Sa licu mesta

Ministarstvo odbrane kao ubitačna igračka u rukama nekolicine amatera - stranih kursista

 

 

Ćaća će nas i neprijatelju isporučiti bez gaća

 

Afera za aferom - afera pancir, afera satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera Janković, farmakologija, protekcije, javne nesuglasice između Ministarstva i Generalštaba, nepoštovanje zakona i uredaba, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su izuzetno veoma osetljiva - sve su to razlozi da predsednik države i premijer ocene kako je rad Ministarstva odbrane bio dobar

 

Pukovnik Milan Jovanović

 

 

Ministarstvo odbrane je kako u miru tako i u ratu najviši državni organ za rukovođenje Vojskom Srbije. Ono je najviša vojna institucija države za koordinaciju i usklađivanje kompletnih priprema države za odvraćanje od rata ili za eventualni rat. Kao jedan od resora Vlade Srbije, vrši upravne i stručne poslove koji se odnose na odbranu (planiranje razvoja, transformacije, organizacije, opremanja, naoružavanja, proizvodnje NVO, realizacija utvrđenih planova, organizovanje i priprema Vojske Srbje) kao i upravljanje raspolaganjem i kontrolom vojnog budžeta i celokupnom vojnom imovinom.

U sastavu Ministarstva je nekoliko izuzetno važnih oblasti delatnosti: Generalštab VS, personalni, pravni, materijalno-planski i pozadinski sektori, vojne inspekcije, komande i jedinice, vojno-naučne i istraživačke ustanove, vojno-obrazovne ustanove, zdravstvene ustanove i penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje.

U poslednje dve-tri godine u Ministarstvu odbrane, Vojsci Srbije i oružanim snagama u celini izvršene su velike promene koje nisu u funkciji odbrane zemlje. Jedan od najvažnijih razloga što su te promene takve kakve jesu leži u činjenici da se nije desila odgovarajuća demokratizacija u zemlji u svim njenim segmentima, pogotovo tamo gde je bila neophodna i gde je, uostalom, očekivana. Teška ekonomska kriza, nepostojanje jedinstvene nacionalne strategije i preovlađujuće stranačke strategije i interesi doprineli su da se bez ikakve civilne i demokratske kontrole u rukama samo jednog čoveka nađe jedan od najvažnijih segmenata države.

 

Nijedan rešen slučaj

 

Mnogi zaposleni u ovom ministarstvu su stranačkim i drugim vezama (kumovskim, rođačkim, prijateljskim itd.) povezani. Svi ti ljudi, posebno rukovodeći kadar, doživeli su značajne "transformacije". Nema zadovoljavajućeg kontinuiteta u radu, organizaciji i rezultatima rada. Mnogi se previše eksponiraju u elektronskim medijima i dnevnim glasilima. Svoje stranačke funkcije nisu zamrzli dok rade takve izuzetne poslove. Ministar odbrane javno i aktivno učestvuje u političkom životu svoje stranke. Često daje političko-stranačke izjave i intervjue. Kao što je predsednik Srbije predsednik svih građana, bez obzira na versku i stranačku pripadnost, tako je i ministar odbrane prvi čovek koji predstavlja jednu izuzetnu važnu i osetljivu instituciju za sve građane, te se ne može pojavljivati u javnosti malo kao ministar, a malo kao visoki rukovodilac jedne od više stotina registrovanih stranaka.

Izvor Tabloida iz Ministarstva kaže da su tamo svi svesni da smo, upravo otkako je na čelu Ministarstva odbrane Dragan Šutanovac, kao država i narod doživeli veliko političko, nacionalno, moralno poniženje i nipodaštavanje. Od nekada u svetskim razmerama respektovane vojne sile, naša vojska je, pored radikalnog smanjenja brojnog stanja, zastarelosti naoružanja, zapošljavanja po stranačkim i rodbinsko-kumovskim vezama, sistemskim delovanjem organizovanog kriminala i mafije u organizacionim strukturama i u samom Ministarstvu, dospela na nivo glume i imitacije nekakve vojne sile.

