Meta
Zrenjanin: Transparentne sprdnje demokrata sa sugrađanima
Srce
Banata - slepo crevo
Gradonačelnik Zrenjanina se (očekivano) ne oglašava povodom teških optužbi za
kontinuirani "demokratski"
lopovluk u Regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji, meren milionima evra, ali se ostrvljuje na list Tabloid koji se usudio da progovori
o najnovijem, krajnje problematičnom nosiocu "skladnog razvoja demokratije" u srcu Banata
Zoltan Horvat
Zrenjaninski gradonačelnik dr Mileta Mihajlov izuzetno je vešt sakrivač nagomilanog prljavog veša ZRemokratije
u zdravstvu, jer ne obaveštava javnost
o svojoj bežaniji iz bolnice nakon
rutinske kontrole i izveštaja
inspekcije Republičkog zavoda za zdravstvo
o alarmantnom minusu od 5,2 miliona evra (koji je u međuvremenu narastao na sedam miliona)!
Aktuelni gradonačelnik sa savetnikom i bivšim direktorom dr
Maksom trenutno pažljivo bdi nad
(neizvesnom) sudbinom bolnice i, daleko
od očiju javnosti, lično rešava retke "pobune" hrabrih sindikalista. Međutim, vođa zrenjaninskih belih mantila - made in DS, ne informiše mile i drage mu sugrađane i o "ruralnim aktivnostima" šefice njegovog kabineta Ljupke Bojović-Cvejić iz vremena
njihove "sjajne saradnje" sa bivšim gradonačelnikom
Kneževićem. Naime, ambiciozna šefica je svojevremeno kao predsednik gradskog Fonda za ruralni razvoj odobrila milionska sredstva Jedriličarskom klubu Sportal, koji su osnovali
Goran Knežević
i Zoran Stojačić (na fingiranoj osnovačkoj skupštini novog
kluba samo dvojica prisutnih, predsedavajući Stojačić i zapisničar
Knežević)!? Uprkos uterivanju para u infrastrukturu kluba, vrednih na desetine
miliona dinara, Sportal nikada nije proradio, a u međuvremenu je nakon hapšenja podignuta i optužnica protiv
Kneževića u kojoj se pominju i sumnjive
rabote oko Jedriličarskog kluba. Ljupka Bojović-Cvejić je nakon toga izbačena iz LSV-a, a utočište je brže-bolje
pronašla kod demokrata i trenutno
je osoba od najvećeg poverenja
gradonačelnika.
Oratorovo oranje
Transparentne sprdnje sa sugrađanima i posrnulim gradom
trasiraju put karijeristima
u visoko društvo. Lokalni funkcioneri
naprosto obožavaju nasleđeni sindrom isprazne demagogije uz sijaset fraza
o tobožnjoj odgovornosti prema sugrađanima i gradu, pa otuda
ne čudi toliki odliv "zaslužnih kadrova" u - Novi Sad. Jedan
od najjačih funkcionerskih aduta Zrenjanina u Novom Sadu je Srđan mr Mihajlović (45), aktuelni direktor nove firme Transnafta,
bivši generalni
direktor Vojvođanske banke i svojevremeno
direktor filijale ove banke u Zrenjaninu.
Mihajlović, magistar ekonomskih nauka, sin nekadašnjeg direktora
zrenjaninskih fabrika koji je zarad direktorske
karijere u Nišu prezimenu Mihajlov dodao dva najpoznatija srpska slova. Valjda
najveći zrenjaninski
orator svih vremena stekao je "besmrtnu slavu" po hiljadu puta rečima
iskazanoj ljubavi prema voljenom gradu: najvažniji zadatak svih poštenih funkcionera u Zrenjaninu, jeste odgovoran i beskompromisan
rad u korist grada i građana
Zrenjanina.
