https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tabloid istražuje

Tabloid istražuje

Misterija Baraka Huseina (Muhameda) Obame - rođen da bude predsednik?

 

Ko je predsednika sakrio u Beloj kući

 

Još su Turci Osmanlije znali da je narode najlakše pokoravati ubacivanjem u zemlju etničkih i rasnih hibrida koje su kao decu oduzimali pravim majkama i nakon specijalnog odgoja vraćali kao punopravne pripadnike naroda čiju su društvenu zajednicu nameravali da razore. Poznat je Mehmed Paša Sokolović. Da li je to bio izum Turaka ili Vatikana i da li je 44. američki predsednik takav "hibrid" na zadatku?

 

Piše: Ivona Živković

 

 

Biografija Baraka Huseina Muhameda Obame je toliko komplikovana da i mnogim običnim ljudima deluje neverovatno da se sa takvim nesređenim životom može dogurati do tako značajne funkcije u državi. Naravno, uz pretpostavku da američki predsednik zaista vodi državnu politiku svojom glavom.

Da ukratko navedemo da je Barak Obama rođen u teškoj svetskoj zabiti, na jednom havajskom ostrvu (Havaji su u sred Pacifika), od oca koji je iz Kenije međudržavnom razmenom studenata (čitajte smišljenom politikom globalista da naprave multikulturno i rasno mešano društvo) stigao u SAD na studije. Iz njegove biografije se vidi da je bio alkoholičar, da je bio nestalan i sklon bigamiji i da je pravio decu gde god je stigao, a stigao je i do Havaja 1961. godine, gde je šarmirao jednu maloletnu belkinju iz dobrostojeće porodice Danam.

Ukoliko vidite fotografije Baraka Obame starijeg, ne možete baš prepoznati neki neodoljiv šarm crnca zbog koga bi belkinje padale sa nogu. Ali, Stenli En Danam je i pored protivljenja svojih roditelja ipak pobegla za tog Obamu i udala se za njega. Obama mlađi se rodio navodno na Havajima 4. avgusta 1961. i njegova majka Stenli En Danam, iako je tek upisala Univerzitet na Havajima 1960, prelazi u Vašington i iz dokumentacije univerziteta u Vašingtonu se vidi da je ona već septembra 1961. upisana tamo kao student. Kao da nema bebu od mesec dana. I tu je bila upisana dve godina, da bi se opet 1963. njeno ime našlo na listi studenata na univerzitetu na Havajima. Čudna majka. Ali, ovim biografskim podacima ćemo se još baviti.

 

Šta je sve moguće

 

Brak sa Kenijcem je ubrzo "pukao" i Stenli En Danam odlazi poslom na drugi kraj sveta. Sa drugim neodoljivim šarmerom, Azijatom i Muslimanom Lolom Soterom u Indoneziji sklapa drugi brak i malom Baraku tada menjaju i ime i prezime, u - Bari Sotero. Zašto menjaju ime, nije jasno.

Kada je i taj brak propao, mali Bari se nakon srednje škole vraća u SAD i ponovo postaje Barak Obama i tu se upisuje najpre na prestižni Kolumbija univerzitet, gde ga uočava i sam Zbignjev Bžežinski, a onda završava Pravnu školu na Harvardu i odmah nalazi posao u Čikagu, u dobroj advokatskoj kancelariji. Tu sreće i svoju buduću ženu Mišel, koja ga uvodi u svet prava, pa Barak kao čovek od karijere odmah počinje sa angažovanim društvenim radom skupljajući malo pare u fondove za sirotinju, da bi veoma brzo ostvario veoma dobre kontakte i veze i došao i do Senata, kao senator Ilinoisa. Kao rasni mešanac koji obećava, lako je sakupio milione dolara za predizbornu kampanju za predsednika SAD i novembra 2008. seo u stolicu "najmoćnijeg državnika" sveta "najdemokratskije države" na svetu.

