Feljton
Svet bez hrane: Izreka "kako sejemo, tako
ćemo žnjeti" na geopolitičkom planu će odrediti sudbinu
civilizacije (8)
Svinja se ne pari sa paradajzom
Od 130,5 miliona kvadratnih kilometara
"čvrste zemlje" na planeti Zemlji, 49,6 miliona je posvećeno
poljoprivredi. Od toga 34,6 miliona sa stalnim pašnjacima, a 15 miliona sa
različitim tipovima kultura. Za taj delić Zemljine kugle vode se oružani,
ideološki i drugi ratovi, a istorija proizvodnje hrane je istorija genocida,
mnogo većih od onih koji se obično uzimaju za istorijske primere.
Odgovornost
agro-semenskih firmi u slučaju GMO je ogromna. Proizvođači GMO nastoje u
Francuskoj da ih nametnu preko peticije koja je obznanjena septembra 2007.
Lansirao ju je izvesni g. Topan, kadar firme Biogemma, filijale
kompanije za proizvodnju semena Limagrain. U njoj se osuđuje uništavanje
eksperimenata transgenskih biljaka usred polja. Prema potpisnicima, ovi
eksperimenti "ne predstavljaju nikakav rizik ni za čoveka, ni za prirodnu
sredinu".
Druga peticija, koju je
ovog puta potpisalo nekoliko stotina naučnika i istraživača, postavila je
problem ovako: "Mi smo postali svesni da su izvan istraživanja, GMO činili
istinsku komercijalnu ratnu mašinu za izvesne multinacionalne grupe koje ciljaju
da totalno kontrolišu seljake i poljoprivredu planete, čineći ih
zavisnim, preko patenata, za ono što je oduvek bilo
besplatno: genetski biodiverzitet".
Kukuruz, koji igra ulogu
insekticida, soja koja se "ne boji" herbicida, paradajz koji
neprestano sazreva, lubenica koja je nešto slađa od obične, i onda - šta,
pitaju aktivisti pokreta anti-GMO svuda po svetu.
Majka priroda je
neprestano napadana pronalascima savremenog čoveka. Takvim manipulisanjem živom
materijom istraživači su se dobrovoljno stavili u uloge đavolovih učenika...
Kada se žestoka
represija obrušila na militante koji su uništavali eksperimentalna
polja, i još
više
kada su se proširila
GM-polja, postalo je jasno da je ta neposlušnost nedovoljna da bi se dobio rat.
Čin uništavanja tih polja nije ni omogućio dijalog sa celokupnim stanovništvom,
izazivajući reakcije kod raznih legalista. Danas ekologisti i prijatelji
organske bio-proizvodnje smatraju da ostaje veliki posao narodnog obrazovanja u
domenu GMO u čitavoj Evropskoj uniji i Evropi. Cilj je da se ubede građani kako
ih koriste kao oruđe finansijskih interesa. Mediji temu prikazuju jedino u
spektakularnoj dimenziji uništavanja GM-polja, ali se
na njih ne može osloniti za prenošenje argumenata anti-GMO pokreta, smatraju
aktivisti ovog pokreta. Sveži podaci iz jula 2007. došli su iz Ministarstva
poljoprivrede Francuske koje je objavilo podatak kako je u zemlji zasejano
19.815 hektara transgenskog kukuruza. Sejači GM kultura su se najpre nadali da
će zasejati 30.000 do 50.000 hektara, ali su verovatno ustuknuli pred akcijama
seljaka i ekologa.
Problem GMO je suštinski
politički, vezan za smanjivanje površina pod obradivom zemljom. Na sednici
Narodne skupštine
Francuske, 31. oktobra 2007, ministar Žan-Luj Borlo je umirio zabrinutu
javnost, potvrdivši
poslanicima da "Francuska primenjuje klauzulu očuvanja, koja joj omogućuje
da suspenduje komercijalizovanje i kulturu genetski modifikovanih semena, to
jest GM kukuruz mon 810. Francuska vlada je sredinom januara 2008. godine
najzad i odlučila da se zvanično pozove na evropsku klauzulu očuvanja, koja joj
omogućuje da zabrani poljoprivredne kulture GMO dozvoljene u Francuskoj, tj.
insekticidnog kukuruza mon 810 multinacionalke Monsanto.
