Vojska
Ministar odbrane nikad
moćniji i bogatiji, odbrana nikad bespomoćnija i siromašnija
ŠuNATOvčevo šutiranje Srbije
ŠuNATOvčevom reformom i profesionalizacijom Vojske zatvara
se krug rasprodaje srpske nezavisnosti. U takvim okolnostima naša vlada biće (a
verovatno već i jeste!) jedino servis za interese zapadnih sila.
Pukovnik Milan Jovanović
Odbrambena
industrija, Srbije po rečima aktuelnog ministra odbrane Dragana
ŠuNATOvca, udahnula
je "novi život" Srbiji,
srpskoj privredi i srpskoj ekonomiji. Ministar odbrane, nosilac priznanja "Najevropljanin
Srbije u 2010 godini za politiku", dobitnik "Zlatne
plakete" za razvoj odbrambene industrije, rođen je 1968. godine
u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i Šestu
beogradsku gimnaziju. Diplomirao je na Mašinskom fakultetu u
Beogradu, odsek hidroenergetika, nakon 11,5 godina studiranja. Vlasnik je najvećeg broja diploma raznoraznih kurseva poznatijih pod
nazivom "Akšam Šule" te "specijalizacije
iz oblasti bezbednosti" u SAD (od punih pet nedelja), gde mu je
dodeljena diploma iz oblasti sprovođenja zakona (Law Enforcement),
diploma iz oblasti sigurnosnih pitanja i nadzora (Security Issues and
Oversight), kao i diploma američko-nemačkog "Maršal centra za
bezbednosne studije" u Garmiš-Partenkirhenu.
Kao
bivši član SPS-a, bivši kafedžija u kafiću Demode,
bivši izbacivač u noćnom klubu Nana (koja je u to vreme ugošćavala sve
samu kriminalnu klijentalu), bivši pozivar iz diskoteke Trezor, gde je
delio pozivnice gostima, bivši Legijin drug i Šiptarov prijatelj, bivši
specijalni savetnik i pomoćnik saveznog ministra unutrašnjih poslova, bivši
predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Srbije, bivši član Upravnog odbora Simpa
iz Vranja, bivši
savetnik generalnog direktora JP Jugoimport SDPR Stevana Nikčevića,
kao aktuelni potpredsednik Demokratske stranke, venčani kum aktuelnog
predsednika Srbije Borisa Tadića, sa svojim kumom i pomoćnikom za materijalne resurse Ilijom Pilipovićem i pomenutim direktorom JP Jugoimport SDPR
Stevanom Nikčevićem, pored odbrambene industrije Srbije (OIS) oživeo je metalsku,
hemijsku, prehrambenu i sve druge industrije. Zahvaljujući njemu Srbija više
nema nezaposlenih, nema gladnih, nema siromašnih. Oživeli su gradovi i sela. Drugarska se pesma ori širom Srbije.
Valjevo, Čačak, Užice, Kragujevac, Lučani, Kruševac i
drugi gradovi širom Srbije cvetaju od uzavrele
ekonomske aktivnosti, podstaknuti, pre svega, ekspanzijom odbrambene industrije Srbije, koja je poput moćnog
magneta počela da privlači jeftinu inostranu radnu snagu i investitore. Od "izvozne
moći" srpske privrede konkurenciju podilazi jeza. Sigurnosni,
odbrambeni i poslovni ambijent u Srbiji puca od odgovornosti, profesionalizma
zbog implementacije najviših evropskih, tačnije NATO, standarda . "Srbija
je lider na Balkanu". Zahvaljujući "reformi" Vojske i
"ekspanziji" odbrambene industrije, Srbija je postala "garant
regionalnog i svetskog mira" i "lider sigurnosti i
bezbednosti" u regionu.
Kako je već počeo sa dobijanjem priznanja i nagrada,
ministar odbrane Dragan ŠuNATOvac će uskoro dobiti "Nobelovu nagradu za mir" za
period 2001-2012. godine.
Naravno, priča je isuviše ozbiljna da bi je dalje
zagužvavali ŠuNATOvčevim uspesima...
