Na licu mesta
Kako je to biti dete
koje æe "ionako uskoro umreti"
Kad se vrati Tomica sa Balija
Nepokretno dete u Srbiji ne
može da dobije ni invalidska
kolica, a u Smederevu ni BSG vakcinu, pod monstruoznim izgovorom da æe ionako uskoro umreti
Igor Milanoviæ
Jasmina Tomiæ ima 33 godine, i živi u Smederevu sa
svoja tri sina i mužem. Svi zajedno meseèno
na raspolaganju imaju samo 20.000 dinara. Od tih para treba obezbediti i lekove
za dvojicu mlaðih sinova koji boluju od progresivne mišiæne distrofije.
Još dok je u stomaku nosila najmlaðeg
sina - ni Jasmina, ali ni svi lekari koji su pregledali nju i sinove, nisu
znali da je njen srednji sin oboleo od opake bolesti koja može imati i smrtne posledice. U osmom mesecu trudnoæe
Jasmina je bila na pregledu u Klinici za decu i omladinu u beogradskoj Subotiæevoj
ulici, gde je dr Ivan Drndarski uzeo krv na analizu i od majke i od
srednjeg sina.
Pošto su u to vreme vladale boginje, a
klinika nije bila opremljena posebnom prostorijom za zaštitu pacijenata od zaraze, oboje su otpušteni istog dana, a na rezultate su èekali dve nedelje. Na sledeæem
pregledu u biohemijskoj laboratoriji utvrðeno je da su i majka, i
njen srednji sin i još neroðena
beba - zdravi.
Izgleda da te 2004. godine niko nije razumeo laboratorijske nalaze, mada ni
danas situacija ne deluje mnogo bolje. Genetika je u Srbiji tek u povoju. Kada
je rodila najmlaðeg sina doktorka Mišiæ je Jasmini gotovo ironièno rekla: "Rodila si još jedno bolesno dete".
Novoroðenèe je prebaèeno na Institut za majku i dete, odakle je otpušteno posle dve nedelje sa nejasnim dijagnozama. Srednjem sinu u to vreme
postajalo je sve lošije,
prestao je da hoda, i tada poèinje majèina oèajnièka
borba za izleèenje dvojice sinova. Po njenim reèima, u Domu zdravlja èak
su odbili da bebu vakcinišu,
pod izgovorom da æe - ionako uskoro umreti...
Zrak nade pružio joj je dr Miodrag Stojkoviæ iz Leskovca, koji ju je besplatno posavetovao da pokuša sa matiènim æelijama. Problem je što u Srbiji nema struènjaka za tako nešto, a porodica Tomiæ nema para za operaciju u
inostranstvu. Jedno leèenje u Padovi koštalo bi 10.000 evra.
Kako se naša država odnosi prema bolesnoj deci najbolje pokazuje èinjenica
da ni srednjem sinu, koji je danas veæ nepokretan, niko nije hteo
da nabavi invalidska kolica. Èak je bilo problema i da bude upisan u
osnovnu školu, kada su simptomi bolesti postali
oèigledni - iako bolest nije zarazna, a dete je psihièki
sposobno da pohaða nastavu.
Jasmina Tomiæ se u svom oèajanju pismeno obratila i ministru zdravlja Tomici Milosavljeviæu, ali ni posle više meseci od njega nije dobila nikakav odgovor. Da joj je makar poslao pismo
utehe, da se barem opravdao èinjenicom da ni on sam nije u bog zna kako dobroj
materijalnoj situaciji, jer još
otplaæuje operaciju kième u Nemaèkoj! Možda se ministar Tomica seti ovog sluèaja
kada se vrati sa zimovanja koje zajedno sa suprugom provodi na Baliju, i naðe
sredstva da se bolesnoj deci obezbede bar najnužnija pomagala?