Reagovanja
Ćuprijska bolnica i
njen direktor Drenovaković: dno života na vrhu lokalne piramide
Razgaćeni
Raspućin
Na tekst o haosu u Opštoj bolnici Ćuprija (Tabloid broj
231), redakciji su stigla brojna reagovanja, između ostalog i pismo u kome
autor razotkriva suštinu kriminalizovanog zdravstva u Ćupriji, i suštinu šire
društvene patologije na ovom području
..........
Za razliku od delova jedne strašne istine objavljenih u vašim novinama, u
stvarnosti sve izgleda mnogo dramatičnije i alarmantnije: ćuprijska bolnica ima
hitnu potrebu za hitnom intervencijom pravosudnih organa i policije, ali i za
još hitnijom akcijom zdravstvene inspekcije kako bi se sprečile dalje pogubne
posledice po zdravlje i život ljudi, kakvih je ovde inače bilo puno.
Direktor ove bolnice (dr Predrag Drenovaković), ličnost je sa teškim
oblicima psihopatije, koristi različite stimulanse, jer je bez njih agresivan i
u svakom pogledu neuravnotežen, izrazito je neusklađen, svakodnevno na radnom
mestu higijenski neprikladan, neobrijan, prljav, te tako i ne liči na lekara,
već na uličnog (nelegalnog) prodavca, slično bilo kom makrou ili dileru.
Takvo mu je i ponašanje a i rečnik. Ima i vidan poremećaj seksualnosti, jer
je, prema dosadašnjim iskustvima, u kontaktima sa ženama potpuno izvitoperenog
ponašanja. No, to nije glavni problem u vezi sa ovim čovekom...
Mangupsko
društvo
Pošto potiče iz kategorije ljudi "sa one strane zakona", tokom
šestogodišnjeg direktorovanja samo je sebi "sredio" da se lično
obogati zajedno sa svojom kriminalnom grupom kojom uspešno upravlja, na štetu
bolnice.
"Sredio" je i
kasu zdravstvenog osiguranja i plate zaposlenih...
Zaveo je strahovladu i teroriše na najrazličitije načine sve zaposlene,
sveti se, podmeće, sačekuje, preti, tuče, ucenjuje... Jednom rečju, pravi
kriminalac na delu sa odrešenim rukama da sprovodi torture, a kako je psihopata
- ideje su mu svakojake.
Prirodno je da u takvim okolnostima takav čovek naročito ne podnosi
psihijatre, pa je njih na poseban način terorisao! U vezi sa tim, treba pomenuti
i slučaj Suzane Mladenović, koja je kao oligofrenolog iz jedne
specijalne škole, primljena na posao da bude šef psihijatrima u dnevnoj
psihijatarskoj bolnici, gde je nešto petljala sa odvikavanjem narkomana od
zavisnosti, a ustvari je pravila - lažne fakture! Taj je predmet sada na sudu,
a ona je u međuvremenu napredovala i postala direktor Centra za socijalni rad u
Ćupriji!
Zbog njenog intimnog odnosa sa dr Drenovakovićem smenjivane su doktorke,
iskusni psihijatri. Ali, on se i dalje bogati na kriminalan način, zida, troši
nemilice...
Pri tome cinično pokazuju da su iznad zakona zbog rodbinskih veza vođe
grupe, direktora dr Predraga Drenovakovića, sa bivšim ministrom zdravlja
Tomicom Milosavljevićem, i velikim vezama sa vrhuškom G17, a naročito državnim sekretarom
Nevenom Karanović.
Ovo potpuno izopačeno stanje traje od samog početka njegovog mandata, pa je
tako, za pet godina, bolnica dovedena u enormne dugove farmaceutskim kućama
(oko 120 miliona dinara), što se postepeno uvećava.
Inače, dr Drenovaković je odrastao na kaldrmi Paraćina uz mangupsko
društvo, da bi za vreme studija već bio u realnim kriminalnim vodama: ulični
diler deviza, suvlasnik kafane u selu pored Paraćina, sa striptizom i
prostitutkama, prodavac droge, podvodač lakih žena i prodavac belog roblja
(karika u dugom lancu sex-trafikinga).
Među kolegama na fakultetu hvalio se svojim uspešnim kriminalnim poslovima,
kao što je vođenje kafića Kec u Paraćinu. Inače, "kec" u
uličnom slengu znači "gram heroina", pa nije teško zaključiti šta je
tu radila ionako izgubljena paraćinska mladež.
