Jubileji
Čestitka albanskom
narodu povodom 100-godišnjice nezavisnosti
Sa pozicija konstruktivnog građanima ovog sveta, što sam višestruko dokazao ne samo mojim književnim i naučnim stvaranjem, već i mojom krvlju, i mojim životom, a što su mi - nolens-volens
- javno priznali i proklamirali i moji jugoslovenski i albanski neprijatelji,
najiskrenije čestitam albanskom radnom
narodu jubilarnu 100-godišnjicu proklamiranja svoje državne nezavisnosti.
akademik
profesor dr Kaplan Burović
Svestan za sebe, jezikom i perom, puškom i krvlju, kao
niko do sada ni od stranaca ni od samih Albanaca, nastojao sam da ubedim sav
svet, pre svega moje Jugoslovene, da je jedno albanski radni narod i sasvim
drugo albanska feudo-buržuazija, na čelo sa njenom socijal-fašističkom crnom bandom Envera Hodže, kao što je i kod nas, jer ni mi, eks-jugoslovenski
narodi, radni narod, nismo isto što i jugoslovenski feudo-buržuji i socijal-fašisti
klike Josipa Broza Tita.
Između našeg, eks-jugoslovenskog radnog naroda i albanskog
radnog naroda, nije postojala, ne postoji i neće nikada postojati nikakva razlika, nikakva podvojenost i nikakvo
neprijateljstvo. Naprotiv, u borbi za život, za slobodu i
demokratiju, bili smo, jesmo i bićemo nerazdvojni, ne
samo susedi, već i braća, suborci i pobednici na istim barikadama i istim
borbenim poprištima.
Još u XI veku, Srbo-Crnogorac Tihomir i
Srbo-Makedonac Petar Deljana, predvodili su u borbi protiv vizantijskog
okupatora ne samo svoje Srbo-Crnogorce i Makedonce, već i Albance. Veleslavni Skenderbeg, na čelo svojih Srbo-Crnogoraca i Makedonaca, a u borbi
protiv turskog okupatora, toliko se istovetio sa albanskim narodom, da su ga
Albanci proglasili i za svog Nacionalnog heroja.
Srbo-Crnogorac Pavle Anđelić je napisao i prvu rečenicu na albanskom jeziku, Ivan Buzuk je napisao i prvu knjigu,
isto tako na albanskom jeziku, a srpsko-crnogorski naučnici su udarili i temelje albanologiji.
Ismail Ćemal, proteran iz
Durresa od svojih poturica, koji mu ne dadoše da tu razvije albansku zastavu
slobode i nezavisnosti, prešao je u grad Valona i, posle nekoliko dana, upravo
28. Novembra 1912, tu - u Valoni, digao je zastavu i proglasio nezavisnost
Albanije zahvaljujući srpskoj krvi i
srpskim vojnicima, koji su razbili Tursku na Kumanovskoj bici i - terajući ih sa Balkana - prodrli do obala Jadranskog mora.
Srpski su vojnici ti koji su stražarili na sve strane
Valone i, ne samo od turskih okupatora, već i od domaćih albanskih poturica i izroda, branili su svojim
bajonetima i svojim grudima dizanje te zastave.
Crnogorac Risto Silić je prvi pesnik koji je pevao toj zastavi, na
albanskom jeziku, stigmatizirajući kao niko do tada
albanske poturice, koje je sramno i krvnički zgaziše nogama i
pozvaše turskog sultana kao svog oca da im se vrati u Albaniju. Srpske su vojne
snage razbile ove poturice i omogućile albanskom
narodu da konsolidira svoju slobodu i nezavisnost.
Srpski narod je prvi narod na svetu koji je pozdravio
i priznao nezavisnu Albaniju, braneći je i od samih
albanskih feudo-buržuja, izroda, koji su hteli da je stave pod protektorat ove
ili one države, imperijalističkih sila.
U Srbiji, u srpskoj štampariji, rukama srpskih grafičara je štampan prvi bukvar albanskog jezika posle
proglašenja njene nezavisnosti i, natovaren na konje, unet je u Albaniju da
njim uče da sriču slova, da pišu i čitaju, ne samo albanski mališani, već i njihov prvi
predsednik vlade sa njegovim ministrima.
Zahvaljujući srpskom oružju, Albanci su oslobođeni i od austro-ugarskih okupatora, pa i od fašističkih italo-nemačkih okupatora. Zahvaljujući srpskom zalogaju hleba, koji su srpski roditelji
skidali ne samo sa svojih usta, već i sa usta svoje
dece, albanska su deca spašena da ne umiru od gladi prvih godina posle DSR.
Srbo-Crnogorac je taj koji je Albancima prethodio i
prethodi im aktuelno u borbi protiv terora socijal-fašističke klike krvavoga Envera Hodže, lijući svoju krv i krv
svoje maloletne dece kao niko od vas, o Albanci !
Srbo-Crnogorac je taj koji je poklonio albanskom
narodu Jevanđelje savremenog
patriotizma, remek delo albanske književnosti, nedostižno i neponovljivo do
danas od nijednog drugog pera, ni stranog, niti albanskog.
Albanski narod je svim koncima vezan za sve susedne
narode, pa i za onaj najudaljeniji - Kineze, koji su isto tako skidali zalogaje
hleba sa usta svoje dece i slali ga albanskoj deci, kad im je pretilo umiranje
od gladi. Albanci
su veliki dužnici prema svim narodima, posebno prema srpskom.
Ovime ne kažem da su sami Albanci stajali skrštenih ruku i da su sve očekivali od drugih. Borili su se i oni, radili su i oni, i
ne samo za sebe, već i za druge narode, u prvom redu
za susede. Naglasih da su se Albanci borili i u redove ustanika Tihomira i
Petra Deljane. Albanci su se borili i pod crnogorskom, srpskom, makedonskom i
grčkom zastavom, borili su se i pod ruskom i španskom zastavom, gde god ih je zvao poklik za slobodu i
demokratiju. Druga stvar što su ove Albance njihovi
feudo-buržuji i Enverovci proglasili za
izrode i izdajnike.
Naglašavajući strani doprinos u istoriji albanskog naroda (i posebno
srpski!), želim im samo da pobijem
pretendiranje njihovih racista i u prvom redu Envera Hodže, koji je
indoktrinirao Albance neistinom da su tobože sve postigli svojim snagama i da
su im susedni narodi, posebno Srbi, oduvek bili neprijatelji.
Imajući u vidu sve što rekoh, mislim da je krajnje vreme da se Albanci
osveste, urazume i distanciraju od svoje ekstremno-nacionalističke, šovinističke i rasističke feudo-buržuaske krvave klike krvavih kriminalaca, koji su ga
uzjahali i huškaju ga protiv suseda i
najudaljenijih naroda, da bi tako njihovu mržnju odbili od sebe, da bi ga tako
iskoristili u njihovom krvavom piru koliko protiv susednih naroda, toliko i
protiv samih njih, albanskog naroda.
Krajnje je vreme da se albanski narod digne na noge, pokaže pesnicu svojim
krvolocima, te rame uz rame sa svim narodima Balkana, Evrope i sveta, nastavi
borbu za sebe i svoju lepšu budućnost.
Čestitajući im 100-godišnjicu proglašenja svoje nezavisnosti, ja im u moje ime i u ime svih
konstruktivnih građana ovoga sveta, kako u prošlosti
tako i danas, želim upravo to, lepšu i srećniju budućnost, do koje se neće stići u borbi protiv drugih naroda, već u borbom protiv svojih krvopija.
Živeo albanski narod !
Živela međunarodna solidarnost na Balkanu, Evropi i u svetu !