Previše
"zakonito"
Zarad punih džepova i tajnih računa u inobankama, zarad
samopumpajućeg kulta ličnosti (da bi pokazao da je neko i nešto), a imajući
stalno u vidu "da je Vojska toliko mistifikovana institucija" (sve
što je u vezi s njom je ili
državna tajna, ili strogo pov,
ili samo pov), te da je vlasnik diplooooome
iz oblasti sprovođenja zakona (Law Enforcement), Dragan
ŠuNATOovac je odmah po dolasku na dužnost ministra odbrane Srbije, sa svojim nerazdvojnim
kumom i pomoćnikom za materijalne
resurse Ilijom Pilipovićem i
odanim direktorom JP Jugoimporta SDPR Stevanom Nikčevićem, u državi Srbiji i Vojsci Srbije stvorio uslove za delovanje
mafije i organizovanog kriminala na "zakonskoj osnovi". Na taj
način već više godina, neometan ni od koga, vrlo lukavo, podržavan zakonima
koje je sam formulisao, pljačka državu i vojsku (o čemu Tabloid piše
duže od godinu dana) pri čemu biva čak i
nagrađen.
U svojoj ministarskoj biografiji (do sada
četvorogodišnji
ministarski staž u
dve vlade), osim nemoralnog zamajavanja javnosti zbog nedostatka
principa i moralnog integriteta, osim pukog hvalisanja, samoreklamerstva, bez jasnih
stavova, zbog ličnih, grupnih i partijskih interesa, osim nebrojenih
intervjua, promocija, neumerenog i neumesnog fotografisanja, stavljanja
inspekcijskih i bezbednosnih snaga Vojske pod vlastitu neposrednu kontrolu,
zavisnost i lični uticaj, osim pretvaranja Vojske Srbije u pomoćno sredstvo Jugoimporta
SDPR, uvođenja obaveznog harača od tri odsto namenskoj industriji za
plasman njenih proizvoda na ino tržište ako posrednik nije samozvani integrator
namenske industrije Jugoimport SDPR, osim smenjivanja i degradiranja
ljudi od znanja i dovođenja na njihova mesta uvlakača, švercera i kriminalaca,
ŠuNATOvac - nije uradio gotovo ništa.
Ne poštujući ustavne i zakonske odredbe, ministar odbrane
Dragan ŠuNATOvac vodi politiku odbrane Srbije koja najviše odgovara Zapadu, NATO-kreatorima. Posledice toga su "zakonito"
slabljenje i siromašenje zemlje, "zakonita"
rasprodaja države
i privrede, "zakonito" uništavanje domaće
industrije, posebno odbrambene, "zakonito" uništavanje
odbrambenog sistema Srbije i Vojske Srbije. Za njega su to uspesi i nasušna
potreba.
Očigledno i bez analize
Kako
to praktično izgleda može se videti iz nekoliko argumentovanih primera, na koje
podseća izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane.
Sve
zakonske promene iz oblasti odbrane i Vojske Srbije kao i drugi zakoni koji se
odnose na bezbednost zemlje i međunarodnu saradnju u oblasti odbrane i vojne
saradnje, koji su doneti u vreme mandata aktuelnog ministra odbrane Dragana
ŠuNATOvca, doneti su sa samo jednim ciljem - da Srbija ostane bez odbrambenog
sistema (Vojske, odbrambene industrije) i da takva uđe u NATO savez. Svi
pravni akti u vezi s tim doneti su bez ikakve javne rasprave, na volšeban
način, parcijalno, na mala vrata. Doneti su da bi bili pokriće za nezakonito i
neustavno delovanje Dragana ŠuNATOvca. U to ime je Vojska Srbije pretvorena u antiterorističke
jedinice, a sve ostalo je ili uništeno
ili svedeno na minimum. Ni ono što je ostalo nije u funkciji odbrambene
sigurnosti Srbije. Da je to tako najbolje se vidi iz sledećeg:
-
Zakon o odbrani donet je 11. decembra 2007. godine i njime je trebalo da bude
uređen sistem odbrane Republike Srbije, nadležnosti državnih organa i Vojske
Srbije u odbrani, prava i dužnosti državnih organa, autonomnih pokrajina,
jedinica lokalne samouprave, građana, privrednih društava, drugih pravnih lica
i preduzetnika u odbrani, kao i druga pitanja od značaja za odbranu. Međutim,
