Evropa
Dramatièno
stanje u posrnuloj zajednici naroda i država Starog kontinenta
Ima li Evropska
unija evropsku buduænost?
Ono što je poèelo kao zanemarljiva dužnièka kriza u Grèkoj krajem 2009. godine, pretvorilo se u ogroman problem
koji ne samo da ljulja evro veæ i samo preživljavanje Evropske Unije. Ova finansijska kriza
uzrokovala je politièka razmimoilaženja, porast uticaja ekstremnih politièkih partija, sporo donošenje
odgovarajuæih mera, netrpeljivost graðana bogatijeg Severa prema siromašnijem Jugu, dotle da Grci nazivaju Nemce nacistima, a
Nemci Grke lenjivcima. Ova situacija je najverovatnije najveæa kriza u Evropi još od 1945. godine, piše Milan Balinda,
urednik Tabloida i dugogodišnji novinar amerièkog Majami Heralda
Milan Balinda
Pre samo pet godina, niko nije mogao ni da nasluti
da æe otvoreno nacistièka partija u Grèkoj, Zlatna zora,
dobiti sedam odsto glasova na parlamentarnim izborima, ali ni da æe desno-levi ekstremisti u Francuskoj prošlog proleæa dobiti skoro 40 odsto
glasova.
Evropa je
bila puna novca i banke su davale zajmove uz kamatu od jedan odsto. Evropa je,
sa svojih 500 miliona stanovnika i bruto proizvodom od 16 triliona godišnje,
bila obeæana zemlja. Potom je stigla
ozbiljna dužnièka
kriza. A šta je to dužnièka kriza? Vrlo
jednostavno: nemati dovoljno novca da bi se platili dugovi koji su se gomilali
tokom poslednjih nekoliko decenija.
Pet zemalja
Evropske Unije, u manjoj ili veæoj meri, nisu uspele da
ostvare dovoljni ekonomski rast koji bi im omoguæio
da nesmetano opsluže svoje dugove. To su Grèka, Portugal, Irska, Italija i Španija. Grèki dug je postao toliko
velik da je premašio vrednost celokupne grèke ekonomije i problem nije više mogao da se prikriva.
Zemlje evro zone, njih je 17, pokušale se u više navrata dodatnim novcem
pomognu Grèkoj ali te sume nisu bile
dovoljne. Nemaèka zahteva da Grèka „stegne kaiš" tako što æe poveæati poreze i smanjiti izdatke, ali takav prilaz rešavanju problema je za manje zemlje dosta problematièan. Smanjenje potrošnje vlade dovodi do
smanjenja privrednog rasta, što znaèi i manjih prihoda od poreza. Broj nezaposlenih raste i
zemlja je u stagnaciji. Bogatije zemlje, kao što
su Nemaèka i Francuska moraju, zbog
svojih poreskih obveznika, da zahtevaju od zemalja u krizi da „stežu kaiš" a to dovodi do
socijalnih nemira kao što može da se prati pre svega u Grèkoj, Portugaliji, Italiji i Španiji.
Usmeravanje
bunta-demonstranti na imigrante
Grèka vlada je pristala da smanji izdatke i poveæa poreze, ali na to nisu pristali Grci. Nemiri i žestoki
sukobi po ulicama grèkih gradova je
svakodnevna slika. Grèki parlament usvojio je u
nedelju, 11. novembra, smanjenje potrošnje dok je desetak
hiljada Grka protestvovalo ispred zakonodavne zgrade. Ti su protesti prošli bez
nasilja, za razliku onih od prethodne srede gde je bio znatan broj povreðenih i kada su demonstranti napadali policiju
molotovljevim koktelima. Grèki premijer Antonis
Samaras je ranije upozorio da je njegovoj zemlji neophodna hitna pozajmica
jer æe Grèka za nekoliko dana ostati bez prebijenog evra. Ta
pozajmica možda neæe stiæi na vreme jer mora da
bude odobrena u nekoliko evropskih parlamenata, meðu njima i u nemaèkom. Nacionalna ekonomija
Grèke pašæe, tako se oèekuje, dodatnih 4,5 odsto, a dug æe dostiæi 189 odsto bruto
nacionalnog dohotka.
