Druga strana
Jedinica za upošljavanje prijatelja u
Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Nagrađivanje po viđenju
U opštoj bedi i besparici, u Vladi Srbije
žive kao u najboljim vremenima. Dok u privredi traju masovna otpuštanja, u ovom
gnezdu srpskih vladara uvek ima mesta za prijem novih rođaka svih linija i
kolena, prijatelja, prijateljica i ljubavnica. Kao kraljevi žive čak i šoferi i
kafe kuvarice. Na primeru samo jedne vladine ustanova (Jedinica za
upravljanje projektom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja),
jasno je gde i na koga odlazi novac građana Srbije.
Milica Grabež
Da je Vlada Republike Srbije odlučna da
smanji potrošnju u javnom sektoru i sprovede bolne reforme, svedoči primer
njene ustanove, Jedinice za upravljanje projektom Ministarstva prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja.
Ova, još jedna u nizu državnih
institucija, trebalo bi da sprovodi projekat ulaganja u naučnu infrastrukturu i
to iz kredita Evropske investicione banke. Ova banka još u maju mesecu ove
godine zaustavila je finansiranje ove agencije odnosno njenih projekata, što je
Vladi Srbije dobro došlo s obzirom da zbog problema sa otplatom javnog
duga ionako ne bi mogla da finansira isplatu kredita.
To direktora Jedinice za upravljanje
projektima Aleksandra Simonovića izgleda nije mnogo zabrinulo. Od
maja meseca zaposlio je novih šest lica iako ni postojećih trideset službenika
nema bogzna kakvog posla. S obzirom na praksu javnih preduzeća u Srbiji da
služe kao biro za zapošljavanje zaslužnih i nezaslužnih partijskih kadrova,
rođaka svih linija i kolena, prijatelja, prijateljica a naročito švalerki, sve
ovo bi prošlo prilično nezapaženo da ovo preduzeće nije postiglo svojevrstan
rekord. Naime, i pored svih apsurda koji se tiču visine plata u javnom sektoru
u Srbiji, još nije zabeleženo da šofer ima platu od preko 1000 evra. Ipak
moguće je da takvu platu prima vozač šeika Muhameda Bin Zajeda ali njega
ipak ne plaćaju osiromašeni građani ove zemlje. Ovo sve i ne čudi s obzirom da
je glavni kadrovik u ovoj agenciji poznati stručnjak žutog preduzeća Saša Gmijović.
Direktor Simonović, s obzirom da nema
nikakvo iskustvo niti u rukovođenju niti u sprovođenju investicionih projekata
(na sajtu Jedinice nije smeo da objavi svoju biografiju jer u njoj nema ništa relevantno),
doveo je ovog kadar Demokratske stranke da ga savetuje jer valjda žuti najbolje
znaju kako se pustoše javna preduzeća.
Nakon toga Simonović zapošljava najskupljeg
vozača u istoriji ove zemlje kako ne bi morao da pešači od Mašinskog fakulteta
gde predaje, do Slavije gde mu se nalazi kancelarija. Ugovorom o radu od 15. 7.
2013. godine poslodavac Aleksandar Simonović zasniva radni odnos na neodređeno
vreme sa Milošem Tiodorovićem kojeg raspoređuje na radno mesto vozača u
kabinetu direktora, sa osnovnom neto zaradom od 91.800 dinara. Svestan koliko
je malo platio vozača, direktor mu daje i naknadu za prekovremeni rad kao i
minuli rad pa vozač za pola meseca jula prima 77.000 dinara, a za avgust
125.000 dinara, što ukupno za mesec i po dana iznosi 202.000 dinara!
Toliko će, kako su nedavno sami izjavili,
zajedno primiti ministar finansija i ministar privrede u Vladi Republike
Srbije, doduše samo za jedan mesec. Vozač Simonovića mora da se pomuči još
desetak radnih dana kako bi dostigao dve plate najvažnijih srpskih ministara.
Samo da ne požele i oni ovaj posao, ko će onda da nam spašava zemlju iz krize.
Da rukovodstvo Jedinice misli na svoje
prijatelje govori i sledeći radni angažman. Saša Gmijović zapošljava 01.8.2013.
godine sina Radeta Dabetića sa kojim je 10.2.2010. godine uhvaćen u krivolovu
u lovištu kod Bele Crkve.
Iako mu je ovo prvo zaposlenje, za
sina saučesnika u krivolovu nije potreban pripravnički staž pa se on
raspoređuje na mesto tehničara sa SSS sa neto platom od 56.100 dinara na
neodređeno vreme.
S obzirom da je, kako su tada pisali
mediji, bilo još saučesnika u krivolovu, egzistencija njihove dece je
obezbeđena. Pored ovoga, direktor Simonović zapošljava i službenika za
finansijsku operativu, šta god to značilo, sa neto platom od 102.000 dinara kao
i 2 lica na privremeno-povremene poslove sa platama od 60.000 i 90.000 dinara,
valjda zbog povećanog obima posla.
U ugovorima, u koje je redakcija Tabloida
imala uvid, stoji da će ova dva privremeno zaposlena lica kao i mlađi Dabetić,
obavljati poslove nabavke nove kapitalne opreme i potrošnog materijala. Da se
obim posla ove agencije povećao može se uočiti i na njenom web sajtu gde je
poslednja zabeležena aktivnost objavljivanje odluke o izboru ponuda za nabavku
kapitalne opreme još 24. aprila ove godine, a oglasa za tendere nema još od
prošle godine.
Da li se i Simonović odao krivolovu nije
poznato, ali da će prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću izrasti novi
rogovi, to je očigledno. Ili ipak on tako zamišlja „bolne i teške rezove"
u srpskoj ekonomiji i javnoj upravi.
S obzirom na najave novih zapošljavanja,
Tabloid nastavlja da prati „rad" ove agencije u cilju proglašenja novih
rekorda u visini plata: kafe-kuvarica 1.500 evra, portir 2.000, zamenik vozača
3.000 (u bližim rodbinskim odnosima nego vozač)...