pažljivom analizom tog zakona može se uočiti da je:
-
donet "formalno-pravno" kako bi za nezakonito i neustavno delovanje
ovdašnji
aktuelni vlastodršci
(ministar odbrane i njegova klika) imali kakvo-takvo zakonsko pokriće,
-
donet je da bi bio pokriće ministru odbrane da i dalje radi bez odgovornosti,
nesmetano i nekontrolisano, na kreiranju
odbrambene politike Srbije, koja nije u njenom interesu (član 14. Zakona o
odbrani daje ministru ovlašćenja kakva nema nijedan drugi ministar odbrane u
svetu),
-
donet je a da pre toga Srbija kao nezavisna država nije imala Strategiju
nacionalne bezbednosti, Strategiju odbrane, Doktrinu Vojske, Dugoročni plan
razvoja sistema odbrane, Strategijski pregled odbrane Srbije,
-
da Srbija "po sili zakona" ostaje bez odbrane i svoje vojske,
-
da se srpska vojska (ono što je od nje ostalo) namenski priprema ne za
odbranu zemlje već za antiteroristička dejstva na svetskim žarištima za račun
drugih (koji su ta žarišta
i izazvali), tj.
da bude topovska hrana u raznoraznim misijama,
-
da se na veoma lukav i neprimeren način, gotovo neprimetno, Srbija stavlja u
zavisan položaj prema svetskim centrima moći, te da se bez iskazane volje
građana Srbija uvodi u NATO alijansu.
Visok nivo pljačke
Pomenuti
najviši
strateški,
osnovni, programski, polazni dokumenti i dokumenti planiranja doneti su sa
velikim zakašnjenjem
(poznato je da je zbog nedonošenja ključnih zakona došlo do žestokog sukoba
ministra odbrane Dragana ŠuNATOvca i bivšeg načelnika Generalštaba,
general-potpukovnika Zdravka Ponoša, koje je rezultiralo
razrešenjem ovog drugog). U međuvremenu (od donošenja Zakona o odbrani do
donošenja Strategije nacionalne bezbednosti Srbije)
izbile su na svetlo dana razne nepravilnosti u piramidi
rukovođenja Ministarstva odbrane, i to od
najnižih nivoa do samoga vrha, a da za to niko
nije odgovarao.
Afera za aferom (afera pancir, afera
satelit, afera stanovi, afera Cepotin, afera Pohulek, afera
Janković), farmakologija, protekcije, javne nesuglasice između Ministarstva i
Generalštaba, nepoštovanje zakona i
uredbi, dovođenje civilnih lica koja su radila u
inostranim ambasadama na mesta koja su izuzetno veoma osetljiva - savetnik,
pomoćnik ministra odbrane... itd. Dalje, tu
je sukob načelnika Generalštaba i ministra odbrane, stavljanje bezbednosnih snaga,
materijalno-finansijskih i
drugih vojno-inspekcijskih organa pod ličnu nadležnost, uticaj i kontrolu, favorizovanje
pojedinih kompanija, poslovanje preko sopstvenih of-šor kompanija, uzimanje mita, odlivanje podataka i akata označenih kao državna tajna ili strogo poverljivo, nezakonito pribavljanje
stanova, "medјska" dodela stanova oficirima (oni viši, koji su odbili da se tom prilikom pojave na TV,
naprasno su penzionisani - generali Avrić i Samardžić, a
pripadnici nižih činova koji su odbili da se pojave na TV fantomski su pomereni
sa rang liste i ostali bez stanova), nezakonita dodela stanova po sistemu ko
da više
(ministar "zakonski" potpiše odluku o dodeli broja stanova na
određenoj lokaciji, na osnovu takve "zakonske" odluke stambena
komisija donese "zakonski" skupno rešenje o dodeli stanova, u koja se
naknadno ubace imena lica koja su ponudila - najviše), zloupotrebe u oblasti rešavanja statusnih pitanja kao što su penzije i invalidnine i svesno ugrožavanje egzistencije vojnih penzionera i članova njihovih porodica, zloupotrebe u vojnom zdravstvu, potpisivanje
nepotrebnih ugovora za vojnu opremu, dovođenje stranih visokih oficira za savetnike, smeštaj oficira NATO u isti objekat sa personalom Ministarstva odbrane -
na istom spratu gde i ministar odbrane) itd...
