Prevara

Banke u akciji hvatanja, obmanjivanja i zarobljavanja u bukagije dužničkog ropstva

 

Sezona lova na budale

 

Jedan školovani i kreditno sposobni građanin, ispričao je redakciji Tabloida svoju priču o tome kako ispred nosa (ili možda u saradnji) sa takozvanim finansijskim vlastima, funkcioniše princip stočne pijace u bankama širom Srbije

 

N.V.

 

Pritisnuta ekonomskom i socijalnom krizom većina građana požurila je da kreditom reši svoje probleme. Sa bankama sklapaju ugovore, ne čitajući šta u njima piše, niti ih zaposleni u bankama obaveštavaju o uslovima pod kojima se odobravaju krediti, iako je Zakonom dato pravo svakom klijentu banke da bude potpuno informisan o uslovima poslovanja.

Banke su obavezne da svakom klijentu objasne sve kreditne uslove. Ali one to ne čine, očigledno namerno, kako bi privukle klijente da baš kod njih uzmu kredit.

Građani pritisnuti bedom i besparicom žure da što pre dođu do novca, ne obraćajući pažnju na preuzete ugovorne obaveze.

Tek po isplati poslednje kreditne rate građani shvataju da su prevareni i da su "povoljni uslovi" klopka za ulazak u bankarsku dužničku obavezu. Tada je sve kasno. Osvešćenje je bolno i skupo.

Kako to izgleda najbolje govori primer B. D. koji je sa EFG bankom sklopio ugovor o dinarskom potrošačkom kreditu u iznosu od 48.000 dinara, sa rokom vraćanja od 24 meseca i kamatom od 2,28 odsto na mesečnom nivou.

Vodeći računa da na vreme vrši uplate u ugovornom roku B.D. je po isplati poslednje rate otišao u banku kako bi sravnio stanje i zatvorio kreditno dugovanje.

Na šalteru je od ljubazne službenice tražen listing uplata, koji se može dobiti tek po pisanju posebne molbe koju razmatra i odobrava direktorijum banke.

Kada je tražio da mu službenica potvrdi isplatu kredita B.D. je bio neprijatno iznenađen i tek tada je shvatio na koji način banke posluju i ostvaruju dobit!

 Službenica mu je onda objasnila da se od iznosa rate prvo odbije kamata a ono što ostane ide na otplatu glavnice. U praksi izgleda ovako: ako je rata 2.500 dinara kamata se odbija u iznosu od 1.250 dinara (što iznosi 50 odsto), dok preostali deo ide na otplatu glavnice.

 Posle ovakve transakcije sledi da je kamatna stopa preko 33 odsto na godišnjem nivou. To znači da na glavnicu od 48.000 dinara građanin B.D. treba da na ime kamate plati 15.840 dinara, pa njegovo kreditno zaduženje iznosi 63.840. dinara.

Shvatajući da je prevaren, žrtva je bankarskoj službenici rekla da nikada ne bi ni uzeo kredit kod njihove banke koja posluje po zelenaškim principima.

Da bi klijentu "učinila" službenica je ponudila da umesto kamate na mesečnom nivou od 2,28 odsto  obračuna nižu kamatnu stopu od 1,99 odsto na mesečnom nivou. Tako ispada da je banka pijaca gde onaj ko je drzak cenkanjem snizi kamatnu stopu, a drugi koji ćute plaćaju zelenašku kamatu.

U situaciji kada ne postoje definisana pravila o kreditnom zaduženju građani, prvo iz neznanja a posle zbog nepotpunih bankarskih obaveštenja, dolaze u situaciju da im kamate pojedu glavnicu i kreditna obaveza se uvećava na iznos od preko 33 odsto na godišnjem nivou, što omogućava bankama da na neobaveštenosti i muci stiču špekulantski profit.