Vrbas

 

Trideset očevidaca nema kome da ispriča istinu o zločinu

 

Za koga policija čuva tajnu

  

Prošlo je već više od decenije kako je u Vrbasu ubijen mladić po imenu Marko Marković, a da se u suštini ne zna ko ga je i zašto ubio. Policija se još uvek brani ćutanjem, jer je Marko ubijen kako ne bi progovorio na kakve zločine su ga nagovarali iz vrha PS Vrbasa.

 

A. Nađ

 

Za ubistvo dvadesetdvogodišnjeg Marka Markovića u Vrbasu pravnosnažnom presudom Okružnog suda u Novom Sadu osuđeni su Atila Magoši i Ivan Krstić, ali majka ubijenog tvrdi da su oni nevini i da iza likvidacije njenog sina stoje kriminalizovani krugovi policije u Vrbasu.

   Marko je života lišen u noći 11. februara 2001. godine u tada popularnom kafiću u Vrbasu "Bob Rok". Na uviđaj su došli skoro svi policajci PS Vrbas, pa su čak u pomoć zvali i kolege iz Novog Sada. Sudeći po tome, za vrbašku policiju ovo nije bio rutinski zadatak. Nasuprot tome, uviđaj je odrađen uz niz propusta.

   Kao prvo uopšte nisu legitimisane osobe koje su se u vreme ubistva nalazile u kafiću. Nikome od njih, pa ni samom pokojnom Marku nisu uzete parafinske rukavice. Policija kao da je odmah znala ko je izvršilac. Znala je, tvrdi danas Markova majka, jer je ubica iz njihovih redova,

   Uviđaj je vršio sudija Opštinskog suda u Vrbasu Vojislav Jovović koji je napravio čitavu seriju kardinalnih propusta. U zapisniku o uviđaju sudija navodi kako su na licu mesta nađene i obezbeđene četiri čaure metaka kalibra 7,65 mm i jedno zrno, da bi istog jutra balističaru Dejanu Beliću bila dostavljena tri zrna i četiri čaure na veštačenje. Odakle su se pojavila ona dva zrna viška? Iz tela pokojnog Marka sigurno nisu, jer ona nikada nisu izvađena, pošto se policija plašila da bi na taj način mogla da bude otkrivena istina, a to je da je Marko ubijen iz dva različita pištolja.

   Uopšte se ne zna po čijem nalogu je Markov automobil marke Nisan odvezen u policijsku stanicu i iz kog razloga. Takođe se ne zna ni šta se desilo sa pištoljem koji je pokojni Marko u vreme usmrćenja imao kod sebe. U izveštaju sa uviđaja pištolj se ne pominje, isto kao ni Markov mobilni telefon, u krivičnoj prijavi se navodi kako je pištolj nađen kada je Marko prebačen na obdukciju u zdravstveni centar, dok u izveštaju samog medicinskog centra stoji kako osoblje te ustanove nije ništa pronašlo kod pokojnog Marka. Pištolj ni do dana današnjeg nije pronađen, a majka pokojnog Marka, čije je vlasništvo pomenuto oružje, i dalje dobija da plaća porez za isti.

   U zapisniku o uviđaju nema ni slova o tome da je slobode lišen osumnjičeni Magoši, iako je on uhapšen pola sata pre završetka uviđaja. Ni postupajući sudija Okružnog suda u Novom Sadu Savo Đurđić nije bio ništa bolji od svog kolege sa uviđaja. Ni on nije tražio veštačenje zrna iz Markovog tela, ali ni rekonstrukciju događaja koja bi otkrila mnoge interesantne detalje.

   I jedan od očevidaca zločina, Dragan Rukavina, pred istražnim sudijom je potvrdio da Atila Magoši liči na osobu koju je video u kafiću i za koju veruje da je pucala u Marka, ali da to definitivno nije ista osoba, jer je ona iz kafića imala duboku boru na čelu koju Magoši nema.

   Nekoliko dana pre ubistva na Marka je već izvršen neuspeli atentat, a on se roditeljima žalio kako policija na njega vrši pritisak da za nju obavi neke poslove koje on nije želeo da radi. Komandir policijske stanice u Vrbasu Saša Barjaktarević o svemu ovome ima određena saznanja, ali još nije spreman da progovori. On je, inače, lično nadzirao uviđaj na mestu ubistva Marka, kako tvrdi u svojoj izjavi datoj Službi generalnog inspektora Igor Stijepović radnik OUP-a Vrbas. Na tom uviđaju, policija je namerno propustila da sasluša ili makar identifikuje tridesetak prisutnih očevidaca ubistva.