Da bi u Evropskoj uniji
jedna zemlja mogla da aktivira ovu klauzulu očuvanja protiv određenog GMO,
neophodno joj je da predstavi nove naučne elemente koji su se pojavili od
vremena autorizovanja tog GMO na evropskoj razini. U ovom slučaju, te elemente
je pokazao Visoki privremeni autoritet o GMO, koji je prethodno ubeđen
zahvaljujući sindikalnim, asocijativnim i građanskim mrežama. Konstatacije
Visokog autoriteta su bile: nemoguće je da se izbegne kontaminacija ne-GMO
agro-alimentarnih mreža u slučaju kultura GMO. Procedure procena GMO sadrže ozbiljne
šupljine,
posebno zato što
se zasnivaju na ekvivalentnosti u supstanci između GMO i njegovog roditelja,
ne-GMO. Dok se u slučaju, konkretno kukuruza mon 810, pokazalo da
laboratorijski proizveden insekticidni protein nije sličan onom proizvedenom prirodno,
putem bakterije čiji je gen izvučen, dakle neophodno je da bude testiran barem
isto toliko rigorozno kao i neki hemijski pesticid.
Zahvaljujući
koordinisanoj akciji organizacija anti-GMO, čiji je deo i Attac, i
zahvaljujući štrajkačima glađu, nijedan poljoprivredni GMO ne bi smeo da bude
uzgajan od 2008. godine u Francuskoj. Štaviše,
krucijalni zaključci Visokog autoriteta bili su preko ove vladine odluke
oficijalizovani, pa moraju da uspostave odgovorno institucionalno ponašanje.
Zaista je reč o istorijskom događaju u Evropi, ali borbe tek predstoje.
Francuska vlada je
istovremeno uznemirila aktiviste anti-GMO svojom paralelnom i kontradiktornom
odlukom da investira 45 miliona evra u istraživanje biljnih biotehnologija. Sve
su ovo teme novih kampanja militanata u kojima će učestvovati anti-GMO front,
pa i Attac. Jedan od glavnih ciljeva narednih godina biće da se izbori
pravo građana na proizvodnju i potrošnju bez GMO.
Nije se, međutim, svuda
u Evropi jednako kao u Francuskoj napredovalo na ovom planu. Trendovi nisu
istog smera ni u možda najznačajnijoj zemlji EU, Nemačkoj.
Ona je zauzela u jednom
trenutku stav Francuske, pa je potom, svakako pod pritiskom agro-alimentarne
moćne industrije, napravila zaokret prema GMO orijentaciji. Dolazi čak i do
žestokih protesta pro-GMO orijentisanih. Drugde opet, javnost se pridružuje
Francuzima. I dok su se u ostatku planete ovi GM proizvodi širili (pirinač u
Aziji, kukuruz u SAD, Kanadi i Argentini, da ne govorimo o pamuku pomalo svuda),
Evropa je mogla još da izgleda kao poslednji prostor otpora.
Uz nju je i Rusija, koju
zajedljivci iz EU optužuju da, više zbog političkih nego sanitarnih razloga, i
dalje odbija uvoz GM semena. Jedna agencijska vest iz Grčke svojevremeno je
ovako glasila: "U ovoj čuvenoj zemlji frakcija, postoji jedna stvar oko
koje su svi Grci saglasni: oni ne žele uzgajanje genetski modifikovanih useva,
niti prodaju ili jedenje ovde".