"Očigledno je da sistem odbrane koji promoviše Dragan Šutanovac sa svojim saradnicima funkcioniše mimo svih interesa Srbije i njenih građana. On se zasniva na sistemskoj korupciji i mitu. Šutanovac nema iskren i pravi odgovor ni na jedno pitanje. Ako nema lične političke i materijalne koristi Šutanovac ne rešava nijedan problem".

"Izuzetan je manipulator i majstor za zamenu teza. U tandemu sa svojim oficijelnim pomoćnikom i kumom Ilijom Pilipovićem svakodnevno bezobzirno, drsko i bezobrazno pljačka vojsku i državu i vrši očigledno rasturanje odbrambenog sistema naše zemlje, vešto prikrivajući svoj udeo i vlastitu odgovornost. Baš ga briga za građane Srbije. Doslovno sve čega se dotakao uništio je ili očerupao".

"Institucije su urušene, privredni kapaciteti, posebno odbrambeni, upropašćeni su a građani Srbije dovedeni do prosjačkog štapa. Ovakvim delovanjem Ministarstvo je na čelu sa Šutanovcem umnogome i samo doprinelo da Srbija postane mafijaška država, država bez ikakvog ugleda, kako u okruženju tako i u svetu, da postane država čija je odbrambena moć daleko iza odbrambenih mogućnosti najmanjih i najnerazvijenijih zemalja u okruženju i u svetu".

 

Tuga i smeh

 

"Prema poslednjim raspoloživim informacijama", analizira naš izvor, "koje se temelje na istupanju čelnih ljudi Ministarstva odbrane, u Ministarstvu radi oko 8.100 ljudi, dok u Vojsci Srbije ima oko 26.500 ljudi. Na svakog čoveka iz Ministarstva, dakle, dolazi 3,25 ljudi iz Vojske Srbije. Da li je to malo ili mnogo, građani Srbije će znati da prosude i sami. Na mnogim položajima u Ministarstvu, gde bi trebalo da budu ljudi sa velikim iskustvom i vojničkim znanjima nalaze se najbanalniji uvlakači, veoma mladi i neiskusni ljudi, civilna lica, uglavnom povezani stranačkim, kumovskim, rođačkim ili prijateljskim vezama.

To se posebno odnosi na pomoćnike ministra, savetnike i državne sekretare, načelnike uprava..."

"Stvorene su nove organizacione šeme kojima je isključivi smisao da svakodnevno urušavanje i uništavanje Vojske i odbrambenog sistema zemlje prikažu kao reformu Vojske, a da se neposredni i nezakoniti uticaj ministra odbrane na nabavku i prodaju naoružanja i vojne opreme, otuđivanje nepokretnosti i sve druge kriminalne i nezakonite radnje, preko stručnih, bezbednosnih i inspekcijskih službi svede u zakonske okvire. Tako, na primer, načelnik kabineta ministra odbrane kontroliše, za sada, pet organizacionih celina - odsek za operativne poslove, odsek za opšte poslove, referat za opšte poslove, kancelariju opštih poslova i protokol Ministarstva odbrane. Ako ovome pridodamo i ministrovo svakodnevno tumaranje sa svitom (obezbeđenje, stručne službe) po belom svetu, onda jasno vidimo koliki trošak Srbija ima za jednog čoveka čiji je zadatak uništenje Vojske Srbije i odbrambenog sistema. Da nije tužno bilo bi smešno."

"Pod njihov uticaj su, među ostalima, pali i vojno-bezbednosni, materijalno-finansijski i drugi inspekcijski organi. Ljudi od znanja koji su imali smelosti da upozoravaju ili su upozoravali da je u Ministarstvu odbrane na delu organizovan kriminal, da je najveći deo vojnog budžeta dat na raspolaganje nestručnim ljudima, da se njime nezakonito raspolaže i da se takvom politikom kadrovanja beznadežno ide ka definitivnom uništenju Vojske i odbrambenog sistema, bez ikakvog su objašnjenja uklanjani. Bezbednosni, materijalno-finansijski i drugi vojno-inspekcijski organi navedene pojave su minimizirali, zataškavali, a posebno određeni poverljivi stručni organi su ih naknadno prilagođavali prilagođavanjem potrebne dokumentacije zakonskim okvirima", kaže naš izvor iz Ministarstva.

