Povodom
Vračar: "Bogata" i "civilizovana"
opština krije razne gadosti
Centar
za zlostavljanje dece
Piše: Igor Milanović
Maloletna J.C. sa majkom S.C., pravnicom, živi na najmanjoj beogradskoj
opštini, Vračaru. Već godinama korumpirana birokratija odlaže odluku po kojoj bi starateljstvo
nad njom bilo dodeljeno ocu. Kada je dete pošlo
u školu dečji psiholog primećuje da je zlostavljano od
majke i dopisom od 28.3.2005. o tome obaveštava Centar za socijalni rad na
opštini Vračar. Umesto da odmah obavesti policiju i tužilaštvo, nadležna službenica, Milenija
Radosavljević, o svemu ćuti. Zašto?
Prva komšinica majke svojim pisanim svedočanstvom Gradskom
centru za socijalni rad to objašnjava: "U stan moje
komšinice S.C. dolazila je jedna službenica Centra, koju
je ona zvala Milenija. Dolazila je isključivo
posle 10 sati uveče, a odlazila dosta kasno. Same posete
su bile dosta bučne. Jednom prilikom sam zatekla S.C.
kako na izlazu gura neke kese Mileniji u ruke i moli je da joj konačno završi za ćerku."
Otac u međuvremenu pokreće postupak tražeći da se starateljstvo nad detetom dodeli njemu. Kako majka preko Advokatske
komore Beograda, u kojoj radi, ima jaku vezu u dispanzeru Novi Beograd, ona
odatle, umesto od mesno nadležnog doma zdravlja, nabavlja mišljenje u kome neuropsihijatar
dr Biljana Pirgić relativizuje loše psihičko stanje deteta, a zlostavljanje od strane majke prikriva. Na žalbu oca na ovakav nalaz, Centar dete upućuje
na pregled u Institut za mentalno zdravlje, ali bez naznake zlostavljanja. Stručni tim tog instituta na čelu sa dr Savetom
Draganić razgovor sa maloletnom J.C. obavlja u prisustvu njene majke, funkcionera i
zlostavljača, ali ne i oca, a zatim 9.11.2005. formira mišljenje
da se dete dodeli majci. Jedan član tima, dr Bojana
Stamenković-Rudić, odbija da potpiše ovakav nalaz, pa
to u njeno ime čini nepoznata osoba.
Iako je otac nabavio nove stručne nalaze i svedočenja očevidaca da majka fizički zlostavlja ćerku, Milenija Radosavljević ne preduzima ništa, već formira stručni tim u kome su pravnica Danica
Vidović i psiholog Snežana Nešić, a koji samo vrši opstrukciju postupka. U međuvremenu
majka postaje sve agresivnija, pa nasrće ne samo na ćerku već i na okolinu, ali je njena moć, očigledno, beskonačna. Kada je 2008. zverski išamarala
svoju ćerku i prikucala je udarcima za zid, otac, koji je takođe pravnik, odlazi u policijsku stanicu Vračar
i podnosi krivičnu prijavu. Inspektori Aleksandar Žigić i Nenad Ožegović prave zapisnik, a zatim se telefonom konsultuju sa izvesnom Roksandom
iz tužilaštva koja im nalaže da sve zaborave.
Sedam meseci kasnije, međutim, policija ipak podnosi
prijavu protiv majke, ali postupajući sudija Dragana
Stojković od 14.10.2008. ne
preduzima nikakve korake čekajući, po nalogu odozgo, da nastupi zastarelost.
Otac Z.V. je u međuvremenu dobio podršku i Zastupnika
građana i Gradskog centra za socijalni rad, pa čak i Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ali se na sve ove
urgencije Milenija oglušava i odbija da da mišljenje na osnovu koga bi konačno bio određen staratelj. I u ovo je majka umešala
svoje prste, kako proizilazi iz pisane izjave jednog očevica,
a koja je u posedu Tabloida: "Poslednji put sam S.C. i Mileniju
videla pre oko godinu dana, kada su stajale na ulazu u zgradu, tačno ispod mog prozora, i žučno
se raspravljale. S.C. se Mileniji unosila u lice i vikala da joj to završi, a Milenija je odgovarala da mora da se primiri da ne bi izgubila posao,
jer je postalo isuviše vruće."
Centar u interesu Milenije, kojoj se očigledno
svidelo da se u stanu S.C. druži sa poznatima iz sveta
politike i estrade, čini i krivično
delo obmanjujući nadležne da je primenom Opšteg protokola ustanovio da nema zlostavljanja
od strane majke. Ovo čak utvrđuje i Ministarstvo za rad i socijalnu politiku svojim rešenjem br.
570-03-00236/2007-14 od 28.9.2007, ali umesto da nadležni organi sprovedu
istragu, ceo predmet se vraća Mileniji koja ponovo
ignoriše naloge Ministarstva i predmet drži u nekoj fioci.
Konačno je maloletna J.C. pobegla od majke i otišla
u CSR gde se obratila psihologu Borisu Fabijanu, koji odbija da po
Milenijinoj želji dete vrati majci i o svemu obaveštava
oca. Pritisnuta Milenija usmeno odobrava ocu da dete povede svojoj kući, ali pod uslovom da je svaki dan dovozi u školu
u koju je do tada išla, a koja je od stana oca udaljena 30
kilometara. Maltretiranje nedužne devojčice time se nastavlja.
Da bi zaštitio svoje dete otac se 5.10.2009. dopisom obraća CSR Vračar sa zahtevom da se konačno izjasni na nalog
nadzornog organa od 28.3.2007. (!) i da se odredi prema zlostavljanju deteta. U
skladu sa svojom višegodišnjom praksom nerada u ovom
predmetu, Centar pismom preporučuje ocu da se ponovo
obrati organima kojima se do sada obraćao!? Dok je u Centru
zaposlena Milenija Radosavljević, a majka S.C. važna funkcionerka Advokatske komore, dete ne može
da očekuje nikakvu pomoć.