To što se dogaða u Grèkoj je raspad
socijalno-odgovorne države u korist vrednostima
kao što su fiskalna disciplina i
privatna ekonomija. U tom procesu suspenduje se sloboda govora i nasilje države prema civilnom stanovništvu
znaèajno se pojaèava. Prisutan je teror na ulicama koji sprovode politièke grupacije sa krajne desnice. Ti desnièarski ekstremisti pre svega napadaju imigrante i njihovo
vlasništvo. A suspendovanje slobode
govora postalo je oèigledno kada je priveden novinar Kostas
Vaksevanis nakon što je u svom magazinu
objavio listu Grka koji najverovatnije izbegavaju plaæanje poreza. Ta lista sadrži 2.000 imena ljudi koji imaju
raèun u švajcarskoj ispostavi grèke banke HSBC. Tu su listu francuski autoriteti dostavili
Grèkoj još 2010. godine ali se u
toj zemlji ništa nije preuzelo jer grèka vlada u ovim napetim trenucima nema stomak da ispituje
svoje bogate prijatelje.
Vaksevanis je bio pušten nakon što je hiljade graðana protestvovalo preko peticija i na uliènim demonstracijama. Odmah nakon njegovog privoðenja, prekinuto je emitovanje sa grèkog državnog TV kanala izveštaj dvoje novinara da su u jednoj policijskoj stanici
policajci muèili i zlostavljali 15 anti-fašistièkih demonstranata.
I pored oštrih protesta i dokaza koji su obelodanjeni, grèka vlast je odbila da sprovede istragu protiv policije.
Krajem septembra uhapšeno je 15 demonstranata
koji su pokušavali da od ekstremnih desnièarskih jurišnika odbrane napadnutu
grupu tanzanijskih imigranata. Ne bi se moglo reèi
da u Grèkoj dominira fašizam i rasizam, ali suzbijanje sloboda i slobode govora u
Evropi u zemlji koja se ceni kao kolevka demokratije zabrinjava mnoge graðane.
Mama
Angela i evropska siroèad
Generalni štrajk
koji bi obuhvatio Španiju i Portugal bio je zakazan za 14. novembar (ovaj tekst
pisan je dva dana pre tog dogaðaja). Predviðeno je da nemaèka kancelarka Angela
Merkel stigne u posetu Portugalu, da bi im objasnila koliko moraju da „stežu
kaiš", uoèi generalnog štrajka te su se oèekivali znaèajni protesti i u Lisabonu. Ministar policije rekao je da
æe policija snimati kamerama uèesnike protesta protiv Merkelove posete, na šta æe Portugalci, makar su
tako najavili, odgovoriti nošenjem maski preko lica. „Stezanje kaiša"
afektira i zaposlene kao i one bez posla kojih ima 16 odsto.
Krajem
oktobra najavljeno je u Portugalu da æe nezaposlenima biti
smanjena socijalna pomoæ kao i da æe minimalna plata doživeti redukciju. Jedan
moj prijatelj iz Lisabona, profesor istorije u srednjoj školi, rekao mi je
tokom moje posete Portugalu pre tri nedelje, da razmišlja da se ranije penzioniše.
Naime, zahvaljujuæi svom radnom stažu oèekivao je da æe mu plata porasti na nešto
preko 2.100 evra, ali mu je reèeno da neæe dobiti više od 1.800. Po najnovijim
najavama o smanjenju plata Rui A. se plaši da æe pasti na 1.500 evra meseèno.
Za svoje mlaðe kolege, koji zaraðuju još manje, kaže da rešavaju problem kirije jer
se po dvoje-troje smeste u jedan stan.
Još je dramatièniji sluèaj izvesne grèke medicinske sestre,
majke ženskog deteta školskog uzrasta, a takvih primera prepune se novine, koja
je imala platu od 1.200 evra i sa kojom je jedva sastavljala kraj s krajem.
Sada dobija samo 800 evra meseèno a sa tim ne može da pokrpi ni najosnovnije potrebe. U Španiji, èetvrtoj po velièini evropskoj ekonomiji, nezaposlenost je dostigla cifru
od 24 odsto dok se taj broj kod mladih popeo na 53 odsto. Lekari i drugo
medicinsko osoblje najavljuju vremenski neogranièeni
štrajk zbog najavljene namere vlade da privatizuje
neke bolnice. U Francuskoj je nezaposleno tri miliona radno sposobnih osoba.
U kafiæima evropskih zemalja u ekonomskoj krizi može se slušati
rasprave da li situacija podseæa na onu iz 1930. godine,
poèetak Velike depresije, ili na onu iz 1939, uoèi nacistièke agresije. Mada Grèka predstavlja samo dva odsto evropskog nacionalnog
dohotka, njen status se smatra kljuènim za buduænost Evropske Unije. Grèki izlazak iz evro zone, a možda i iz Unije, bio bi katastrofalan za finansijsko tržište i zbog toga što bi njen
korak mogle da slede Španija i Italija, zemlje bez kojih Evropska Unija ne može
da postoji.