Nažalost, njegov uspeh sa njim nisu mogli da podele ni otac ni očuh ni majka, jer su svi naprasno smrtno stradali ili pomrli. Ni njegov deda Stenli Armour Danam, belac koji je imao tako veliko srce da prihvati malog crnca za unuka (što u Americi ni danas nije lako), nije živ, a verovali ili ne i njegova baka Medlin Pejn Danam umrla je naprasno - dan pre nego je Barak postao predsednik.

Ali, Baraka Huseina Obamu ništa nije moglo deprimirati na putu velikih poslova na ispunjenju predizbornih obećanja koje je dao, a ona su sva skupljena u jednu frazu koja kaže: promene u koje možemo da verujemo. I kao mag koji lepo zbori, Barak Obama je ubedio milione Crnaca da je promena u njihovom životu moguća. Jer, ako je on postao predsednik, u Americi je sve moguće.

 

Ima li išta proverljivo

 

Poruka iz ovakve biografije Baraka Obame je da u demokratiji kakva vlada u SAD, u svetu gde je izvršena najveća verska i rasna mešavina ljudi (ono što priroda nije htela da stvori), svako može da postane njen predsednik - bez obzira na boju kože, poreklo roditelja, veru, mesto rođenja i društveni status. To je zato što je Amerika "obećana zemlja" za sve, društvo jednakih koji imaju ista prava i iste mogućnosti za uspeh, i oni koji potiču od plemstva i oni koji potiču od uvezenih robova. SAD su društvo koje svima nudi jednaku šansu da postanu neko i nešto, da se obogate, čak i da doguraju do pozicije prvog čoveka državne administracije i vojske. Barak Obama na mestu 44. predsednika SAD dokaz je da ostvarenje američkog sna o uspehu postoji kao realnost i nije samo puka priča.

Kao što je i dokaz da su američki astronauti 1969. godine hodali po Mesecu to što smo ih svojim očima videli - na televiziji. E, sad pošto postoje mnoge neverne Tome koje ne veruju da su televizija i film isto što i realnost, neki su počeli da sumnjaju i u biografiju Baraka Obame nastojeći da provere da li sve što je tamo zapisano ima i druge realne tragove. Jer, verovanje je i prihvatanje iluzija, a materijalne činjenice su ipak nešto drugo.

I vrlo brzo je otkriveno da gotovo niti jedan podatak iz biografije američkog predsednika nije pouzdan i proverljiv. I to ne samo kada je u pitanju njegova biografija, već i biografije njegovog pravog oca, očuha, majke, dede, babe...

 

Niko ih ne zna

 

Prvi nagoveštaj da nešto nije u redu je izvod iz knjige rođenih na Havajima, koji je Barak Obama pokazao u svojoj predizbornoj kampanji. Na njemu je bilo jako mnogo grešaka, što je značilo da je posredi verovatno falsifikat. Osim što su potpisi matičara bili umrljani, nije bilo navedeno ime bolnice niti lekara koji je bio prisutan prilikom rođenja, a rasna oznaka za oca je navedena kao "Afro-Amerikanac", što nije bio način na koji su Crnci upisivani 1961. Tad su upisivani jednostavno kao - crnac ili negro. Onda je povedena kampanja da se to ispravi, jer ih degradira kao nižu rasu. Dakle, ako je Obama zaista upisan u knjigu rođenih na Havajima, tako nije moglo da bude napisano u to vreme.

Nekoliko nezavisnih novinara je tražilo da im se odobri uvid u knjigu rođenih gde je upisan Obama, i to preko suda, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija. Ali, iako su ovakve informacije javne, naprasno je doneta odluka da se ti podaci o Obami na Havajima "zatvore za javnost". Onda se neko dosetio da traži u Mombasi u Keniji izvod iz knjige rođenih za Baraka Obamu, jer se proneo glas da je tamo rođen, ali ni tamo vlasti naprasno nisu dozvolile da se takav dokument izda. I papiri o uvođenju u indonežansko državljanstvo Baraka Obame u Indoneziji preko noći su postali "nedostupni za javnost". I to je konačno rasplamsalo sumnje. Krenule su opsežne novinarske istrage po SAD o porodici Danam, po Keniji i Obami, a po Indoneziji o Soteru.

