
pomogne ideju
masovne legalizacije
nelegalno zaposednutog gradskog građevinskog zemljišta.
Pre nego je počelo sprovođenje naloga o stvaranju nove
klase koja će to postati Dulićevom
"konverzijom" otetog u poklonjeno, Vasiljević je neoprezno
govorio da "...cenu građevinskog zemljišta u Srbiji obara
i to što se odlaže denacionalizacija, jer se investitori plaše da će im
zemljište koje uzmu u zakup
biti oduzeto, pa bi izmenama Zakona o planiranju i gradnji
trebalo da se omogući prodaja
građevinskog zemljišta, a sadašnji
zakupci bi imali mogućnost doplate
razlike do tržišne cene".
Tako polovičnim rešenjem
nije bio zadovoljan vrh USAID-a. Sve ili ništa,
reklo je Duboko
grlo instalirano u srpskom političkom podzemlju. I Majkl Harvi je bio nezadovoljan. Kakva doplata razlike
i slične gluposti? Je li liberalni kapitalizam ili nije? Ko
pre imovini, njegova je imovina!
U zgaženom Srbistanu,
onaj ko plati
taj i zakone
donosi...
Ima u akciji stvaranja nove klase
i tragičnih veleobrta. Osim Dušana Vasiljevića, kao veliki promoter ove pretvorbe pojavljuje se i Nenad Konstantinović,
član Demokratske stranke, predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije i nekadašnji
"otporaš", postavljen na to mesto još u januaru
2009. Reč je o praunuku Đorđa
Nestorovića, gradonačelnika
Beograda i bana Moravske banovine
u Kraljevini Jugoslaviji, te unuk predratnog
i poratnog advokata Slobodana Subotića i Vitomira Konstantinovića, pomoćnika ministra
finansija takođe u Kraljevini Jugoslaviji.
Šta bi oni imali
da kažu o Dulićevoj deobi
zemlje, nije teško pretpostaviti,
a šta o neslavnom nasledniku ne treba ni pretpostavljati, tim pre što je njegovoj vrlo imućnoj
porodici posle Drugog svetskog rata oduzeto sve šta
je moglo da se uzme: od zgrade
današnje američke ambasade u ulici Kneza Miloša sa 28 stanova, pa do zgrade u ulici Kralja Milana, kuće od sedam-osam
stanova na Andrićevom vencu... Mladi Konstantinović
bi prvi morao da digne glas
protiv tajkunskog zakona Olivera Dulića, ali neće. Kako da se zameri
USAID-u? Pa zar ova firma nije
dala pare i Otporu kad mu je trebalo?!
Mnoge su plemenite ideje
pale na tržnici vladara i pisara. Mnoga zemaljska i nebeska
prava su pogažena u Srbiji za malo samilosti
i podrške
od onoga koji deli pare i naručuje zakone.
Nenad Konstantinović je brat od tetke Slobodana Homena, državnog sekretara u Ministarstvu pravde.
I jedan i drugi
bi, vraćanjem onoga što je njihovim porodicama oteto 1945. godine i dalje,
bili prebogati ljudi. Ali, nije nova klasa zamišljena da bude
kao stara. Nije ideja američkih
računopolagača da Srbija progovori jezikom predratne demokratije, da pokaže svoju državnopravnu
tradiciju.
Jer, Majklu Harviju i USAID-u se žuri. Uostalom, i sam
je rekao: "...Do kraja
2009. imaćemo izvanredne rezulate".
Harvi je starter. Pucnjem iz zamišljenog
pištolja u vazduh pozvao je kuražnije Srbe na trku
u otimanju. Sve će
biti legalizovano. Konvertovano. Ko sad uzme, uzeo je. Posle ćemo o pravu
i pravdi...