Međutim, rezultati rada velikog manipulatora rečima su, najblaže
rečeno, više nego problematični. Magistar Mihajlov(ić) je kao direktor zrenjaninske
filijale Vojvođanske banke u više navrata došao na žestok
udar sindikata zaposlenih. Tek uz pomoć svojih
prijatelja iz redova DS-a izbegao je fasovanje zbog loših poslovnih rezultata,
šikaniranja nepodobnih i katastrofalnih međusobnih odnosa zaposlenih prouzrokovanih proizvodnjom (ispod)prosečnih rukovodilaca. Posebno je ostao upamćen po razmeštanju "rukovodilaca" po zrenjaninskim firmama koje su
ekspresno propadate zbog zelenaških
kredita Vojvođanske i nekih drugih
banaka (Kombinat Servo Mihalj, Fabrika tepiha Proleter, BEK,
ZIP...). Nekada moćan privredni
centar je preko noći bačen na
kolena jer su "rukovodioci" u njih nepogrešivo
uvodili banke i prave kupce
kao suvlasnike, da bi nešto kasnije, za male pare, status većinskih vlasnika zamenili trajnim vlasništvom nad
krvavo stečenim dobrima vrednih trudbenika grada. Zrenjanin je tako praktično predat u ruke tajkunima, a tridesetak hiljada radnika završilo
je na ulici.
Žika Muštikla Mihajlović, tadašnji generalni
direktor Vojvođanske banke, nakon serviranih
mu bajki o vrhunskom intelektualcu i modernom ekonomisti, bio je prisiljen da aminuje
postavljenje svog prezimenjaka u fotelju prvog čoveka banke
(kasnije priznao da je greška u izboru bila fatalna).
Retko u voljenom gradu
Privatizacija Vojvođanske banke od strane
grčkog kapitala je sa novim superkooperativnim
generalnim direktorom odrađena u skladu sa ambicijama svih
zainteresovanih u Beogradu i Novom Sadu,
pa je ultraambiciozni magistar
nagrađen funkcijom jednog od glavnih
"krojača" finansija
u Naftagasu. U međuvremenu,
dogurao je do čoveka od najvećeg
poverenja Bajatovića, Pajtića i preostalih
gospodara Novog Sada i Vojvodine.
Ugnezdio se i u novosadskom dupleksu nalik omanjem fudbalskom
igralištu, a druga kuća mu je kancelarija visokog pokrajinskog funkcionera. Usput, jednom nedeljno
je na sastancima ogranka Masonske lože. Privilegiju da ga ove
godine bar jednom vide u rodnom gradu imali
su malobrojni prijatelji iz funkcionerske
elite grada na svečanosti zatvorenog tipa, gde je bio u senci svoje supruge
koja je svoju ulogu pratilje začinila pušenjem
tompusa!
Ipak, Mihajlov(ić) nije
nezainteresovan za razvoj događanja u Zrenjaninu. Naprotiv, Regionalna privredna komora (RPK) u Zrenjaninu, na čelu sa
večitim predsednikom Milanom mr Radovanovićem, prepuna je kadrova po meri masona
od intelektulca. Zamenik predsednika RPK-a je bivši direktor
filijale Vojvođanske banke, njegov poslušnik. Inače, lideri
RPK-a su prepoznatljivi po neumerenom, čak i nepristojnom
ulepšavanju propale zrenjaninske privrede. "Ubiše" se od svečanih predaja
plaketa, diploma i pehara "najuspešnijima", organizuju sterilni izložbeni sajam povodom Dana piva i uporno
ponavljaju da čine ogromne napore
u reanimaciji zrenjaninske privrede. O (ne)radu parazitske RPK i basnoslovnim platama za bestidne kozmetičare
sumorne stvarnosti aktuelni direktor Transnafte je više puta dao najvišu ocenu.
Cena je odlična
Za prvih šest meseci ove
godine gradonačelnik je održao jedan jedini
sastanak sa svojim savetnicima u punom sastavu. To praktično znači da je građane Zrenjanina
u 2010. godini jedan savetnik za samo
jedan odrađen sastanak, bez ikakve
odgovornosti za rezultate savetovanja, koštao čak
180.000 dinara, jer honorar po glavi
iznosi 60.000 dinara mesečno.