I, verovali ili ne, niti za jedno ime iz biografije nema ni rođaka ni prijatelja ni školskih drugova, fakultetskih kolega, komšija koji su mogli da potvrde da su dobro poznavali te osobe. A oni koji su imali neko sećanje o ljudima koji se pominju u biografiji američkog predsednika izneli su i nove informacije koje su se još manje uklapale u čitavu sliku, pa su čak bile potpuno suprotne.

 

Pandorina krštenica

 

Zanimljivo je da se danas na Havajima niko ne seća Obamine majke Stenli En Danam, iako je ime Stenli karakteristično jer uopšte nije žensko ime. Ona ga je dobila po ocu koji je, navodno, hteo sina. Ali, kao da su roditelji znali da će imati samo jedno dete i da nikad neće imati sina, dali su joj ime Stenli.

Naravno, ukoliko Barak Obama nije rođen na tlu SAD, on ne može biti predsednik. A na Havajima se, poznato je, najlakše dobija američko državljanstvo.

Ova istraga u vezi sa biografijom američkog predsednika dobila je toliko maha u SAD da su određene službe koje su imale zadatak da ga zaštite smislile da čitavu euforiju koja se oko toga podigla u alternativnim medijima kanališu tako što će u ljubopitljive istraživače ubaciti svoje ljude. I, jedan od takvih "sumnjičavaca" je postao i samoproklamovani kandidat za predsedničke izbore 2012, Sorošev tajkun za građevinske poslove Donald Tramp. Tramp je američkoj javnosti više poznat kao ženskaroš i čovek sa smešnom frizurom, dok je njegov biznis jednostavno samo "biznis" sa tuđim novcem od koga on uzima svoju tajkunsku proviziju.

Tako je Tramp dobio zadatak da izrazi sumnju da je Obamina krštenica falsifikat i zatražio je da se to ispita. I efekat je da je nadležna služba na Havajima posle tri godine ćutanja, "pod pritiskom javnosti", ipak izdala taj famozni dokument. I Tramp je zadovoljan jer se time stavlja tačka na ovaj slučaj. I Obama je zadovoljan, jer su mu dosadile te teorije zavere.

Naravno, ovog puta se radilo o nešto kvalitetnijem falsifikatu, ali falsifikatu, gde su očito kompjuterski umetani podaci nekog drugog deteta. I to pitanje, falsifikata krštenice, ponovo je otvoreno.

 

Naučeni da slušaju

 

Sam predsednik Obama na sve ovo ne reaguje ni malo predsednički (jer bi kao ozbiljan čovek naložio da se ispita ko uopšte sme da falsifikuje državne dokumente) već se smeje i pravi viceve na račun Trampa i svih sumnjičavaca. Obama je po tome veoma nalik bivšem glumcu iz Bele kuće, Ronalu Reganu. I jedan i drugi su očito samo marionete za zabavu miliona lakovernih Amerikanaca.

Pogledajmo neke zanimljive detalje. Ko su ljudi u okruženju Baraka Obame? Da li ste primetili da je tu mnogo Crnaca? Uglavnom ih nema, ali su svi predsednikovi ljudi ili rasni mešanci ili belci - "europejskog" porekla. I to je apsolutno u skladu sa globalističkom filozofijom u kojoj su najbolje sluge oni koji nemaju nikakav osećaj nacionalne i etničke pripadnosti, a uz to su i dobro školovani tako da znaju da su njihov jedini pravi otac i majka - novac i karijera. Tako su se ovi multikulturalisti našli i u kabinetu Baraka Obame i na najuticajnijim mestima u državnom aparatu.

