Tabloid je pozvan
Èajetina: Vlast udarila na
vlast - republièka protiv opštinske
Omerta i koverta
Za sada je budžet najveæa žrtva, a profiteri su muljatori bliski demokratama i naprednjacima
Igor Milanoviæ
Još 2007. predsednik Skupštine opštine Èajetina
Milan Stamatoviæ upozorio je da prljavi kapital stiže na Zlatibor i da se tu
pere dizanjem cene nekretnina u nebesa. "Poèeli su ovuda da se motaju ljudi s one strane zakona, koji pripremaju teren
za promet nekretnina, s ciljem da sumnjivo steèene pare sada utroše u
kupovinu placeva i objekata, da bi ih, kad se infrastruktura upotpuni, višestruko
skuplje prodali. Najviše
se traže apartmani
i stanovi", rekao je tada Stamatoviæ.
Od tada
do danas ništa se bitnije nije desilo po tom pitanju, jer je u Èajetini na vlasti
DSS, koja
je na republièkom nivou u opoziciji. A zna se da sadašnja vlast
opoziciji ne prašta.
Uz to opštinska vlast
nije htela da izaðe u susret jednom bivšem savetniku
Borisa Tadiæa.
U pitanju je Jovan Simiæ koji je podneo zahtev na ime Žika Jeliæa da mu se dozvoli zamena zemljišta
u Prokuplju za odgovarajuæi plac na Zlatiboru. Ne samo što
je ponuðeno zemljište daleko
ispod vrednosti traženog, poseban
problem je èinila èinjenica da se zlatiborska parcela nalazi u posedu poljoprivrednog kombinata èiji status
nije rešen,
a ni vlasništvo nad ponuðenom parcelom
nije bilo baš najjasnije. Pošto èajetinskom kombinatu
zemlja u Prokuplju uopšte nije potrebna, predsednik SO Stamatoviæ odbio je traženu zamenu
i time se dodatno zamerio DS-u buduæi
da je u korist Simiæa urgirao i predsednik OO DS Strajin Nedoviæ, koji
je inaèe smenjen
sa mesta direktora Kulturno-sportskog centra zbog nenamenskog trošenja sredstava
po noænim klubovima
na Zlatiboru.
Kako smo saznali, posle ovoga je krenula opšta opstrukcija
rada opštinskih organa
imajuæi u vidu da se pri zapošljavanju èinovnika nije
vodilo raèuna o njihovoj partijskoj pripadnosti pa su se na važne pozicije uglavili žuti i kadrovi
SPS-a .Onaj ko nije bio èlan DS-a to je postajao pod pritiskom
atraktivnih ponuda tadiæevaca.
Takav je bio sluèaj sa naèelnikom opštinske uprave
za sistematizaciju i racionalizaciju radnih mesta Sinišom Bulatoviæem, kome su republièki vlastodršci obeæali mesto
opštinskog tužioca, samo
ako se potrudi da opštinskom administracijom upravljaju kadrovi demokrata.
Kada je konaèno
opštinska uprava
shvatila šta se dešava
u njenim redovima, predsednik je odluèio da najlukrativniji
deo administrativnog posla,
onaj koji je do tada donosio najviše
para podmitljivim službenicima, preda privatnim preduzeæima, pa
je tako Èajetina postala prva opština u Srbiji
koja je ukinula Direkciju za izgradnju.
Neophodne dozvole se, istina, još uvek izdaju u Opštini, ali je izrada planske
dokumentacije kao i projektovanje povereno ovlašæenim preduzeæima. Tako
je spreèeno da jedan èinovnik odobrava
projekat koji je uraðen u njegovoj
privatnoj firmi registrovanoj na braènog druga
ili neku tetku.
Kada bi ranije
neko podneo zahtev za dozvolu
gradnje ili legalizaciju, a projekat nije bio od firme u vlasništvu onoga ko o zahtevu i odluèuje, èinovnik bi jednostavno
predmet ostavio na èekanju, koje teoretski kod nas može
da traje do gašenja Sunca. Ako bi se nesreæni investitor pobunio, njegov zahtev bi ili dobio noge
i volšebno nestao
iz uprave ili bi bio gurnut u još dublju fioku.
Na kraju bi se investitor dosetio da treba da plati tamo gde treba i gde sve škripi, i odjednom bi njegov zahtev bio pozitivno rešen.
Jedan od
onih koji su mislili da su prava adresa za dobijanje
para bio je i službenik po imenu Milomir Mandiæ koji
je od Nikole Marjanoviæa, investitora jednog objekta, tražio procenat.
Kada je izbila bruka Milomir je jednostavno uzeo svoju radnu knjižicu i uhlebljenje
našao u SNS-u, èiji je danas
poverenik za Èajetinu.
I kada opština podnese kriviènu prijavu protiv nekog svog zaposlenog
zbog sumnje u zloupotrebu, ona iz formalnih razloga
biva odbaèena od, kroz žuti filter
proceðenog, pravosuða. Sa druge
strane, kada god DS ili SNS od Ministarstva za lokalnu upravu
i samoupravu traže kontrolu opštinske vlasti, na teren se sjuri sva sila
kojom država
raspolaže. Do sada,
meðutim, niko
nikada ništa nezakonito
nije pronašao, jer
se i Nedoviæ i Mandiæ trude da ne prijave sluèaj u koji
je upleten neki od njihovih èlanova. Omerta na zlatiborski naèin.
I vlasnici objekata su sami shvatili da je ova država
meka za barabe
svih fela, pa koriste rupu u propisu kako bi odlagali plaæanje dažbina.
Oni tako podnesu prijavu iz nekog razloga
(obièno prvog koji im padne na pamet),
a zatim odbijaju da plate pristigle fiskalne dažbine
dok se ne završi inspekcijska kontrola po podnetoj prijavi. Podmitljivi èinovnici, naravno, postupak odugovlaèe u nedogled,
te je tako po našim saznanjima u poslednjih
nekoliko godina budžet ošteæen za
najmanje pet miliona evra.
Pored svih
problema, opština Èajetina je po Službenom
glasniku RS, prema stepenu razvijenosti jedinica lokalnih samouprava,
jedna od 40 opština èiji je stepen
razvijenosti iznad republièkog proseka.
Podmitljivi èinovnici postupak odugovlaèe u nedogled, te je tako
u poslednjih nekoliko godina budžet ošteæen za najmanje
pet miliona evra.