 

Čudan neki ponos

 

"Pošto evo već u poslednjih pola godine Tabloid iz broja u broj, permanentno, argumentovano, istinito upoznaje građane Srbije sa delovanjem organizovanog kriminala u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije, ministar odbrane Dragan Šutanovac je, shvatajući da je u potpunosti razotkriven, dosadašnju taktiku planiranih agresivnih svakodnevnih medijskih nastupa planski zamenio davanjem intervjua jednom nedeljno, ili čak petnaestodnevno, nekom od režimskih elektronskih ili pisanih glasila u Srbiji", primećuje naš izvor.

"Za primer se može uzeti poslednji intervju dat dnevnim novinama Press (5. septembar 2010. godine, pod naslovom U priči oko Kosova niko nije izdajnik). Ako je taj intervju Šutanovac dao u svojstvu ministra odbrane, iz njega se jasno vidi koliko je opasan čovek za Srbiju, Vojsku Srbije, odbrambeni sistem Srbije i srpske interese. Tačno se vidi koji je to kalibar izdajnika. Da su njegove dede žive (jednog ubili Bugari, drugog Austrijanci, kako sam ministar često izjavljuje) ne bi mogli da se čudom načude kako je njihov unuk postao glavni i poslednji egzukutor uništenja Srbije, Vojske Srbije i sistema odbrane Srbije. Ovako, oni se ni krivi ni dužni sada prevrću u grobu. Ako pogledamo njegovu biografiju, uočićemo da je Šutanovac posebno od Amerikanaca pripreman za izdajnička dela, koja sada uz pomoć kumova sprovodi i specijalizovan je u oblasti bezbednosti. Završio je specijalne kurseve u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je dobio diplomu za oblast sprovođenja zakona (Law Enforcement), diplomu za oblast sigurnosnih pitanja i nadzora (Security Issues and Oversight) i diplomu prestižnog američko-nemačkog Maršal centra za bezbednosne studije u Garmiš-Partenkirhenu. Očigledno je da je od Amera dobro instruisan i pripremljen za sprovođenje politike razbijanja i ponižavanja Srbije i srpskoga naroda. Ipak u Srbiji postoje patriotske snage koje su ga razotkrile i ako ne bude odgovarao za svoja nedela koja je učinio kao ministar odbrane protiv svoje države i svog naroda, ipak će ostati zabeleženo da je on prvi i jedini prototip izdajnika koji je za veoma kratko vreme bez ikakvih posledica u mirnodopskim uslovima uništio Vojsku Srbije i sistem odbrane Srbije ostvarivši pri tome bogatstvo neslućenih razmera, što nije pošlo za rukom ni osvajačkim snagama u Prvom i Drugom svetskom ratu kao i NATO alijansi prilikom napada na 1999. godine. Zbog tog i takvog uspeha njegovi sinovi Predrag i Strahinja će zasigurno biti ponosni na svoga ćaću".

"Ako je, opet, taj intervju dao u svojstvu političara i potpredsednika DS-a, onda se jasno vidi pod kakvim uticajem zla se Srbija još nalazi. Naš narod ima jednu veoma poučnu izreku koja i te kako može poslužiti da na osnovu navedenog intervjua izvršimo analizu lika i dela aktuelnog ministra odbrane Dragana Šutanovca. Izreka glasi Čega se pametan stidi, time se budala ponosi".