Mnogo kasnije, kad je već bio lekar, Drenovaković će da primenjuje ista
merila u bolničkim ustanovama kao što ih je primenjivao u seoskim javnim kućama
koje je uspešno vodio.
Nekad
fini momci
Drenovakovićev kafić Kec je zapamćen po dva ubistva koja su se tu
desila, ali i brojnim tučama i teškim ranjavanjima. No, čim se desio politički
i državni prevrat u oktobru 2000. godine, on pada u nemilost, jer su svi
njegovi policijski zaštitnici otišli sa svojih funkcija. Među njima i ondašnji
inspektor za privredni kriminal, izvesni Miletić, koji po kazni biva
prebačen na rad u ćuprijski zatvor, kasnije u jagodinski MUP, da bi nekim čudom
uskrsnuo u Beogradu, i to ne bilo gde, nego u SBPOK-u!
Drenovaković za to vreme (2002. godine) završava specijalizaciju posle
deset dugih godina pokušaja, a sve uz pomoć Tomice Milosavljevića. U znak
zahvalnosti važnom rođaku, Drenovaković se učlanjuje u stranku G17, a ubrzo
zatim Milosavljević ga imenuje i za direktora ćuprijske bolnice.
Ovako važna funkcija zatekla ga je "socijalno nespremnog". Naime,
supruga (inače kuvarica po profesiji) u tom momentu je bez zaposlenja i
povremeno radi u pekari kao pomoćna radnica, a sa troje dece nalaze se na ivici
egzistencije. Sam dr Drenovaković vozio je tada prastari reno 4 u fazi
raspada...
Ali, za samo nekoliko godina, stvari se iz temelja menjaju. Ova porodica
gradi dve kuće u Paraćinu sa ordinacijom polikliničkog tipa, a kupuje i stanove
u Nišu, Beogradu i Ćupriji... I ne samo to, nego dr Drenovaković postaje i
investitor nekih stambenih objekata u Paraćinu i Ćupriji.
I kao pravi skorojević iz Nušićevih komedija, odjednom se vozi u džipu
marke BMW, a počinje i da živi istovremeno sa više žena.
No, i kao lekar, Drenovaković "solidarno" prikriva skandalozne
greške i propuste svojih lekara od poverenja, nekada na žalost i sa smrtnim
ishodima, i to tako što novinarima i policiji laže, bez ikakvog saosećanja
prema žrtvama. Problem se "rešava" višečasovnim većanjima u kojima
uvek učestvuju krivci za nesreću i pravnik, te u tom trouglu razrađuju
strategiju zataškavanja. Najgori primer za ovo je slučaj jedne trudnice koja je
umrla čekajući da je neko prebaci na hirurgiju, jer načelnik ginekologije to
nije znao ili nije bio zainteresovan.
Naravno, i to je Drenovaković "pokrio". Tu je i slučaj jedne
operacije presađivanja kože sa jednog brata na drugog, gde je zdravi davalac
kože umirao, a reanimirali ga na plastičnoj hirurgiji tako što su mu pokidali
vitalne unutrašnje organe. Nema veze, samo da se ne sazna, da slučajno ne
izgube licencu ili ne odu u zatvor.
Uz Drenovakovića je i dr Tomislav Bašović, nekada fini momak
pristigao iz Niša u Ćupriju, bivši član JUL-a, a danas, navodno, član
Demokratske stranke. Kao hirurg, u struci je, nažalost, vrlo sličan dr
Drenovakoviću. Ne zna samostalno da operiše, a i jedan i drugi su imali (barem
zvanično) samo nekoliko operacija godišnje pre rukovođenja bolnicom. Istina,
Bašoviću ponešto pomognu i kolege sa hirurgije, ako je to olakšavajuća
okolnost. Pre nego je postao Drenovakovićeva desna ruka, bio je prilično bednog
imovnog stanja i još bednijeg znanja iz medicine, isto kao i njegov
neprikosnoveni šef.
Vozio je jugo, stanovao je u malom stanu kod silosa, bio je uvek
nekako neprilično odeven i u svakom smislu zapušten, oženjen jednom inače
aljkavom koleginicom...
Ali, i on uskoro postaje vlasnik luksuzne kuće sa alarmima i psima
čuvarima, vozi mercedese, džipove, ima i neke stanove
u Beogradu, okružen je mladim medicinskim sestrama, oblači se skupo, kiti se
statusnim simbolima... No, za razliku od Drenovakovića nije psihopata i jedino
što veže njih dvojicu jesu kriminalni poslovi. Nemoralan je i beskrupulozan i
ne postoji ništa što mu je sveto kad je njegov profit u pitanju.
