Kriminal
Novi
Sad: Kako četvrt veka ne pasti s konja
Neće pasulj, hoće kavijar
Tužilaštvo
se još uvek ne oglašava povodom brojnih prijava zaposlenih protiv direktora
Radovana Tomića zbog mahinacija koje su budžet olakšale za više miliona. Ni
Savet za borbu protiv korupcije nije ništa uspeo da postigne
Igor Milanović
Direktor Visoke
poslovne škole strukovnih studija u Novom Sadu Radovan Tomić je od 2000. godine preuzeo sve
poluge vlasti u školi, razvio svoje metode upravljanja, odlučivanja,
predlaganja. Pored zemljačkog lobija, o kome smo pisali u prošlom broju Tabloida,
njemu podršku pruža i supruga mu Dragica, takođe zaposlena u istoj školi.
U osnovi rada bračnog para Tomić provejava lični interes iznad svega, na koji usmeravaju energiju
prenebregavajući moral i dobre namere. Bračni par Tomić je za ostvarenje ličnih interesa
organizovao ceo sistem zaštite. Primera radi, predsednik Saveta škole je ujedno
bio i predsednik izvršnog odbora sindikata. Sekretar škole Zoran Lazić je ujedno
bio i predsednik sindikalne organizacije škole. Šefica računovodstva je takođe
bila član izvršnog odbora sindikata i član Saveta. Šef tehničke službe je godinama
predsednik tenderske komisije. Član saveta škole je i šefica kabineta direktora, kao i rukovodilac
biblioteke, koja je u međuvremenu postala i član izvršnog odbora sindikata.
Sadašnji predsednik tenderske komisije Mirko Popović,
iz nekog razloga sve poslove poverava jednom te istom izvršiocu - Žarku
Đuriću iz Beograda. Škola se svake godine, navodno, kreči, isto tako se
svake godine obnavljaju i popravljaju rashladni uređaji i izvode slični,
nepotrebni radovi. Upućeni pretpostavljaju da se na taj način peru pare koje se
kasnije slivaju u džep direktora Tomića, jer se za navodna renoviranja
izdvajaju milionske sume.
Razlog za vezanost Đurića i Tomića možda
treba potražiti u policijskoj službenoj belešci OV str. pov. broj 07/10 od 8. marta 2010, u kojoj na
drugoj strani stoji informacija kako je Đurićevo
preduzeće tužilo
školu zbog navodnog duga od pet miliona, te da je škola namerno izgubila spor, pa su Đurić i Tomić novac podelili među sobom. Na kraju stoji naznaka inspektora Željka Kovačevića i Saše
Stefanovića kako je pomenuti
dokument pridodat istražnim predmetima koji se vode u Višem tužilaštvu Novog
Sada.
Pomenuti Đurić se tokom posete "mestu sticanja
novca" razmeće različitim luksuznim automobilima, čija se cena kreće preko
150.000 evra (mercedes CL).
Ni policiji i pravosuđu Tomić nije nepoznat, jer je 1984.
već bio u istražnom zatvoru deset meseci zbog kriminala i korupcije u tada
Višoj ekonomskoj školi u Novom Sadu, sada Visokoj poslovnoj školi.
Svi nezgodni svedoci iz tog vremena u međuvremenu su
oterani iz škole, a pojedinci su penzionisani i kad nisu ispunjavali zakonske
uslove, kao što je to 2009. bio slučaj sa dugogodišnjim zamenikom direktora Draganom
Munitlakom.
O bogatstvu porodice Tomić, o nekretninama stečenim od 2000. godine
(više kupljenih stanova u Beogradu, Novom Sadu, Herceg Novom, ali i u
inostranstvu) detaljnije smo pisali u prošlom broju. Godinama je bračni par
Tomić, zajedno sa svojim gostima, posećivao restoran Balkan ekspres
smešten u blizini Visoke poslovne škole i o trošku ustanove plaćao račune za
takvu vrstu ugošćavanja.
Nedavno je Dragica prilikom putovanja svoju bahatost i
bes iskalila na službenom licu - policajcu, nakon čega je privedena u
stanicu policije u Beogradu. Nije uspeo ni pokušaj intervencije direktora
škole, preko gospodina Radića (oca asistenta Gorana Radića na Visokoj poslovnoj
školi) posle čega je imenovanom asistentu zabranjen ulazak u školu.
Savet za borbu protiv korupcije 27. avgusta 2010. obratio
se Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu dopisom u kome traži obaveštenje šta je
učinjeno po mnogobrojnim krivičnim prijavama protiv direktora Tomića za
zloupotrebu službenog položaja. Prethodno su zaposleni škole kod Saveta
izrazili sumnju da se postupci namerno odugovlače, jer direktor ima jake veze u
sadašnjoj vlasti.
Kako izgleda, Radovan Tomić ne samo da na platnom spisku ima ljude koji su
u mogućnosti da mu obezbede imunitet od krivičnog gonjenja već i to da se u
kontinuitetu od četvrt veka bavi istim poslovima zbog kojih je već jednom deset
meseci jeo pasulj o državnom trošku.