 

Svi njegovi lažni odgovori

 

U pomenutom intervjuu Šutanovac je rekao i: "...Problem Kosova ne može se rešavati u jednoj godini, na jednoj sednici Saveta bezbednosti ili Generalne skupštine UN. Nažalost radi se o istorijski teškom pitanju a kulminacija je bila u posleratnim vremenima, kada je komunistički režim zabranjivao srpskim porodicama povratak na Kosmet"... "U manjoj ili većoj meri Srbija je imala pristup rešavanju problema isključivo kroz insistiranje na teritorijalnom integritetu i bez uvažavanja realnih potreba građana"..."Ekonomsko zaostajanje i nizak nivo obrazovanja pomešan sa tradicionalnim nacionalizmom pomerili su vrednosni sistem u apsolutno pogrešnom pravcu. Trenutak je kada moramo da se posvetimo pre svega građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, jer su upravo oni najugroženiji i bez njih svaka politička borba gubi suštinski smisao"..."Zadatak Ministarstva odbrane je da vojska bude opremljena i obučena da ispunjava svoje zakonske obaveze i štiti interese građana ma gde bili ugroženi u svetu, a da li će učestvovati to ne zavisi od ministra"... "Moj stav je da je vojna imovina porodično blago... i tu imovinu ne želim da rasporodajem"...

Na prvi pogled politički lepo i mudro rečeno. Kada se čita između redova nesumnjivo se nameću mnoga pitanja i odgovori kao što su: Zašto se aktuelna vladajuća vrhuška unapred utrkivala u saopštavanju koja će se sredstva koristiti, a koja se neće koristiti - zar ovo nije deo odgovora? Zašto slučaj "Račak" nije isteran do kraja i zašto država kod takozvanih "zapadnih prijatelja" uopšte na tome nije insistirala - zar i ovo nije deo odgovora? Koliko je insistirano na povratku naših (do hiljadu) vojnika na Kosovo, a uporno se tvrdi da Vojska između ostalog mora da štiti interese građana ma gde bili na svetu (ispada samo ne na Kosovu) i da li je Zapad iz odsustva te zainteresovanosti mogao da izvuče neke zaključke - zar i tu ne vidimo deo odgovora?

"Podsetimo se samo koliko je promašaja došlo iz vrha Ministarstva i Vojske u poslednjih nekoliko godina, a da za to niko nije odgovarao. Koliko afera, pronevera, mita i korupcije, pljačke vojne imovine, o kojima u poslednjih šest meseci iz broja u broj Tabloid argumentovano piše". Pri tome sve to, po oceni   predsednika Tadića i premijera Cvetkovića, zaslužuje dobru ocenu.

 

 

 

 

 

Desetine afera

 

 U poslednjih nekoliko godina izbile su na svetlo dana razne nepravilnosti u piramidi rukovođenja Ministarstva odbrane, i to od najnižih nivoa do samoga vrha. Afera za aferom - afera pancir, afera satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera Janković, farmakologija, protekcije, javne nesuglasice između Ministarstva i Generalštaba, nepoštovanje zakona i uredaba, dovođenje civilnih lica koja su radila u inostranim ambasadama na mesta koja su izuzetno veoma osetljiva (savetnik, pomoćnik ministra odbrane...) itd. Dalje, tu je sukob načelnika Generalštaba i ministra odbrane, stavljanje bezbednosnih snaga, materijalno-finansijskih i drugih vojno-inspekcijskih organa pod ličnu nadležnost, uticaj i kontrolu, favorizovanje pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, uzimanje mita, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje stanova, zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu, potpisivanje nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane (na istom spratu gde i ministar odbrane) itd., itd...

 

Ima toga još za ukrasti

 

Nema sfere iz oblasti života i rada pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u kojoj nema delovanja organizovanog kriminala, a da su istovremeno organi gonjenja, tužilaštva i sudstva išta preduzeli. Zapanjujuće je saznanje da je ovih dana započeta najveća državna pljačka u organizaciji Vlade Srbije. Radi se o nezakonitoj uzurpaciji bivše kasarne "4. juli" na Voždovcu (nema usvojenog regulacionog plana za tu zonu, nema glavnih projekata, nema tendera za izvođače... itd). Kompletna procedura pod sloganom angažovanje građevinske operative (čije) isključivo zarad ličnih interesa sprovodi se nezakonito sa pozicije sile i samovolje pojedinaca.