Epizoda 51.

 

Nismo mi od juče

Autor: Zoran Milojević

 

Najveći broj pripadnika radničke klase Srbije, slabo ili nikako plaćeni, iz svojih malih beogradskih stanova (za koje duguju višemesečnu struju i komunalije), otišlo je pred Prvi maj u svoja sela, gde imaju trospratne kuće sa satelitskom antenom i kupatilom na svakom spratu. Vratili su se sa nekoliko desetina kilograma voća i povrća, i uz pristojnu količinu živog ili sušenog mesa, da bi nastavili radničke poslove u Beogradu. Ostavili su prazna sela i nezasejane hektare dedovskih imanja da bi u gradu dalje bili sirotinja. Zaslužuju to siromaštvo!

Rukovodstvo jednog radničkog sindikata odlučilo da održi komemoraciju na dan "odlaska druga Tita", uz prigodan program i prasence na ražnju. Počela komemoracija, a radnika sa prasencetom nema! Svakih pet minuta neko iz rukovodstva je izlazio napolje da vidi da li je prasence stiglo na ražanj. Kad su već svi izgubili nadu, jedan iz rukovodstva se vratio razdragan i uzviknuo: "Ipak se okreće"!

Lično smatram da je radnički pokret u Srbiji staromodan. Morali bi mnogo više (kao i država oko Mladića), da učine na popularizaciji pokreta, da ulože u reklamu. Od reklame se živi, od side se mre! Problem može da bude što u Srbiji i nema radnika. Niko nije zaposlen!

Na svetski dan medija mladi kolega mi se poverava: "Sine, kolega, počeo sam... znači... da se bavim istraživačkim novinarstvom... ono, kao, mislim, sine, istražujem ko su... znači... bivše žene poznatih muškaraca i obratno...!. "A što?", pitam ga, "ne istražuješ istinu o životu oko sebe?"."Sine... znači... siguran sam da to... znači... mogu i želim... ali, sine, nisam siguran, znači da to smem!" Poklonih mu svoj novi roman.

Priča Tića kafedžija: "Oko Telekoma lome koplja Austrijanci, Nemci, Grci, a mislim i još neko". "Ako misliš isto što i ja na tu temu", dovikuje Mića Negotinac, "onda si pokvaren čovek!" "Ne mislim ja ništa posebno", nastavlja Tića, "samo mislim da neko u Srbiji misli da Srbi ništa ne misle". Mića se prekrsti pa pokaza na Tiću: "Čuva Bog ludaka svog!"

Ovih dana slušam blentavu pesmu u kojoj duet Rada Manojlović i jedan od braće Matić "mešaju piće i mladiće", neprirodno akcentujući trosložne reči prema melodiji koju je smislio naobrazovani autor. Ovom pesmom se skrnavi srpski jezik. Ja znam, da nema šale, nikad ne bi govorili istinu. Ovde nema šale, istinu bi trebalo utvrdi stručnjak za naš jezik.

Mnogi mi zameraju što baš i nisam uveren "u rusku podršku". A sad stigla vest da je i u Rusiji dozvoljena "parada ponosa". "Zar još nekog treba da čudi što ne voleo da mi Rusi i dalje "štite leđa u borbi za Kosovo?"

Na Kosovu ništa novo! Na dan pobede nad fašizmom niko u Srbiji nije smeo da priča o fašistima iz Evrope i Amerike koji nam oteše Kosovo. Ko se u antifašizam u Evropi kleo, nije dangubio. Mi Srbi smo stradali i od fašizma i od antifašizma. Evropa je tu, uglavnom, ujedinjena!

Sačuvajte osmeh na svom licu! Ujedinjena Evropa na ume da se smeje takvim osmehom. Na njemu nam zavide!