Rešenje evropske finansijske krize, tvrde mnogi
analitièari, može da se reši u Briselu i Berlinu za
samo pet minuta. Naime, problem nije toliko ekonomski koliko je politièki. Bogate zemlje bi morale da podele dugove siromašnijih. Ne bi se tu radilo o solidarnosti veæ o odgovornosti. U jednom trenutku tokom leta 2011.
godine, tvrde diplomati iz Berlina, Merkelova je shvatila da Evropa ne sme da
se kruni i odluèila je da ona neæe biti krivac za raspad Evrope nakon 60 godina mira.
Shvatila je da je veæ istorijska liènost i da ne dolazi u obzir da je se seæaju kao neuspelog politièara.
Problem
su nemaèki graðani koji niti oseæaju krizu niti su raspoloženi
da o njoj razmišljaju. Uvereni su da æe ih njihova „mama Angela" zaštititi. U ovom trenutku
odigrava se igra maèke i miša, izmeðu banaka i drugih
finansijskih institucija i prezaduženih zemalja u kojoj
svaka strana pokušava da izvuèe maksimalnu korist za sebe lièno. U toj igri Nemci bi želeli
da izvuku maksimum ali postoji opasnost da se preraèunaju. Sa svoje strane predsednik Evropske centralne
banke, Mario Dragi, obeæao je da æe uèiniti „sve što je potrebno" da bi spasao evro.
Kako
opstati
Krajem prošle nedelje u Španiji je vlada donela odluku da æe naplaæivati jedan evro za svaki
recept koje napiše lekar. Na taj naèin u državnu kasu ušlo bi 83 miliona evra godišnje.
Španci su odmah vrisnuli da takva odluka apsurdna i
da „kravu ne možete više da cedite". Na takvu vrstu krpljenja budžeta nisu
spremni ni Španci a ni ostali graðani Evrope i kako izbori nisu uvek poboljšanje, biæemo svedoci mnogim
protestnim mitinzima ozlojeðenih graðana. Mada Španija još nema veliki dug, mora zamašno da
pozajmljuje da bi izašla na kraj sa nezaposlenošæu i spreèila kolaps vrednosti
nekretnina. S druge strane, u Španiji postoje 17 regionalnih vlada i skoro
svaka od njih ima dugove. Valencija, na primer, gde je izgraðen jedan aerodrom na koji još nije sleteo ni jedan jedini avion, traži novèanu pomoæ od vlade u Madridu. Pomoæ je tražila i najbogatiji region Katalonija, isto kao i
Mursija i Andalusija.
Regioni
kolektivno trebaju da ove godine refinansiraju dug od 36 biliona evra. Ova novèana kriza reflektuje se i na politièke tenzije. Katalonija je zakazala izbore za regionalnu
vladu za 25. novembar.
Ovi se izbori
cene i kao referendum za nezavisnost Katalonije, zavisi od toga ko æe pobediti, a jedan takav ishod iskomplikovao bi
ekonomski oporavak Španije. Nisu sve regije u dugovima;
severna regija Asturias i regija Madrid relativno su slobodni od dugova, a i
nekoliko preostalih regija dosta se dobro drže što se finansija tièe. Bez sumnje,
nezaposlenost je u Španiji najviša u èitavoj Evropi.
Grèka bi, s druge strane, mogla da izaðe iz evro-zone i sa malo vrednom drahmom otplati svoje
skupe dugove. Meðutim, Grèa je „zemlja koja ne proizvodi ništa" i kako ne bi imala
pristupa stranim kreditima, Grèka bi se ekonomija ugušila.
Devalvacija
drahme bi najviše odgovara turizmu zemlje koja bi
postala jeftinija od Turske, Hrvatske i Italije, na primer, ali smo veæ sada svedoci ksenofobije zbog koje nemaèki, a i drugi, turisti otkazuju letovanje u Grèkoj. Ekonomisti i dobitnici Nobelove nagrade, Krugman
i Stiglic, da bi „stezanje kaiša" gurnulo Grèki, kao i Portugal, u još
dublju recesiju i bilo bi još teže da se balansira budžet. Najbolje rešenje, kažu neki analitièari, bilo bi da se formira fiskalna unija i da se od
politike „stezanja kaiša" preðe na veæi privredni rast. Tako bi se spasla ne samo Grèka, veæ i Portugal, Španija, Italija i Irska.