Vlada
Srbije je 22. juna 2006. usvojila "Master plan", po kome je za prodaju i razmenu vojnih nepokretnosti popisano 35 klubova VS, osam
aerodroma, 52 kasarne i sedam sportsko-turističkih centara. U plan je, na
osnovu procene Saveta za nepokretnosti Generalštaba VS, ugrađeno 447 vojnih
kompleksa, 4.870 hektara zemljišta i 2.196 objekata visokogradnje i niskogradnje.
Nosilac prodaje tih vojnih objekata koji više nisu neophodni za funkcionisanje VS jeste Direkcija za imovinu RS. Inače, imovina
nekadašnje JNA je u ukupnoj sukcesijskoj masi bivše SFRJ daleko najveća stavka.
Ona se procenjuje na 70 milijardi dolara. U taj iznos ubraja se i vrednost
brojnih nekretnina kojima je raspolagala bivša JNA. Iako
se "Master plan" odnosi na prodaju vojne imovine koja se ne može
otuđiti bez odluke vlade, Dragan ŠuNATOvac i Ilija Pilipović su alfa
i omega za komercijalizaciju vojnih
objekata po tom "planu".
Oni odlučuju kome, kada i pod kojim uslovima će se izvršiti otuđenje
nepokretnosti (očigledan primer za to su bivše kasarne "4.
juli" ili "Stepa Stepanović" na Voždovcu). Ozbiljno se postavlja
pitanje da li je moguće da jedan čovek, eventualno sa kumom, odlučuje o imovini
vrednoj toliko milijardi dolara.
Vladinom
Uredbom o sredstvima posebne namene, objavljenom u Službenom
glasniku RS
br. 82/2008 na perfidan i nedozvoljen način čitav jedan državni organ oslobođen
je primene Zakona o javnim nabavkama.
Umesto
da se nađe način kako da se kontroliše nabavka naoružanja (koja je
veoma bitna za sprovođenje civilne kontrole MO i VS), ministar odbrane Dragan ŠuNATOvac, da bi stvorio
"zakonske" uslove za "zakonitu" pljačku i suzbio priče o
korupciji prilikom nabavki za potrebe odbrane zemlje, preko članova vlade
uredbom izuzima čitavo Ministarstvo odbrane i Vojsku, čime omogućava izbegavanje
kontrole nabavke bilo kog segmenta vojničke opreme.
Pomenutom
uredbom bliže se određuju sredstva posebne namene poverljivog karaktera u
ministarstvu nadležnom za poslove odbrane i u Vojsci Srbije i propisuje način i
postupak nabavke i otuđenja tih sredstava. Naime, na nabavku
sredstava posebne namene, ne primenjuju se propisi kojima se uređuju javne
nabavke!
Članom
12. pomenute uredbe kaže se da "Istraživanje
tržišta naoružanja i vojne opreme u inostranstvu, privremeni uvoz i izvoz
pokretnih stvari posebne namene, spoljnotrgovinsko poslovanje koje je predmet
posebnih ugovora o vojnoj i vojno-tehničkoj saradnji sa vladama i
ministarstvima drugih zemalja, realizaciju donacija iz inostranstva,
zaključivanje spoljnotrgovinskog ugovora kao i poslove spoljnotrgovinskog
prometa, koji se odnose na nabavke složenih borbenih sistema i pripadajućih
usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao državna
tajna i kao strogo poverljivo, obavlja u svoje ime a za račun Ministarstva
javno preduzeće koje je osnovano za obavljanje te delatnosti kao delatnosti
od opšteg interesa.
Javnom
preduzeću na ime naknade za obavljeni posao nabavke složenih borbenih sistema i
pripadajućih usluga i nabavke i prodaje koje su odlukom ministra određene kao
državna tajna i kao strogo poverljivo, pripada komisiona provizija u visini od 1,5
odsto od vrednosti realizovanog posla. Za izvršenje ostalih
spoljnotrgovinskih poslova iz stava 1. ovog člana javnom preduzeću pripada naknada
stvarnih troškova.
