Pravosuđe
Visoki sastanak: kako se odlučuje o ključnim pitanjima pravosuđa
Da li je Maca zaostala
u razvoju
Visoki savet sudstva i Ministarstvo
pravde ostaju pri svojoj odluci
da po svaku
cenu ukinu stalnost sudijske funkcije i delioce
pravde podrede volji političke vrhuške. Primedbe
Evropske komisije, Društva sudija
Srbije, Ustavnog suda i ostalih
koji su kritikovali
način sprovođenja reforme pravosuđa i postupak reizbora
sudija, njih zanimaju koliko i kravu mrtvo
tele, zaključak je sa poslednjeg sastanka
sa predstavnicima Društva sudija
Milica Grabež
Društvo sudija Srbije bilo je pozvano na sastanak 6. maja 2011. godine sa početkom u 13 časova sa predstavnicima
Visokog saveta sudstva i ministarkom
pravde Snežanom Malović. Suprotno očekivanjima, na sastanak VSS i ministarka nisu pozvali ostale zainteresovane. Od samog početka je bilo jasno da
je planirano ubeđivanje predstavnika Društva da prihvate
ono što su do sada odbijali, kao i da
se napravi sukob između onih koji
osporavaju takozvanu reformu pravosuđa. Posle sastanka, koji se završio
u 16,30 časova, Društvo sudija Srbije
je odlučilo da ovakvim sastancima više ne prisustvuje, ako na njih ne dođu
i ostali zainteresovani.
Pomenutom sastanku su prisustvovali
Nata Mesarović,
Mirjana Ivić,
Sonja Vidanović, Aleksandar
Stoiljkovski, Blagoje Jakšić, Milimir
Lukić, sekretar VSS Majda Kršikapa i ministarka Malović,
sa jedne strane, dok su
u ime Društva sudija bili prisutni Dragana
Boljević, Omer Hadžiomerović
i Konstantin Mitić Vranjkić. Odsutna je bila članica VSS Branka Bančević. Sa
sastanka postoji tonski zapis.
To ne može
Sastanak je počeo verbalnim sukobom članova Društva sudija sa ministarkom
Malović zbog kašnjenja isplata naknade plata za
januar. Članovi društva su
podsetili ministarku da je na sastanku
od 9. aprila obećala da će se isplate ubuduće vršiti redovno,
a da će zaostaci biti plaćeni u primerenom
roku.
Ministarka je ovog puta negirala
da je u aprilu bilo šta obećala
u vezi sa isplatama, već je jedino bila obećala
kako će da vidi šta može
da se iskalkuliše i da će naknade
biti isplaćene u nedelji posle
ovog sastanka. Na to je ministarki odgovoreno da su članovi
Društva dobili
informaciju iz Ministarstva da je nadležna šefica na odmoru do 1. juna i da
do tada neće biti nikakvih isplata.
Ministarka je tokom najvećeg dela sastanka bila ćutljiva,
a kada bi nešto progovorila bila je drčna i autoritarna, ponašajući
se prema sudijama kao da su deca koja će da je se uplaše.
Sa njene desne strane sedela je Nata Mesarović, prema kojoj bi se
ministarka povremeno nagla, kao da se hvata za torbu, i suvo procedila:
"Ovo ne može".
Tako je reagovala, na primer, kada su
sudije predložile da se na posao bez sprovođenja dalje procedure vrate
oni koji su ispunjavali norme i imali propisani procenat ukinutih presuda, pod
uslovom da ne postoje sumnje u njihovu dostojnost. Kao ilustraciju svog
odbijanja, ministarka je u jednom trenutku rekla da ne mogu da vrate sudiju
koji presudu nije uradio godinu dana.
Malovićka je, izgleda, zaboravila da je jedan takav sudija, Mirjana Ilić iz nekadašnjeg Okružnog suda u Beogradu, ne samo reizabran, već i
postavljen za disciplinskog sudiju. Da je pomenuta presuda bila na vreme
napisana, optuženi ne bi mogli da budu saizvršioci i pomagači u
ubistvu Ive Pukanića, konstatovala je predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović.
(Sudija Ilić sudila je navijačima optuženima za ubistvo Francuza Brisa Tatona).
Članovi
VSS su stalno ponavljali da su njihova Pravila savršena i da članovi
Društva smetaju, jer nikako ne dozvoljavaju VSS da radi. Na pitanje sudija kako
to oni ne dozvoljavaju, Mirjana Ivić je odgovorila da oni treba
da se slože sa odlukama VSS. Dijalog, demokratija, zaštita pojedinačnih
interesa, za Ivićku su, očigledno, reči bez značenja.
VSS je posebno na sastanku insistirao na tome da njihovi članovi iz prvog sastava odlučuju i u procesu
preispitivanja odluka, uključujući i samo glasanje, ističući da je to za njih najvažnije pitanje. Društvo sudija je odgovorilo da nisu oni ti koji traže izuzeće onih koji su donosili
prethodne odluke, već je to obećala ministarka Snežana Malović na sastanku 16. decembra 2010. u Veneciji.
Na ovo je Malovićka skočila i počela da viče da to nije tačno. Uzvraćeno joj je upućivanjem na interno mišljenje vladine komisije od 8. aprila 2011. u kome
piše kada se sastanak odigrao i ko mu je sve prisustvovao, kao i na sastanak sa
Slobodanom Homenom i Slobodanom Boškovićem od 14. februara ove godine, koji su članovima
Društva potvrdili informacije u vezi sa sastankom u Veneciji.
