Poreznici znaju
koliko šta košta
Ako si s Rojalom onda si kralj
Umesto da štiti građane i kažnjava poreske obveznike
koji krše zakon, Poreska uprava
Beograda, filijala Stari Grad,
radi upravo suprotno, a pravdu nalazi tamo gde ima para i gde može da se jede i pije za džabe
Igor Milanović
Nekadašnje veliko i uspešno hotelsko-turističko preduzeće Union
iz Beograda prvo je rasparčano na manje celine, a zatim je svaka
od njih pojedinačno privatizovana. Hotel Rojal, koji je tako iz Uniona prešao
u vlasništvo Rojala d.o.o., ponuđen je 2003. za cenu od
17,776 miliona dinara, a prodat je 2006. za 400 miliona dinara.
Današnji vlasnici Rojala d.o.o, pa samim tim i istoimenog hotela u
Beogradu, jesu Nada Popović, sa ulogom od 926.394,73
evra za 75,14 odsto vlasništva, i Risto Gojković, koji je 24,83 odsto udela preuzeo sa ulogom od 306.335,60 evra. Ovlašćena
lica, odnosno direktori, zovu se Jelena Popović Stojković i Đorđe Perović.
Odmah posle privatizacije, dugogodišnji radnik ovog preduzeća Dobre
Arsenijević imao je osećaj da se radnicima ništa dobro ne sprema. Tako je i bilo, jer je Dobre ubrzo dobio otkaz.
Pravnosnažnom sudskom presudom, međutim, ovaj otkaz je poništen
i Rojal d.o.o. obavezan da svog radnika primi nazad uz naknadu svih
neisplaćenih plata.
U međuvremenu je Dobre stekao uslove za penziju, bar je tako mislio. Umesto
penzije iz nadležne službe Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje on dobija
obaveštenje da mu nedostaje radni staž - odnosno upravo onaj period za koji je
vodio i dobio radni spor sa svojom bivšom firmom.
Pokazalo se da je Rojal na osnovu sudske presude isplatio Dobreu
samo platu, ali ne i pripadajuće doprinose, kako je bio dužan
da učini.
O svemu obaveštena Poreska uprava, regionalni centar Beograd, filijala
Stari Grad uključuje se u naplatu zaostalih potraživanja, ili u zataškavanje
celog slučaja - kako se uzme. Poreski inspektor Bratislav Gojković tako septembra 2010. posle izvršene terenske kontrole
konstatuje da preduzeće Rojal nije uplatilo obavezne doprinose, pa je u slučaju Dobre za neobračunati porez na platu
zakinuo državni budžet za 612.230 dinara, a za neplaćeno socijalno osiguranje
1.716.026 dinara.
Prilikom sledeće terenske kontrole, marta 2011, poreski inspektor Vera Babić samo konstatuje da Rojal u slučaju Dobre Arsenijevića
još uvek nije izmirio svoje obaveze prema PIO Fondu i ostalim državnim
organima. Kako stvari stoje, ovakvi izveštaji će
biti pisani i u narednom veku, jer se osim samog oštećenog
Dobra malo ko interesuje za naplatu.
Sam Rojal na svaku odluku Poreske uprave ulaže žalbu kako bi dobio
na vremenu, iako je i direktorima, a i šefu računovodstva
Mirjani Nešović jasno da je preduzeće na uplatu doprinosa obavezano zakonom i izvršnom
sudskom presudom.
Šefica odeljenja u Upravi, izvesna gospođa Adžić, svaku Rojalovu žalbu prosleđuje drugostepenoj komisiji,
ali istovremeno zaboravlja da žalba ne zadržava
izvršenje i da može da se krene u prinudnu naplatu.
Posle se predmet kiseli u nekoj od fioka načelnice Branke
Kosić, tako da se drugostepeno rešenje ne donosi. Na pismene urgencije i
telefonske pozive u Upravi niko odavno ne reaguje.
Istovremeno dok ne rešavaju probleme građana, koji zato ne mogu da odu u penziju iako su ceo vek proveli vredno i pošteno
radeći, državni službenici iz Uprave prihoda rado odlaze na ručkove i večerinke
i to, pogodićete, baš u narečeni - Rojal. Za ponekog od njih se nađe i soba za "dnevni odmor" u kojoj se svašta drugo radi, samo se ne odmara.
Očigledno da ni nedostatak radne snage u Poreskoj upravi ne može
da bude razlog za ovakav nerad, jer u toj upravi ima najmanje 300 ljudi na
platnom spisku koji se uopšte ni ne pojavljuju na poslu. Njihove prinadležnosti
nikako nisu ugrožene.
"Desilo se" da državni službenici iz Uprave prihoda
rado odlaze na ručkove i večerinke baš u - Rojal.