Od samog poèetka, uvoðenje evra bilo je
kockanje. Kada su se odluèili 1992. godina da æe biti uvedena zajednièka valuta smatralo se da æe evropske zemlje s Juga kontinenta instalirati „nemaèki standard". Takoðe
se oèekivalo da æe Nemaèka prihvatiti neke ideje
Juga, kao što veæa privatna i državna potrošnja i umerena inflacija. To se nije baš tako dogodilo i jedna valuta sa 17 vlada i 17 državnih budžeta po prirodi stvari morala
je da uleti u krizu. Ova æe kriza ipak biti prevaziðena, jer kako bi možda rekli Èesi i Poljaci - „ovo je samo jedan manji problem, a kriza
je kad ti ušetaju sovjetski tenkovi". Na kraju krajeva, a to bi trebalo
shvatiti, ujedinjena Evropa nije pitanje izbora i posedovanje neèega „što je lepo imati" veæ, i bez obzira koliko je
ponekad bolno, Evropska Unija ne može da se vrati korak nazad. Povratak na
staro stvorilo bi sliènu klimu koja je
postojala i u vreme pred dva svetska rata.
ANTRFILE:
Lisabon u
crnini
Demonstranti
protiv „stezanja kaiša" uvili su u ponedeljak, 12. novembra, u crno sve spomenike
u Lisabonu u znak protesta protiv nemaèke kancelarke Angele
Merkel koja ja došla u šestoèasovnu posetu Portugalu,
okrivljujuæi je da je svojom „frankeštajnskom" politikom gurnula
Portugal u siromaštvo. Dobar deo Lisabonaca takoðe
je nosilo crninu. Ipak, za razliku od grèkog doèeka nemaèke kancelarke, u Lisabonu
nije bilo nereda, suzavca i transparenata na kojima su Grci poredili Merkelovu
sa nacistima.
Jedan video
snimak od pet minuta takoðe se prikazivao na
velikim ekranima širom Lisabona. Naslov tog snimka
je bio „Ich bin ein Berliner"
(Ja
sam Berlinac) koji je aludirao na govor amerièkog
predsednika Kenedija koji je održao u Berlinu usred hladnog
rata, 1963. godine.
Video
prikazuje 30 godina napora Portugalaca da izaðu
iz siromaštva, i to bez pomoæi „maršalovog plana" na koji su mogli da raèunaju
Nemci. Takoðe se insistira da Portugalci rade
više od Nemaca, da imaju kraæi godišnji odmor, da kasnije
odlaze u penziju i da u proseku zaraðuju dvostruko manje od
svojih kolega u Nemaèkoj.
U tom se
snimku takoðe priznaju i greške Portugalaca koji su za zvaniènike kupovali skupe automobile nemaèke proizvodnje, dve podmornice izgraðene u Nemaèkoj, kao i fudbalski
stadion na èijoj su izgradnji takoðe uèestvovala nekoliko nemaèkih preduzeæa. Jedan važan
portugalski ekonomski dnevni list, Diario Ekonomiko, objavio je u
ponedeljak, 12. novembra, urednièki èlanak u kome optužuje Angelu Merkel da
insistira na „stezanju kaiša" usred ekonomske recesije: „Stvorila je od Portugala
ekonomskog Frankeštajna".
Poseta Angele
Merkel Lisabonu odigrala se pod izuzetnim sigurnosnim merama.
ANTRFILE:
Kako to
rade Nemci
Nakon Holandije u Nemaèkoj zaposleni provode na
poslu najkraæe vreme. Nemci i nisu baš produktivni i njihova deca provode najmanje vremena u školi u poreðenju s ostatkom Evrope.
Recimo, 25 odsto kraæe vreme nego deca u
Italiji. Bez obzira na ove èinjenice, Nemaèka je najveæi evropski izvoznik,
zemlja koja je sama zaustavila propast evra u ovom trenutku i jedina zemlja
koja drži Uniju podalje od dublje recesije. Kako to rade Nemci?
Nemaèka je najviše ušiæarila od uvoðenja evra. Nemaèka marka bila bi znatno jaèa
od eura i uvoðenjem nove evropske valute
pokazalo se kao veliki podsticaj za nemaèki izvoz. Evro je samo
deo tajne nemaèkog uspeha. Drugi deo je -
dugovanja. Dok je ostatak Evrope tokom 1990-tih i 2000-tih koristilo jeftine
kredite, Nemci i nemaèke kompanije odbijali su
da se protegnu šire od gubera. Nemci se oseæaju nelagodno, kažu analitièari, da pozajmljuju novac. Pitanje je kulturološko. Na nemaèkom pozajmljivanje se kaže - krivica (Schulden). Postoji mišljenje u nemaèkom društvu da ako neko mora da pozajmi onda nešto nije u redu s
njim.