Poslovi
spoljnotrgovinskog prometa koji nisu navedeni u stavu 1. ovog člana mogu se
poveriti i drugim licima registrovanim za poslove spoljnotrgovinskog prometa
naoružanja, vojne opreme i robe dvostruke namene, u skladu sa zakonom".
Dakle,
Dragan ŠuNATOvac je uspeo da nametne vladi da usvoji pomenuta akta kojima je
na "zakonit način ozakonjena pljačka na najvišem nivou.
ŠuNATOvac
je "obezbedio" da se uzvišene vrednosti koje su krasile srpskog vojnika i Vojsku Srbije, poput
dobrote, hrabrosti, poštenja, vernosti,
bezuslovnog prijateljstva, odanosti... posredstvom tzv. Kodeksa časti ismeju i
da više ne budu popularne, na šta najplastičnije ukazuje član 4. "Kodeksa
časti" stav 4 (Posvećenost profesiji - "Pripadnik Vojske
Srbije stručno i odgovorno obavlja svoje poslove. On služi u svim misijama Vojske
Srbije bez obzira na teškoće i opasnosti").
Dodamo
li ovim propisima tzv. Belu knjigu, za koju ŠuNATOvac između ostalog
kaže da je to "dokument koji transparentno, najširoj domaćoj javnosti,
približava procese, dostignuća i projekcije u razvoju sistema odbrane Republike
Srbije. Na temelju prava svakog građanina da bude informisan o sistemu odbrane,
Bela knjiga je svojevrsno štivo za sve uzraste naše populacije. Istovremeno,
ona predstavlja razumno strukturiran skup informacija za svetsku javnost,
odnosno zemlje sa kojima razvijamo saradnju… Vizija sistema odbrane zasniva se
na viziji savremene i moderne Srbije članice Evropske unije, integrisane u
kolektivne sisteme bezbednosti, sa Vojskom koja svojom snagom može da garantuje
mir i stabilnost u regionu i učestvuje sa svojim kapacitetima u očuvanju
regionalnog i globalnog mira (kakva glupost), sa vojnikom koji može
pristojno da živi od svog rada i da se posveti svom
poslu bez brige za egzistenciju porodice"…
Pažljivim
čitanjem ovog tragikomičnog štiva jasno se vidi da se radi o zamajavanju domaće
javnosti, o klasičnom odavanju državne tajne bez obzira da li je naš sistem
odbrane tako organizovan ili da li treba tako da bude organizovan. Sasvim je
jasno i zašto ga najviše hvale oni koji su Srbiju bombardovali i oteli Kosovo.
Dodaju li se ovome ŠuNATOvčeve
informacije o ugovorima naše odbrambene industrije (bez obzira da li su one
tačne ili ne) jasno je da se ovde radi o klasičnom, školskom primeru izdajnika,
a nikako o nekakvom reformatoru, regionalnom i globalističkom čuvaru mira, komentariše
izvor Tabloida iz Ministarstva odbrane.
Očigledno
je da je odbrambena politika koju zagovara Dragan ŠuNATOovac podanička. Takvom
politikom Srbija je dovedena u situaciju da njena kompletna odbrana zavisi od
volje stranih nalogodavaca. Zagovornici ovakve "odbrambene doktrine"
kažu da je potrebno samo učestvovati u međunarodnim misijama i postati članica
NATO alijanse pa da samim tim sigurnost zemlje bude zagarantovana.