Kina je predložila, 22.
maja 2000, da GMO budu uključeni na listu invazivnih vrsta tokom konvencije o
biodiverzitetu. Godinama SAD, koje podržavaju Argentina i Kanada, zameraju EU
na njenim oklevanjima da omoguće uvoz hrane i semena koji su genetski
modifikovani. Kako bi obavezali EU da prihvati GMO, oni su je tužili pred
organima za reglementaciju STO. Meksička vlada je, međutim, 2008. godine
ustuknula pred gigantima agrobiznisa i dala zeleno svetlo kulturi, uvozu i
izvozu transgenskih biljaka, u okviru Zakona o bio-bezbednosti. Ipak, država
zadržava i u budućnosti specijalni režim za kukuruz, u primeni liberalizovanja
transgenske kulture kukuruza. Razlog je njegova vitalna alimentarna i ekonomska
važnost za Meksiko.
Prema ovom dekretu, GMO
koji se zasejavaju moraće prethodno da budu predmet detaljnog naučnog opisa,
uključujući potencijalne efekte na druge vrste i protokole eliminacije, u
slučaju setve na nedozvoljenim mestima. Prethodna vlada, kojom je predsedavao
Vinsente Foks, od 2000. do 2006 (milijarder, ali i patriota, očito!), odbila je
u tri navrata (oktobra 2005, februara i oktobra 2006) da izda kompanijama Monsanto,
Pioneer i Dow Agrosciences, dozvolu za "eksperimentalno" sejanje
transgenskog kukuruza. Radikalna ekološka organizacija
Greenpeace se suprotstavlja kulturama ovog tipa i jasno je to saopštila u
brojnim prilikama Sekretarijatu za poljoprivredu Meksika (Sagarpa),
organizujući marševe
protesta. Različite meksičke organizacije malih proizvođača takođe se
suprotstavljaju zasejavanju GMO po Meksiku.
Stručnjaci kažu da će GM
organizmi prouzrokovati u budućnosti očigledno neželjene reakcije na drugim
vrstama: transfer gena sa bakterijama preko pčela, toksičnost polena na leptira
monarha, pojavu otporne spirale kod kukuruza koja će ga ubijati, pojavu korova
otpornih i na totalne herbicide, čak i ponovno bujanje neželjenih biljaka.
Treba oštro
denuncirati pretenziju agrohemijskih firmi kada smatraju da će GMO omogućiti
smanjenje korišćenja pesticida i herbicida, mada su neki među njima i sami
pesticidi i tolerantni su na herbicide. Kako je obeležavanje markicama, sa
podacima na proizvod i dalje zabranjeno u SAD, potrošač ne zna šta jede.
Nezavisno vođena
istraživanja hrane u SAD pokazuju da što se više jede takva hrana, sve je veća
opasnost od potencijalne škodljivosti po zdravlje
čoveka.
Praktično, široki
potrošački krug u SAD je podvrgnut nelegalnim, i čak zločinačkim eksperimentima
nad ljudima, sa još nepoznatim posledicama, tvrde aktivisti
eko-pokreta koji su protivnici hazarderske politike agro-džinova u SAD. Oni
smatraju da će biti potrebne godine da se spoznaju sve opasnosti, a za
očekivati je da će megakorporacije agrobiznisa činiti sve da se istina uvek
skriva.
Izveštaj
agencije Pew saopštio je svojevremeno da
je 29 odsto Amerikanaca, koji predstavljaju uzorak od 87 miliona ljudi, snažno
protiv ovakve hrane i veruju kako je ona nebezbedna. To je početak za
poštovanje ako se podrži naporima da se izbegne takva hrana. Džefri Smit je
osnovao 2003. godine organizaciju IRT "za promovisanje i odgovorno
korišćenje tehnologije i zaustavljanje GM grane i setvi, kroz korenske i
nacionalne strategije". Ona traži bezbedne alternative i cilja na
"zabranu genetskog inženjeringa našeg snabdevanja hranom i svih puštanja
GM organizama napolje, barem dok ne bude naučnog mišljenja da se veruje kako su
takvi proizvodi bezbedni i odgovarajući, zasnovano na nezavisnim i pouzdanim
podacima". IRT traži od potrošača da se obrazuju o rizicima, da se mobilišu u
borbi protiv njih, i da delaju u obostranom samointeresu.