Zanimljivo je da se na deset najznačajnijih pozicija oko predsednika (koji imaju zadatak da ga savetuju i informišu) nalaze stipendisti britanske fondacije Rodes, koju je osnovao u 19. veku Sesil Rodes, blizak britanskoj kraljevskoj porodici, sa ciljem da se ovim novcem školuju mladi u zemljama koje su nekada bile britanske kolonije ( a sad su tobože nezavisne) kako bi uticali da se jednog dana države ponovo vrate u okrilje krune. Ako ovo malo uprostimo, lako shvatamo de se stipendiraju budući politički službenici koji će raditi onako kako im nalažu njihovi finansijeri iz Londona (koji održavaju ovaj fond). Stipendiju Rodes je dobio i Bil Klinton (takođe veoma komplikovane biografije kojom se prikriva njegova krvna veza sa Rokfelerima). Ali, Sesil Rodes nije bio samo bogat čovek koji je nešto želeo da učini za Britaniju, već je njegov poslovni uspeh posledica toga što je radio za interese i sa novcem porodice Rotšild (koji su bankari Vatikana) i koji i danas upravljaju svim finansijama u Ujedinjenom Kraljevstvu. Kraljica nosi krunu i njoj s e klanjaju, ali Rotšildi praktično vladaju privrednim i finansijskim tokovima. Za takvu poziciju potrebno je imati mnogo, ne samo vojnika u uniformi i sa oružjem, već vojnika u civilu koji će od malih nogu biti naučeni da slušaju i onda adekvatno školovani i postavljeni na uticajna mesta gde se, kao, donose odluke od "interesa" za "narod i državu" u "demokratskom društvu".

Stipendisti

Stipendisti Rodes fondacije su: Suzan Rajs, američki ambasador u UN, meleskinja iz Južne Afrike; Majkl Mekfol koji je na čelu katedre za pitanja Rusije pri Savetu za nacionalnu bezbednost; Elena Kejgan - glavni federalni tužilac, Jevrejka-Hazarka; En Meri Slafter - direktor za politička planiranja pri Ministarstvu inostranih poslova; Nil. S Volin, zamenik u predsednikovom Savetu za ekonomsku politiku; Ezekai Emanuel, stariji savetnik predsednika u Beloj kući u kancelariji za upravljanje fondovima u oblasti zdravstva i brat je Rama Emanuela, sada gradonačelnika Čikaga, Jevrejin; Lorens Samers, direktor Nacionalnog ekonomskog veća, iz jevrejske porodice; Peter Orzag, direktor kancelarije za upravljanje i budžetom, takođe od jevrejskih roditelja; Piter Rous, stariji savetnik predsednika, ima delimično japansko poreklo; Mona Satfen, zamenik šefa kabineta Bele kuće, Jevrejka afričko-američkog porekla.

Stipendista fondacije Rodes je i sadašnji guverner Luizijane, čije su obale teško natopljene naftom u nedavnoj katastrofi Britiš petroleuma, i puno ime mu je Pijuš Amrit "Bobi" Džindal, poreklom Indus iz Pendžaba, koji je došao na tlo SAD šest meseci pre nego što će se roditi i tako postao pravi američki državljanin koji neće imati problema sa izvodom iz knjige rođenih kada se 2012. bude kao republikanac kandidovao na predsedničkim izborima. I to kao veoma ozbiljan kandidat.

 

U sledećem nastavku: Ko je zaista Barak Obama

 

 

 

Krštenica

Poslednji izvod iz knjige rođenih još jedan je "copy-paste", loše urađen posao gde se lako otkriva da su na pozadinu nečije krštenice ubacivani podaci neke druge dece. Potpisi matičara su na jednom kompjuterskom sloju, a podaci na drugom.