Ko je ostao
Koliko
je ideja o ovakvoj odbrambenoj doktrini pogrešna, ona je još više opasna i
pogubna. Ono što posebno zabrinjava jeste potpuno odsustvo ozbiljne analize
situacije i podređivanje svega ličnim interesima. Najveća opasnost se krije u
činjenici da je reforma i profesionalizacija Vojske od starta prepuštena samo
jednom čoveku i sprovedena u pogrešnom smeru. Rezultat ideja reforme i
profesionalizacije Vojske koja je sprovedena u Srbiji, uprkos debaklu koji se
dogodio u stvarnosti, i dalje se veštim marketinškim potezima zamagljuje. U tom
svetlu posebno besmislenim se čine razni kozmetički zahvati Ministarstva
odbrane i Vlade o raznim zakonskim i drugim rešenjima radi poboljšanja
odbrambenog sistema.Ovakve i slične aktivnosti ŠuNATOvca i njegovih sledbenika
najviše podsećaju na iznuđene poteze očajnika. Na agoniju onih koji ne znaju ni
šta da rade ni kuda da idu? Vapaj beznadežnih. ŠuNATOvčeva reforma i
profesionalizacija Vojske sve ove godine igraju samo jednu predstavu -
"Ulazak u NATO". Da je to tako postalo je sasvim jasno na
konferenciji za medije koju je Dragan ŠuNATOovac održao 18.
maja 2011. u Velikoj ratnoj sali starog Generalštaba. Iskustvo govori da
male i slabe države
sa nejakim institucijama poput naše, uvek igraju po notama "strateških
partnera". Srbija je školski primer (verifikaciju takvog stanja svojim
potpisom overiće predsednica za spoljnu politiku EU Ketrin Ešton i predstavnik Vlade
Srbije 26. maja, na dan kada iz štampe izlazi ovaj broj Tabloida).
To znači samo jedno - bezuslovno i imperativno podilaženje
NATO-paktu.
Umesto zaključka, valjalo bi ministra pozvati da umesto
samohvalisanja objasni:
-
Zašto je za vreme njegovog i mandata Borisa Tadića na
mestu ministra odbrane na nezakonit i neustavan
način organizaciono-formacijskim promenama smanjeno brojno stanje Vojske sa 117.317 na petinu -
24.991 pripadnika
-
Zašto je ministrovim rešenjem od
11. decembra 2007. Jugoimportu SDPR (trgovačko
preduzeće) izdata dozvola za obavljanje delatnosti proizvodnje naoružanja i vojne opreme?
-
Zašto se Uredba
o sredstvima posebne namene,
koju je donela Vlada Srbije 4.
septembra 2008. godine, ne odnosi na proizvodna
preduzeća iz sistema odbrambene industrije Srbije, već samo na Jugoimport
SDPR, što direktno, uz ŠuNATOvčevu saglasnost i saglasnost kuma mu i
pomoćnika za materijalne resurse Ilije Pilipovića, a zbog ozakonjenja "tajnih" odnosno "poverljivih nabavki" i sredstava koja se tim i takvim nabavkama pribavljaju, omogućuje delovanje organizovanog kriminala u Ministarstvu odbrane Srbije na "zakonitoj" osnovi?
- Na osnovu čega i sa kojom namerom je JP
Jugoimport SDPR (iako zakonski na to nema pravo) dozvoljeno da formira više
preduzeća u zemlji i inostranstvu sa većinskim vlasništvom (preduzeće za proizvodnju i usluge Atera
plus d.o.o., Beograd; preduzeće za proizvodnju i promet
poljoprivrednih proizvoda Agro plus d.o.o. Bačka Palanka;
preduzeće za upravljanje projektima i izvođenje građevinskih radova u zemlji i
inostranstvu PMC inženjering d.o.o., Beograd; preduzeću za proizvodnju,
preradu i trgovinu Jutra d.o.o. Beograd; preduzeće za proizvodnju
i promet lovačke i sportske municije Belom d.o.o. Beograd; preduzeću za
proizvodnju, promet i usluge Jugoimport mont d.o.o. Podgorica; AIR
transport, Moskva, Rusija; Jantus, Hong Hong; Gold river,
Natural Fruit Juices)?...
- Zašto se postavljanje ljudi na ključna mesta vrši
degradiranjem i smenjivanjem ljudi od znanja, dovođenjem uvlakača, švercera i
kriminalca na njihova mesta?
- Zašto su pod neposrednu kontrolu i zavisnost stavljene inspekcijske i
bezbednosne snage Vojske, da li je to ta civilna kontrola Vojske, ili je
dokaz da sve poluge kontrole rada i života Vojske drži čvrsto u svojim rukama i
pod neposrednom kontrolom jedan čovek, ŠuNATOvac?