Ovim razlozima nemaèkog uspeha možda bi trebalo dodati, a neki analitièari na tome insistiraju, i èinjenicu
da Nemci provode najmanje vremena na poslu i u školi.
To bi moglo da znaèi da ne gube vreme uzalud.
ANTRFILE:
Argentina:
protestuju i bogati
S èinjenicom da Argentina nije u Evropi ne slažu se Argentinci koji tvrde da su Evropljani. Èak i svojim španskim zavræu na italijanski naglasak. Ipak, to je više pitanje psihologije nego geografije. Po ugledu na svoje
evropske „sunarodnike" Argentinci takoðe protestuju po ulicama ali, kako neki tvrde, tamo se
bune „bogati". Veæina, kako tvrdi
argentinska vlada, meðu demonstrantima
pripadaju srednjoj ili èak i bogatoj klasi graðana. Istina je da se na fotografijama mogu videti dobro
obuèeni i negovani ljudi, ali je na
njihovim transparentima izmeðu ostalog pisalo: „Dosta
nam je laži", „Dosta nam je nesigurnosti", „Sloboda, sloboda,
sloboda", „Glasao sam i oseæam da sam pogrešio"…
Na
protestima u glavnom gradu Argentine, Buenos Airesu, zaista mogu da se uoèe pripadnici srednje klase, pa i oni bogatiji, ali vladu
kritikuju i oni što se nalaze niže na ekonomskoj lestvici. Jedan analitièar tvrdi da „...danas, 50 odsto
argentinskog društva nalazi se u sektoru koji može da se nazove srednja klasa, kako po svom ekonomskom
tako i po svom edukativnom i kulturnom nivou. Dakle, ne radi se o manjinskoj veæ o veæinskoj grupi u društvu". Da li je srednja klasa
u Argentini veæinska socijalna grupa ostaje da
se utvrdi, ali oni koji imaju problema sa svojim osnovnim životnim troškovima tvrde da je vlada
upravo njih zapostavila. Bogatiji protestuju zato što vlada isuviše troši na
siromašnije, dok ovi drugi tvrde da se njima ne izlazi u susret.
Inflacija u zemlji je zvanièno 12 odsto, ali se misli
da je mnogo viša. Mnogi Argentinci protestvuju
protiv vladinih mera koje ogranièavaju kupovinu amerièkog dolara i onima bolje-stojeæim otežavaju pariranje
inflaciji. Posmatraèi tvrde da su mere usmerene na poboljšanju života najsiromašnijima, kao što je gotovinska pomoæ nezaposlenima, najveæi uspeh argentinske
vlade. Procenjuje se, uprkos svim aktuelnim demonstracijama, da bi vlada, kada
bi izbori bili ovih dana, predsednice Kristine Fernandez de Kirèner dobila veæinu glasova.
POTPISI ZA
FOTOGRAFIJE
Foto M.
Balinda
lisabon-001
PECAROŠ:
skupljanje kovanica iz gradskih fontana jedini su izvor prihoda za neke
Lisabonce.
lisabon-002
AGITATOR:
poziv na generalni štrajk okaèen na spomeniku u centru glavnog grada Portugala.
lisabon-003
TRBUHOM ZA
KRUHOM: dve Španjolke plešu flamenko oèekujuæi priloge prolaznika u centru Lisabona.
lisabon-004
NAJUGROŽENIJI:
imigranti iz bivših portugalskih kolonija najviše na udaru ekonomske krize.
lisabon-005
PROTEST:
cipele sa prikaèenim natpisom „bosonogi" upozoravaju na siromaštvo.
lisabon-006
KOMUNISTI:
plakat Komunistièke partije Portugala poziva na
okonèanje „katastrofe" i traži da se glasa za njih.
lisabon-007
STRPLJENJE: svakodnevni
redovi pred jednom od kancelarija za nezaposlene i socijalnu pomoæ.
lisabon-008
BESKUÆNICI: postelja u centru Lisabona gde može da se provede noæ pod tmurnim nebom
novembra.
lisabon-009
RASPRODAJA:
mnogi èekaju na priliku rasprodaja u
samoposlugama gde vreæa od tri kile mladog
krompira košta samo 75 evro-centi.