Na licu mesta

 

EKSKLUZIVNO

 

Naš dopisnik istraživao je u Izraelu život ruskih emigranata i turista iz raznih zemalja

 

Ruski Jevreji

 

Od jednog Jevrejina čuo sam neočekivanu misao: "Dok sam živeo u Rusiji, nazivali su me Jevrejinom, ali kada sam se preselio u Izrael, počeli su da me zovu Rusom." Veoma značajno zapažanje!

 

 

Viktor Hlistun

specijalni dopisnik iz Moskve

 

 

Moj cilj je bilo Mrtvo more. Tamo, kažu, možete sve da izlečite. I iako ne patim od nekih posebnih bolesti, bilo mi je veoma zanimljivo da malo ogrejem kosti i umočim zglobove u vode ovog čudnovatog mora.

Prvo što mi je upalo u oči to je - ruski jezik. Čini se da ovde ruski ne govore samo turisti, već i sve lokalno stanovništvo koje ih opslužuje - leči, organizuje izlete, dočekuje u hotelu. Istina, hotel čiste crnci i Arapi. Rukovodioci i menadžeri su - Jevreji. A crnici i Arapi rade i ćute. Učinilo mi se da uopšte ne umeju da govore.

Ali, takozvani ruskih duh osetio sam ne u rečima na mom maternjem jeziku, već u odnosu emigranata jevrejske nacionalnosti prema radu, preduzetništvu, biznisu. Jer, posao se u Rusiji ne vodi onako kao što se to radi na Zapadu, u evropskim zemljama, Ameriku da i ne pominjem. Ukratko, biznis je ovde organizovan tako da se što manje radi, a što više zaradi. To mogu samo oni ljudi koji umeju da obmanjuju, i ne stide se da sami sebe reklamiraju.

Evo primera iz ličnog iskustva. Kažite, može li doktor, čak i veoma kvalifikovan, samo na osnovu površnog pregleda odmah da utvrdi od čega pacijent boluje i da mu prepiše terapiju? Mislim da će svaki zdrav čovek odgovoriti odrečno. Potrebna su ispitivanja, analize itd. A ovde je sve jednostavno. Odeš kod doktora Aleksandra L. koji se doselio iz Rusije, on te pogleda i hvata se za papir na koji onda ispisuje razne procedure koje treba da prođeš - mazanje blatom, algama (nisam uspeo da shvatim otkud alge, jer ih u Mrtvom moru nema), masaža itd. Sve u svemu, dobio sam 15 raznih terapija. Svaka košta između 250 i 500 dolara. Bio sam na dve ili tri i shvatio da ću, ako tako nastavim, ostati bez prebijene pare. Zato sam završio sa lečenjem koje mi i nije bilo tako potrebno.

 

More leči, ali...

 

Isceliteljska svojstva Mrtvog mora poznata su u celom svetu. To je činjenica. Međutim, samo onaj ko poznaje ovu vodu i ko sledi uputstva stručnjaka može da ima zdravstvene koristi od nje, jer će se u suprotnom ona iz leka pretvoriti u otrov. Ali, pogledajmo kako se ponašaju turisti, posebno ruski, na ovom moru. Muškarac sedi u vodi sat i po i nema nameru da izađe iz nje. Na telu su mu se već pojavile žive rane, ali on uporno sedi u vodi u kojoj smete da ostanete najviše 20 minuta, a zatim odmah da sperete so običnom vodom.

A naši turisti su otplivali do ostrva koje se nalazi nasred mora. Ali, nazad ne mogu. Telo im gori od soli, voda im ulazi u usta, u oči, a od toga mogu i da oslepe, pa čak i da umru. Popijte pola čaše morske vode i neće vas spasti ni lekari. Na povike turista reaguje čuvar plaže. On psuje na ruskom, seda u čamac i odlazi da ih spase. Na kraju, izvlači ih na obalu i hitno zove doktora.

Tako se za nekoga odmor završava tužno. Ali zato je sve na ruski način: kad si već stigao na Mrtvo more, onda ostani u njemu što duže. Niko ne obraća pažnju na to što tokom jednog dana u tako slanoj vodi (koja podseća na marinadu) ne smete da budete duže od sat vremena. A neki sede i po pet, šest sati. Zatim se, naravno, žale da ih more nije izlečilo, već naprotiv.

A ima i turista koji sede na obali i temeljno se mažu kobajagi isceljujućim blatom koje su kupili na obližnjoj pijaci. Takođe - potpuna glupost. Lečenje blatom na obali ne samo što je beskorisno već je, po mišljenju specijalista, čak i štetno jer blato zatvara pore. Ipak, neko domišljat pravi biznis prodajući paketiće blata. I ne samo to, već je i ubedio "klijente" da će posle primene jednog do dva paketića blata sve njegove bolesti biti - izlečene.