- Zašto protiv starešina uhvaćenih u kriminalnim radnjama
u obavljanju svojih fukcionalnih dužnosti nisu pokrenuti sudski postupci, već su zbog učinjenih usluga i omogućavanja delovanja
organizovanog kriminala u svojim jedinicama-ustanovama zadržani na starim dužnostima, postavljeni na nove za to
namenski novootvorene dužnosti, unapređeni u viši čin ili novčano nagrađeni (general
Jeftić, brigadni general Novaković, pukovnici Savić,
Jovičević, potpukovnik Mikša...)?
- Šta
je sa poslovima naše odbrambene industrije u severnoafričkim zemljama gde su
izbili nemiri (Libija, Tunis, Egipat, i dr.)?
Ovakvom
ŠuNATOvčevom reformom i profesionalizacijom Vojske zatvara se krug rasprodaje
srpske nezavisnosti. U takvim okolnostima naša vlada (što verovatno već jeste!)
biće jedino servis za interese zapadnih sila.
Pitanje
koje se nameće je - šta i kako dalje? Aktuelna vlast je uspešno dokazala da je
skupina neznalica, stranih plaćenika i korumpiranih političara. Kako drugačije
objasniti činjenicu da za vreme svoga mandata nisu uspeli da naprave niti jedan
strateški koristan potez po državu Srbiju? Izgleda da domaće nacionalne i
strateške interese već odavno nema ko da brani.
Posledica s predumišljajem
Ako
se u obzir uzme samo činjenica koliko je para dato na ime spota "Budi
profesionalac" (kome je taj spot uopšte potreban), biće shvatljivo
da politika
odbrane Srbije, koju sprovodi vladajuća koalicija na čelu sa DS-om, kao
posledicu ima uništenje Vojske Srbije. Uništenje je izvršeno kroz promašenu
reformu Vojske, ukidanje služenja vojnog roka, profesionalizaciju, svakodnevno
urušavanje odbrambenog sistema Srbije, uništenje odbrambene industrije,
neprimerenu pljačku vojne imovine. To je proizvod neformalne i od javnosti
nekontrolisane družine okupljene oko kabineta Borisa Tadića, odakle je za
debele pare Dragan ŠuNATOvac sa svojim kumom Ilijom Pilipovićem delegiran za
pružanje usluga Zapadu i NATO savezu.
Kakvi
poslovi
O ŠuNATOvčevom liku i
delu mnogo govore novinske vesti u vezi sa navodnim poslovima sa Kuvajtom.
"Bivša Jugoslavija duguje Kuvajtu avans za tenkove koji nisu isporučeni...
Najnoviji dogovor o remontu tenkova napravljen je zapravo da bi se taj dug
Kuvajtu anulirao i nešto malo zaradilo... Kuvajtu je SFRJ isporučila 149
tenkova. Poslednjih 15 je povučeno s vukovarskog ratišta, malo doterano i
isporučeno... Kuvajt je platio 200 tenkova. SFRJ im je ostala dužna 51 tenk, a
dobila je novac unapred... Srbija kao pravni naslednik SFRJ mora taj dug da
reguliše... Šta Kuvajt dobija sa modifikacijom ovih tenkova? Taj tenk, ovakav
kakav je sada, u Kuvajtu, daleko je ispred američkog abramsa. Puno
bolji, tačniji, pouzdaniji, lakši. Tenk, budimo realni, Kuvajtu koristi da bi
se vežbali. I šta će Kuvajt dobiti od modernizacije tenka? Ništa. Koliki će
napredak imati oklopne jedinice Kuvajta ako se uradi modifikacija tenka za
njihovu vojsku? Nikakve. Dobiće porodice Sabah i ŠuNATOvac proviziju, avojne
industrije Srbije i Hrvatske dobiće neke minimalne pare". Nema potrebe da
gospodin ŠuNATOvac govori o sposobnosti naše odbrambene industrije. To u ovom
poslu uopšte nije bitno. Biće to prosto prebijanje onog ranijeg duga. Ako posla
uopšte bude.