 

 

Fotomontaža

 

Pogledajmo malo logičnije čitavu priču. Ako je nekome iz senke bilo stalo da na čelnu poziciju u državi stavi Crnca, meleza iz siromašne afričke porodice kako bi dokazao da je u SAD američki san ostvariv za sve ljude koji su tu rođeni, zašto je izabran baš neko ko ne može da dokaže da je zaista rođen na tlu SAD, makar na Havajima. Jer, Amerika je puna Crnaca, meleza, Kineza, Indusa, Hispano-Amerikanaca i stotine hiljada njih ima američko državljanstvo, ima diplome sa američkih državnih ili privatnih univerziteta i ima teorijski bolju šansu da budu stavljani da obavljaju marionetsku službu u Beloj kući. Zašto je za to bio potreban neko toliko komplikovane biografije, da je čak i prosečno inteligentnom čoveku jasno da je ona isfabrikovana. Čak su i neke porodične fotografije Baraka Obame očita fotomontaža?

 

 

Preklapanje

 

Ako pažljivo pogledate samo ovih nekoliko fotografija videćete neobičan detalj, da se na njima delovi tela, ruke ili ramena uslikanih, obavezno preklapaju, kao da su figure izrezane i prenete kompjuterskom "cut" i "paste" tehnikom na određenu pozadinu koja je uglavnom nejasna u detaljima.

 

 

 

Ko na koga liči

 

Pogledajte na slici koja prikazuje Obaminu majku (sasvim levo) kao učenicu jezuitske škole u Libanu, koja je slikana prilikom posete svojih "roditelja". Otac Stenli je potpuno preklopio svojim levim ramenom telo majke, iako je mnogo logičnije da oni sede jedno do drugog i da su čak izabrali šire mesto za slikanje sa ćerkom, ako su već seli da se slikaju. Upadljivo je da svi gledaju na različitu stranu. Ova kompozicija fotografije je tipično "filmska", što znači da su akteri uhvaćeni u nekom trenutku u nekoj radnji, obični ljudi tako ne poziraju već "pilje" u fotoaparat. Ovaj snimak je navodno načinjen sredinom pedesetih godina. Zanimljivo je i kako deda Stenli na ovoj fotografiji i Barak Obama liče. Ako biste dedu zasenčili da deluje kao crnac, videli biste Baraka Obamu.

 

 

 

Lepljenje

 

Na fotografiji iz Indonezije koja prikazuje Obaminog očuha, Lola Soteroa, majku, sestru Maju i malog Barija (Baraka), Sotero je "nalepljen" preko majke i vidi se isto preklapanje. Majka je očito u prvom kompjuterskom "sloju" fotografije, a Sotero i Bari "nalepljeni" preko nje.

 

 

 

Pažnja, pažnja

 

Na ovim fotosima se lako uočava potpuno identičan izraz lica. Na prvoj fotografiji je Stenli En Danam sa drugim mužem, Indonežaninom, a na donjoj sa prvim, Kenijcem Obamom seniorom. Obratite pažnju i na razliku u osvetljenju. Nije li ovo očigledna fotomontaža?

 

 

 

Stavljanje

 

Na snimku iz 1972 (gore) mali Bari Sotero je snimljen sa svojim pravim ocem, Kenijcem, kada je imao 11 godina, na nekom aerodromu. Nije li glava malog Obame prevelika u odnosu na glavu oca? Vrat se ne vidi uopšte, pa izgleda kao da je glava "stavljena" na telo.

 

 

 

 

 

Gde li je to?

 

Imate li utisak da je Bari jednostavno "ubačen" u ovu fotografiju iz srednje škole u Indoneziji pa je neproporcionalno veći od ostalih i drži u krilu loptu (čudno savijene leve ruke) koju obično drže oni koji se slikaju u prvom redu tima. Njegovo desno rame je postavljeno preko ruke momka do njega, što znači da se uočava opet pomenuto preklapanje. Saigrači u prvom redu nisu tako sabijeni. Gde je zaista snimljen ovaj Bari (Barak)?

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane