Razotkrivanje

Amerika optužuje vlasnika vebsajta Vikiliks Džulijana Asanža da je terorista

Tajna dukumenta ubijaju, zar ne?

  Vebsajt Vikiliks, poznat po tome što dolazi do poverljivih izveštaja i snimaka, objavio je nedavno američke vojne dokumente o ratu u Avganistanu. Ova dokumenta, pored detalja o 144 incidenta u kojima su međunarodne snage u Avganistanu ubile ili ranile civile, sadrži i detalje o drugom problematičnom aspektu ovog rata - dvojnoj ulozi pakistanske obaveštajne službe. Povodom toga Pentagon je zatražio hitno brisanje tih dokumenata sa pomenutog sajta 

 

Piše: Marko Vasić

dopisnik iz Vašingtona

 

Kolumnista Vašington posta i bivši pisac govora Džordža Buša mlađeg, Mark Tisen, napisao je da "VikiLiks nije nikakva novinska agencija, već kriminalna organizacija i poklon neprijatelju i teroristima. Ova veb stranica mora odmah da bude ukinuta, a njen vlasnik Džulijan Asanž uhapšen sa sve svojim saradnicima".

VikiLiks, nažalost, zaista ugrožava živote civila. Imena i mesta porekla oko 100 avganistanskih saradnika NATO-a nalaze se u dokumentima koje objavljuje ovaj sajt, a jedan predstavnik talibana je potvrdio da pretražuju portal u potrazi za tim podacima kako bi kaznili izdajnike.

Ipak, istine radi treba navesti kako nije VikiLiks krivac za ovu tešku situaciju. Upravo tu postavljeni prilozi pokazuju da u Avganistanu stalno ginu nevini civili, od NATO-a ili avganistanskih gospodara rata. O tim žrtvama Tisen još nijednom nije progovorio nijednu reč. A rat koji svakodnevno ubija civile i vojnike, u Avganistan su doneli Amerikanci.

 

Kad interesi marširaju

 

Američki sekretar odbrane Robert Gejts, u intervjuu na TV stanici ABC optužio je radnike VikiLiksa da snose "moralnu odgovornost" za štetu koju su naneli. Kada se govori o ubijenima tokom američkih agresija, Gejts nije ovako energičan.

U Iraku, na primer, koji su SAD napale posle dokazane laži o navodnoj proizvodnji oružja za masovna uništenja, život je izgubilo više od milion Iračana. Zašto i to ne pominju Gejts i Tisen?

Ono što kolumnistu Tisena i njegove saborce najviše nervira jeste šteta koju SAD i njena armija trpe zbog otkrića VikiLiksa. Javnost se pomoću takvih izveštaja jasno upoznaje sa činjenicom da u Avganistanu i Iraku ljudi nepotrebno ginu. I to u zemljama koje su Amerikanci bezrazložno napali, bez ikakvog odbrambenog razloga.

Umesto toga, postojali su samo američki ekonomski interesi. U Avganistanu je to kontrola svetski najplodonosnijih plantaža maka od kojih nastaje heroin, u Iraku su to naftna polja. Uz enormne zarade i mogućnost pranja novca, kontrola prodaje heroina Americi donosi i jedan nusefekat. Putevima koji prolaze kroz Rusiju drogom se snabdeva i stanovništvo ovog tradicionalnog neprijatelja SAD.

Sledeći razlog američkog prisustva je opkoljavanje Irana. Jedan pogled na mapu sa američkim bazama govori više od hiljadu reči.

Posebno u slučaju VikiLiksa iritira činjenica da su javnosti prikazani podaci do kojih su operativnim radom došle tajne službe. Treba očekivati da će spremnost za saradnju sa Amerikancima opasti zbog javnog iznošenja podataka o saradnicima tajnih službi. Posebno kada se radi o imenima agenata upetljanih u operacije sa tako malo slave, kao što su one protiv civila u Avganistanu i Iraku.

Ono što dobro informisane čitaoce najviše zbunjuje jeste tvrdnja da ovakva otkrića štete ugledu Amerike. Reputacija donosioca slobode, bogatstva i demokratije već je dosta pretrpela u celom svetu mnogo pre pojave otkrića na VikiLiksu. Oznaka "zlikovačka država", koju američka administracija olako prilepljuje svakome ko ne igra po njenoj muzici, odavno je postala sinonim za skoro bombardovanje ili okupaciju. VikiLiks tome nije doprineo.

  

FBI može sve

 

Ono što kod čitaoca izaziva da mu brada od zaprepašćenja padne do kolena jeste proglašavanje osnivača portala Džulijana Asanža kriminalcem, i to visoke arogancije. Asanž, međutim, deluje izvan teritorije Amerike i nije njen, već državljanin Australije. Tisen je ovu činjenicu pozdravio rečima da to otvara nove mogućnosti obračuna sa njim. U prevodu: Asanžer ne uživa građanska prava koja svakom državljaninu SAD pripadaju na teritoriji te države. Ništa novo pod kapom nebeskom, slično je bilo još u Rimskom carstvu. Ko nije bio državljanin Rima u dvoumljenju, nije imao prava ni na šta. Čak ni na milosrdnije ubijanje mačem. Najpoznatija žrtva bio je Isus Nazarećanin.

Zato Tisen zaključuje da se ne moraju angažovati samo uobičajeni istražni organi već i tajne službe, pa čak i vojska, kako bi se Asanž priveo američkom sudu.

Prvi korak mora da učini američko ministarstvo pravde podižući optužnicu protiv Asanža. Ta optužnica, prirodno, mora da bude zapečaćena, tajna, kako Asanž ne bi pre vremena doznao šta mu se sprema.

Posle toga treba u saradnji sa međunarodnim organima izvesti Asanžovo hapšenje i njegovo izručenje. Tisen se tu setio da bi moglo da dođe do izvesnih pravnih komplikacija ako bi bio uhapšen australijski državljanin bez stabilnog zakonskog osnova, i to zbog krivičnog dela...

Asanžu se na teret stavlja da je svojim radom ugrozio živote NATO vojnika i njihovih lokalnih saradnika. Pri tome je on novinar koji samo objavljuje dokumente koje pribavi. Šta je tu sporno?

Prvenstveno je sporno to što zemlje u kojima se Asanž nalazi, kao što su Švedska, Island ili Belgija, njegovo delovanje ne vide kao kršenje bilo kog zakona. I tu Tisen poznaje lek: "U slučaju potrebe treba ga uhapsiti i privesti bez saradnje ili čak znanja dotičnih zemalja. Kao osnova može da posluži memorandum Ministarstva pravde iz 1989. sa naslovom Pravo Federalnog biroa za istrage (FBI) da ignoriše međunarodno pravo pri poterama na tuđoj teritoriji.

Prema ovom memorandumu FBI ima pravo da progoni i hapsi osobe koje su se ogrešile o američki zakon i na teritoriji drugih zemalja, čak i u slučaju da to ne odgovara međunarodnim pravnim normama ili je u suprotnosti sa zakonima pogođene zemlje. Jedino ograničenje jeste Četvrti amandman američkog ustava.

Tisen poentira: "Ne treba nam ničija dozvola da bismo uhapsili Asanža i njegove saradnike bilo gde u svetu."

Eto kako postupa zemlja koja bi da bude lider slobodnog sveta utemeljenog na pravima! Dovoljno je da neki američki birokrata napiše nekakav memorandum, pa da sva sila međunarodnih zakona i obaveza bude gurnuta u zapećak. Amerika sme sve, sa svakim i na svakom mestu. Tačka.

Priča, međutim, ima još jednu dimenziju. Asanž deluje preko globalne mreže, interneta, koja je dostupna američkim vlastima. Zašto do sada niko nije ni pokušao da ga spreči da objavljuje svoja otkrića? Možda zato što iza cele akcije i stoje američke vlasti koje na ovaj način pripremaju teren za pridobijanje javnosti za do sada najveću američku vojnu avanturu - napad na Iran.

  

Kako smestiti Iranu

 

Mnogo pre VikiLiksovih otkrića, 6. jula u Teheran tajmsu je izašao članak kako američke i britanske službe pripremaju video-snimak kojim će krivica Zapada za neuspeh u Avganistanu biti pripisana Iranu. Ovu informaciju list je, navodno, dobio iz američke vojne baze u Bagramu.

Prema anonimnom izvoru, američki i britanski agenti su angažovali jednog poznatog američkog scenaristu da napravi ovaj film u kome će pored prerađenih pravih scena biti i one naknadno odglumljene. Na osnovu toga bi trebalo da bude dokazano kako Iran oružjem i na drugi način pomaže antivladine snage u Avganistanu. Ključna sekvenca biće lažni snimak iz satelita i bespilotnih letilica tipa dron.

A upravo ovakvu vest - da Iran na svaki način pomaže avganistanske gerilce - objavio je Asanž i time pokrenuo lavinu napada na sebe i VikiLiks. Da li je iza svega stajala američka tajna služba sa svojim spin doktorima?

Čak i da ne dođe do napada na Iran zbog ovih "otkrića", ona su neophodna administraciji Bele kuće da sačuva obraz zbog katastrofalnog razvoja događaja u Avganistanu.

U svakom slučaju, ovakva otkrića potrebna su i Americi i Velikoj Britaniji ili kao razlog za novu agresiju ili kao opravdanje za neuspeh prethodne, ali isto tako i teheranskim mulama kojima je jasno da njihova pomoć talibanskoj gerili ne može zanavek da ostane tajna, pa ovakvim člancima samo pripremaju javnost da će sve što se u vezi s tim objavi biti falsifikat.

A civilne žrtve, posebno one među novinarima, ionako nikoga u svetu posebno ne interesuju. Tako je nedavno i član američkog Kongresa Majk Rodžers mrtav hladan javno zatražio egzekuciju Bredlija Meninga, čoveka optuženog da je Asanžu dostavio kompromitujuće materijale.

 

 

 

 

Otvaranje tajnih dosijea

 

VikiLiks (WikiLeaks) je internet platforma na kojoj anonimno mogu da budu objavljivani dokumenti za koje se pretpostavlja da bi mogli da interesuju javnost. Projekat "želi da pomogne onima koji razotkrivaju neetičko ponašanje vlada i preduzetnika." Za te potrebe je napravljen sistem koji omogućava potpunu anonimnost dostavljača.

VikiLiks je osnovan 2006. po principu Vikipedije. Za njega radi pet stalnih volonterskih saradnika i oko 800 privremenih. Glavni server se nalazi u Švedskoj. Po sopstvenim izjavama, VikiLiks su osnovali disidenti iz Kine uz pomoć novinara, matematičara i tehničara sa Tajvana, iz Evrope, Australije i Južne Afrike.

Na njihovom sajtu na adresi www.wikileaks.org postoji i prevod na srpski jezik.