Prethodnom
primeru mogu da se dodaju i novinski izveštaji o troškovima na ime
reprezentacije javnih preduzeća u 2007. ili 2008. godini, prema kojima je tzv. integrator odbrambene
industrije Jugoimport SDPR na ime troškova "reprezentacije" potrošio preko 56.000.000 USD (slovima:
pedeset šest miliona američkih
dolara). Da li toliko uopšte
može da se poloče i pojede!? Iz navedene cifre da se zaključiti da su čelni ljudi iz "integratora odbrambene industrije" bez prekida krkali i lokali celu
godinu, ili 365 dana, ili 8.760 sati, trošeći pri tom svakodnevno 153.424,65 USD, ili svakog sata
6.392,69 USD, što po prosečnom srednjem kursu NBS u zadnjih desetak dana iznosi oko 485.845 dinara. Samo iz te pljačkaške
bizarnosti jasno se vidi zašto ŠuNATOvac pravi ovakve muvačine sa zakonskom
regulativom.
Turska investicija, američka donacija
Nije dugo trebalo pa da Vojska Srbije oseti "blagodeti
otomanskog saveza", nakon poslednjeg sastanka srpskog predsednika Borisa
Tadića i predsednika Turske Abdulaha Gula.
Naime, Ministarstvo odbrane Srbije, dobiće najveću vojnu
donaciju u poslednjih pola veka, ali ne od bilo koga, nego od Turske! Niko, pa
ni resorni ministar, ne govore u čemu se ta donacija sastoji (većina i ne
zna!). Izvori u vrhu Ministarstva odbrane tvrde da je u pitanju doslovno sve:
oprema, naoružanje, odeća, obuća, investicije...
Jedno je već sigurno: Turska hoće da se dokopa aerodroma
"Morava" (poznatijeg kao "Lađevci") kod Kraljeva, koji je
najbliži Pešteru i Sandžaku, pa je zato spremna da uloži veliki novac u njegovu
rekonstrukciju, nakon čega bi on ostao u posedu Vojske Srbije, ali samo
delimično, jer bi ga Turci eksploatisali uglavnom kao civilni. Na taj način,
biće to prva zračna luka u Evropi čiji je vlasnik ili suvlasnik turska država.
Mada je reč o događaju koji nema pandan u savremenoj vojnoj istoriji (osim kad
su bili ratovi i okupacije), o tome u Srbiji niko ne progovara osim nesrećnog
ministra odbrane koji na ceo događaj gleda iz svog naopakog ugla, pa kaže da je
reč o "...podizanje ugleda vojske i standarda njenih pripadnika".
Verovatno radi iste stvari, Vojska Srbije će dobiti i poklon
radnih ljudi i građana Amerike. Biće to oklopna vozila, čuveni hameri,
čija je potrošnja goriva i do 20 litara na 100 kilometara. Tako će ministrova
"pretorijanska garda" izgledati dovoljno opasno za svoje političke
protivnike, ali i za građane koji ne smeju ni da razmišljaju o tome da li su za
vojni savez NATO ili nisu.
Sve govori da će, korak po korak, Srbija biti u NATO paktu
do guše, i pre nego iko stigne da se pita sa kakvim pravom i u ime čijih
interesa?
Kad ovaj broj Tabloida bude na kioscima, biće već
uveliko na snazi sporazum Srbije i Evropske unije o angažovanju u
"međunarodnim misijama" (za početak je predviđeno da srpski vojnik
ide u Somaliju i Ugandu!).
Uzgred, mada su njegovi "saveznici" listom protiv
libijskog vođe Gadafija, ŠuNATOvac se ne ustručava da javno žali što pukovnikov
režim u Libiji neće realizovati ugovor sa Srbijom o izgradnji vojno-medicinske
akademije u "demokratskoj Džamahiriji", pa je još dodao:
"...kojim bi bio obezbeđen višegodišnji angažman privrede i sistema
odbrane Srbije".
Ne treba zaboraviti, u
poslednje četiri godine ovaj ministar je imao više očiglednih prilika da
podnese ostavku: pala su četiri aviona, poginula su dvojica iskusnih pilota i
vojnika, dešavale su se eksplozije u nekoliko fabrika takozvane namenske
proizvodnje, javnost je saznala da tu rade neobučeni ljudi, da nema radnog
vremena...