Naravno, ne samo na Mrtvom moru nego i u drugim mestima u kojima sam bio, turiste obmanjuju, bolje rečeno iskorišćavaju njihovo neznanje. To mu dođe kao neki "turistički zakon".

 

Ljova je uvek na mestu

 

Da turisti ne bi sve vreme sedeli na obali mora, svaki hotel ima bazen. Na bazenu se obično zabavljaju mladi. S jednim momkom sam se upoznao. Ime mu je Ljova. Njegova sudbina je zanimljiva.

Momak svetle kose je pre četiri godine živeo u sibirskom gradu Irkutsku. Njegov otac je Jevrejin, a u Izraelu mu živi baka, takođe Jevrejka. I, on se preselio kod bake. Ove godine je završio lokalnu školu, što znači da zna lokalni jezik, ivrit. Već vozi auto, nedavno je vozio prebrzo i kamera ga je snimila. Sada se pita kako će platiti kaznu koja je veoma visoka. Da ne bi gubio vreme, tokom raspusta Ljova se zaposlio kao čuvar na bazenu. Po mom mišljenju, to je težak posao. Zamislite samo: momak iz Sibira, koji je navikao na hladnoću, po ceo dan boravi napolju, na temperaturi koja dostiže 40.  podeljak. Ja to ne bih izdržao.

- Kupaš li se ti u bazenu? - pitam Ljovu.

- Ma kakvi, to ne smemo. Ako neko počne da se davi, naravno da ću skočiti u bazen. A inače, ne smem. Takav je dogovor sa upravom.

- Ljova, šta dalje planiraš da radiš?

- Kako šta? - čudi se on. - Braniću zemlju. Već u novembru idem u vojsku. Vojni rok traje oko tri godine. Devojke služe vojsku dve godine.

- Šta ćeš dobiti od vojske?

- Najvažnije - dobiću profesiju, avio-dispečer. Sa ovom profesijom neću propasti ni u civilu. Moj život je određen. I nemam o čemu da brinem.

- Još jedno pitanje: kolika ti je plata za rad na bazenu?

- Oko 1.000 dolara mesečno. To nije loša plata, s njom može ovde da se živi.

- A roditelji, je l' ti nedostaju?

- Naravno da mi nedostaju, ali mama ne želi ovde da živi, a otac bi se rado preselio, ali prilike ne dozvoljavaju.

I ostali ruski Jevreji su se dobro snašli ovde.

 

Oligarsi se boje

 

Bilo je logično očekivati da su na obalama čudesnog i isceljujućeg Mrtvog mora ruski oligarsi kupili ili zakupili zemlju. Ruski bogataši kupuju zemlju i na Kipru, i u Bugarskoj, i u Grčkoj, Španiji, itd. Ali, u Izraelu ih iz nekog razloga nema. Istina, žena moskovskog gradonačelnika Jurija Lužkova, Elena Baturina, pre nekoliko godina želela je da zakupi jedan solidan komad obale Mrtvog mora. Ali, nije platila čak ni prvu ratu ugovorenog iznosa. Da li je za to kriva kriza ili ju je neko odgovorio od uzimanja zemlje u najam, tek shvatila je da bi morala da ulaže mnogo novca da bi on počeo da daje profit.

 

Ruski Jerusalim

 

Prekrasan grad! U njemu se i rusko, tačnije rečeno pravoslavno prisustvo, oseća na svakom koraku. Postoji ovde i gruzijska crkva, i grčka, jermenska, ruska. U hramovima možete od vodiča čuti i sledeće:

- Ovu ikonu je hramu podario taj-i-taj ruski car... A ovaj hram je podignut novcem prikupljenim u Rusiji... I tako dalje.

Posle ovih reči, naravno, ruski turisti se raduju, ali i uzdišu: a zašto sada mi ne pomažemo pravoslavnima u Izraelu? Jer, mnogim crkvama, hramovima, manastirima potrebna je restauracija. Crkva groba Gospodnjeg, na primer... Ovde je uvek gužva, mnogo naroda, svi žele da osvete krstiće, lančiće, stavljajući ih na krov groba u kojem je ležao Isus Hristos pre nego što je se uzneo na večna nebesa.

 

Kući posle saslušanja

 

Ruska Federacija i Izrael imaju bezvizni režim. Prijatno je kada vas na ulasku u zemlju samo zapitaju kojim povodom dolazite, i puste vas. Ali, pri izlasku iz zemlje, ta procedura je drugačija i pretvara se, čak i kad je reč o nenametljivim, mada strogim pitanjima, u nešto poput saslušanja. Određeni čovek iz specijalne službe sa prevodiocem vas odvodi na stranu i počinje: Da li ste se sa nekim upoznali u Izraelu? Koja mesta ste posećivali? Gde ste boravili? Da li vas je neko posećivao? Šta ste kupili? Pitanja je mnogo i, kako su me ranije upozorili, ne smete da se šalite. Službenici šale ne razumeju. Zato sam morao da ćutim, kao partizan. A na pitanja je odgovarala moja supruga.