U Americi ima mnoštvo
grozomornih primera o kojima mediji retko, ili nikada ne govore u nosećim
medijima, na najvećim TV mrežama. Takav su primer varijeteti kukuruza stvorenih
da proizvode pesticidni protein zvani BT-toksin. Američki farmeri ga koriste u
obliku spreja, a kompanije lažno tvrde da je neškodljiv po ljudsko zdravlje. U
stvari, ljudi izloženi spreju razvijaju simptome alergijskog tipa. Miševi
koji su ga udisali pokazali su abnormalno uvećanje ćelija. Rastući je broj
bolesti ljudi i stoke vezanih za BT-žetve.
Druge studije u SAD
pokazale su stomačna krvarenja, abnormalni i potencijalno kancerogeni rast
ćelije u unutrašnjim organima, neviđeni razvoj krvne ćelije, viši šećer u krvi,
upalu bubrežnog tkiva, uvećane smrtnosti, itd. Američki Monsanto je
svetski najveći proizvođač semena i autor Džefri Smit je pokazao kako se
kompanija nosi sa ovakvim izveštajima. U odgovoru na
zabrinute reakcije zvanične agencije SAD, kompanija je tvrdila da je njihovo
iskustvo "bilo posebno oslobođeno teškoća". Iako su sudski spisi
pokazivali "da kompanija ima dugu istoriju neodgovornog ponašanja
koje uključuje široko podmićivanje, ucene regulatornih agencija, sprečavanje
negativne informacije oko njihovih proizvoda", kao i pretnje novinarima i
naučnicima koji se usude da o tome govore.
I autor Engdal, i drugi,
imenuju četiri dominantna agrobiznis-džina sadašnjice: Monsanto,
DuPont, Dow Agrisciences, Syngenta. Ova poslednja korporacija ima sedište u Švajcarskoj,
i nastala je mešanjem
odeljenja za poljoprivredu Novartis i AstraZeneca. Dž. Smit naziva ove
gigante Ag-biotech, dodajući petog džina - kompaniju smeštenu u
Nemačkoj: Bayer CropScience AG, koja je deo Bayer AG. Tu
pridodaje i štabove
za Nauku životne sredine i Bionauku, koji se nalaze u Francuskoj.
"Njihov biznis je
da čine nemoguće i praktično preko noći - da menjaju zakone prirode i od toga
naprave bolju, za sopstveni profit." Smit jasno kaže: "Svinja može da
se spari sa svinjom, i paradajz sa paradajzom. Ali, ne može svinja da se pari
sa paradajzom i obrnuto".
Džefri Smit dalje kaže:
"Proces transferiše gene preko prirodnih barijera koje su
razdvajale vrste milionima godina evolucije i uspevale da ona funkcioniše.
Biotek industrija sada želi da verujemo da prirodu može da učini boljom, i da
genetski inženjering predstavlja samo proširenje superiorne alternative
prirodnom uzgoju."
Ono što se
dešava
u laboratoriji ne može da napravi duplikat prirode, bar ne još uvek.
Genetski inženjering ubacuje kombinovane gene koji nikad pre nisu postojali
zajedno, proces izaziva prirodno rasplođavanje koje se pokazalo sigurnim
hiljadama godina, i nema načina da se osigura da rezultat neće biti
"Andromedina loza", dakle ne više svet naučne fantastike.
Iako su GMO korišćeni
više od 30 godina u istraživačkim laboratorijama za fundamentalne i medicinske
nauke, tek od devedesetih potrošači počinju da o tome govore, kada su ih videli
u sopstvenim tanjirima. Početkom 21. veka došlo je do toga da su
radikalni "Zeleni" upadali i u polja sa "eksperimentalnim"
kukuruzom. Ipak, GMO napreduju u sve brojnijim proizvodima: bakalnice, mesarnice,
poslastičarnice, hrana za bebe, itd. Brisel je izdavao direktive o obaveznim
etiketama na takvim proizvodima. GMO se ne čine zasad kao put kojim će, na
primer, i Afrika odmah krenuti. Afrikanci kažu da postoje drugi putevi:
istraživanja o lokalnim varijetetima, poboljšavanje prinosa kišnog
pirinča, koji se čini efikasnim.