Svi
počeli od nule
Tu je i Drenovakoviće pomoćnik Vojkan Radivojević, koji daje pravnu
osnovu nezakonitim stvarima i učestvuje u prikrivanju najgnusnijih gadosti.
Ulizica je po prirodi. To je godinama uvežbavao na svim direktorima koji su
ovde prošli. Došao je sa sela, nekada je bio podstanar sa ženom pravnicom i
troje dece, a sada je vlasnik velelepne kuće uređene po vrhunskim standardima.
Učesnik je nebrojenih afera tokom svoje dugogodišnje karijere pomoćnika
direktora za pravna pitanja, a među poznatijim je "afera Crveni
krst", učešće u trgovini pivom, pokrivanje ili davanje pravne forme lažnim
papirima svih nepočinstava ove krim inalne grupe. Ekstremno se ovim okoristio a
to i dalje čini.
U grupi je i Slovenka Petrović, ekonomista, pomoćnik direktora za
ekonomske poslove ili, kako ona više voli da kaže, finansijska direktorka.
"Sklapa poslove" za bolnicu preko firme svoga muža, nabavlja na taj
način sve: od hrane, posteljine, delova za kola, vodoinstalaterskog materijala,
papira...
Na žalost, društvo joj pravi dr Jelena Anđelković, načelnik na
fizikalnoj medicini i zamenik predsednika upravnog odbora. Specijalista je za
nelegalno bogaćenje koje obilato i koristi. I ona je do nedavno bila na ivici
siromaštva, sa suprugom, medicinskim tehničarom i decom, sa puno obaveza i malo
novca. Sada vozi nova kola, kupila je luksuzni duplex...
U grupi je i Ćupričanin Miodrag Vukčević, koji se zadržao u Beogradu
posle studija. Punih dvadeset godina nije mogao da doktorira, ali je na kraju
uz G17, kada je već i sam izgubio nadu, konačno uspeo!
Nesumnjivo, jedna od najvažnijih karika u lancu Drenovakovićeve
"manufakture" je i dr Aleksandar Božić, specijalista ORL, ali
i specijalista za tendere! Dobro ih je iskoristio i za sebe i za Drenovakovića
i njegovu grupu.
Konačno, treba reći da je između stalnih zloupotreba službenog položaja i
blagonaklonost prema lojalnim kadrovima, Drenovaković postao ovdašnji sinonim
za potpuno odsustvo države i njenih institucija. Da je drukčije, i taj čovek i
njegovi poslušnici, odavno bi bili predmet nekog nepotkupljenog tužioca. Ovako,
strahovlada u Opštoj bolnici Ćuprija se nastavlja i ne vidi joj se kraj. Ili,
ako je u prvom činu ovaj Raspućin počeo kao sirotinja, bez gaća, ta će scena
morati da se desi i u trećem činu. Negde u nekoj prikladnoj ustanovi.
Autor
poznat redakciji
Seks, nokauti i šamari
Protiv nasilja
dr Predraga Drenovakovića pobunio se Srećko
Antić, predsednik jednog od sindikata. Ali, ubrzo ga je stigla
odmazda! Naime, Drenovaković je doslovno nokautirao Antića i to u trenutku dok
je Antić vodio na pregled svoju bolesnu majku (koja se nalazila u
predinfarktnom stanju).
No, "popio" je i
Drenovaković jednu "vaspitnu lekciju". Bilo je to kad je jednoj od
medicinskih sestara (u ovom slučaju medicinskoj sestri Saneli Novokmet), dozlogrdilo da
trpi njegove gadosti, pa je ona pozvala svog supruga koji je stvar rešio na
licu mesta: išamarao je Drenovakovića, a stvar je završila i na sudu.
Potom je Drenovaković
nokautirao pacijenta Zorana Vasića,
inače profesora istorije iz Jagodine, koji je došao da mu se požali na rad
jedne radiološke tehničarke. Taj pacijent, onako neupućen u "porodične
odnose" dr Drenovakovića, nije mogao da zna da je ta tehničarka, zapravo
načelnica radiologije, u milosti svoga pretpostavljenog i da joj je on za
"vanpansionske usluge" kupio stan od 50.000 evra.
Da je ovo čudo, do sada
neviđeno i nezapamćeno u Ćupriji, opasno po okolinu, a posebno po ženski svet,
govore i brojna svedočenja o tome kako se žene primoravaju na seks sa njim i
kako on, pomoću svojih mafijaških metoda, preti svakome ko mu stane na put.