Nema
menjanja
Nata Mesarović, kojoj su očigledno iz ministarstva dali lažne izveštaje u pogledu odluka iz
Venecije, povikala je da ne želi da se ubuduće
pominju imena Homena i Boškovića u njenom prisustvu. Sama Malovićka je pokušala
da smiri članove VSS-a tvrdnjom da je u Veneciji dogovorila da prethodni članovi
neće učestvovati u radu VSS-a, ali da im neće biti zabranjeno da
glasaju, ako tako žele!
Rešenje za neverovatnu situaciju da o prigovoru odlučuju oni koji su i doneli prvostepenu odluku, ministarka je našla u obrazloženju da prigovor nereizabranih sudija nije pravni lek. Na kraju će ona u ovom svom pomračenju zdravog razuma
i nereizbor da proglasi slanjem sudija na neplaćeni doživotni godišnji odmor i da tako pokuša da izbegne
obavezujuće odluke Evropske komisije.
Da ovakva sumnja nije potpuno bez osnova pokazuje i tvrdnja ministarke i
predstavnika VSS-a da su Rajznerove (evropski predstavnik, prim.prir), inače
veoma obimne primedbe o propustima kod reizbora, u stvari samo poziv da se
"nešto malo dopuni". Usput su neki članovi VSS-a zabranjivali predstavnicima Društva sudija da "ikad više upotrebe termin reizbor ili revizija".
Sastanak je završen bez postizanja saglasnosti oko bilo čega. Društvo
sudija najavljuje da će ukoliko VSS usvoji Pravila koja je sam izradio i koja su suštinski
ista kao i postojeća, pozvati svoje nereizabrane članove da uopšte
ne učestvuju u postupku revizije. Društvo insistira da Pravila
(Smernice) usvoji neka neutralna strana, a ne Vrhovni savet sudstva koji je već na
delu više puta pokazao da nema nameru da preispituje svoje odluke.
E, da je...
U svakoj normalnoj državi bi problem oko reizbora i revizije bio rešen tako što bi na mesto odgovornih
za ovaj u svetu nezapamćeni pravosudni galimatijas
bili dovedeni novi ljudi. Srbija, kao što se više puta pokazalo, nije normalna
zemlja.
Ustavni sud još nije
rešavao po četiri predloga za ocenu ustavnosti samog postupka reizbora. Da je
utvrdio da je reizbor neustavan, rešio bi sve probleme.
Posledice bi u tom slučaju bile da se na posao vrate sve ranije sudije sa stalnom sudijskom
funkcijom, izabrani bi ostali jer njima nije ni prekidana sudijska funkcija, a
protiv nedostojnih za sudijsko zvanje bi bio pokrenut disciplinski postupak
kako je Rajzner predložio.
Slabo i vidi i čuje
U diskusiji o reizabranim
sudijama koji nisu ispunjavali uslove, ministarka Snežana Malović se izlanula rekavši da će oni ponovo da razrešavaju i takve sudije. Članovi Društva sudija Dragana Boljević i Omer Hadžiomerović su insistirali na pojašnjenju, ističući da su se oni sve vreme i bojali da će stalnost sudijske
funkcije i posle reizbora biti narušena, i da su zato i tražili
proveru ustavnosti odredbe koja govori o preispitivanju odluka o izboru i za
reizabrane.
Posle ovoga se Malovićka pogubila, počela je da priča nepovezano i tvrdi da nije rekla ono što su nepun minut pre toga svi čuli i što se nalazi na tonskom
zapisu sa sastanka.
Nesuvislo mantranje
Najviše vremena na sastanku je utrošeno na diskusiju o potrebi
definicije indikatora da sudija ne ispunjava kriterijume stručnosti i osposobljenosti. Bez odgovora od strane VSS-a ostala su dva ključna pitanja.
Prvo: ako se utvrdi da
sudija a priori nije stručan, odnosno osposobljen, zašto se dalje upuštati u proveru merila iz člana 14. Odluke o kriterijumima i merilima?
Drugo se odnosilo na
pitanje kada se javlja sumnja koja je to granica na kojoj se rađa sumnja da neko može da bude sudija i u kom
slučaju treba da se primene merila iz člana 14. Odluke da bi se dokazala osnovanost sumnje i utvrdilo da sudija ne
ispunjava kriterijume.
Društvo sudija je takođe insistiralo i da se propiše način na koji se utvrđuje osnovanost sumnje, a on bi morao da se sastoji u istovremenom
sagledavanju svih merila, a ne kao do sada od biranja samo nekih od njih kako
bi se jednostavno opravdala unapred doneta odluka. Istovremeno je Društvo sudija tražilo i da se postojanje
osnovanosti sumnje upoređuje sa kriterijumima koji
su važili za reizabrane sudije.
Na sve ovo neki članovi
Visokog saveta sudstva i ministarka Malović samo su mantrali kako su
njihovi "novi" predlozi Pravila izvanredni i da Društvo sudija treba da im dozvoli da ih sprovedu u život. Ni jedan konkretan odgovor na goruća pitanja nije ponuđen ni u naznakama.
Na ovom sastanu, prema
zapisniku, uočavaju se značajne razlike u stavovima Nate Mesarović i Snežane
Malović. Predsednica Vrhovnog kasacionog suda, očigledno, ne želi da služi
političkom tutorstvu ministarstva pravde u izboru i reizboru sudija. Možda i ta
činjenica mnogo govori o stanju u srpskom pravosuđu.