Rizik od nekontrolisane
diseminacije bio je jedan od motiva koji je pomenuo vođa seljaka u Francuskoj,
Žoze Bove i još
dvojice seljaka, kako bi opravdali uništavanje zasada transgenskog
na polju Centra za međunarodnu saradnju u agronomskom istraživanju (Sirad), u
Monpeljeu, 1999 godine. Oni su osuđeni na uslovne zatvorske kazne. U SAD se
koristi, po nekim stručnjacima, najperspektivnija tehnika, GMO. Čak ima 90
odsto transgenske proizvodnje u Argentini, i 80 odsto, u Brazilu. U Brazil je
stigla i švercovana
soja tipa maradona. Nju je moguće sejati i ne obrađivati potom, što pri
tom sprečava eroziju tla. Najstrašniji herbicid, round-up,
koji se mnogo koristi u ovoj proizvodnji, biodegradirajući je u roku od dva
meseca, ali elementi koji ga sačinjavaju ipak ostaju zauvek u tlu! Ovo odlično
funkcioniše u Americi, ali Evropljani i dalje odbijaju. Milioni tona
oleo-proteida i soje, uvoze se u Evropu bez carinskih prava, jer ta proizvodnja
nije podržana u Evropi.
Tri svetska izvoznika,
SAD, Argentina i Brazil, snabdevaju uzgajivače čitave planete ovim sumnjivim
proizvodima, i dalje bez posledica. U 1996, u Evropi je bilo 1,5 miliona
hektara GM površina, a već 60 miliona u 2003, i preko 100 miliona 2006.
Proizvođači GMO tako nastavljaju i svoje lobističke kampanje u vladinim
instancama širom Evrope i sveta. Naročito u Briselu, direktive o etiketiranju i
diseminaciji izgledale su kao da žele da obuzdaju invazivni karakter ovih
proizvoda. Stručnjaci ipak umnožavaju upozorenja, ali izgleda da su političari
i dalje prilično indiferentni i potajno u sprezi sa moćnim proizvođačima GMO.
Građani iz
antiglobalističkih krugova skupljaju međunarodne peticije i zahtevaju
referendume unutar zemalja EU. Traže pravo da mogu da se demokratski izjasne o
komercijalizovanju i uvođenju industrijskog semena GM. "Da bi živeo
kapital, treba sterilisati živo".
Aktuelna generacija
molekularnih biologa koji zamenjuju tradicionalne agronome,
nema više
etičkih skrupula. Finalni cilj novih transnacionalnih "semenaša"
je da
spreče na bilo koji način biljke i životinje da se reprodukuju u seljačkom
polju, tj.
da fabrikuju sterilne biljke i životinje. To svakako nije novo, ali
kapital
koji su ovi moćni investitori utopili u biotehnologije u poslednje
dve
decenije vodi ih u uvećavanje presija na konfiskovanje živog. Da bi živeo
kapital,
treba sterilisati živo, kaže Attac. Ubilačka politička ekonomija
savremenog
kapitalizma, kao i finansijska alavost akcionara nameću taj cilj
urgentno.
"Terminator" i nekrotehnologija
Stručno tumačenje ove GM
tehnologije nije preterano teško da shvati i šira
javnost, pa
iz ove oblasti izvlačimo najbitnije. Biotehnologija terminator
(otkupljena
od agro-džina Monsanto) omogućuje da se genetski modifikuju biljke, tako
da, kada dospeju do zrelosti, one razaraju sopstvenu klicu. Pre prodaje, seme
je utopljeno u bazen tetraciklina kako bi se "rastočio" sistem.
Detonator (promoter) ulazi tada u kontakt sa eksplozivom (gen koji proizvodi
toksin). Zrelost biljke aktivira promotera koji stavlja u pogon gen koji
proizvodi toksin, koji opet, ubija klicu u formiranju. Zrno koje žnje
poljoprivrednik je tada biološki sterilno. "Ova
tehnika omogućuje takođe totalnu kaptaciju genskih resursa", kažu
stručnjaci za biljnu proizvodnju u francuskom državnom agroinstitutu INRA. U
stvari, u poljoprivredi koja je počela kada su naši daleki preci ostavili sa
strane deo požnjevenog zrna kako bi zasejali naredne godine, ta konfiskacija
najfundamentalnijeg vlasništva živih bića - reprodukcije i množenja - jeste
milosrdni udarac.
