Milojevićeve strane

Tužan pogled u Zadružni savez Srbije

 

Sam svoj majstor

 

Poštovani,

mada srpske medije već godinama ne zanima zašto uopšte postoji Zadružni savez Srbije, nadamo se da ćete vi imati sluha za pravu istinu o još jednoj besmislenoj (ali nekome očito potrebnoj) instituciji, koja, barem zvanično, postoji kako bi "...osnivala zadruge, ostvarivala svoju samostalnu interesnu, poslovnu i stručnu organizaciju i zastupala zajedničke interesa zadruga i zadrugara"...!

Predsednik Zadružnog saveza Srbije g. Nikola Mihailović, inače diplomirani inženjer poljoprivrede, zastupa i predstavlja Zadružni savez Srbije, ali na način koji zaslužuje poseban osvrt...

Uzgred, to je prilika da se javno postavi pitanje: da li predsednik Zadružnog saveza Srbije može biti istovremeno i predsednik upravnog odbora (i drugih organa), ako može - na osnovu kog zakonskog propisa, i ima li u ovom slučaju mogućnosti da lice koje je izabrano za predsednika Zadružnog saveza Srbije, istovremeno vrši i nadzor nad predsednikom Zadružnog saveza Srbije! Dakle, nad samim sobom!

Naravno, ovakva "praksa" je nezakonita i nadzornom odboru, kao samostalnom i nezavisnom organu Zadružnog saveza Srbije, oduzima pravo na vršenju nadzora nad radom predsednika Zadružnog saveza Srbije, kao i pravo pregleda finansijske dokumentacije koju on potpisuje, ali i druge poslove ove samostalne,  poslovne i stručne organizacije zadruga i zadrugara koje su osnivači ovog saveza.

Ne treba nikako zaboraviti da Zadružni savez Srbije, sa poslovnim sedištem u Beogradu, ima značajnu nepokretnu imovinu, koja je u pravnim poslovima i ugovorima o zakupu, izdata određenim pravnim licima.

Ali, ko, kad i kako je zaključio ove vrste pravnih poslova, kolike su zakupnine i koja je njihova osnovna namena, kolike su plate zaposlenih u Zadružnom savezu Srbije i visina drugih materijalnih troškova, cene kupljenih automobila, njihovo održavanje, registracija i isplata dnevnica za putovanja u zemlji i inostranstvu, to je zadrugarima širom Srbije potpuno nepoznato.

Sa druge strane, mnogi se "u provinciji" snalaze kako znaju. Na primer, v.d. direktora zemljoradničke zadruge "Medare" iz Bigrenice kod Ćuprije, znao je da na poslovni put za Beograd krene i - autostopom! Pa onda iz Beograda nazad vozom do Ćuprije.

Ali, na "vrhu" vladaju otomanske bahanalije! Mihailovićev prethodnik, bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije, doslovno je vožen službenim kolima do svog rodnog mesta u unutrašnjosti Srbije.

Gospodi iz nadzornog odbora Zadružnog saveza Srbije poznato je da postoje "unutrašnje rezerve" za štednju novca od zakupnina one ogromne nepokretne imovine koja je uknjižena kao vlasništvo svih zadrugara i zadruga, a naš interes je da se deo sredstava usmeri zadrugama na selu, tamo gde se nešto i radi i proizvodi i od čega Srbija može da ima koristi.

Ne bi loše bilo da Poreska uprava u Beogradu ili neka druga nadležna institucija proveri da li eventualno ima nepravilnosti u uplatama poreza na zakupninu po zaključenim ugovorima o zakupu nepokretne imovine Zadružnog saveza Srbije u Beogradu. Onda će sve biti jasnije.

Ćuprija, 15. maj 2011.

Autor poznat redakciji