Terminator je
odurna nekro-tehnologija. Primer SAD to dokazuje. Kada poljoprivrednik želi da
koristi seme monsanto, koje je GM i patentirano, on mora da se angažuje
ugovorom da ne seje požnjeveno zrno. Ugovorom naslovljenim "Sejati
tehnologiju, žnjeti profite", koje severnoamerički poljoprivrednici
potpisuju tokom kupovine transgenskog semena, oni otuđuju ono što
opstaje od njihove slobode. Ako se poljoprivrednik snabde ovim semenom bez
potpisivanja ugovora, na primer kod suseda, kako je to uobičajena praksa, Monsanto
tada može da ga tuži sudu, zato što je to seme - patentirano.
Poljoprivrednik je ranije imao osiguranje da je njegova praksa da seje
požnjeveno zrno jedno pravo. No, prema kompaniji Monsanto i bio-industriji,
to pravo se primenjuje na seme dobijeno običnim metodama selekcije, a ne na
patentirano GM seme. Patent je, dakle, okrenut protiv poljoprivrednika, protiv
sposobnosti biljaka i životinja da se reprodukuju, protiv živog i, dakle,
protiv svakog čoveka. Patent je izvanredno ohrabrenje da se generalizuju
tehnike trans-geneze na uštrb biljaka, ili životinja.
Isti
"semenari" organizuju svojevrsno silovanje javnosti u vidu
proizvodnje genetskih himera, kakve su biljke-pesticidi, ili sa herbicidom (dve
trećine sadašnjih
GMO). To je zahuktavanje ka poljoprivredi i hrani koji su još više
industrijski, uz faktore alarmantnog napredovanja bolesti gojaznosti, kancera i
kardiovaskularnih bolesti. Još više se okreću leđa
održivoj poljoprivredi i poštovanju biodiverziteta,
pogoršava
se hemijsko zagađenje.
Oružje za nagrađivanje prijatelja
Još jedan levičarski američki aktivista, Stiven Lendman,
koji vodi i radio-emisije, i veoma često piše o međunarodnim odnosima i
geopolitici, otvoreno kaže: "Praktično, široki potrošački krug je
podvrgnut nelegalnim, i čak zločinačkim eksperimentima na ljudima, sa još nepoznatim
posledicama. Biće potrebne godine da se spoznaju sve opasnosti, a treba
očekivati da će megakorporacije agrobiznisa činiti sve da se istina uvek
skriva. Kada bude prekasno jednog dana, i dođe se do zaključka da je u pitanju
ireverzibilan proces? Kada se čita Vilijam Engdal, zapanjeni smo i kako su
Vašington i četiri najveće angloameričke agrobiznis korporacije planirali
svetsku dominaciju patentirajući životinjske i biljne životne oblike, da bi
zadobili planetarnu kontrolu našeg snabdevanja hranom. Ideja im je bila da to
ostvare time što će sve to učiniti genetskim inženjeringom i njegovim
korišćenjem kao oružja za nagrađivanje prijatelja i kažnjavanje neprijatelja.
Genetski inženjering je štap i šargarepa 21. stoleća."
Ne može se dokazati
Nemački farmer Gotfrid Glokner uzgajao je GM kukuruz i njime
hranio svoje krave. Dvanaest krava je potom uginulo od američkog BT176
varijeteta, a druge krave morale su da budu uništene zbog
"misteriozne" bolesti. Američki mikrobiolog Ričard Lejsi tvrdi:
"Gotovo je nemoguće da se čak i zamisli testiranje procedure da se vide
zdravstveni efekti od GM hrane kada je unesena u lanac ishrane, niti postoji
ikakav nutricioni ili javni interes za njihovu proizvodnju".